Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Često pitanje koje postavljaju naši klijenti koji dođu na psihoterapiju jeste „Da li anksiozni poremećaj može da pređe u depresiju?“. Ono što navodi na ovakvo pitanje jeste pogrešno tumačenje sniženog raspoloženja i „osećaja praznine“ kao depresije kao i manjak informacija o tome šta je zapravo depresivni a šta anksiozni poremećaj. Više o svemu ovome saznajte u ovom videu.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Šta napad panike želi da vam poruči

Šta napad panike želi da vam poruči

Ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojenje dlanova ili celog tela, trnjenje udova, mučnina, blaga vrtoglavica, osećaj gušenja sve to vam se dogodi u jednom trenutku, sasvim neočekivano i to onda kada ste možda najmirniji i kada ste konačno mislili da su svi problemi iza vas.  Kroz glavu vam prolaze raznorazne  strašne misli „Šta mi se dešava?, Da li ću dobiti srčani udar?, Da li ću se ugušiti?, Da li ću dobiti „nervni slom“?, Da li gubim kontrolu i ludim?“… Ovo, za vas dramatično stanje, je bezopasni napad panike.

Više o tome zašto je napad panike bezopasan pročitajte ovde.

Vaša pogrešna interpretacija simptoma prvog napada panike, pokrenuće niz novih paničnih napada i tako dolazi do razvoja paničnog poremećaja. Dakle, vi svojim strhaom od mogućeg javljanja tog „stršnog“ iskustva stvarate simptome koje mogu da vas prate danima, mesecima, godinama, čak i više decenija. Ono što većina ljudi radi, a što je pogrešno,  jeste da se bori sa simptomima, želi da ih kontroliše, da spreči njihovo javljanje. Tako simptomi postaju sastvani deo njihovoh života, preokupacija, najveći teret. Ali taj teret sami održavaju svojim pogrešnim uverenjima da simptomi mogu da im naude, ugroze zdravlje i život.  Tako ostaju zaglavljeni u strahu od simptoma i ne vide ništa više sem poremećaja koji ne mogu da kontrolišu i koji ih čini bespomoćnim.

Više o tome kako da prevladate napad panike na licu mesta pročitajte ovde.

Ipak, napad panike nije ništa drugo do posledica stresova koje trpi vaš organizam i koje na taj način želi da isprazni, nije ništa drugo do opemena, alarm organizma da nešto ne radite kako treba, da je vreme da stanete i razmislite malo o sebi, svojim obrascima ponašanja, svojim strahovima, unutrašnjim konfliktima koji vašem organizmu stvaraju napetost.

Ovo su glavne poruke napada panike:

  1. Tvom organizmu je potreban odmor, nauči da se opustiš!Kada se odmaraš bitno je da budeš potpuno svestan tog trenutka, isljuči negatvne misli i brige, fokusiraj se na ono što ti pričinjava zadovoljstvo.
  2. Nemoj potiskivati bilo kakvu negativnu emociju−tugu, bes, povređenost, strah, jer i ako su ta osećanja jako neprijatna pre će proći ako se sa njima suočiš!
  3. Izrazi slobodno svoja osećanja, želje i uverenja, verbalizuj drugima ono što ti zaista jesi jer ti imaš puno pravo na to!
  4. Ne boj se promene, ako osećaš i procenjujes da je ona dobra za tebe idi ka njoj! Ne traži izgovore u negativnim iskustvima iz prošlosti ili negativnim predviđanjima u budućnosti.
  5. Preuzmi odgovornost za sve što želiš, osećaš i jesi! Slušaj sebe, slušaj šta ti poručuje tvoj organizam jer ćeš jedino tako doći do pravih odgovora.

Suočavanje sa napadima panike koji se dešavaju svakodnevno ili s vremena na vreme je neprijatno iskustvo ali što pre shvatite da će ta neprijatnost proći ukoliko joj se ne opirete i ukoliko razumete koja je njena svrha, pre ćete doći do oslobađanja od svih simptoma i do upoznavanja sa onim što vi zaista jeste.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Da li je panični poremećaj odraz slabosti?

Da li je panični poremećaj odraz slabosti?

