Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Da li anksiozni poremećaj može da „pređe“ u depresiju

Često pitanje koje postavljaju naši klijenti koji dođu na psihoterapiju jeste „Da li anksiozni poremećaj može da pređe u depresiju?“. Ono što navodi na ovakvo pitanje jeste pogrešno tumačenje sniženog raspoloženja i „osećaja praznine“ kao depresije kao i manjak informacija o tome šta je zapravo depresivni a šta anksiozni poremećaj. Više o svemu ovome saznajte u ovom videu.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Često pitanje koje nam postavljaju klijenti i pre samog početka psihološkog tretmana nekog od anksioznih poremećaja jeste koliko će taj tretman trajati. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan i zavisi od više faktora: kada se klijent obratio za pomoć odnosno koliko dugo su simptomi trajali pre nego što se javio za pomoć, da li kod osobe postoji genetska predispozicija za razvoj nekog od anksioznih poremećaja, vrste anksioznog poremećaja, da li kod osobe postoji više anksioznih poremećaja ili još neka vrsta poremećaja (komorbiditet), da li osoba koristi medikamente, koliko je sama osoba motivisana i uključena u sprovođenje instrukcija koje dobija od stručnog lica. U daljem tekstu razmotrićemo sve ove faktore ponaosob.

Period trajanja simptoma pre obraćanja stručnom licu

Nije isto ukoliko se osoba javi nakon nedelju/deset dana, pošto je doživela npr. prvi paniči napad ili primetila da su joj se javile opsesivne misli, ili ako se javi nakon šest meseci, godinu dana, nekoliko godina. Ako se javi na vreme, u slučaju da ne postoji komorbiditet odnosno neki drugi anksiozni poremećaj, depresija ili poremećaj ličnosti, tretman se može završiti i nakon tri do pet seansi. Ovde podrazumevamo tretman kognitivno-bihejvioralnom terapijom koja je terapija izbora za anskiozne poremećaje. Međutim, odlaganje obraćanja stručnom licu i pogrešno tretiranje simptoma pomažu da se poremećaj razvije, te je onda mnogo zahtevnije raditi na njegovom prevazilaženju. U tom slučaju tretman može trajati nokoliko meseci ili u nekim slučajevima par godina (opet ovo zavisi od nekih drugih otežavajućih faktora). Neki klijenti dolaze i dalje na tretman iako su se simptomi npr. paničnih napada smanjili ili su prestali jer se bave drugim problemima koji doprinose njihovoj generalnoj uznemirenosti. Treba imati na umu da terapija  anksioznih poremećaja često nije samo rad na razumevanju i otklanjanju simptoma kao što su povišena anksioznost i iracionalne misli već sveobuhvatni rad na menjanju načina ponašanja i obrazaca razmišljanja koji su doprineli da osoba pojača nivo distresa kod sebe i stvori uslove da se javi određeni anksiozni poremećaj (više o tome pročitajte ovde).

Genetska predispozicija za razvoj anksioznih poremećaja

Kod osoba koje su genetski predisponirane da razviju anksiozne poremećaje  (kod nekog u familiji postoji razvijen neki od anksioznih poremećaja) ovi poremećaji se mogu javiti pre dvadesete i generalno sporije napredaju u psihološkom tretmanu. Ipak, to ne znači da kod njih nema pomaka i da ne mogu prevladati simptome ovog poremećaja. Za aktiviranje genetske predispozicije zaslužni su spoljašnji stresni događaji. U psihološkom smislu, osobe koje su sklonije razvoju anksioznih poremećaja imaju povišen skor na crti ličnosti koja se naziva neuroticizam.

Vrsta anksioznog poremećaja i komorbiditet

Generalno, ako uzmemo u obzir sve anksiozne poremećaje, najlakši oblici su  specifične fobije i panični poremećaji kod kojih tretmani najčešće kratko traju. Neke spcifične fobije se  i ne tretiraju,  npr. ako osoba ima strah od zmije a živi u području gde se ova životinja retko sreće kod nje se neće ni javiti potreba za prevazilaženje ove fobije jer je ona ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Panični poremećaji se, takođe, lako mogu prevazići ali uvek treba uzeti u obzir dužinu trajanja simptoma.  Brzina i uspešno prevazilazilaženje ovih i drugih poremećaja zavisi i od toga da li su se oni javili izolovano ili istovremeno postoji još neki poremećaj koji otežava i produžava tretman. Ovde dolazimo do pitanja komorbiditeta-često se neki poremećaji javljaju udruženo npr. panični poremećaj sa agorafobijom, generalizovani anksiozni poremećaj sa paničnim poremećajem, simptomi depresije se često mogu sresti uz anksiozne poremećaje (više o vezi anksioznih poremećaja i depresije pročitajte ovde), postojanje nekog od poremećaja ličnosti npr. zavisnog ili izbegavajućeg poremećaja ličnosti može značajno produžiti dužinu  tretmana.

