Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Šta je strah od gubitka kontrole i kod koga se javlja?

Strah od gubitka kontrole se javlja kod osoba koje imaju povišenu anksioznost. Ovaj strah se posebno razvija kod onih ljudi koji se često suočavaju sa jakim napadima panike koje  karakteriše hiperventilacija i doživaljaj depersonalizacije. Takođe, strahu od gubitka kontrole su skolonije osobe koji imaju učestale opsesivne misli. Same opsesivne misli su po svom sadržaju uznemiravajuće te osoba doživaljava intenzivan strah kada bujica ovakvih misli dođe i osoba nad njima nema kontrolu. Onda se često dešava da osoba pomisli da će izugubiti kontrolu nad svojim razumom i ponašanjem. Osoba sa strahom od gubitka kontrole može zamišljati da će joj se, u trenutku kada anksioznost naraste u velikoj meri, desiti “nervni slom” i da će poludeti, povrediti sebe ili druge, završiti u mentalnoj instituciji i sl.

Više o strahu od “ludila” pročitajte ovde.
Više o hiperventilaciji i načinu da je prevaziđete pročitajte ovde.
Više u depersonalizaciji saznajte ovde.

Šta se zapravo dešava u trenutku kada mislite da gubite kontrolu?

U trenutku kada osećate jaku anksioznost u vašem organizmu se dešava nalet adrenalina koji je u osnovi vašeg straha i vi imate osećaj da ćete izgubiti kontrolu. Ali to je samo osecaj i ništa drugo. Vi ste sve vreme sposobni da upravljate svojim pokretima, donosite odluke, iako doživljavate neprijatne senzacije u vašem telu. Te senzacije će se povući kada nalet aderenalina opadne a to kontroliše vaš organizam. U ovom videu saznajte kako da prevaziđete strah od gubitka kontrole.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

 

Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kada osoba ima povišenu anksioznost najveća želja joj je da ona nestane. Stanje povišene anksioznosti je neprijatno, prate ga lupanje srca, ubrzano  i nepravilno disanje, osećaj stezanja u grudima, neretko mučnine, glavobolje. Povišena i konstantna anksioznost je simptom anksioznih poremećaja (npr. paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja).  Dugotrajno postojanje povišene anksioznosti stvara kod osobe dodatne negativne emocije, zapravo ona može biti besna, anksiozna, deprimirana povodom svoje anksioznosti. Sve ove dodatne emocije zapravo produbljuju problem sa povišenom anksioznošću i osoba uporno nastavlja da se bori protiv nje na pogrešan način.

Više o negativnim osećanjima koja se mogu javiti povodom anksioznosti pročitajte ovde.

Više o razlici između zdrave i patološke anksioznosti saznajte ovde.

 Želim da ovo grozno osećanje prestane!

Klijenti često izgovaraju ovu rečenicu ili im misao ovog sadržaja često prolazi kroz glavu kada se anksioznost ponovo javi. Ipak, anksioznost neće prestati ukoliko je posmatrate na negativan način i pridajete joj previše pažnje i značaja. Najčešće, povišena anksioznost opstaje jer je osoba dodatno uznemirena  povodom uverenja da ukoliko anksiozno stanje potraje može doći do gubitka kontrole, da će to prerasti u neki ozbiljniji poremećaj odnosno “ludilo”.

Više o strahu od “ludila” kao simptomu anskioznih poremećaja pročitajte ovde.

Istina je da anksioznost ma koliko jaka, pa čak i ukoliko dostigne nivo panike ima svoj tok ˗ početak , vrhunac i završetak. Stanje anksioznosti je prolazno  ipak njega  održava preterana pažnja i značaj koja se pridaje simptomima anksioznosti. Osoba koja ima strah od svoje anksioznosti ili je besna, deprimirana povodom nje zapravo održava, “hrani” svoju anksioznost. Misli tipa: “Ja ne mogu ovo da podnesem”, “Ovo nikada neće proći”, “Šta ako poludim”, “Mrzim ovo osećanje”, održavaju anksiozno stanje te se ono produžava a simptomi pojačavaju. Kako osoba ima uverenje da je anksioznost opasna i da ako postane jača može dovesti do gubitka kontrole ona je stalno posmatra želeći da je kontroliše, kako to ne uspeva ona postaje uplašena, besna ili deprimirana povodom toga a anksiozno stanje ne prestaje.

Prihvatite svoju anksioznost!

Kada kažemo klijentima da traba da prihvate svoju anksioznost, na početku nailazimo uglavnom na otpor. Logično sledi pitanje:”Kako da prihvatim nešto što je toliko neprijatno i što me ometa da normalno funksionišem?”  Stanje povišene anksioznosti jeste neprijatno i čini da se osoba oseća iscrpljeno i bespomoćno ali suština je da je ovo stanje prolazno i da ne treba bežati od njega i potiskivati ga. Nemojte se plašiti stanja u kome ste, povišena aksioznost je stanje u kome se osoba našla jer se nije na pravi način suočavala sa svojim životnim problemima, bežala je od suočavanja sa negativnim emocijama, izbegavala da rešava unutrašnje konflikte koji su je mučili ili još uvek to radi. Povišenu anksioznost smatrajte svojim saveznikom, svojim učiteljem.

Ipak, nije dovoljno samo reći: ”Prihvatite svoju anksioznost!” važno je naučiti kako to da uradite. Anksioznost ćete prihvatiti tako što ćete se sa njom suočiti jednostavnim posmatranjem bez interpretacije. Dakle, posmatraćete senzacije koje se u vama odigraviju bez ikakvog suda o njima, bez ikakvog dodatnog zaključivanja, pustite svoju anksioznost da neometano postoji u vama i pratite njen tok. U ovom kratkom videu prikazna je tehnika u kojoj ćete dobiti konkretne instrukcije kako to da uradite.  

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Da li su anksiozni poremećaji izlečivi?

Da li su anksiozni poremećaji izlečivi?

Pre nego što odgovorimo na postavljeno pitanje, važno je ukazati na razliku između normalne anksioznosti i anksioznosti koja se javlja kao simptom kod anksioznih poremećaja. Anksioznost je emocija koja se javlja kod svakog od nas, ona je adaptibilna odnosno ima za cilj da nas pripremi za predstojeću “opasnost”. Na primer, student koji sprema ispit može biti anksiozan povodom mogućnosti da ga ne položi, kako bi smanjio anksioznost on ulaže više vremena u učenje jer zna da je tako manja šansa za neuspeh. Dakle, osećanje anksioznosti ga tera da se aktivira u rešavanju problema koji je pred njim. Kako da prepoznamo patološku anksioznost? Glavne karakteristike anksioznosti koja prevazilazi granice normale jesu njena intenzivnost i dugotrajnost- anksioznost je toliko intenzivna da onemogućava ili u velikoj meri otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti (više o razlici između normalne anksioznosti i anksioznih poremećaja pročitajte ovde).

Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, ona može biti neprestana (npr. kod generalizovanog anksioznog poremećaja) ili povremena (npr. kod paničnih poremećaja), i situaciono uslovljana (različite vrste fobija). Na fiziološkom nivou to su dobro poznati simptomi:ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna tenzija, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušimaSvaki od anksioznih poremećaja prate određeni misaoni sadržaji koji služe održavanju stanja uznemirenosti (više o tome pročitajte ovde), dominantna disfunkcionalna ponašanju su tzv. sigurna i izbegavajuća ponašanja. Tretman anksioznih poremećaja uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) kao psihoterapiju izbora (ova vrsta psihoterapije se kroz empirijsku evaluaciju pokazala kao najefikasnija za navedene probleme zato se naziva terapija izbora) i u nekim slučajevima upotrebu medikamenata (anksiolitika i antidepresiva u zavisnosti od vrste i složenosti poremećaja).

Od čega zavisi da li će tretman anksioznih poremećaja uključiti psihoterapiju i/ili medikamente?

Psihoterapija (KBT) može biti dovoljna za prevazilaženje anksioznih poremećaja, ali ukoliko je problem složeniji i simptomi intenzivniji, te prema proceni stručnjaka osoba nije u stanju da ih istoleriše onda se preporučuje upotreba medikamenata. Dakle, medikamenti se ne moraju odmah uzimati to može biti sledeći korak ali neke osobe imaju preferencije ka ovom načinu lečenja pa to treba poštovati. Šta podrazumevamo pod složenošću problema? Ukoliko određeni problem traje duže vreme a osoba nije pokušavala da ga prevaziđe na pravi način, on postaje intenzivniji i teži za prevladavanje. Dakle, nije isto ako se npr. osoba sa paničnim poremećajem javi mesec dana nakon što je doživela prvi panični napad ili nakon šest meseci/godinu dana (kada može razviti i agorafobiju). Drugi faktor jeste komorbiditet, odnosno postojanje još nekog poremećaja pored anksioznog poremećaja. Obično pored već postojećeg anksioznog poremećaja osoba može patiti još od nekog anksioznog poremećaja (npr. generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj), depresije ili nekog poremećaja ličnosti (npr. zavisnog poremećaja ličnosti) i to otežava proces prevazilaženja ovog problema.

Da li su anskiozni poremećaji izlečivi?

Kada se osoba uključi u tretman anksioznih poremećaja ona može očekivati sledeće: “Želim da nikada više ne osetim anksioznost.” Ovo očekivanje je nerealistično jer smo na početku teksta napomenuli da je anksioznost emocija koja se uobičajeno javlja kod svih ljudi. Ono što je realno očekivati od tretmana jeste smanjenje negativnog uticaja anksioznosti na vaše svakodnevno funkcionisanje. Obično postoji genetska predispozicija kod osobe da razvije neki od anksioznih poremećaja, to je ono što osobu karakteriše te će usled određenih stresnih situacija ponovo biti suočena sa intenzivnijm stepenom anksioznosti. Ono što je zadatak psihoterapije jeste da se takve situacije lakše prevazilaze i da se simptomi ne produbljuju. Dodatno, radi se i na nekim drugim pogrešnim obrascima razmišljanja i ponašanja koje kod osobe podižu nivo uzemirenosti i koji posredno mogu dovesti do pojačanja anksioznosti.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Šta je zapravo neurotičnost?

Šta je zapravo neurotičnost?


Često se pojam neurotičnosti upotrebljava u svakodnevnevnoj komunikaciji kako bi se okarakterisala osoba koja ima prenaglašene emocionalne reakcije. Tako se neurotičar među laicima obično opisuje kao nestrpljiva, brzopeta osoba, koja ima izlive besa i agresije i brzo menja raspoloženja. U ovom tekstu će biti reči o tome šta je neurotičnost i kako je ona povezana sa anksioznim poremećajima.

Neuroticizam je crta ličnosti

Neuroticizam se smatra crtom ličnosti (pročitajte ovde još o crtama ličnosti) , to je karakteristika koja je kod osobe u velikoj meri biološki određena i relativno trajna. Generalno, osobe sa visokim neuroticizmom su zapravo manje tolerantne na stres. Kada su u stresnim situcijama one se destabilišu reaguju anksiozno, depresivno, razdražljivo, impulsivno, čak i agresivno (ako se visok neuroticiza javi sa visokom ekstraverzijom). Glavna odlika zbirno uzeto je emocionalna nestabilnost, suprotno njima emocionalno stabilne osobe reaguju sporije, blaže i brže se vraćaju u emocionalnu ravnotežu. Ono što je karakteristično za neuroticizam jeste da stepen izraženosti ove crte ličnosti ima udela u razvoju psihičkih poremećaja a pre svega anksioznih poremećaja i depresije.

Povezanost neuroticizma i anksioznih poremećaja

Kada je u pitanju povezanost neuroticizma kao crte ličnosti i anksioznih poremećaja pokazuje se da postoji dosledna veza između ove dve komponente. Visok neuroticizam predstavlja biološku predisponiranost da se razvije neki od anksioznih poremećaja. Dodatno, razvoju ovih poremećaja doprinose i spoljašnji faktori kao što su traumatična iskustva, konstantne stresne situacije ili naučena uverenja koja se dobijaju iz porodice da je spoljašnji svet opasno i nepredvidivo mesto. Kada se osoba koja ima predisponiranost (visok neuroticizam) I određena disfunkcionalna uverenja nađe u određenoj stresnoj životnoj situaciji ili više njih postoji visoka verovatnoća javljanja nekog od anksioznih poremećaja (panični napad, socijalna/agora fobija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, GAP). Dodatno, za održavanje anskioznih poremećaja važno je postojanje izbegavajućih ponašanja (kod socijalne anksioznosti npr. izbegavanje novih socijalnih situacija), ne suočavanje sa sopstvenim emocijama (supresija emocija) i upotreba distrakcije kao strategije izbegavanja negativnih misli (gledanje TV kako bi se skrenula pažnja sa negativnih misli).

Iako se ranije smatralo da je na neuroticizam nemoguće delovati jer je to crta ličnosti i kao takva nije podložna promeni danas postoji gledište da je moguće u izvesnom, ograničenom stepenu promeniti ovu tendenciju.  Najpre ovo je važno kako bi se pozitivno uticalo i na ishode lečenja samih anksioznih poremećaja koji su u velikoj meri određeni ovom crtom.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Anksioznost vs. anksiozni poremećaji

Anksioznost vs. anksiozni poremećaji

Anksioznost je emocija koja se javlja u situacijama koje su nam nove i izazovne, npr. razgovor za posao, sastanak sa malo poznatom ili nepoznatom osobom, ispitne situacije, i sl. Generalno to su one situacije čiji ishod ne znamo unapred a jako nam je važno da bude pozitivan. Na fiziološkom planu dolazi do ubrzanog lupanje srca, ubrzanog disanja, napetosti u mišićima, povećava se krvni pritisak. Ovakve reakcije na psihološkom nivou doživljavamo kao emociju straha. Iako su nam ove reakcije neprijatne one su zapravo tu kako bi oragnizam pripremirile da se adekvatno suoči sa novom situacijom-dobijamo više energije i fokusiraniji smo na predstojeća događanja. Na kognitivnom planu pored hipervigilnosti često postoje misli ili slike kojima se mentalno predstavlja ishod situacije koja je pred nama. Predviđanje negativnih ishoda (npr. ŠTA AKO+ne budu zadovoljni sa mnom, ŠTA AKO+padnem ispit) pojačava anksioznost i često može delovati ometajuće. Ipak, kada se osoba suoči sa nepoznatom situacijom i kada se ona završi, anksioznost prestaje i osoba nastavlja normalno da funkcioniše u svom okruženju.

Anksioznost u sklopu anksioznog poremećaja

Anksiozni poremećaji kao glavni simptom podrazumevaju anksioznost ali ona je intenzivna i kontinurana i često nije situaciono uslovljena (kao što je slučaj sa anksioznošću koja je normalna). Fiziološke reakcije koje se sreću kod anksioznih poremećaja podrazumevaju već pomenuto ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićnu tenziju, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, kao i intenzivnije simptome kao što su znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušima koji se sreću kada se anksioznost intenzivira do nivoa panike. Ovi intenzivniji simptomi su karakteristični za panični poremećaj ali se mogu sresti i kod drugih anksioznih poremećaja u izuzetnim slučajevima (npr. osoba koja ima fobiju od leta avionom može imati panični napad kada se nađe u avionu). Od dodatnih fizioloških simptoma može  se javiti nesanica, glavobolja, dijareja, često mokrenje.

Vrste anksioznih poremećaja

Zvanično se izdvajaju sledeće velike grupe anksioznih poremećaja: panični poremećaj (sa ili bez agorafobije), generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobijski anksiozni poremećaji (socijalna fobija, agorafobija i specifične fobije), po nekim podelama  postraumatski stresni poremećaj se takođe ubraja u anksiozne poremećaje. Ono što pravi najveću razliku između ovih poremećaja jeste misaoni sadržaj koji održava anksioznost a javlja se u formi ŠTA AKO+negativan ishod pri čemu je fokus na različitim sadržajima. Kod paničnog poremećaja  osoba donosi pogrešne zaključke o svojim intenzivnim telesnim senzacijama i njen karakteristični misaoni tok izgleda ovako: ŠTA AKO+doživim srčani udar, ŠTA AKO+izgubim kontrolu nad sobom, ŠTA AKO+se ugušim/srušim, Šta ako umrem/padnem u nestvest i sl. Za generalizovani anksiozni poremećaj karakterističan je isti način razmišljanja ali fokus je na mnogo širem spektaru životnih događaja. Ove osobe pored toga što predviđaju negativne ishode vezane za svoju sigurnost i zdravlje, često taj obrazac razmišljanja prenose i na razmišljanje o sigurnosti i zdravlju drugih obično bliskih osoba, ali i generalno na različita socijalna manje/više značajna pitanja. Ove osobe najveći deo vremena provode produkujući lanac ŠTA AKO+negativan ishod misli odnosno u brizi. Što se tiče fobija tu je sadržaj misli fokusiran na konkretnu situaciju koja za datu osobu predstavlja „opasnost“ npr., ŠTA AKO+se zaglavim u liftu, ŠTA AKO+ drugi misle da sam nesposoban/glup i sl. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja  postoji podela po sadržaju opsesivnih misli unutar samog poremećaja. To su misli koje sadrže sumnju o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji, religijskim uverenjima, svojoj savesnosti, odgovornosti prema drugima, povređivanju drugih i sl. Pa tako imamo misli tipa ŠTA AKO+sam ja homeseksualac, ŠTA AKO+povredim svoje dete, ŠTA AKO+otrujem svoje ukućane, ŠTA AKO+sam izneverio Boga i sl. Anksiozne misli su važan deo svakog anksioznog poremećaja jer pojačavaju i održavaju emociju straha. Kada osoba veruje ovim mislima i analizira ih, ona zapravo održava svoj poremećaj.

Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem bilo putem knjiga samopomoći ili obraćanja stručnjaku.

Više tretmanu anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.

Više o tome koliko traje tretman anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt:064/ 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja