Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Često pitanje koje postavljaju naši klijenti koji dođu na psihoterapiju jeste „Da li anksiozni poremećaj može da pređe u depresiju?“. Ono što navodi na ovakvo pitanje jeste pogrešno tumačenje sniženog raspoloženja i „osećaja praznine“ kao depresije kao i manjak informacija o tome šta je zapravo depresivni a šta anksiozni poremećaj. Više o svemu ovome saznajte u ovom videu.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Šta je hronična depresija ili distimija?

Šta je hronična depresija ili distimija?

Da bi se kod nekog dijagnostikovala depresija potrebno je da se simtomi kao što su: sniženo raspoloženje, nesposobnost da se uživa u stvarima koje su nekada predstavljale zadovoljstvo, smanjena fizička energija, poremećaj apetita (gubljenje ili dodavanje kilaže) i spavanja (smanjeno ili preterano spavanje), pesimističko razmišljanje, javljaju u kontinuitetu i intenzivno dve do tri nedelje. Distimija predstavlja hronično stanje depresivnosti i osoba ima sve simptome depresije ali su oni blaži. Ovakvo stanje, pak može trajati godinama, i osoba ima utisak da stalno upada ili izlazi iz depresije.  Praktično ona se saživi sa ovakvim stanjem, a često se dešava da ovi blaži simptomi postanu intenzivniji i osoba može razviti teži oblik depresije što se naziva dupla depresija.

Osobe koje su distimične mogu često ispoljavati razdražljivost u odnosima i izbegavati socijalne aktivnosti. Postoji pad u produktivnosti, teško donose odluke i skloni su neprestanoj ruminaciji. Često se ovakvo stanje pokušava smanjiti zloupotrebom psihoaktivnih supstanci-prekomerno konzumiranje npr. alkohola može dovesti do trenutnog olakšanja simptoma  ali na duže staze zatrpava problem, odlaže njegovo rešavanje i stvara zavisnost. Može postojati sklonost i ka suciadlanim mislima. Prisutno je osećanje niže vrednosti a često i krivice.

Kako prevladati distimiju?

Kao i kod svakog psihičkog poremećaja potrebno je da osoba registruje i razume svoje simptome. Distimija je hronična i ona može početi još u periodu adolescencije, jako je važno da se sniženo raspoloženje i sklonost ka anhedoniji (gubljenju interesovanja za stvari/aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovljstvo) shvate kao simptomi, da se ne produbljuju, da se na pravi način prevladaju. Pošto su većim delom simptomi blagi ali svakodnevni onda je važno delovati svakodnevno,uvođenjem zdravih navika, smanjivanjem opterećanja kad je potrebno, izbegavanjem loših navika (stvaranja zavisnosti od psihoaktivnih supstanci). Za sve depresivne poremećaje jako je važno napraviti strukturu dana, svakodnevna svrsishodna i ne preterano zahtevna aktivnost doprinosi boljem raspoloženju. Psihološki tretman u slučaju distimije obuhvata rad na „razbijanju“ pesimističkih obrazaca razmišljanja, na građenju smopouzdanja, veštinama bolje komunikacije sa drugima, pravljenju realističnih ciljeva i prihvatanju svojih simptoma kao savladivih, sklonih menjanju. U trenutku kada osoba primeti da se simptomi pojačavaju (naročito ako se pojave i učestale suicidalne misli) važno je da se odmah obrati stručnom licu kako bi dobila adekvatnu pomoć, pojačani simptomi zahtevaju upotrebu antidepresiva.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064/64 93 417

Pogrešan način razmišljanja kao faktor održavanja depresije

Pogrešan način razmišljanja kao faktor održavanja depresije

Depresija se pre svaga vezuje za kontinuirano osećanje tuge i sniženo raspoloženje, to je simptom koji praktično definiše ovaj poremećaj. Pored ovog simptoma zvanično se kao ključni simptomi navode još i gubitak interesovanja i gubitak energije, dodatno su tu poremećaj spavanja i apetita, osećanje krivice, nisko samovrednovanje, suicidalne misli i pokušaji suicida, problemi sa koncentracijom. Kada sagledamo spisak ovih simptoma, možemo zaključiti da postoje simptomi koji se tiču afekta i emocija (sniženo raspoloženje, tuga, krivica) i simptomi koji opisuju ponašanje (poremećaj sna i apetita, pokušaji suicida, ovde bismo mogli dodati i usporeno obavljanje ili prestanak obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti). Od kognitivnih simptoma imamo suicidalne misli, probleme sa koncentracijom i nisko samovrednvanje, ipak kognitivni aspekt depresije obuhvata mnogo više od toga. U okviru kognitivno-bihejvioralne terapije, kognitivna komponenta odnosno način razmišljanja predstavlja jedan od ključnih faktora održanja negativnog afekta i ponašanja.

