Šta su najčešći razlozi za prevaru u vezi ili braku?

Šta su najčešći razlozi za prevaru u vezi ili braku?

U ovom tekstu govorićemo o prevarama u vezi i braku. Prevare su česta pojava u vezi i braku i čest su razlog za dolazak na psihoterapiju. Do sada smo imali veliki broj klijenata koji su dolazi kod nas zbog prevare. Praksa pokazuje da su i muškarci i žene podjednako skloni prevari. Obično na terapiju dolazi osoba koja je prevarena, ponekad dolaze i oba partnera ako žele da se pomire i rešavaju probleme u braku ili vezi. Ponekad partneri dolaze zajedno jer žele da rasčiste neke stvari, kažu jedno drugom ono što žele pre nego što odluče da se razvedu ili rastave. Obično partneri dolaze na terapiju jer žele da čuju sud i profesionalno mišljenje stručne i pre svega neutralne osobe.

Kako se oseća prevarena osoba?

Prevarena osoba se često oseća povređeno, besno, depresivno, očajno, ima psihosomatske tegobe, nesanicu i druge simptome stresa. Obično je prva reakcija na otkrivenu prevaru neverica i šok, zatim sledi faza ljutnje, i na kraju faza razočarenja koja se nekada završava razdvajanjem a ponekad pomirenjem.

Da li može doći do pomirenja nakon prevare?

Da li će do pomirenja uopšte doći zavisi od mnogo faktora kao na primer: motivacije da se sačuva veza ili brak, spremnost na iskrenu komunikaciju i rešavanje problema, spremnost na izvinjenje i pokajanje, spremnost na promenu itd.

Koje je značenje prevare u braku ili vezi?

Prevara predstavlja čin rušenja poverenja. Partner koji je varao izgubio je poverenje onog drugog partnera. Taj gubitak se teško nadoknađuje, jer poverenje se stiče postepeno a ruši veoma lako. Često je lakše oprostiti prevaru nego ponovo izgraditi narušeno poverenje. Problem sa tim je i činjenica da osobe koje su sklone prevarama u ljubavnim odnosima često su sklone i drugim oblicima laganja i neiskrenosti.

Ko je sklon prevari u vezi ili braku?

Postoje dve grupe osoba koje su sklone prevarama. Prvi tip su osobe koje imaju problem da se emocionalno vežu zbog straha od vezivanja (to su obično nezrele osobe) ili osobe koje nemaju kapacitet da se vežu (osobe koje imaju neki od poremećaja ličnosti, najčešće, granični, narcistički ili neki od oblika psihopatije). Osobe koje imaju strah od vezivanja najčešće stupaju u površne emocionalne odnose, ne vezuju se i obično biraju sebi slične osobe. Za njih prevara predstavlja novu avanturu i na taj način takve osobe se samopotvrđuju, dokazuju sebi da su atraktivne, željene i to čini jedan vid kompenzacije za sopstveni osećaj ego anksioznosti (popularno osećaj manje vrednosti) i osećaj unutrašnje praznine. Osobe koje nemaju kapacitet da se vezuju stalno varaju svoje partnere jer takve osobe nisu ni sposobne za ljubav i dublji emotivni odnos. Takve osobe su najčešće sklone promiskuitetu, pa čak i rizičnim oblicima ponašanja.

Drugi tip osoba koje čine prevaru su tzv. “normalne osobe”. Najčešći uzrok prevare kod ove grupe ljudi je hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku. Većina ljudi ne varaju jedni druge samo zato što su videli nekog mlađeg, atraktivnije, zanimljivijeg ili zabavnijeg, već zato što imaju problem u sopstvenoj vezi ili braku koji oni doživljavaju da ih guši, čini nezadovoljnim, frustriranim i usamljenim. Dakle, prevara najčešće se ne javlja kao posledica slučajne prilike koja se ukazala osobi, već obično osobe koje varaju same traže takve prilike.
Hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku nastaje kao posledica nagomilanih, nerešenih i zamrznutih konflikata, odsustva komunikacije, hronične ljutnje i razočarenja, stalnih svađa i nesuglasica, seksualnih problema i sl.

Koji je najčeći razlog za prevaru u braku ili dugoj vezi?

Kada je osoba dugo u vezi ili braku a ne rešava probleme sa svojim partnerom ili partnerkom, dolazi do javljanja usamljenosti, frustracije, hroničnog nezadovoljsva pa čak i zahlađenja odnosa. Tako usamljena i nezadovoljna osoba traga za zadovoljstvom, pažnjom ili seksualnim užitkom negde drugde, izvan veze, izvan braka. To predstavlja najčešći motiv da osoba počne da pokazuje interesovanje za druge osobe, najčešće osobe iz svoje bliže okoline (najčešće na poslu, komšiluku i sl.) ili jednostvano aktivno traži drugu osobu preko Interneta ili ih upoznaje u noćnim izlascima.

Kako reaguju oni koji su prevareni kada to otkriju?

Mnogi bračni supružnici i osobe u dugoj vezi se iznenade i šokiraju kada saznaju da su prevareni, neshvatajući da je njihova veza ili brak već dugo u krizi, da postoji mnogo nerešenih problema i da nema međusobne konstruktivne komunikacije već duže vreme. Neke osobe su u braku dvadeset godina kada jedna strana slučajno sazna da je muž ili žena vara već deset godina. Neki su imali više avantura i veza u braku nego neki koji nisu u braku. Za neke prevara i povremene seksualne avanture predstavljaju vid bekstva od realnosti, bekstva od problema, seksualno zadovoljenje koje ne mogu da dobiju kod kuće, traganje za pažnjom ili divljenjem koje ne dobijaju kod kuće i sl.

Najčešći motivi za prevaru

Usamljenost u braku ili vezi često može biti motiv za traženje pažnje i avanture sa strane. Osobe koje mnogo rade i odsutne su fizički i mentalno veći deo vremena, osobe koje se previše bave decom a zanemaruju potrebe partnera, osobe koje nekvalitetno provode vreme sa partnerom često mogu doprineti osećanju usamljenosti, odbačenosti i nerazumevanja kod drugog partnera. Ako takvo stanje traje duže vreme i nema izgleda da se reši kroz komunikaciju i nalaženje kompromisa, osoba koja se oseća usamljeno može početi da se zanima za druge žene / muškarce.

Čest motiv prevare može biti hronično odsustvo seksualnih odnosa u vezi ili braku. Seksualnih odnosa nema jer jedan od partnera ima neki seksualni problem koji ne rešava. Drugi partner pokušava da pomogne ali saradnje nema sa druge strane.

Neke osobe ostaju u vezi ili braku iako nisu više emotivno naklonjeni svom partneru, nego ostaju iz straha od samoće, neke koristi, dece i sl. Osoba je formalno u vezi ali emotivno nije i čeka se prilika za prevaru, kao impuls da se iz veze izađe ili da se olakša monotonija života u braku sa osobom koju više ne voli.

Jedan od motiva za prevaru može biti osveta. Jedan od partnera je varao i bio je uhvaćen u tome ili samo osumnjičen i sada drugi partner želi da se osveti pa uzvraća istom merom. U ovom slučaju radi se o ispoljavanju ljutnje, revolta, kako bi se osoba osećala manje povređeno. Iako možda na prvi pogled izgleda da prevarena osoba vara da bi povratila narušenu ravnotežu takav vid osvete ne donosi trajnu satisfakciju onome ko se sveti, niti umanjuje osećaj povređenosti i bola.

Preterana ljubomora i posesivnost može dovesti do prevare. Osoba koja je posesivna kontroliše partnera i narušava njegovo pravo na slobodu. Takve osobe mogu biti i agresivne. To dovodi do nagomilavanja ljutnje i nezadovoljstva kod drugog partnera koje može rezultirati u prevari koja se doživljava kao osveta za kontrolisanje ili izlaz iz loše veze ili braka.

Kako da prepoznate da li vas partner vara?

Mnogi klijenti koriste sofisticiranu tehnologiju kako bi pronašli dokaze da ih partner vara. Danas su dostupne razne aplikacije za pametne telefone i kompjuterski programi koji mogu biti instalirani na telefonu ili kompjuteru i pratiti šta radite, pišete ili s kim pričate bez da osoba koja je špijunara to može da primeti. Moje mišljenje je da je mnogo lakše saznati da li vas partner vara tako što ćete biti prisutni i u kontaktu sa njim / njom, tako što ćete pokazati interesovanje za njega / nju i njegovo / njeno ponašanje prema vama.

Najčešći signali da vas partner vara su:

1. Česta odsutnost od kuće i / ili izbegavanje viđanja
2. Česti izlazci ili zadržavanje na poslu, učestali izgovori i “nepredviđene okolnosti” zbog kojih on / ona mora da ode iz kuće
3. Dugi telefonski razgovori sa osobama koje vi ne poznajete, često sms dopisivanje ili dopisivanje na skajpu, facebook-u i sl.
4. Smanjena učestalost seksualnih odnosa, odbijanje seksualnih odnosa ili pojava nekih novih oblika ponašanja u seksu koje vaš partner nije do sada praktikovao, polne infekcije i bolesti
5. Učestale svađe, ljutnja, mrzovoljnost bez nekih značajnijih povoda
6. Mentalna odsutnost, vi govorite a partner vas ne sluša, u mislima je odsustan a znate da to nije zbog posla ili nekog drugog problema
7. Emocionalno zahlađenje, smanjena komunikacija i manjak interesovanja za zajedničko provođenje vremena
8. Učestalije sređivanja, kupovanje nove garderobe, naročito ako osoba nije tome sklona i ako to nije činila često u prošlosti
9. Euforičnost i dobro raspoloženje koje vi ne povezujete sa nekim aktuelnim dešavanjima
10. Grandioznost, bahatost, povećano “samopouzdanje”, arogantnost
11. Laganje, misterioznost
Verovatno da simptoma ima još više, ali ovi su najčešći. Šta možete uraditi da biste sprečili da do prevare dođe:
1. Komunicirajte sa svojim partnerom iskreno i konstruktivno o svemu
2. Rešavajte probleme u vezi i braku umesto da ih ignorišete ili izbegavate
3. Negujte i unapređujte seksualni život
4. Budite aktivni organizator kvalitetnog načina provođenja vremena sa vašim partnerom
5. Nemojte previše kontrolisati partnera, nemojte gušiti njegovu / njenu slobodu

Da li možemo sprečiti partnera da nas ne prevari ili ostavi?

Na kraju ipak treba reći da je svako slobodna osoba koja ima pravo da slobodno donosi odluke. Ako je neko čvrsto odlučio da prevari svog partnera ništa i niko ga / je u tome ne može sprečiti. Ako je tako, zašto bi ga / je neko uopšte sprečavao? Na to možete gledati ovako: ako vas neko ostavi a vi ste dali sve od sebe, niste bili pasivni u vezi, trudili ste se da veza uspe, onda niste vi krivi, onda vas ta osoba nije ni volela. A ako vas neko ne voli, vi to prihvatite koliko god to bolno bilo za vas, jer ljubav druge osobe ne možemo ni isprositi, ni oročiti, ni kupiti već samo dobiti na poklon od srca. Dakle, ako ste prevareni, ne morate biti depresivni, očajni, besni i povređeni jer ako budete iskreni prema sebi bićete samo tužni i nezadovoljni. Nigde ne piše da vi morate biti samo sa određenom osobom u vezi ili braku i da vaša sudbina, mentalno zdravlje i sreća zavise baš i samo od te osobe. Vaša ljubav i vaše srce nije eksluzivno rezervisano samo za određenu osobu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Skype: vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Da li je osećenje odbačenosti realno?

Da li je osećenje odbačenosti realno?

Nemali broj puta još tokom odrastanja dešavalo nam se da osetimo da smo odbačeni od strane drugih; prijatelja, simpatije, nastavnika, devojke/dečka, neko i od roditelja. U odraslom dobu, najteže nam pada da budemo odbačeni od emotivnog partnera, bilo u fazi udvaranja, bilo nakon dugogodišnjeg zabavljanja ili braka. Osećanje odbačenosti deluje na nas snažno obično je to osećaj kao da smo ostali sami na svetu, da nema nade, da smo manje vredni i da zbog toga i ne zaslužujemo da budemo voljeni i prihvaćeni. Dakle, nakon toga što sebi protumačite i osetite da ste bili odbačeni, počinjete da manifestujete niz depresivnih reakcija… Da li uopšte ima smisla osećati se odbačenim?!

Ne odbacujte sebe!

Postoje dve faze osećanja odbačenosti. Prva faza je osoba X vas je odbacila, a druga faza je vi ste odbacili sebe. Prema tome, mi možemo biti ostavljeni ili, ako hoćete, odbačeni od strane drugih ali da ujedno ne odbacujemo sami sebe. Onog trenutka kada odbacimo sami sebe počinje da se javlja to teško osećanje odbačenosti, a ne kada to drugi urade. To što niste prihvaćeni od nekog drugog ne znači da manje vredite i da ne možete nikada biti srećni. Vaša sreća ne zavisi od toga da li će vas drugi prihvatiti ili odbaciti već samo i jedino od toga koliko vi sebe prihvatate. Ne odustajte od sebe, dozvolite sebi da iznova počnete jer jedino vi upravljate sopstvenim osećanjima.

Osećanje manje vrednosti i odbačenost

U osnovi osećanja odbačenosti je zapravo osećanje manje vrednosti koje odbačena osoba ima i razvija. Uobičajeno je da osobe koje se osećaju odbačeno prihvataju tuđe kritike „zdravo za gotovo“ jer se to uklapa u njihovu negativnu sliku o sebi. Postoji tendencija da onog ko ih je odbacio stavljaju iznad sebe i smatraju ga superiornim, a sebe inferiornim u odnosu na njega. Važno je znati da odnosi među ljudima nisu nikakav vid takmičenja i da ne pobeđuje onaj ko prvi ode ili ko se kratko zadržava. Često oni koji ne mogu da se zadrže u nečemu duže imaju strah od vezivanja, odnosno odbacivanja, pa prema tome ne zaslužuju nikakvo posebno vrednovanje, te su njihove „pobede“ kratkog daha.

Kao što smo već napomenuli u prethodnom tekstu, nemoguće je svideti se svakome jer se ni vama ne dopadaju svi ljudi. Odbacivanje treba prihvatiti kao sastavni deo života. Od odbacivanja možete i dobiti jer shavtite da osobe koje su vas odbacile zapravo i nisu bile neke srećne kombinacije za vas. Svakodnevno nešto/nekog odbacujemo ili prihvatamo i često se to dešava a da ne primetimo, ono što je važno je da ne odbacimo sebe jer mi smo jedina osoba koja realno to može.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Strah od vezivanja

Strah od vezivanja

Strah od vezivanja pretstavlja emocionalni problem kome su podjednako skloni i muškarci i žene. Strah od vezivanja predstavlja tendenciju da se ulazi u površne i kratkotrajne veze, neobavezne šeme ili “kombinacije” u kojima se osoba emocionalno ne insvestira kako bi izbegla neprijatna osećanja (straha, stida, povređenosti, besa, razočaranja i sl.) i konflikte za koje pretpostavlja da može imati ako se veže i dopusti sebi da oseti bliskost sa nekom osobom. Osobe koje imaju ovaj problem, često menjaju partnere, čim osete da može doći do vezivanja oni raskidaju, sklone su seksualnim avanturama, seksu bez emocija, a mogu imati i seksualne probleme (ne uživaju dovoljno u seksu ili ne mogu da dožive orgazam). Strah od vezivanja uključuje izbegavajuće ponašanje (strah generalno podstiče osobu na izbegavanje objekta kojeg se plaši), osoba nastoji da izbegne vezivanje i svaku vrstu initimizacije koja podrazumeva invenstiranje emocija i emocionalnu razmenu.

Vezati se za neku osobu znači dopustiti toj osobi da nam priđe, da dopre do nas, i u isto vreme dopustiti sebi da podelimo sa drugom osobom intimnost, nežnost, bliskost, emocije i razvijemo međusobno razumevanje i poštovanje. Vezivanje predstavlja osnovni i nužan uslov javljanja istinske ljubavi i kvalitetnog međuljudskog odnosa. Vezivanje je nužan uslov ne samo kvalitetne veze već i izgradnje pravog prijateljstva. Većina ljudi se vezuje za osobe koje procenjuje kao slične, neki ljudi naprosto nemaju kapacitet za to a neki ljudi se toga plaše.

Zašto se neke osobe plaše vezivanja?

Osobe koje se plaše vezivanja imaju u svojoj životnoj istoriji bolna iskustva odbacivanja i povređivanja od strane osoba koje su za njih bile važne tokom razvoja, tu je pre svega reč o članovima porodice ali i bivšim partnerkama/partnerima. Vezati se za nekoga znači otvoriti se za drugog, imati poverenje u drugog. Upravo toga se plaše osobe koje imaju strah od vezivanja. Ove osobe ne veruju drugima, strepe od mogućeg odbacivanja, kritike, prevare ili razočaranja jer misle da će ih drugi odbaciti kada ih zaista upoznaju. Ove osobe nesvesno veruju da one nisu dostojne istinske ljubavi i da zato moraju da se pretvaraju i budu uvek na distanci kako ne bi ponovo bile ranjene, povređene i ostavljene. Zbog toga što stalno izbegavaju bliskost, ove osobe se u suštini osećaju usamljeno, prazno i nevoljeno. Time što izbegavaju da vole, oni zapravo lišavaju sebe mogućnosti da zaista budu voljeni od strane drugih, što za posledicu ima održavanje njihovog nesvesnog stava da oni zapravo i ne zaslužuju da budu voljeni i prihvaćeni. Osećanja usamljenosti, praznine i nesigurnosti, oni često nastoje da kompenzuju kroz stalno flertovanje, seksualne avanture i druge vrste samodokazivanja. Ovakav način ponašanja ima kompenzatornu funkciju ali je po prirodi površan i nikada ne može da osobi zadovolji njegove/njene suštinske želje, a to su želje da budem voljen/voljena, prihvaćen/na i cenjen/na od strane drugih. I flertovanje i seks bez emocija predstavlaju kompromis. S jedne strane osoba od flerta i seksualnih avantura dobija privremenu potvrdu sopstvene vrednosti („ako me drugi žele znači da vredim“) a s druge strane ne rizikuje da se upušta u dublji odnos u kome bi mogla biti povređena. Problem sa ovom strategijom je u tome što ljudi ne mogu steći trajan i istinski osećaj da su voljeni, prihvaćeni i dostojni poštovanja ako se zaista ne vežu za nekog i ne dopuste tom drugom da ih upozna, razume i podrži.

Treba praviti razliku između osoba koje imaju strah od vezivanja i iz tog razloga izbegavaju bliskost i osoba koje nemaju ili imaju veoma slab kapacitet za vezivanje i emocionalnu razmenu. Osobe koje imaju strah od vezivanja će učiniti sve samo da pobegnu od svojih osećanja (to su po pravilu emotivne, nesiugrne, stidljive i povređene osobe) dok osobe koje nemaju kapcitet za vezivanje nisu emotivne, bazične odlike njihovog temperamenta su površnost i praznina (tu pre svega spadaju narcističke, paranoidne, psihopatske, izraženo ekstravertne ličnosti).

Kako izgleda psihoterapijski rad sa osobama koje imaju strah od vezivanja?

Po pravilu osobe koje imaju strah od vezivanja, nisu svesne svog problema. Ove osobe uopšte ne razmišljaju o vezivanju a mnoge od njih nikada nisu ni imale iskustvo pravog i trajnog emocionalnog vezivanja. Osobe koje imaju strah od vezivanja su nesigurne (imaju negativnu sliku o sebi), stidljive (nekada stid može biti maskiran, arogantnim ponašanjem i odbrambenom nadmenošću), i preosetljive na kritiku. Oni se često javljaju psihologu za pomoć tek onda kada njihovi problemi kulminiraju i ispolje se u vidu klasičnih simptoma anksioznosti ili depresije. Terapijski rad tada podrazumeva tretman ovih simptoma ali se kasnije tokom rada može doći i do problema sa vezivanjem ako klijent na tome želi da radi. Ovi klijenti retko kada dobrovoljno i samoinicijativno žele da rešavaju ovaj problem, prvo iz razloga što ga nisu svesni a drugo iz razloga što rešavanje ovog problema može biti bolno za njih. Ovi klijenti kroz terapijski rad uče da se suoče sa bolnim osećanjima koja su proistakla iz odbacivanja i kritike. Oni uče kako da ne budu više preosetljivi na kritiku, da poštuju i cene sebe umesto da budu zavisni od tuđeg prihvatanja, uče kako da prevaziđu stid, da razvijaju poverenje i asertivno izražavanje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog.com

www.vaspsiholog.com