Kako da uspešno komuniciramo u vezi

Kako da uspešno komuniciramo u vezi

U vezi ste već dugo i imate utisak da nešto ne funkcioniše, uviđate da ste se distancirali od svog partnera ili on od vas, sve više ste nezadovoljni i besni, osećate se povređeno, razmišljate o tome da možda on nije prava osoba za vas, možda razmišljate o tome da ga/je prevarite, svađate se sve češćem, seksualni odnosi su sve ređi… Verovatno se pitate gde je nestalo ono osećanje sa početka veze kada ste bili u fazi zaljubljenosti i početne euforije. Jedan od najvažnijih aspekta svake emotivne veze je kominikacija. Pokazalo se da je nedostatak komunikacije je najčešći razlog zašto dolazi do raskida. Kada govorimo o komunikaciji u vezi pre svega mislimo o razgovoru o osećanjima i rešavanju konfikata. Često se kod partnera javlja strah od konflikta, mnogi konflikt izjednačavaju sa svađom koja vodi u okončanje veze a ne kao način da se veza produbi i poveća bliskost i razumevanje.

U ovom kratkom videu saznajte kako da uspešnije komunicirate u vezi i koje su greške koje možda pravite dok pokušavate da objasnite svom partneru/-ki da Vam nešto smeta i da ste povređeni ili ljuti povodom nekog njegovog/njenog ponašanja.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psiholoski savetnik

kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Zašto iznova ulazimo u ugrožavajuće odnose

Zašto iznova ulazimo u ugrožavajuće odnose

Neke osobe imaju tendenciju da iznova i iznova ulaze u odnose koji su za njih na neki način ugrožavajući. Biraju partnere/-ke koji su emotivno nestabilni, distancirani, nedostupni, hladni, egoistični, čak i agresivni. Ovakav fenomen Frojd je nazivaorepeticionom kompulzijom pri čemu osoba pokušava da kroz partnerske odnose popravi one koji su postojali sa jednim od roditelja (suprotnog pola) a koji su na neki način bili ugrožavajući-obacivanje, ostavljanje, omalovažavanje, zanemarivanje ili zlostavljanje.

Dakle, osobe imaju tendenciju da biraju ili ostaju u odonosima za koje svesno znaju da ih ugrožavaju kako bi kroz ove odnose “popravili” stare koji su nastali u detinjstvu između njih i roditelja. U novim odnosima oni pokušavaju da uspeju ono što nisu sa svojim roditeljima-pridobiju ljubav osobe koja ih odbija. Na neki način smatraju da će moći da promene osobu sa kojom su i da će osetiti ljubav koju nisu dobili u primarnoj porodici. Ovo se naravno ne dešava- iako osoba uporno pokušava da se dokaže da je vredna pažnje i ljubavi njen narcistični partner to ne uviđa.

Postojanje ugrožavajućih odnosa u primarnoj porodici može dovesti do toga da se osoba na neki način navikne na takve interakcije i da ostvaruje slične odnose kasnije jer je to obrazac koji joj je poznat i prema tome lakše prihvatajući. Dodatno, osoba može imati uverenje da ne zaslužuje drugačiji “tretman” usled sniženog samopouzdanja koje je posledica kontinuiranog nipodištavanja i zanemarivanja.

Kada je u primarnoj porodici postojalo iskustvo zanemarivanja, napuštanja, odbacivanja ili čak zlostavljanja pored toga što osoba može ponavljati ovakav obrazac u kasnijim odnosima sa partnerom ona može takođe uraditi sasvim suprotno-može bežati od bilo kakvog vezivanja plašeći se da se traumatični obrazac ne ponovi ili može težiti preteranom vezivanju i trženju ljubavi (često bivajući preterano posesivna i ljubomora) kako bi kompenzovala nedostatak ljubavi u detinjstvu. Ovakve traume mogu u interakciji sa strukturom ličnosti da dovedu do nastanka različitih poremećaja ličnosti i u sklopu njih različitih disfunkcionalnih ponašanja-preteranog konzumiranja psihoaktivnih supstanci, samopovređivanja ili agresije prema drugima.

Kako odustati od ugoržavajućih odnosa

Iako osoba iznova pravi istu grešku ona je često svesna da radi protiv sebe i da je to što radi ugrožavajuće po njeno psihofizičko zdravlje. Prvi korak ka menjanju ovoh obrasca ponašanja jeste svest o tome da osoba ima pravo i da može da ostavri odnose koji su adekvatni. Jako je bitan rad na građenju samopouzdanja i vraćanju sigurnosti u sebe i sopstvene sposobnosti-osoba treba da shvatiti da to što je drugi odbacuju ili su je odbacivali nije problem njene adekvatnosti već limitiranosti drugih da pruže bliskost. Takođe, potrebno je menjati pogrešna uverenja o tome kako odnos treba da izgleda i razviti veštine da se prihvate i uvaže sopstvene emocije i želje. Odustajanje od starih obrazaca ponašanja, čak i ako su oni ugrožavajući, je uvek težak proces ali ono što se dobije na kraju je vredno tog napora.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 0646493417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Šta vas sprečava da uspešno rešavate konflikte sa partnerom

Šta vas sprečava da uspešno rešavate konflikte sa partnerom

Dve osobe koje ulaze u emotivan odnos to čine unoseći u njega različita očekivanja, stavove, potrebe, uverenja, osobine ličnosti. Da bi odnos dobro funkcionisao ove aspekte treba uskladiti. U zavisnosti od toga koliko se partneri razlikuju, proces njihovog usklađivanja će nužno dovesti do većih ili manjih konflikata. Prema tome, konfikti su nužni kako bismo mogli da se uskladimo sa osobom sa kojom smo u emotivnoj vezi ali problem je što se konflikti često doživljavaju kao nešto što je trajno i što je nemoguće rešiti. Ako osobe imaju ovakav stav prema konfliktu onda im je jako teško da se upuste u rešavanje problema, dolazi do prekida odnosa umesto razvoja istog kroz zajedničko usklađivanje i međusobnu podršku.

U ovom tekstu opisaćemo faktore koji vas mogu sprečavati da novonastali konflikt sa partnerom razrešite i dođete do rešenja problematične situacije.

Bes koji vas blokira

Najčešća emocija koja se javlja kada su dve osobe u konfliktu jeste bes. Nazivanje pogrdnim imenima, međusobno optuživanje, bacanje stvari, lupanje vratima sve to je posledica eskalacije besa. Bes često može prikrivati neku drugu emociju npr. ako je osoba povređena ona može ovo osećanje prekriti tako što će biti besna prema partneru. Ono što je važno shvatiti jeste da nije partner taj koji vas čini besnim i povređenim već vi to sami sebi činite. Kako se to dešava? Kada partner uradi ili kaže nešto što vam se ne dopada možete pomisliti npr. “On/ona to radi namerno”, “On/ona je kriv/-a što se ja ovako osećam”, “Nisam zaslužio/-la da se tako ponaša prema meni, to nije fer” ili jednostano “Kako je bezbrazan/-na, sebičan/-na”, “On/ona je đubre” i sl. Ovakav način razmišljanja, koji je više ili manje eksplicitan, vas uvodi u nezadovoljstvo a postepeno kako se misli nadovezuju i gomilaju sećanja na slične situacije u prošlosti i u bes. Kada bes dostigne vrhunac nemoćni ste da odreagujete smireno i adekvatno rešavate problem već počnete da vičete, optužujete, vređate, lupate vratima. Prema tome, prvi korak ka zdravoj komunikaciji i rešavanju konflikta sa partnerom jeste smanjenje sopstvenog besa, odnosno sprečavanje da dođe do njegove eskalacije. Kada osetite frustraciju, ljutnju ne optužujte partnerovo ponašanje za nju već je registrujte kao alarm organizma da vam nešto smeta u ponašanju vašeg partnera i to mu recite smireno. Sa druge strane, ne očekujte da se ljudi pa i vaš partner ponašaju onako kako vi želite, on/ona može da se ponaša kako god to je njegovo/njeno pravo a vi ste ti koji ćete postaviti granicu i raći to mi se ne dopada, ovo mogu da prihvatim ovo neću i ne želim. Niko tu nije kriv, samo je pitanje da li možete da se uskladite ili ne.

Neprihvatanje i nerazumevanje partnerovih potreba

Često zanemarimo činjenicu da i druga osoba ima neke potrebe koje su različite od naših ali su podjednako važne kao naše. Nekada nam tuđe potrebe nisu jasne, ne prepoznajemo ih zato što ne želimo ili zato što nam druga osoba to nije jasno pokazala. Kako bismo ostvarili dobar odnos bitno je da se “stavimo u tuđ položaj” i da razumemo kako ta osoba doživljava stvari i koje su njene potrebe, ako to ne možemo da zaključimo možemo prosto da je pitamo. Razumevanjem partnerovog položaja stvoriće manje šanse da upadnemo u bes povodom njegovog ponašanja a naš odnos će biti otvoreniji i kvalitetniji. Sa druge strane, razumevanje tuđih potreba i saosećanje sa partnerom ne treba da nas dovede do toga da mu/joj popuštamo u svakoj situaciji, iako nam je neko ponašanje razumljivo ako nas ono vremenom ugrožava i ne menja se, ne treba ga nužno trpeti.

Nabacivanje osećanja krivice

Često se dešava da jedan ili oba partnera okrivljuju jedan drugog za nešto što je učinjeno. Pri tom često se koriste reči kao što su “ti uvek” ili “ti nikad” kako bi se pojačalo osećanje krivice kod ovog drugog, navode se situacije iz prošlosti kako bi se sastavio što veći spisak optužbi za okrivljenog. Često jedna osoba stavlja sebe u ulogu “žrtve” a okrivljenji se stalno trudi da popravi stvari i to nikada ne prestaje. Ovo je tipična manipulacija nabacivanjem krivice i takav odnos apsolutno nije zdrav. U osnovi nabacivanja krivice stoji uverenje “Ti si kriv/-a ako se ne ponašaš onako kako ja želim”. Nabacivanje krivice neće rešiti situaciju već samo produžiti problem i udaljiti partnere. Ponašanje onog drugog je takvo kakvo jeste, on/ona ga mogu korigovati u izvesnoj meri kako bi bolje funkcionisali u odnosu i za to im treba pomoć partnera a ne konstantno osećanje krivice i doživljaj da nikada nisu dovoljno dobri ma koliko se trudili da udovolje onom drugom.

Konflikt koji nastaje između dve osobe je nužan ali nije uvek signal da treba prekinuti odnos naprotiv to može biti tačka koja će stvoriti kvalitetniji, bliskiji i zdraviji odnos između dvoje različitih ljudi. Pošto nastaje između dve osobe onda one podjednako moraju biti uključene u njegovo rešavanje, pri čemu je razumevanje i prihvatanje onog drugog kao različitog bića ključna stvar za početak konstruktivnog razgovora, bez tenzije i nalaženje najboljeg rešenja za oboje.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspishologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako da otkrijete da ste u simbiotskoj emotivnoj vezi

Kako da otkrijete da ste u simbiotskoj emotivnoj vezi

U emotivnoj vezi ste već duže vreme i sve je naizgled u redu, partner vam je maksimalno posvećen i osećate se voljenim. Sa druge strane, to vas ne usrećuje. Imate utisak da ste nekako izgubili sebe, ne možete da razlučite šta je ono što vi želite od onoga što želi vaš partner, hornično ste nezadovoljni, čak i depresivni, imate osećaj da ste u kavezu, kao da vi više niste vi… Ovi signali mogu ukazivati da ste u simbiotskom emotivnom odnosu.

Šta je simbiotski emotivni odnos?

Termin simbiotski odnos se uobičajeno koristi za opisivanje tipa odnosa koji se javlja kod životinjske vrste. To je odnos u kome su dve jedinke u međusobnom sadejstvu zarad zajedničke koristi ili koristi barem jedne od njih. Praktično ove jedinke su funkcionalno i fizički vezane i te često izgledaju kao jedan organizam. Slično, kod ljudi, simbiotski odnos predstavlja stapanje dve osobe u jednu celinu, gde jedna bez druge ne mogu efikasno da funksionišu. Praktično, JA+ TI postaje MI-novi obik postojanja u kome se individualnost obe osobe gubi. Ovakav odnos ne mora nužno postojati između partera u vezi ili braku, to može biti i prijateljski odnos ili odnos roditelj-dete.

Kakve osobe su sklone da grade simbiotske odnose?

Iako emotivni odnos među partnerima podrazumeva podjednako učeće obe strane, obično jedna osoba biva “uvučena” u simbiotski odnos od strane druge. Obično se to dešava pod parolom “prave ljubavi” odnosno partner koji je uvučen je pre svega prvo veoma srećan jer je dobio bezuslovnu ljubav i posvećenost onog drugog. Važno je znati da je simbiotski odnos potpuno normalan na samom početku veze i može trajati nekoliko meseci-partneri se nalaze u stanju zaljubljenosti, osećaju se kao jedno biće, slepi su za sve oko sebe. Ipak ovo je samo faza i nikako ne bi trebalo da odslikava stanje u dugogodišnjoj vezi.

Osobe koje grade isključivo simbiotske emotivne odnose u osnovi imaju strah od ostavljanja/odbacivanja. Ovakve osobe su obično u svom životnom iskustvu (odnosi u primarnoj porodici ili raniji partnerski odnosi) ostavljanje doživele veoma bolno te po svaku cenu žele da se osiguraju da se takvo iskustvo ne ponovi i potpuno se posvećuju partneru zahtevajući da on uzvrati istom merom. Takođe, emotivni gubitak koji je postajao u nekom drugom odnosu/odnosima osoba pokušava da kompenzuje intenziviranjem trenutnog te kod nje postoji glad za neprestanom pažnjom i bliskošću. To su uglavnom zavisni tipovi ličnosti koji ne mogu da funkcionišu samostalno i traže jaku, podržavajuću figuru u drugoj osobi. Ovakve osobe imaju uvernja tipa “ako nisam sa nekim ja ne vredim”, “neophodna mi druga osoba da bih se osećao/-la potpunim”, “zivot bez ljubavi i pažnje druge osobe nije zivot”…

Koji su znaci da ste u simbiotskom emotivnom odnosu?

Kao što je prethodno pomenuto osoba koja je uvučena u simbiotski odnos prvo moze da se oseća voljeno i posebno a onda se javlja neka vrsta prikrivene depresije: iako je na izgled sve u redu osoba je neraspoložena, izgubljena, oseća da gubi sebe. Dalje, socijalni aspekt života postaje potpuno zanemaren¬počeli ste da se udaljavate ili potpuno gubite kontakt sa prijateljima sa kojima ste se intenzivno druzili. I u zdravom odnosu sa partnerom normalno je da ćete deliti vaše vreme i da ćete se nešto ređe viđati s prijateljima ali ovde je u pitanju postepeno potpuno gasenje starih odnosa. Takođe, kada se viđate sa prijateljima uvek je sa vama vaš partner/-ka. Partner ne mora otvoreno da insistira da ga povedete ali će se staviti u ulogu žrtve i nećete “imati srca” da ga/je ostavite. Ne sklapate ni nova prijateljstva, pogotovo ne sa suprotnim polom (npr.kolega/koleginica na poslu) jer će to biti pogresno protumačeno, rezultat je da se vaš krug ljudi smanjuje a vi ostajete “osuđeni” samo na jednu osobu. Lična interesovanja i realizacija želja i ciljava su se smanjila ili ugasila. Zarad provođenja više vremena sa partnerom zanemarićete svoje hobije, interesovanja, aktivnsti, profesionalno usavrsavanje… Iako shvatate da nešto nije u redu, opet osećate krivicu jer ako je on/ona mogao/-la da odustane od svojih interesovanja, hobija, profesionalnih izazova, druženja sa ljudima i posvetio/-la se samo vama kako onda da vi učinite suprotno.

Uvereni da ste našli “pravu ljubav” odlučujete da se potpuno posvetite samo jednoj osobi jer jedino ona to zaslužuje. Simbiotski odnos nije zdrav odnos dvoje ljudi, kada procenite da ne napredujete uz partnera na ličnom planu, kada shvatite da vam se socijalni život potpuno ugasio, kada se osećate nezadovoljno, depresivno, razmislite o tome da li je vreme da promenite neke stvari u vašem emotivnom odnosu, postavite granice i izborite se za svoju individualnost.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Da li se suprotnosti zaista privlače?

Da li se suprotnosti zaista privlače?

Kada su u pitanju emotivni odnosi uobičajene su dve izreke „Suprotnosti se privlače“ i „Slično se sličnom raduje“. Iako prva važi u fizičkom svetu, u međuljudskim odnosima se ona ne pokazuje kao ispravna iako su ljudi skloni da veruju u nju. Nije nemoguće da osobe koje su dijametralno suprotne, po svojim profilima ličnosti, životnim vrednostima i stavovima, interesovanjima budu u  emotivnoj vezi ali je kvalitet i zadovoljstvo takvim odnosom nizak.

Poklapanje životnih vrednosti

Ako partneri imaju iste ili slične životne vrednosti onda je najverovatnije da će njihova veza dobiti na kvalitetu  i opstati duže. Životne vrednosti se odnose na različite aspekte života kao što su porodica, prijateljstvo, obrazovanje, želja za postignućem, finansije, religioznost, težnja ka postizanju harmonije i zadovoljstva, seksualni život, održanje zdravlja, itd. Što je više poklapanja u različitim životnim vrednostima dveju osoba veća je verovatnoća da se kvalitet veze održi.

Poklapanja profila ličnosti

Ukoliko su dve osobe po strukturi ličnosti i intelektualnim sposobnostima sličnije veća je verovatnoća da će imati kvalitetniji odnos. Npr. dve osobe koje su otvorene, komunikativne, teže ka novim iskustvima a pritom su na sličnom intelektualnom i obrazovnom nivou će verovatno imati slična interesovanja i kvalitetnije provoditi zajedničko vreme.

Poklapanje vezano za sam parterski odnos

Obično svaki partner unosi u vezu svoja očekivanja vezana za to kako partenerski odnos treba da izgleda odnosno kako osoba sa kojom je treba da se ponaša u vezi. Jedno od takvih stavki jeste pitanje „slobode“ u odnosu. Iako većinu vremena partneri provode zajedno sasvim je prirodno da svaki od partnera neki deo vremena provodi odvojeno baveći se samostalno aktivnostima koje ga ispunjavaju ili u društvu drugih ljudi. Ako se stavovi po ovom pitanju ne poklapaju često dolazi do konflikta. Pitanje komunikacije u vezi je takođe aspekt koji je važan. Pored komunikacije o uobičajenim stvarima i humora koji je važan za svaki međuljudski odnos, komunikacija vezana za izražavanje sopstvenih stanja, osećanja i želja je takođe bitna. Često preteran zahtev da partner  uvek treba da primeti kako se ovaj drugi oseća ili šta želi može da dovede do tumačenja da u vezi nema razumevanja što dalje dovodi do nezadovoljstva. Podržavanje razvoja i ličnog usavršavanja partnera u vezi je takođe aspekt koji bi trebao da se poklopi. Ako jedan od partnera očekuje da ga ovaj drugi podržava u njegovom razvoju a on to ne čini verovatno će doći do osećanja ličnog nezadovoljstva i neispunjenosti što će smanjiti kvalitet odnosa.

Što su dve osobe sličnije veća je verovatnoća da budu zadovoljne u emotivnom odnosu, ipak ne moramo se poklapati u svim aspektima već u onim koji su za nas od najvećeg značaja. Postoje uvek aspekti koji nam se ne sviđaju kod našeg partnera ali oni nisu  krucijalni za sreću u našem odnosu i mogu se tolerisati.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com