Postoji nekoliko pogrešnih načina razmišljanja koji su tipični za depresiju.

Razmišljanje sve ili ništa. Životni događaji se interpretiraju kao potpuno loši ili potpuno dobri, postoji samo crno ili belo stanovište. Npr., osoba sebe doživljava kao potpuno neuspešnu/nevoljenu a druge kao potpuno uspešne/voljene.

Preterana generalizacija. Nekoliko loših situacija ili samo jedna loša situacija navodi osobu da veruje da će sve situacije ispasti loše. Npr., osoba koja je doživela da nekoliko puta bude odbijena za neki posao, smatra da se nikada neće zaposliti i da povodom toga ne može ništa da učini.

Selekcija infrmacija. Traženje i uzimanje u obzir samo negativnih informacija o sebi. Negativne informacije predstavljaju potvrdu o sopstvenoj bezvrednosti i bespomoćnosti, dok se pozitivne informacije ignorišu i pre vide kao izuzeci nego pravilo. Npr. osoba veruje da joj se nikada ništa lepo nije dogodilo u životu, da nikome nije stalo do nje i sl.

Personalizacija. Osoba smatra da je jedino ona uzrok određenih događaja. Npr. Loše se ponašala/-o prema meni jer nisam dovoljno zanimljiv/-a.

Okrivljavanje. Suprotno od personalizacije, okrivljavanje uključuje prebacivanje odgovornosti isključivo na druge ljude/okolnosti i odbijanje rešavanja problema. Npr. Beskorisno je da konkurišem za posao, kad su i onako svi konkursi namešteni.

Da bi se depresija prevazišla potrebno je pozabaviti se svim njenim aspektima, a posebno promenom disfunkcionalnog načina razmišljanja koji pokreće i održava negativan afekat i disfunkcionalno ponašanje.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Depresija i bespomoćnost

Depresija i bespomoćnost

Kada ste depresivni osećate se preplavljeni negativnim respoloženjem, manje vrednim, nesposobnim da započnete neku aktivnost. Ukoliko verujete da ne možete ništa učiniti da izađete iz takvog stanja počećete da vidite sebe kao nekog ko je bespomoćan.  Razmišljanje o tome kako ste bespomoćni za vas dalje znači da ne možete konstruktivno da delujete, i prema tome ostajete zarobljeni u depresivnom raspoloženju. Ipak, razmišanje koje vas uteruje u bespomoćnost se može promeniti i vi na njega možete uticati.

Za početak je dobro „uhvatiti“ takav način razmišljanja i zapitati se „Da li sam ja zaista bespomoćan/-a da uradim bilo šta?“.Istina je da vi imate snage da delujete uprkos depresiji. Imaćete poteškoća u tome, jer ćete teže obavljati neke aktivnosti, slabije ćete biti skoncentrisani na nešto, čitavo telo će se odupirati vašoj nameri da nešto uraditi, raspoloženje će vam biti u padu ali i pored toga mnoge sposobnosti koje ste imali pre depresije su tu. One nisu nestale samo su oslabile usled prirode bolesti.

Bespomoćnost može uključivati i osećanje pada u energiji, snazi. Kada ste depresivni verovatno ćete osećati i pad u energiji. Perzistentno depresivno raspoloženje, usporenost i povećano osećanje umora su očekivani. Ukoliko to posmatrate kao nešto što je stalno i definitivno manja je mogućnost da ga prevaziđete a veća da se definišete kao bespomoćni. Ukoliko na ovo stanje gledate kao na nešto što je prolazno, ali da traje duže od onog vremena koliko biste vi želeli onda ćete manje biti depresivni povodom depresivnog raspoloženja.

Depresivno raspoloženje i bespomoćnost koja ide uz njega imaju veze i sa lokusom kontrole. Osobe koje su depresivne uglavnom misle da ni na šta ne mogu da utiču, da ništa ne mogu promeniti ma šta pokušali i to ih čini bespomoćnim. Često se ovakvo razmišljanje javlja u njihovom domenu življenja, npr. ako ne mogu da nađu posao smatraju da su sve pokušali i da je problem u tome što im spoljni činioci ne idu na ruku, oni nemaju kontrolu nad spoljnim činiocima i zato se osećaju bespomoćnim i ujedno depresivnim. Istina je da mnoge stvari ne možemo da kontrolišemo ali isto iako ne možemo da ih kontrolišemo ne znači da moramo biti depresivni. Frustracije na koje nailazimo a koje možda nisu potpuno u domenu naše kontrole ne moraju nas sputati-uvek je dobro razmišljati i delovati fleksibilno kada ne možemo da ih prevaziđemo iz prvog,drugog ili petog pokušaja. Dobro je zapitati se da li smo zaista sve pokušali što je do nas i da li je moguće da u nekom domenu promenimo rigidno postavljeni cilj ili način delovanja kako bi se stvari promenile.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog

 

Kako na depresiju utiče negativno interpretiranje njenih simptoma

Kako na depresiju utiče negativno interpretiranje njenih simptoma

Depresiju prati niz negativnih i neprijatnih simptoma od kojih su najizraženiji konstantno sniženo raspoloženje, gubitak interesovanja i gubitak energije. Osoba koja ima ove i druge psihofizičke simptome (umor, malaksalost, usporeni pokreti, nesanica, glavobolja, poremećen apetit, opšta telesna napetost) koji traju duže vreme i teško se prevazilaze, postaje preokupirana njima, percepira sebe kao bespomoćnu i vremenom razvija sekundarni simptom odnosno kod nje se stvara osećanje potištenosti povodom depresije. Dakle, ona razmišlja o tome kako je njeno stanje nepodnošljivo, kako ona to više ne može da podnese i slično što dalje može pojačati negativne simptome.

Kako negativna interpretacija simptoma depresije utiče na raspoloženje?

Većina nas želi da zna kako funkcioniše njegov organizam. Kada doživljavamo promenu raspoloženja obično tražimo razlog te promene. Dakle, hoćemo da objasnimo određeni događaj odnosno doživljaj tako što ćemo mu pripisati uzrok. Traganje za uzrokom predstavlja karakteristiku ljudskog razmišljanja. Naše emocije su zasnovane na fiziološkom uzbuđenju i našoj interpretaciji tog uzbuđenja. U zavisnosti od toga kako interpretiramo senzacije koje se javljaju pri depresivnom raspoloženju mi formiriramo njihovu psihološku komponentu. Na primer, ako interpretirate depresivno raspoloženje kao nešto što je nepodnošljivo i grozno vi ćete se držati takvog načina razmišljanja dok ne shvatite da je takvo razmišljanje pogrešno i počnete da ga menjate.

Promenite interpretaciju i počnite da simptome tumačite kao neprijatne ali razumnjive i prihvatite ih kao takve, to će smanjiti njihovo trajanje i pomoći će da se prevenira njihovo ponovno javljanje. Nećete moći momentalno da prihvatite depresivne senzacije, ali ako isključite depresivno razmišljanje povodim tih senzacija osećaćete se emotivno rasterećenije. Dakle, prihvatanje i tolerancija mogu umanjiti intenzitet depresivnog doživljaja.

Pojačan fokus na negativno i neprijatno raspoloženje i druge simptome, i kod drugih poremećaja na primer anksioznih (više o tome pročitajte ovde) takođe pojačava opšte stanje neprijatnosti. Često osoba postavlja sebi pitanja tipa: „Dokle će ovo nepodnošljivo stanje trajati?“, „Zašto mi se ovo dešava?“ i tako u krug. Ono što je potrebno je da se smanji preokupiranost sopstvenim stanjem, poveća tolerancija prema neprijatnosti, i preduzmu konkretni koraci da se ono rešava. Ako naučite da razmišljate racionalno o neprijatnim osećanjima to će ih demistifikovati i stvoriti „tampon zonu“ prema njima.

Kao simptom depresije javlja se karakterističan način razmišljanja koji takođe doprinosi održavanju neraspoloženja. Više o tome pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja