Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Šta je strah od gubitka kontrole i kod koga se javlja?

Strah od gubitka kontrole se javlja kod osoba koje imaju povišenu anksioznost. Ovaj strah se posebno razvija kod onih ljudi koji se često suočavaju sa jakim napadima panike koje  karakteriše hiperventilacija i doživaljaj depersonalizacije. Takođe, strahu od gubitka kontrole su skolonije osobe koji imaju učestale opsesivne misli. Same opsesivne misli su po svom sadržaju uznemiravajuće te osoba doživaljava intenzivan strah kada bujica ovakvih misli dođe i osoba nad njima nema kontrolu. Onda se često dešava da osoba pomisli da će izugubiti kontrolu nad svojim razumom i ponašanjem. Osoba sa strahom od gubitka kontrole može zamišljati da će joj se, u trenutku kada anksioznost naraste u velikoj meri, desiti “nervni slom” i da će poludeti, povrediti sebe ili druge, završiti u mentalnoj instituciji i sl.

Više o strahu od “ludila” pročitajte ovde.
Više o hiperventilaciji i načinu da je prevaziđete pročitajte ovde.
Više u depersonalizaciji saznajte ovde.

Šta se zapravo dešava u trenutku kada mislite da gubite kontrolu?

U trenutku kada osećate jaku anksioznost u vašem organizmu se dešava nalet adrenalina koji je u osnovi vašeg straha i vi imate osećaj da ćete izgubiti kontrolu. Ali to je samo osecaj i ništa drugo. Vi ste sve vreme sposobni da upravljate svojim pokretima, donosite odluke, iako doživljavate neprijatne senzacije u vašem telu. Te senzacije će se povući kada nalet aderenalina opadne a to kontroliše vaš organizam. U ovom videu saznajte kako da prevaziđete strah od gubitka kontrole.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

 

Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kada osoba ima povišenu anksioznost najveća želja joj je da ona nestane. Stanje povišene anksioznosti je neprijatno, prate ga lupanje srca, ubrzano  i nepravilno disanje, osećaj stezanja u grudima, neretko mučnine, glavobolje. Povišena i konstantna anksioznost je simptom anksioznih poremećaja (npr. paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja).  Dugotrajno postojanje povišene anksioznosti stvara kod osobe dodatne negativne emocije, zapravo ona može biti besna, anksiozna, deprimirana povodom svoje anksioznosti. Sve ove dodatne emocije zapravo produbljuju problem sa povišenom anksioznošću i osoba uporno nastavlja da se bori protiv nje na pogrešan način.

Više o negativnim osećanjima koja se mogu javiti povodom anksioznosti pročitajte ovde.

Više o razlici između zdrave i patološke anksioznosti saznajte ovde.

 Želim da ovo grozno osećanje prestane!

Klijenti često izgovaraju ovu rečenicu ili im misao ovog sadržaja često prolazi kroz glavu kada se anksioznost ponovo javi. Ipak, anksioznost neće prestati ukoliko je posmatrate na negativan način i pridajete joj previše pažnje i značaja. Najčešće, povišena anksioznost opstaje jer je osoba dodatno uznemirena  povodom uverenja da ukoliko anksiozno stanje potraje može doći do gubitka kontrole, da će to prerasti u neki ozbiljniji poremećaj odnosno “ludilo”.

Više o strahu od “ludila” kao simptomu anskioznih poremećaja pročitajte ovde.

Istina je da anksioznost ma koliko jaka, pa čak i ukoliko dostigne nivo panike ima svoj tok ˗ početak , vrhunac i završetak. Stanje anksioznosti je prolazno  ipak njega  održava preterana pažnja i značaj koja se pridaje simptomima anksioznosti. Osoba koja ima strah od svoje anksioznosti ili je besna, deprimirana povodom nje zapravo održava, “hrani” svoju anksioznost. Misli tipa: “Ja ne mogu ovo da podnesem”, “Ovo nikada neće proći”, “Šta ako poludim”, “Mrzim ovo osećanje”, održavaju anksiozno stanje te se ono produžava a simptomi pojačavaju. Kako osoba ima uverenje da je anksioznost opasna i da ako postane jača može dovesti do gubitka kontrole ona je stalno posmatra želeći da je kontroliše, kako to ne uspeva ona postaje uplašena, besna ili deprimirana povodom toga a anksiozno stanje ne prestaje.

Prihvatite svoju anksioznost!

