Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Šta je strah od gubitka kontrole i kod koga se javlja?

Strah od gubitka kontrole se javlja kod osoba koje imaju povišenu anksioznost. Ovaj strah se posebno razvija kod onih ljudi koji se često suočavaju sa jakim napadima panike koje  karakteriše hiperventilacija i doživaljaj depersonalizacije. Takođe, strahu od gubitka kontrole su skolonije osobe koji imaju učestale opsesivne misli. Same opsesivne misli su po svom sadržaju uznemiravajuće te osoba doživaljava intenzivan strah kada bujica ovakvih misli dođe i osoba nad njima nema kontrolu. Onda se često dešava da osoba pomisli da će izugubiti kontrolu nad svojim razumom i ponašanjem. Osoba sa strahom od gubitka kontrole može zamišljati da će joj se, u trenutku kada anksioznost naraste u velikoj meri, desiti “nervni slom” i da će poludeti, povrediti sebe ili druge, završiti u mentalnoj instituciji i sl.

Više o strahu od “ludila” pročitajte ovde.
Više o hiperventilaciji i načinu da je prevaziđete pročitajte ovde.
Više u depersonalizaciji saznajte ovde.

Šta se zapravo dešava u trenutku kada mislite da gubite kontrolu?

U trenutku kada osećate jaku anksioznost u vašem organizmu se dešava nalet adrenalina koji je u osnovi vašeg straha i vi imate osećaj da ćete izgubiti kontrolu. Ali to je samo osecaj i ništa drugo. Vi ste sve vreme sposobni da upravljate svojim pokretima, donosite odluke, iako doživljavate neprijatne senzacije u vašem telu. Te senzacije će se povući kada nalet aderenalina opadne a to kontroliše vaš organizam. U ovom videu saznajte kako da prevaziđete strah od gubitka kontrole.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

 

Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Povišena anksioznost tokom trudnoće se može javiti kod žena koje su već imale neki od anksioznih poremećaja   (npr. panični poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj) pre prenatalnog perioda ili nezavisno od toga. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na one žene koje su već imale problema sa povišenom anksioznošću u prošlosti te imaju bojazan da bi se oni mogli ponovo javiti.

Da li će se simptomi vratiti tokom trudnoće?

Pre svega, važno je znati da se anksioznost ne mora nužno povećati tokom trudnoće već se ona u ovom period može i smanjiti ili ostati nepromenjena po intenzitetu. Sprovedene studije pokazuju da od žena koje su u istoriji imale panični poremećaj vrlo mali procenat njih ima simptome paničnog poremećaja i tokom trudnoće (oko 3%) dok je nešto veći rizik da se simptomi vrate nekoliko meseci nakon trudoće (oko 10%). Nešto je drugačija situacija sa ženama koje su imale opsesivno-kompulzivni poremećaj, verovatnoća da se simptomi pojave tokom trudnoće i nakon porođaja je oko 20%.  Ono što se savetuje klijentkinjama koje imaju problema sa nekim od anksioznih poremećaja jeste da se na korak o proširenju porodice odlučuju nakon što se ustanovi da nema više simptoma anksioznih poremećaja  ili su oni svedeni na minimum.  Takođe, ukoliko je klijentkinja uzimala medikamente uporedo sa psihoterapijom potrebno je da se sa svojim psihijatrom posavetuje o postepenom prekidanju terapije.

Kako lečiti simptome povišene anksioznosti tokom trudnoće?

Terapija izbora za anksiozne poremećaje, generalno, je kognitivno-bihejvioralna terapija, ona se preporučuje i tokom trudnoće zajedno sa vežbama relaksacije.

Kao vežbe relaksacije tokom trudnoće preporučujemo vam abdominalno disanje i progresivnu mišićnu relaksaciju.

Dakle, psihoterapija, vežbe relaksacije i lagana fizička aktivnost pre svega joga su najbolji i najbezbedniji načini za prevazilaženje povišene anksioznosti u periodu trudnoće. Takođe, ukoliko je osoba već prošla kroz adekvatan psihoterapijski tretman biće joj lakše da sve što je naučila primeni i u ovom periodu. Što se tiče upotrebe medikamenata, najčešća preporuka psihijatara je da se oni ne uzimaju jer  dejstvo lekova može naštetiti plodu pogotovo u prvom tromesečju. Pojedini lekovi kao što su anksiolitici iz grupe benzodiazepina nikako ne treba koristiti u prenatalnom periodu. Ipak, ukoliko su simptomi jaki, samo i jedino u dogovoru i pod nadzorom sa psihijatrom, može se primeniti medikametozna terapija u malim dozama i obično po potrebi a ne kontinuirano. Takođe, korišćenje biljnih preparata nije preporučljivo jer njihovo dejstvo na plod nije dovoljno ispitano.

Dakle, ukoliko dođe do povećanja simptoma u periodu trudnoće, pokušajte koliko god možete da simptome sanirate na načine koji su bezbedni po vas i vaše dete.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Često pitanje koje postavljaju naši klijenti koji dođu na psihoterapiju jeste „Da li anksiozni poremećaj može da pređe u depresiju?“. Ono što navodi na ovakvo pitanje jeste pogrešno tumačenje sniženog raspoloženja i „osećaja praznine“ kao depresije kao i manjak informacija o tome šta je zapravo depresivni a šta anksiozni poremećaj. Više o svemu ovome saznajte u ovom videu.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Šta napad panike želi da vam poruči

Šta napad panike želi da vam poruči

Ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojenje dlanova ili celog tela, trnjenje udova, mučnina, blaga vrtoglavica, osećaj gušenja sve to vam se dogodi u jednom trenutku, sasvim neočekivano i to onda kada ste možda najmirniji i kada ste konačno mislili da su svi problemi iza vas.  Kroz glavu vam prolaze raznorazne  strašne misli „Šta mi se dešava?, Da li ću dobiti srčani udar?, Da li ću se ugušiti?, Da li ću dobiti „nervni slom“?, Da li gubim kontrolu i ludim?“… Ovo, za vas dramatično stanje, je bezopasni napad panike.

Više o tome zašto je napad panike bezopasan pročitajte ovde.

Vaša pogrešna interpretacija simptoma prvog napada panike, pokrenuće niz novih paničnih napada i tako dolazi do razvoja paničnog poremećaja. Dakle, vi svojim strhaom od mogućeg javljanja tog „stršnog“ iskustva stvarate simptome koje mogu da vas prate danima, mesecima, godinama, čak i više decenija. Ono što većina ljudi radi, a što je pogrešno,  jeste da se bori sa simptomima, želi da ih kontroliše, da spreči njihovo javljanje. Tako simptomi postaju sastvani deo njihovoh života, preokupacija, najveći teret. Ali taj teret sami održavaju svojim pogrešnim uverenjima da simptomi mogu da im naude, ugroze zdravlje i život.  Tako ostaju zaglavljeni u strahu od simptoma i ne vide ništa više sem poremećaja koji ne mogu da kontrolišu i koji ih čini bespomoćnim.

Više o tome kako da prevladate napad panike na licu mesta pročitajte ovde.

Ipak, napad panike nije ništa drugo do posledica stresova koje trpi vaš organizam i koje na taj način želi da isprazni, nije ništa drugo do opemena, alarm organizma da nešto ne radite kako treba, da je vreme da stanete i razmislite malo o sebi, svojim obrascima ponašanja, svojim strahovima, unutrašnjim konfliktima koji vašem organizmu stvaraju napetost.

Ovo su glavne poruke napada panike:

  1. Tvom organizmu je potreban odmor, nauči da se opustiš!Kada se odmaraš bitno je da budeš potpuno svestan tog trenutka, isljuči negatvne misli i brige, fokusiraj se na ono što ti pričinjava zadovoljstvo.
  2. Nemoj potiskivati bilo kakvu negativnu emociju−tugu, bes, povređenost, strah, jer i ako su ta osećanja jako neprijatna pre će proći ako se sa njima suočiš!
  3. Izrazi slobodno svoja osećanja, želje i uverenja, verbalizuj drugima ono što ti zaista jesi jer ti imaš puno pravo na to!
  4. Ne boj se promene, ako osećaš i procenjujes da je ona dobra za tebe idi ka njoj! Ne traži izgovore u negativnim iskustvima iz prošlosti ili negativnim predviđanjima u budućnosti.
  5. Preuzmi odgovornost za sve što želiš, osećaš i jesi! Slušaj sebe, slušaj šta ti poručuje tvoj organizam jer ćeš jedino tako doći do pravih odgovora.

Suočavanje sa napadima panike koji se dešavaju svakodnevno ili s vremena na vreme je neprijatno iskustvo ali što pre shvatite da će ta neprijatnost proći ukoliko joj se ne opirete i ukoliko razumete koja je njena svrha, pre ćete doći do oslobađanja od svih simptoma i do upoznavanja sa onim što vi zaista jeste.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Kako da pobedim strah od bolesti ili smrti?

Kako da pobedim strah od bolesti ili smrti?

Da li je moguće pobediti strah od smrti? Šta se krije iza straha od smrti? Da li je strah od smrti prirodan? Da li nam strah od smrti ili bolesti pomaže ili odmaže? Koje je optimalna doza straha od smrti? Kako da se nosim sa srahom od smrti kada se on javi? U čemu je razlika između prirodnog straha od smrti i neurotičnog, paničnog straha? Kakva je veza između anksioznosti i straha od smrti? Da li znate da je panični strah od smrti zapravo anksioznost povodom straha od smrti? Kako se osloboditi panike u vezi smrti ili bolesti? To su neka od pitanja na koja dajem odgovor u ovom video klipu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com