Upotreba medikamenata

Medikamenti nisu nužno potrebni u tretmanu anksioznih poremećaja, međutim neki klijenti kada dođu na psihološki tretman već uzimaju određene medikamente. U terapiji ovih poremećaja obično se prepisuju anksiolitici i/ili antidepresivi. Ukoliko osoba već uzima medikamente, kroz rad sa psihologom ona polako, uz obavezan dogovor sa psihijatrom, kada se dostignu određeni efekti u psihoterapiji može početi da ih smanjuje. Nekada kada su simptomi anksioznosti toliko izraženi da osoba ne može da ih toleriše i nije u stanju da prihvati instrukcije koje dobija od psihologa ili sama želi da uzima medikamente, psiholog je upućuje psihijatru. Uzimanje, smanjivanje doze i ostavljanje lekova je takođe proces koji traje i njega treba uzeti u obzir kada se radi o tretmanu anksioznih poremećaja.

Motivisanost klijenta i poštovanje instrukcija

Nije dovoljno da osoba samo dolazi na seanse u određeno vreme, potrebno je da primenjuje instrukcije koje dobija od strane stručnog lica. Promena načina razmišljanja i ponašanja zahteva vreme i individualnu aktivnost i uključenost. Psiholog  je učitelj, instruktor i osoba koja pruža podršku a veliki deo je na samom klijentu . Nekada je osoba jako motivisana da reši problem ali joj složenost problema to otežava. Ipak, bitno je da osoba ima strpljenja i da ima realna očekivanja. Svaki pomak je važan, i svaki pomak treba da bude podstrek za dalje napredovanje. Isto tako, povremene padove ne treba shvatiti kao neuspeh već normalan događaj na putu ka ozdravljenju.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Koja se negativna osećanja mogu javiti povodom anksioznosti

Koja se negativna osećanja mogu javiti povodom anksioznosti

Osobe koje pate od anksioznih poremećaja se svakodnevno ili s vremena na vreme susreću sa neprijatnim osećanjim povišene anksioznosti ili napada panike čiji su simptomi ubrzano plitko disanje, ubrzan rad srca, znojenje dlanova, stezanje u grudima, blaga vrtoglavica, mišićna napetost, trnjenje i peckanje u stopalima i šakama, zujanje u ušima. Ovi simptomi su neprijatni i iritirajući od prvog momenta kada se jave a posebno kasnije kada postanu uobičajena pojava. Neke osobe uspevaju da ih tolerišu i zanemare a nekima to teže ide čak i uz pomoć adekvatne terapije. Dodatna negativna osećanja kao što su anksioznost, bes i deprimiranost povodom povišene anksioznosti/paničnih napada mogu otežati oporavak jer dodaju sveopštem stanju uznemirenosti.

Anksioznost povodom anksioznosti

Anksioznost povodom anksioznosti ili strah od straha se javlja kao redovna pojava u sklopu paničnog poremećaja. “Šta ako+doživim ponovo onaj osećaj”, “Šta ako+se onesvestim”, “Šta ako+doživim srčani udar”, “Šta ako+izgubim kontrolu nad sobom i uradim nešto što ne želim” su neke od “Šta ako+negativni ishod” disunkcionalnih misli koje aktiviraju anksioznost povodom javljanja ponovnog paničnog napada. Takođe, anksioznost povodom anksioznosti se može javiti i upornim samoposmatranjem odnono fokusiranjem na senzacije u telu koje liče na one koje su se javile tokom paničnog napada. Pa tako osoba može stalno osluškivati srce i ako se javi malo jače lupanje npr. ukoliko se upravo popela uz stepenice i pojačala tempo kretanja ona može pogrešno protumačiti da kreće panični napad. Niz ovakvih pogrešnih tumačenja može dovesti do samoindukcije novih napada panike.

Karaktaristična je i anksioznost tipa “Šta ako+poludim” i javlja kao simptom kod većine anksioznih poremećaja, više o tome pročitajte ovde.

Važno je da osoba nauči da:

  1. su anksiozne misli uvertira u nove anksiozne/panične napade, da su beskorisne i nerealne,
  2. strah od simptoma anksioznosti otezava oporavak od iste i da simptomi mogu da se prevađu ako se ne precenjuje njihov značaj,
  3. senzacije u telu pripisuje pravim uzrocima njihovog nastanka (umor, fizička aktivnost i sl.) a ne da ih po automatizmu svrstava u simptome anksioznosti.

Bes povodom anksioznosti

Bes povodom anksioznosti se može javiti kada se osoba duže vremena bori sa osećanjem povišene anksioznosti i kada se posle nekog vremena ona povuče pa ponovo javi. Prateće misli su “Evo ga ponovo to prokleto osećanje”, “Dokle više, ne mogu da podnesem to, mnogo me nervira”, “Zašto se sad ponovo javlja kad je bilo sve u redu” i sl.

Ma koliko simptomi koji prate anksioznost bili iritirajući, važno je naučiti da:

  1. Ne prihvatanje i negativan stav prema simptomima neće uticati da se oni smanje naprotiv pojačaće ih-nije smisleno biti besan povodom simptoma nekog poremećaja (npr. to je kao da se ljutite jer vas boli glava kada imate migrenu),
  2. Samo kada prihvatimo anksioznost kao deo svakodnevnog funksionisanje i budemo strpljivi možemo lakše sa njom da se borimo,
  3. Anksioznost se ne može ugušiti ona je emocija kao i svaka druga i prirodno je da postoji i da se javlja s vremena na vreme u većoj ili manjoj meri, ali je bitno da se ne produbljuje.

Deprimiranost povodom anksioznosti

Deprimiranost, slično besu povodom anksioznosti, može se javiti nakon dužeg trajanja simptoma anksioznih poremećaja. Tipični načini razmišljanja koji aktiviraju deprimiranost su “Ja ovo neću moći nikada da prevaziđem”, “Ovo je tako nepodnošljivo i nemam više snage da se borim sa tim”, “Moj život je uništen zbog ovoga” i sl. Suština je u tome što osoba percepira da se nalazi u stanju bespomoćnosti i začaranom krugu iz koga nema izlaza. Dodatno, nakon dužeg anksioznog ili paničnog stanja osoba može osećati prazninu, pa može protumačiti to stanje kao depresiju (više o tome pročitajte ovde). Osećanje deprimiranosti se obično javlja ukoliko se osoba ne obraća stručnom licu povodom svojih simptoma već pokušava sama da ih prevaziđe a to radi na pogrešan način, ukoliko se osoba obratila stručnom licu ali tretman nije adekvatan i ne dolazi do pomaka ni nakon dužeg lečenja ili to nije onako kako osoba očekuje.

Lečenje anksioznih poremećaja zahteva vreme ali adekvatni tretman donosi efekte (više o lečenju anksioznih poremećaja pročitajte ovde), normalno je da se osetite deprimirno s vremena na vreme ali to neće poboljšati stanje u kome se nalazite.

Bolje je da razmišljate na ovaj način:

  1. Anksioznost je iritirajuća ali podnošljiva, postoje situacije kada sam je prevazilazio/-la što dokazuje da mogu da se izborim sa njom,
  2. Iako me ponekad ometa da funksionišem, to ne znači da mi može potpuno ukinuti sve životne radosti,
  3. Što je pre shvatim kao nešto što dođe i prođe, lakše ću prihvatiti svaki put kad se pojavi jer znam da je to trenutno stanje.

Stanje povišene anksioznosti može biti iritirajuće, iscrpljujuće i teško ali se može podneti i tolerisati. Ne treba pustiti da simptomi ansksioznosti upravljaju vama i budu primarni sadržaj vaših razmišljanja. Ne besnite na svoju anksioznost, ne plašite je se, prihvatite je kao deo svakodnevnog funkcionisanja, nađite prave načine da je tretirate i preusmerite se na realan život van vaše glave i simptoma.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Svi oblici anksioznosti su zapravo iracionalni, neurotski strahovi. Javljaju se u okviru napada panike, generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalne anksioznosti, opsesivno kompulzivnog poremećaja, post-traumatskog stresnog poremećaja i fobija itd. O razlici između racionalnih i iracionalnih strahova pročitajte ovde.

Iracionalni strahovi su iracionalni zato što je njihov sadržaj (misli) je nerealističan, nikada se ne ostvaruje u realnosti i često nije u vezi sa spoljašnjim okolonostima. Iracionalni strahovi su posledica imaginacije i često imaju simboličko a ne bukvalno značenje. Oni su nastali kao posledica toga što osoba godinama potiskuje realne strahove (ono čega se zaista plaši). Pošto se strah ne može potisnuti, on mora da nađe neki način da se ispolji pa se onda ispoljava u vidu zastrašujućih fantazija.

Funkcija zastrašujućih fantazija i misli

Zastrašujuće fantazije su takve da osobi privlače pažnju (odnose se na nešto strašno, užasno ili nemoralno, jednostavno neprihvatljivo) i ujedno skreću pažnju sa pravih problema. Upravo iz tog razloga iracionalni strahovi imaju funkciju i opstaju uprkos očiglednom nedostatku potvrde koja dolazi iz realnosti.

Da li sam normalan ako imam iracionalne misli i strahove?

To što su ti strahovi iracionalni to ne znači da je osoba koja ih ima iracionalna ili duševno bolesna. Iracionalni strahovi nisu znaci duševne bolesti već znakovi da osoba ima neki anksiozni poremećaj. Anksiozni poremećaji se vrlo uspešno rešavaju psihoterapijom (kognitivno – bihejvioralnom psihoterapijom) i / ili metodama psihološke samopomoći. U ovom kratkom tekstu opisaću glavne karakteristike iracionalnih strahova. Poznavanje tih karaktristika će vam pomoći da ih bolje razumete što pretstavlja uvod u njihovo rešavanje.

Karakteristike iracionalnih strahova

  1. Baziraju se isključivo na imaginaciji, na strašnim fantazijama – ne odnose se na ono što se stvarno dešava već se baziraju na nečemu što osoba zamišlja da bi moglo da se desi. Obično je to zamišljanje nekog katastrofičnog scenarija (Šta ako …?)
  2. Prenaglašeni su i intenzivni – iracionalni strahovi su intenzivni jer su se vremenom povećavali. Razlog tog povećavanje je izbegavanje. Što osoba više izbegava da se suoči sa strahom to on postaje sve jači vremenom.
  3. Uporni su – jer se osoba uporno opire da se suoči sa njima.
  4. Osoba ih se ne može osloboditi razuveravanjem – nikakvi logički argumenti ili dokazi ne mogu osobu lišiti iracionalnog straha. Što osoba više sebe razuverava to strah biva sve jači. Pošto je iracionalan strah iracionalan ne može se prevazići argumentima i logikom. Problem uopšte nije intelektulne prirode. Osoba mora da nauči kako da se distancira od straha i kako da ga pusti da ode. Dokle god se osoba bavi analizom iracionalnih misli ona se u stvari i dalje opire strahu.
  5. Ne mogu se pobediti ali se mogu prevazići – što više pokušavate da suzbijete strah to je on sve jači. Zašto se ne treba boriti sa strahovima pročitajte ovde. Razlog tome je što su iracionalni strahovi znak da se osoba opire strahu već duže vreme i da to više nije održivo. Rešenje je u suočavanju sa strahom.

Jedan od najčešćih i tipičnih iracionalnih strahove je strah od gubitka kontrole.

Šta znači suočiti se sa iracionalnim strahom?

Da bi se osoba suočila sa iracionalnim strahom i pustila ga da ode potrebno je dve stvari:

  1. da se distancira od njegovog sadržaja – da ne shvata svoje iracionalne misli bukvalno
  2. da se telesno ne opire strahu i pusti ga da dođe i prođe – otklanje telesnih blokada (koje se satoje u nepravilnom disanju i stezanju mišića) omogući će da strahh nesmetano dođe i prođe

Kada osoba nauči i primeni ova dva principa ona je naučila da toleriše strah umesto da ga trpi

U svim mojim knjigama i programima objašnjavam ta dva prinicipa i tehnike koje tome služe. Jako je važno razumeti te principe ali bez njihove primene u praksi nema rezultata. U procesu psihoterapije učim svoje klijente kako da to urade u praksi i oslobode se iracionalnih strahova a u programima samopomoći im dajem instrukcije koje treba sami da primene. Do sada imam dva talva programa jedan se bavi prevazilaženjem napada panike a drugi prevazilaženjem opsesivnih misli.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com