Razvoj paničnog poremeća prati čitav niz pogrešnih interpretracija koje su vezane pre svega za procenu simptoma napada panike kao fizički ugrožavajućih. Ubrzano lupanje srca tumači se kao znak srčanog udara ili bolesti srca, senzacije u grudima tumače se kao znak gušenja, blaga vrtoglavica kao znak da će se osoba onesvestiti, preplavljenost strahom kao znak da osoba gubi kontrolu nad sopstvenim razumom i slično. Kada se osobi objasni da je po sredi panični poremećaj i da se ništa strašno neće dogoditi onda predstoji period prevladavanja simptoma, u kome ona aktivno učestvuje tako što menja stav prema simptomima, postaje svesna da su oni prolazni i da se neće završiti katastrofalnim ishodom.

Više o pogrešnom interpretiranju simptoma paničnih napada saznajte ovde.

Međutim, pored interpretacije vezane za same simptome postoje interretacije koje su vezane za samo saznanje da osoba ima određeni psihološki problem. Često razmišlja o tome kako se nikada neće izlečiti, javlja se strah od „ludila“, nestrpljiva je u procesu lečenja − želi da se simptomi što pre povuku, i uopšte sagledava sebe na drugačiji način, počinje da gubi samopouzdanje, govori kako nije više kao što je bila i procenjuje sebe kao slabu osobu.

Više o strahu od „ludila“ pročitajte ovde.

Da li su panični napadi odraz slabosti?

Prvi napad panike javlja se kao posledica jednog ili više životnih stresova, obično se osoba sa ovim stresovima suočava tako što ih u prvi mah „dobro“ prevlada ili ih ne doživi svesno kao nešto što je za nju problem. Često se dešava da osobe koje su preživele neki gubitak (smrt) u porodici, to preguraju bez puno ispoljavanja negativnih emocija, ali se nakon nekog vremena to ispolji u vidu paničnih napada. Postoje osobe koje su doživele više stresova za redom, sve istrpele, a onda kada se sve „sredilo“ iskusile prvi panični napad. Dakle, osobe koje su sklone negiranju i potiskivanju negativnih emocija u stresnim situacijama mogu kasnije ispoljiti panične napade. Prema tome, one su predugo bile jake pa je napad panike usledio kao rezultat dugotrajne borbe sa različitim problematičnim situacijama.

Takođe, osobe koje su sklone razvoju paničnog poremećaja su po svojoj strukturi ličnosti osetljivije, to ne znači da su slabe već da je njihov prag reagovanja na spoljašnje senzacije niži nego kod drugih ljudi. Obično su ove osobe empatičnije i mogu lakše da pročitaju emocinalna stanja drugih, lakše se „uživaljavaju“ u sve što se događa oko njih pa tako mogu jače doživljavati i stresne događaje.

Dešava se dodatno da osoba postaje besna na svoje napade panike, besna na sebe što ih doživljava i na taj način produbljuje svoje stanje uznemirenosti. Napadi panike su opomena organizma da nešto ne radimo kako treba, da potiskujemo negativne emocije, da je organizmu potreban odmor, poziva nas da se promenimo i uredimo stvari drugačije. To nije odraz naše slabosti već poziv na promenu.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Često pitanje koje nam postavljaju klijenti i pre samog početka psihološkog tretmana nekog od anksioznih poremećaja jeste koliko će taj tretman trajati. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan i zavisi od više faktora: kada se klijent obratio za pomoć odnosno koliko dugo su simptomi trajali pre nego što se javio za pomoć, da li kod osobe postoji genetska predispozicija za razvoj nekog od anksioznih poremećaja, vrste anksioznog poremećaja, da li kod osobe postoji više anksioznih poremećaja ili još neka vrsta poremećaja (komorbiditet), da li osoba koristi medikamente, koliko je sama osoba motivisana i uključena u sprovođenje instrukcija koje dobija od stručnog lica. U daljem tekstu razmotrićemo sve ove faktore ponaosob.

Period trajanja simptoma pre obraćanja stručnom licu

Nije isto ukoliko se osoba javi nakon nedelju/deset dana, pošto je doživela npr. prvi paniči napad ili primetila da su joj se javile opsesivne misli, ili ako se javi nakon šest meseci, godinu dana, nekoliko godina. Ako se javi na vreme, u slučaju da ne postoji komorbiditet odnosno neki drugi anksiozni poremećaj, depresija ili poremećaj ličnosti, tretman se može završiti i nakon tri do pet seansi. Ovde podrazumevamo tretman kognitivno-bihejvioralnom terapijom koja je terapija izbora za anskiozne poremećaje. Međutim, odlaganje obraćanja stručnom licu i pogrešno tretiranje simptoma pomažu da se poremećaj razvije, te je onda mnogo zahtevnije raditi na njegovom prevazilaženju. U tom slučaju tretman može trajati nokoliko meseci ili u nekim slučajevima par godina (opet ovo zavisi od nekih drugih otežavajućih faktora). Neki klijenti dolaze i dalje na tretman iako su se simptomi npr. paničnih napada smanjili ili su prestali jer se bave drugim problemima koji doprinose njihovoj generalnoj uznemirenosti. Treba imati na umu da terapija  anksioznih poremećaja često nije samo rad na razumevanju i otklanjanju simptoma kao što su povišena anksioznost i iracionalne misli već sveobuhvatni rad na menjanju načina ponašanja i obrazaca razmišljanja koji su doprineli da osoba pojača nivo distresa kod sebe i stvori uslove da se javi određeni anksiozni poremećaj (više o tome pročitajte ovde).