Kada kažemo klijentima da traba da prihvate svoju anksioznost, na početku nailazimo uglavnom na otpor. Logično sledi pitanje:”Kako da prihvatim nešto što je toliko neprijatno i što me ometa da normalno funksionišem?”  Stanje povišene anksioznosti jeste neprijatno i čini da se osoba oseća iscrpljeno i bespomoćno ali suština je da je ovo stanje prolazno i da ne treba bežati od njega i potiskivati ga. Nemojte se plašiti stanja u kome ste, povišena aksioznost je stanje u kome se osoba našla jer se nije na pravi način suočavala sa svojim životnim problemima, bežala je od suočavanja sa negativnim emocijama, izbegavala da rešava unutrašnje konflikte koji su je mučili ili još uvek to radi. Povišenu anksioznost smatrajte svojim saveznikom, svojim učiteljem.

Ipak, nije dovoljno samo reći: ”Prihvatite svoju anksioznost!” važno je naučiti kako to da uradite. Anksioznost ćete prihvatiti tako što ćete se sa njom suočiti jednostavnim posmatranjem bez interpretacije. Dakle, posmatraćete senzacije koje se u vama odigraviju bez ikakvog suda o njima, bez ikakvog dodatnog zaključivanja, pustite svoju anksioznost da neometano postoji u vama i pratite njen tok. U ovom kratkom videu prikazna je tehnika u kojoj ćete dobiti konkretne instrukcije kako to da uradite.  

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Šta napad panike želi da vam poruči

Šta napad panike želi da vam poruči

Ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojenje dlanova ili celog tela, trnjenje udova, mučnina, blaga vrtoglavica, osećaj gušenja sve to vam se dogodi u jednom trenutku, sasvim neočekivano i to onda kada ste možda najmirniji i kada ste konačno mislili da su svi problemi iza vas.  Kroz glavu vam prolaze raznorazne  strašne misli „Šta mi se dešava?, Da li ću dobiti srčani udar?, Da li ću se ugušiti?, Da li ću dobiti „nervni slom“?, Da li gubim kontrolu i ludim?“… Ovo, za vas dramatično stanje, je bezopasni napad panike.

Više o tome zašto je napad panike bezopasan pročitajte ovde.

Vaša pogrešna interpretacija simptoma prvog napada panike, pokrenuće niz novih paničnih napada i tako dolazi do razvoja paničnog poremećaja. Dakle, vi svojim strhaom od mogućeg javljanja tog „stršnog“ iskustva stvarate simptome koje mogu da vas prate danima, mesecima, godinama, čak i više decenija. Ono što većina ljudi radi, a što je pogrešno,  jeste da se bori sa simptomima, želi da ih kontroliše, da spreči njihovo javljanje. Tako simptomi postaju sastvani deo njihovoh života, preokupacija, najveći teret. Ali taj teret sami održavaju svojim pogrešnim uverenjima da simptomi mogu da im naude, ugroze zdravlje i život.  Tako ostaju zaglavljeni u strahu od simptoma i ne vide ništa više sem poremećaja koji ne mogu da kontrolišu i koji ih čini bespomoćnim.

Više o tome kako da prevladate napad panike na licu mesta pročitajte ovde.

Ipak, napad panike nije ništa drugo do posledica stresova koje trpi vaš organizam i koje na taj način želi da isprazni, nije ništa drugo do opemena, alarm organizma da nešto ne radite kako treba, da je vreme da stanete i razmislite malo o sebi, svojim obrascima ponašanja, svojim strahovima, unutrašnjim konfliktima koji vašem organizmu stvaraju napetost.

Ovo su glavne poruke napada panike:

  1. Tvom organizmu je potreban odmor, nauči da se opustiš!Kada se odmaraš bitno je da budeš potpuno svestan tog trenutka, isljuči negatvne misli i brige, fokusiraj se na ono što ti pričinjava zadovoljstvo.
  2. Nemoj potiskivati bilo kakvu negativnu emociju−tugu, bes, povređenost, strah, jer i ako su ta osećanja jako neprijatna pre će proći ako se sa njima suočiš!
  3. Izrazi slobodno svoja osećanja, želje i uverenja, verbalizuj drugima ono što ti zaista jesi jer ti imaš puno pravo na to!
  4. Ne boj se promene, ako osećaš i procenjujes da je ona dobra za tebe idi ka njoj! Ne traži izgovore u negativnim iskustvima iz prošlosti ili negativnim predviđanjima u budućnosti.
  5. Preuzmi odgovornost za sve što želiš, osećaš i jesi! Slušaj sebe, slušaj šta ti poručuje tvoj organizam jer ćeš jedino tako doći do pravih odgovora.

Suočavanje sa napadima panike koji se dešavaju svakodnevno ili s vremena na vreme je neprijatno iskustvo ali što pre shvatite da će ta neprijatnost proći ukoliko joj se ne opirete i ukoliko razumete koja je njena svrha, pre ćete doći do oslobađanja od svih simptoma i do upoznavanja sa onim što vi zaista jeste.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Da li je panični poremećaj odraz slabosti?

Da li je panični poremećaj odraz slabosti?

Razvoj paničnog poremeća prati čitav niz pogrešnih interpretracija koje su vezane pre svega za procenu simptoma napada panike kao fizički ugrožavajućih. Ubrzano lupanje srca tumači se kao znak srčanog udara ili bolesti srca, senzacije u grudima tumače se kao znak gušenja, blaga vrtoglavica kao znak da će se osoba onesvestiti, preplavljenost strahom kao znak da osoba gubi kontrolu nad sopstvenim razumom i slično. Kada se osobi objasni da je po sredi panični poremećaj i da se ništa strašno neće dogoditi onda predstoji period prevladavanja simptoma, u kome ona aktivno učestvuje tako što menja stav prema simptomima, postaje svesna da su oni prolazni i da se neće završiti katastrofalnim ishodom.

Više o pogrešnom interpretiranju simptoma paničnih napada saznajte ovde.

Međutim, pored interpretacije vezane za same simptome postoje interretacije koje su vezane za samo saznanje da osoba ima određeni psihološki problem. Često razmišlja o tome kako se nikada neće izlečiti, javlja se strah od „ludila“, nestrpljiva je u procesu lečenja − želi da se simptomi što pre povuku, i uopšte sagledava sebe na drugačiji način, počinje da gubi samopouzdanje, govori kako nije više kao što je bila i procenjuje sebe kao slabu osobu.

Više o strahu od „ludila“ pročitajte ovde.

Da li su panični napadi odraz slabosti?

Prvi napad panike javlja se kao posledica jednog ili više životnih stresova, obično se osoba sa ovim stresovima suočava tako što ih u prvi mah „dobro“ prevlada ili ih ne doživi svesno kao nešto što je za nju problem. Često se dešava da osobe koje su preživele neki gubitak (smrt) u porodici, to preguraju bez puno ispoljavanja negativnih emocija, ali se nakon nekog vremena to ispolji u vidu paničnih napada. Postoje osobe koje su doživele više stresova za redom, sve istrpele, a onda kada se sve „sredilo“ iskusile prvi panični napad. Dakle, osobe koje su sklone negiranju i potiskivanju negativnih emocija u stresnim situacijama mogu kasnije ispoljiti panične napade. Prema tome, one su predugo bile jake pa je napad panike usledio kao rezultat dugotrajne borbe sa različitim problematičnim situacijama.

Takođe, osobe koje su sklone razvoju paničnog poremećaja su po svojoj strukturi ličnosti osetljivije, to ne znači da su slabe već da je njihov prag reagovanja na spoljašnje senzacije niži nego kod drugih ljudi. Obično su ove osobe empatičnije i mogu lakše da pročitaju emocinalna stanja drugih, lakše se „uživaljavaju“ u sve što se događa oko njih pa tako mogu jače doživljavati i stresne događaje.

Dešava se dodatno da osoba postaje besna na svoje napade panike, besna na sebe što ih doživljava i na taj način produbljuje svoje stanje uznemirenosti. Napadi panike su opomena organizma da nešto ne radimo kako treba, da potiskujemo negativne emocije, da je organizmu potreban odmor, poziva nas da se promenimo i uredimo stvari drugačije. To nije odraz naše slabosti već poziv na promenu.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Šta napad panike nije

Šta napad panike nije

Napad panike karakterišu intenzivni simptomi: lupanje srca, smetnje u grudima, utisak da nema otkucaja srca, stezanje u grudima, otezano udah, ubrzano disanje, suva usta, teško gutanje, bolovi u mišićima, drhtanje, trnjenje udova, znojenje dlanova, zujanje u ušima, vrtoglavica. Ovakav složaj simptoma kod osobe izaziva misli čiji je sadržaj vezan za negativnu procenu sopstvenog zdravlja te osoba pomišnja da sa njenim srcem nešto nije u redu, da doživljava srčani udar, da se guši ili gubi kontrolu na sopstvenim razumom. U našem kratkom video saznajte zašto napad panike sve ovo NIJE.

 

Šta napad panike jeste pročitajte OVDE.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com