Zašto iznova ulazimo u ugrožavajuće odnose

Zašto iznova ulazimo u ugrožavajuće odnose

Neke osobe imaju tendenciju da iznova i iznova ulaze u odnose koji su za njih na neki način ugrožavajući. Biraju partnere/-ke koji su emotivno nestabilni, distancirani, nedostupni, hladni, egoistični, čak i agresivni. Ovakav fenomen Frojd je nazivaorepeticionom kompulzijom pri čemu osoba pokušava da kroz partnerske odnose popravi one koji su postojali sa jednim od roditelja (suprotnog pola) a koji su na neki način bili ugrožavajući-obacivanje, ostavljanje, omalovažavanje, zanemarivanje ili zlostavljanje.

Dakle, osobe imaju tendenciju da biraju ili ostaju u odonosima za koje svesno znaju da ih ugrožavaju kako bi kroz ove odnose “popravili” stare koji su nastali u detinjstvu između njih i roditelja. U novim odnosima oni pokušavaju da uspeju ono što nisu sa svojim roditeljima-pridobiju ljubav osobe koja ih odbija. Na neki način smatraju da će moći da promene osobu sa kojom su i da će osetiti ljubav koju nisu dobili u primarnoj porodici. Ovo se naravno ne dešava- iako osoba uporno pokušava da se dokaže da je vredna pažnje i ljubavi njen narcistični partner to ne uviđa.

Postojanje ugrožavajućih odnosa u primarnoj porodici može dovesti do toga da se osoba na neki način navikne na takve interakcije i da ostvaruje slične odnose kasnije jer je to obrazac koji joj je poznat i prema tome lakše prihvatajući. Dodatno, osoba može imati uverenje da ne zaslužuje drugačiji “tretman” usled sniženog samopouzdanja koje je posledica kontinuiranog nipodištavanja i zanemarivanja.

Kada je u primarnoj porodici postojalo iskustvo zanemarivanja, napuštanja, odbacivanja ili čak zlostavljanja pored toga što osoba može ponavljati ovakav obrazac u kasnijim odnosima sa partnerom ona može takođe uraditi sasvim suprotno-može bežati od bilo kakvog vezivanja plašeći se da se traumatični obrazac ne ponovi ili može težiti preteranom vezivanju i trženju ljubavi (često bivajući preterano posesivna i ljubomora) kako bi kompenzovala nedostatak ljubavi u detinjstvu. Ovakve traume mogu u interakciji sa strukturom ličnosti da dovedu do nastanka različitih poremećaja ličnosti i u sklopu njih različitih disfunkcionalnih ponašanja-preteranog konzumiranja psihoaktivnih supstanci, samopovređivanja ili agresije prema drugima.

Kako odustati od ugoržavajućih odnosa

Iako osoba iznova pravi istu grešku ona je često svesna da radi protiv sebe i da je to što radi ugrožavajuće po njeno psihofizičko zdravlje. Prvi korak ka menjanju ovoh obrasca ponašanja jeste svest o tome da osoba ima pravo i da može da ostavri odnose koji su adekvatni. Jako je bitan rad na građenju samopouzdanja i vraćanju sigurnosti u sebe i sopstvene sposobnosti-osoba treba da shvatiti da to što je drugi odbacuju ili su je odbacivali nije problem njene adekvatnosti već limitiranosti drugih da pruže bliskost. Takođe, potrebno je menjati pogrešna uverenja o tome kako odnos treba da izgleda i razviti veštine da se prihvate i uvaže sopstvene emocije i želje. Odustajanje od starih obrazaca ponašanja, čak i ako su oni ugrožavajući, je uvek težak proces ali ono što se dobije na kraju je vredno tog napora.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 0646493417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako da otkrijete da ste u simbiotskoj emotivnoj vezi

Kako da otkrijete da ste u simbiotskoj emotivnoj vezi

U emotivnoj vezi ste već duže vreme i sve je naizgled u redu, partner vam je maksimalno posvećen i osećate se voljenim. Sa druge strane, to vas ne usrećuje. Imate utisak da ste nekako izgubili sebe, ne možete da razlučite šta je ono što vi želite od onoga što želi vaš partner, hornično ste nezadovoljni, čak i depresivni, imate osećaj da ste u kavezu, kao da vi više niste vi… Ovi signali mogu ukazivati da ste u simbiotskom emotivnom odnosu.

Šta je simbiotski emotivni odnos?

Termin simbiotski odnos se uobičajeno koristi za opisivanje tipa odnosa koji se javlja kod životinjske vrste. To je odnos u kome su dve jedinke u međusobnom sadejstvu zarad zajedničke koristi ili koristi barem jedne od njih. Praktično ove jedinke su funkcionalno i fizički vezane i te često izgledaju kao jedan organizam. Slično, kod ljudi, simbiotski odnos predstavlja stapanje dve osobe u jednu celinu, gde jedna bez druge ne mogu efikasno da funksionišu. Praktično, JA+ TI postaje MI-novi obik postojanja u kome se individualnost obe osobe gubi. Ovakav odnos ne mora nužno postojati između partera u vezi ili braku, to može biti i prijateljski odnos ili odnos roditelj-dete.

Kakve osobe su sklone da grade simbiotske odnose?

Iako emotivni odnos među partnerima podrazumeva podjednako učeće obe strane, obično jedna osoba biva “uvučena” u simbiotski odnos od strane druge. Obično se to dešava pod parolom “prave ljubavi” odnosno partner koji je uvučen je pre svega prvo veoma srećan jer je dobio bezuslovnu ljubav i posvećenost onog drugog. Važno je znati da je simbiotski odnos potpuno normalan na samom početku veze i može trajati nekoliko meseci-partneri se nalaze u stanju zaljubljenosti, osećaju se kao jedno biće, slepi su za sve oko sebe. Ipak ovo je samo faza i nikako ne bi trebalo da odslikava stanje u dugogodišnjoj vezi.

Osobe koje grade isključivo simbiotske emotivne odnose u osnovi imaju strah od ostavljanja/odbacivanja. Ovakve osobe su obično u svom životnom iskustvu (odnosi u primarnoj porodici ili raniji partnerski odnosi) ostavljanje doživele veoma bolno te po svaku cenu žele da se osiguraju da se takvo iskustvo ne ponovi i potpuno se posvećuju partneru zahtevajući da on uzvrati istom merom. Takođe, emotivni gubitak koji je postajao u nekom drugom odnosu/odnosima osoba pokušava da kompenzuje intenziviranjem trenutnog te kod nje postoji glad za neprestanom pažnjom i bliskošću. To su uglavnom zavisni tipovi ličnosti koji ne mogu da funkcionišu samostalno i traže jaku, podržavajuću figuru u drugoj osobi. Ovakve osobe imaju uvernja tipa “ako nisam sa nekim ja ne vredim”, “neophodna mi druga osoba da bih se osećao/-la potpunim”, “zivot bez ljubavi i pažnje druge osobe nije zivot”…

Koji su znaci da ste u simbiotskom emotivnom odnosu?

Kao što je prethodno pomenuto osoba koja je uvučena u simbiotski odnos prvo moze da se oseća voljeno i posebno a onda se javlja neka vrsta prikrivene depresije: iako je na izgled sve u redu osoba je neraspoložena, izgubljena, oseća da gubi sebe. Dalje, socijalni aspekt života postaje potpuno zanemaren¬počeli ste da se udaljavate ili potpuno gubite kontakt sa prijateljima sa kojima ste se intenzivno druzili. I u zdravom odnosu sa partnerom normalno je da ćete deliti vaše vreme i da ćete se nešto ređe viđati s prijateljima ali ovde je u pitanju postepeno potpuno gasenje starih odnosa. Takođe, kada se viđate sa prijateljima uvek je sa vama vaš partner/-ka. Partner ne mora otvoreno da insistira da ga povedete ali će se staviti u ulogu žrtve i nećete “imati srca” da ga/je ostavite. Ne sklapate ni nova prijateljstva, pogotovo ne sa suprotnim polom (npr.kolega/koleginica na poslu) jer će to biti pogresno protumačeno, rezultat je da se vaš krug ljudi smanjuje a vi ostajete “osuđeni” samo na jednu osobu. Lična interesovanja i realizacija želja i ciljava su se smanjila ili ugasila. Zarad provođenja više vremena sa partnerom zanemarićete svoje hobije, interesovanja, aktivnsti, profesionalno usavrsavanje… Iako shvatate da nešto nije u redu, opet osećate krivicu jer ako je on/ona mogao/-la da odustane od svojih interesovanja, hobija, profesionalnih izazova, druženja sa ljudima i posvetio/-la se samo vama kako onda da vi učinite suprotno.

Uvereni da ste našli “pravu ljubav” odlučujete da se potpuno posvetite samo jednoj osobi jer jedino ona to zaslužuje. Simbiotski odnos nije zdrav odnos dvoje ljudi, kada procenite da ne napredujete uz partnera na ličnom planu, kada shvatite da vam se socijalni život potpuno ugasio, kada se osećate nezadovoljno, depresivno, razmislite o tome da li je vreme da promenite neke stvari u vašem emotivnom odnosu, postavite granice i izborite se za svoju individualnost.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Strah od samoće

Strah od samoće

Osobe koje imaju problem da budu same obično ulaze „iz veze u vezu“, ostaju u postojećoj vezi koja nije odgovarajuća ili pristaju na bilo kakve vrste odnosa samo da bi bile sa nekim pa makar to i nije po nekim njihovim kriterijumima. Strah od samoće nas sprečava da racionalno odlučujemo, da sami biramo šta je dobro a šta ne za nas same, da budemo zadovoljni sobom onakvi kakvi jesmo i na kraju da budemo zaista a ne prividno srećni i ispunjeni.

Kako se održava strah od samoće

U osnovi ovog strha, stoje iracionalna uverenja koja prihvatamo kao istinita i koje održavaju ovaj strah. Obično se javlja uverenje „Ja ne vredim ako nisam sa nekim.“ Osobe koje imaju ovakvo uverenje prosto ne mogu a da ne budu sa nekim kako bi sačuvale stabilnu sliku o sebi odnosno kako bi održali svoje samopouzdanje.To što niste sa nekim u vezi ne znači da niste vredni pažnje, da niste dovoljno kvalitetni kao osoba ili da niste privlačni. Ne treba vam druga osoba da biste se osećali zadovoljni sobom.

Još jedno pogrešno uverenje koje se javlja u vezi sa strahom od samoće je  „Ako mi neko ne posvećuje pažnju to je užasno i ja to neću moći da peživim“. Svakako je lepo kada imate partnera koji vam posvećuje pažnju ali ako to izostane to nije nešto bez čega se ne može živeti. Uvek vam pažnju može posvetiti prijatelj ili neka bliska osoba. Posebno se ovo odnosi na osobe koje ulaze u odnos sa, po njihovim kriterijumima, neadekvatnim partnerima samo da bi dobile nekakvu pažnju. Ali to je potpuno pogrešan pristup jer iz takvih odnosa obično izađu veoma razočarane. Ta razočarenja mogu kasnije proizvesti kod njih strah da uđu u novi odnos jer su konstantno bivale povređene. Dakle, nemojte zbog neprijatnog osećanja samoće ulaziti u još neprijatnije osećanje povređenosti i stvarati sebi nove strahove.

Obično kada su osobe dugo u vezi sa svojim partnerima i kada vide da veza ne funkcioniše usled straha od samoće se ne odlučuju na raskid. Ove osobe veruju da je „Bolje biti u vezi koja ne funkcioniše nogo biti sam.“ Za njih je samoća nešto strašno,navikli su da budu sa nekim i kako sada da opet budu sami. Samoća iako može biti neprijatna ona donosi mnogo novih mogućnosti. Kada se sa nekom osobom u vezi vi vaše vreme organizujete tako da je uključujete u većinu vaših aktivnosti i uvek je to stvar kompromisa. U suprotnom, kada ste sami možete svoje vreme kreirati kako vi želite, raditi stvari za sebe koje nekako niste stizali ili niste bili u mogućnosti dok ste bili u vezi. Možete se posvetiti sopstvenom razvoju, pri tom to uvek možete raditi sa nekim. Kursevi plesa, jezika, putovanja, druženja su načini da provedete slobodno vreme, radite na sabi i budete stalno u kontaktu sa novim ljudima od kojih neko možda bude vaš potencijalni novi partner.

Takođe, često postoji razmišljanje da ćete zauvek ostati sami i da nikada neće upoznati osobu koja vam odgovara. To što ste trenutno sami ne znači da nikada nećete nikoga upoznati i da ćete zauvek ostati sami. Ovakvo razmišljanje samo može da vas uvede u osećanje anksioznosti i depresije. Dopustite da vreme igra za vas, nemojte očajavati, jadikovati i plašiti se-iskoristite vreme baveći se stvarima koje vas ispunjavaju. Budite strpljivi, nemojte pristajati na odnose koji su daleko ispod vaših kriterijumima samo da biste na kratko prevazišli osećaj samoće, budite spremni da izađete iz veze koja ne funkcioniše i živite u skladu sa sobom i sa novim izazovima koji su pred vama. Nemojte provesti život razmišljajući o tome kako ste usamljeni i nesrećni, već kako da budete zadovljni sami sa sobom. Ne dajte da vašom srećom upravlja neko drugi i da ona zavisi od toga da li je taj neko sa vama ili ne, vaša sreća zavisi jedino od vas.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skype name: psihologsanja

Činioci koji utiču na poboljšanje bliskosti u intimnoj vezi

Činioci koji utiču na poboljšanje bliskosti u intimnoj vezi

Većina ljudi  teži da u svom životu ostvari vezu sa jednom određenom za njih na neki način „specijalnom“ osobom. Ovakva težnja predstavlja težnju za stvaranjem intimne veze u kojoj se najviše otvaramo i „približavamo“ drugoj osobi. Ovakav  tip veze  pomaže u prevazilaženju samoće koju većina nas može osetiti kada nema nekog ko mu je blizak– bez obzira koliko samodovoljni ili jaki mi bili. Osećaj pripadanja koji se javlja kada smo u intimnoj vezi doprinosi osećanju sopstvene vrednosti, pritom ne proizilazi da ste vredi samo zato i kada ste u vezi sa drugim, bliskost sa drugom osobom može osnažiti vaše samoprihvatanje koje već postoji.U ovom tekstu prikazaćemo neke činioce koji doprinose očuvanju i poboljšanju bliskosti u intimnim vezama.

• Slična interesovanja, posebno ona koja se tiču provođenja slobodnog vremena značajna su sa građenje intimne veze. Ipak, manje razlike u interesovanjima mogu uneti određenu novinu i uzbuđenje što koristi odnosu.

• Potrebno je održati romansu ili osećaj „magije“ između vas i vašeg partnera. Ovo je jedna nedokučiva, nematerijalna karakteristika privlačnosti koja je van fizičke privlačnosti. Ovakav osećaj je veoma jak i postojan u prvih tri do šest meseci veze. Nakon nekog vremena potrebno je obnavljati i nanovo stvarati ovakve trenutke.

• Potrebno je da vi i vaš partner imate ili izgradite slične poglede na vaše želje za bivanjem zajedno i bivanjem odvojeno. Konflikt može proizići iz toga da vi želite da imate više prostora za slobodom nego druga strana i obrnuto, ili da kod jednog od partnera postoji veća želja za stalnim prisustvom partnera i na neki način potpune zavisnosti a ovaj drugi to ne može da isprati. Ako primetite da niste jednaki u pogledu ovih želja pokušajte da napravite kompromis–ako neko želi da bude neko vreme sam i u „svom svetu“ ili u društvu drugih ljudi to ne znači da mu nije stalo do vas, isto tako ako sa osobom sa kojom ste u vezi provodite veći deo vremena to ne znači da ste potpuno izgubili svoju slobodu.

• Potrebno je prihvatiti i podržati želju partnera za ličnim rastom i razvojem. Ako jedan od partnera ima želju za sopstvenim usavršavanjem u bilo kom smislu potrebno je to prihvatiti kao nešto što je pozitivno i podržati takvu težnju. Nerazumevanje i neodobravanje ovakvih želja obično ima poguban uticaj na vezu.

• Prihvatanje partnerovih grešaka i slabosti takođe podiže nivo intimnosti u vezi. Na početku veze sve izgleda kao bajka, nakon tog opojnog perioda treba analizirati dobre i loše strane vašeg partnera i videti da li možete da prihvatite loše strane i nastaviti dalje ili ne.

• Izražavanje vezanosti kroz dodir , zagrljaj i maženje su neodvojivi deo zdrave intimne veze. Ovi gestovi kojima se izražava nežnost su isto toliko važni kao i dobar seksualni odnos čiji značaj se često preuveličava.

• Razmena osećanja među partnerima je još jedan činioc dobrog odnosa– sloboda emocionalnog otvaranja i pokazivanje ranjivosti ukazuje na značajan nivo bliskosti.

• Dobra komunikacija u intimnoj vezi je neophodna i  podrazumeva najčeće dva kriterijuma; partneri su generalno voljni da saslušaju jedan drugog i oboje su sposobni da otvoreno izraze svoja osećanja i svoje želje. Ovakav način komuniciranje je suprotan izražavanju samosažanjenja, pretnji, zahteva i drugih načina manipilacije kako bi se partner na indirektan način „naveo“ da zadovolji naše potrebe.

• Uzajamni osećaj poverenja, gde partneri veruju jedan drugome i osećaju da mogu da se oslone jedan na drugog, je jako važan. Obično se poverenje stiče vremenom i nemoguće je stvoriti ga automatski na početku veze, ali ga je bitno i održavati. Osećaj poverenja vremenom postaje jedan od najvažnijih stožera intimne veze.

• Postojanje sličnih vrednosti i pogleda na svet je značajna tačka spajanja i održavanja intimne veze. Postoji velika verovatnoća da će intimna veza trajati ako partneri gaje slične vrednosti u pogledu značajnih oblasti u životu kao što su prijateljstvo, obrazovanje, religija, finansije, seksualni život, zdravlje, porodični život, itd. Najjača povezanost se obično gradi na suštinskim zajedničkim željama koje predstavljaju svrhu i smiso jednog i drugog partnera–na primer, gajenje dece, osnivanje sopstvenog biznisa, ili posvećenost nekoj ideologiji.

Koliko i koji od ovih činioca su prisutni u vašoj intimnoj vezi? Da li postoji neki koja vam nedostaje da bi ste se u vezi osećali bolje? Bilo bi jako dobro kada biste u odnosu sa vašim partnerom poradili na uvođenju i usavršavanju svakog od ovih činioca i tako podigli nivo intimnosti u vašem odnosu.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog

Zašto smo neuspešni u odnosima sa drugima

Zašto smo neuspešni u odnosima sa drugima

Ostvarivanje odnosa sa drugim ljudima odnosno ostvarivanje socijalne interakcije je svakodnevna ljudska potreba. Čovek je u svojoj suštini socijalno biće i opstaje jedino ako živi u svakodnevnoj ,,razmeni” sa drugim ljudima. Ipak, međuljudski odnosu su veoma složeni i često se dešava da neki ljudi imaju poteškoća da dobro funkcionišu u okviru njih iako bi želeli.

Disfunkcionalna uverenja o socijalnom odnosu

Do poteškoća u ostvarenju adekvatnih socijalnih odnosa može doći usled postojanja različitih uverenja, pretpostavki i misli koje imamo u vezi sa ovim aspektom ljudskih aktivnosti. Na primer, možemo imati neka disfunkcionalna uverenja koja se tiču direktno socijalnog odnosa, kao što su ,,Loš sam u komunikaciji sa drugima” ili ,,Drugi ljudi će me izneveriti”. Obično disfunkcionalna uverenja o interpersonalnim odnosima obuhvataju sintezu uverenja o sebi i o drugima. Pa bi onda takva uverenja zvučala na sledeći način: ,,Ja sam bezvredna osoba; ako me ljudi upoznaju saznaće kako sam grozan i odbiće me” ili ,, Ja sam zla osoba; ako mi se ljudi približe, mogu ih samo povrediti”. U terapijskom procesu lakše je otkriti uverenje koje se tiče samog odnosa nego neko dublje uverenje koje uključuje i uverenja o sebi. Osobe koje imaju ovakva uverenja obično praktikuju tzv. sigurna ponašanja koja samo dodatno učvršćuju početna disfunkcionalna uverenja. Kada se to desi može doći do emocionalnih problema kao što su panični poremećaji ili socijalna anksioznost. Sigurna ponašanja mogu sprečiti da dođe do neprijatnosti-na primer, osoba koja se boji da otkrije nešto o sebi će odbiti da podeli intimne informacije sa drugima. U nekim slučajevima sigurna ponašanja mogu dovesti do potvrde disfunkcionalnih uverenja-na primer, osoba koja očekuje da će se prema njoj ponašati neprijateljski i sama se ponaša neprijateljski prema drugima pa dobije potvrdu za svoje mišljenje kada joj drugi vrate istom merom. Ovde se ,paradoksalno, disfunkcionalnim odnosom prema drugima štitimo od drugih.

Manjak poverenja

Negativan stav o poverenju u interpersonalnim odnosima podrazumeva očekivanje osobe da će biti povređena ili izneverena ukoliko veruje drugima (npr. ,,Ako se pouzdam u nekog, ne mogu biti siguran da me neće izdati“, ,,Ako pokazem nekom da sam ranjiv, drugi će me iskoristiti i povrediti.“). Disfunkcionalna uverenja koja se javljaju u vezi sa poverenjem su:,, Ljudima ili možeš potpuno verovati ili im uopšte ne možeš verovati.“ ili ,,Ako te neko jednom izda, to zanči da će svaki put isto uraditi“.

Uverenja o bliskosti

Disfunkcionalna uverenja o bliskosti u interpersonalnim odnosima mogu biti povezani sa bazičnim uverenjima o sebi i drugima, na primer: ,, Ako ljudi upoznaju pravog mene, shvatiće koliko sam loš i odbiće me”.Česta su i iracionalna uverenja o asertivnosti koja imaju veze sa stavom prema svojim i tuđim potrebama. Na primer:,, Potrebe drugih ljudi su važnije od mojih potreba.”ili ,,Ako izrazim svoje želje, drugi ljudi me neće voleti i misliće loše o meni”.

Treba shvatiti da održavanje iracionalnih uverenja o različitim aspektima socijalne interakcije utiče i na  disfunkcionalne načine ponašanja koja uskraćuju razvijanje socijalnih veština i odnosa sa drugima. Na terapiji je glavni cilj zameniti iracionalna uverenja racionalnim a zatim i formirati funkcionalna ponašanja koja su u skladu sa njima.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com