Genetska predispozicija za razvoj anksioznih poremećaja

Kod osoba koje su genetski predisponirane da razviju anksiozne poremećaje  (kod nekog u familiji postoji razvijen neki od anksioznih poremećaja) ovi poremećaji se mogu javiti pre dvadesete i generalno sporije napredaju u psihološkom tretmanu. Ipak, to ne znači da kod njih nema pomaka i da ne mogu prevladati simptome ovog poremećaja. Za aktiviranje genetske predispozicije zaslužni su spoljašnji stresni događaji. U psihološkom smislu, osobe koje su sklonije razvoju anksioznih poremećaja imaju povišen skor na crti ličnosti koja se naziva neuroticizam.

Vrsta anksioznog poremećaja i komorbiditet

Generalno, ako uzmemo u obzir sve anksiozne poremećaje, najlakši oblici su  specifične fobije i panični poremećaji kod kojih tretmani najčešće kratko traju. Neke spcifične fobije se  i ne tretiraju,  npr. ako osoba ima strah od zmije a živi u području gde se ova životinja retko sreće kod nje se neće ni javiti potreba za prevazilaženje ove fobije jer je ona ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Panični poremećaji se, takođe, lako mogu prevazići ali uvek treba uzeti u obzir dužinu trajanja simptoma.  Brzina i uspešno prevazilazilaženje ovih i drugih poremećaja zavisi i od toga da li su se oni javili izolovano ili istovremeno postoji još neki poremećaj koji otežava i produžava tretman. Ovde dolazimo do pitanja komorbiditeta-često se neki poremećaji javljaju udruženo npr. panični poremećaj sa agorafobijom, generalizovani anksiozni poremećaj sa paničnim poremećajem, simptomi depresije se često mogu sresti uz anksiozne poremećaje (više o vezi anksioznih poremećaja i depresije pročitajte ovde), postojanje nekog od poremećaja ličnosti npr. zavisnog ili izbegavajućeg poremećaja ličnosti može značajno produžiti dužinu  tretmana.

Upotreba medikamenata

Medikamenti nisu nužno potrebni u tretmanu anksioznih poremećaja, međutim neki klijenti kada dođu na psihološki tretman već uzimaju određene medikamente. U terapiji ovih poremećaja obično se prepisuju anksiolitici i/ili antidepresivi. Ukoliko osoba već uzima medikamente, kroz rad sa psihologom ona polako, uz obavezan dogovor sa psihijatrom, kada se dostignu određeni efekti u psihoterapiji može početi da ih smanjuje. Nekada kada su simptomi anksioznosti toliko izraženi da osoba ne može da ih toleriše i nije u stanju da prihvati instrukcije koje dobija od psihologa ili sama želi da uzima medikamente, psiholog je upućuje psihijatru. Uzimanje, smanjivanje doze i ostavljanje lekova je takođe proces koji traje i njega treba uzeti u obzir kada se radi o tretmanu anksioznih poremećaja.

Motivisanost klijenta i poštovanje instrukcija

Nije dovoljno da osoba samo dolazi na seanse u određeno vreme, potrebno je da primenjuje instrukcije koje dobija od strane stručnog lica. Promena načina razmišljanja i ponašanja zahteva vreme i individualnu aktivnost i uključenost. Psiholog  je učitelj, instruktor i osoba koja pruža podršku a veliki deo je na samom klijentu . Nekada je osoba jako motivisana da reši problem ali joj složenost problema to otežava. Ipak, bitno je da osoba ima strpljenja i da ima realna očekivanja. Svaki pomak je važan, i svaki pomak treba da bude podstrek za dalje napredovanje. Isto tako, povremene padove ne treba shvatiti kao neuspeh već normalan događaj na putu ka ozdravljenju.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja