Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Često pitanje koje nam postavljaju klijenti i pre samog početka psihološkog tretmana nekog od anksioznih poremećaja jeste koliko će taj tretman trajati. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan i zavisi od više faktora: kada se klijent obratio za pomoć odnosno koliko dugo su simptomi trajali pre nego što se javio za pomoć, da li kod osobe postoji genetska predispozicija za razvoj nekog od anksioznih poremećaja, vrste anksioznog poremećaja, da li kod osobe postoji više anksioznih poremećaja ili još neka vrsta poremećaja (komorbiditet), da li osoba koristi medikamente, koliko je sama osoba motivisana i uključena u sprovođenje instrukcija koje dobija od stručnog lica. U daljem tekstu razmotrićemo sve ove faktore ponaosob.

Period trajanja simptoma pre obraćanja stručnom licu

Nije isto ukoliko se osoba javi nakon nedelju/deset dana, pošto je doživela npr. prvi paniči napad ili primetila da su joj se javile opsesivne misli, ili ako se javi nakon šest meseci, godinu dana, nekoliko godina. Ako se javi na vreme, u slučaju da ne postoji komorbiditet odnosno neki drugi anksiozni poremećaj, depresija ili poremećaj ličnosti, tretman se može završiti i nakon tri do pet seansi. Ovde podrazumevamo tretman kognitivno-bihejvioralnom terapijom koja je terapija izbora za anskiozne poremećaje. Međutim, odlaganje obraćanja stručnom licu i pogrešno tretiranje simptoma pomažu da se poremećaj razvije, te je onda mnogo zahtevnije raditi na njegovom prevazilaženju. U tom slučaju tretman može trajati nokoliko meseci ili u nekim slučajevima par godina (opet ovo zavisi od nekih drugih otežavajućih faktora). Neki klijenti dolaze i dalje na tretman iako su se simptomi npr. paničnih napada smanjili ili su prestali jer se bave drugim problemima koji doprinose njihovoj generalnoj uznemirenosti. Treba imati na umu da terapija  anksioznih poremećaja često nije samo rad na razumevanju i otklanjanju simptoma kao što su povišena anksioznost i iracionalne misli već sveobuhvatni rad na menjanju načina ponašanja i obrazaca razmišljanja koji su doprineli da osoba pojača nivo distresa kod sebe i stvori uslove da se javi određeni anksiozni poremećaj (više o tome pročitajte ovde).

Genetska predispozicija za razvoj anksioznih poremećaja

Kod osoba koje su genetski predisponirane da razviju anksiozne poremećaje  (kod nekog u familiji postoji razvijen neki od anksioznih poremećaja) ovi poremećaji se mogu javiti pre dvadesete i generalno sporije napredaju u psihološkom tretmanu. Ipak, to ne znači da kod njih nema pomaka i da ne mogu prevladati simptome ovog poremećaja. Za aktiviranje genetske predispozicije zaslužni su spoljašnji stresni događaji. U psihološkom smislu, osobe koje su sklonije razvoju anksioznih poremećaja imaju povišen skor na crti ličnosti koja se naziva neuroticizam.

Vrsta anksioznog poremećaja i komorbiditet

Generalno, ako uzmemo u obzir sve anksiozne poremećaje, najlakši oblici su  specifične fobije i panični poremećaji kod kojih tretmani najčešće kratko traju. Neke spcifične fobije se  i ne tretiraju,  npr. ako osoba ima strah od zmije a živi u području gde se ova životinja retko sreće kod nje se neće ni javiti potreba za prevazilaženje ove fobije jer je ona ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Panični poremećaji se, takođe, lako mogu prevazići ali uvek treba uzeti u obzir dužinu trajanja simptoma.  Brzina i uspešno prevazilazilaženje ovih i drugih poremećaja zavisi i od toga da li su se oni javili izolovano ili istovremeno postoji još neki poremećaj koji otežava i produžava tretman. Ovde dolazimo do pitanja komorbiditeta-često se neki poremećaji javljaju udruženo npr. panični poremećaj sa agorafobijom, generalizovani anksiozni poremećaj sa paničnim poremećajem, simptomi depresije se često mogu sresti uz anksiozne poremećaje (više o vezi anksioznih poremećaja i depresije pročitajte ovde), postojanje nekog od poremećaja ličnosti npr. zavisnog ili izbegavajućeg poremećaja ličnosti može značajno produžiti dužinu  tretmana.

Upotreba medikamenata

Medikamenti nisu nužno potrebni u tretmanu anksioznih poremećaja, međutim neki klijenti kada dođu na psihološki tretman već uzimaju određene medikamente. U terapiji ovih poremećaja obično se prepisuju anksiolitici i/ili antidepresivi. Ukoliko osoba već uzima medikamente, kroz rad sa psihologom ona polako, uz obavezan dogovor sa psihijatrom, kada se dostignu određeni efekti u psihoterapiji može početi da ih smanjuje. Nekada kada su simptomi anksioznosti toliko izraženi da osoba ne može da ih toleriše i nije u stanju da prihvati instrukcije koje dobija od psihologa ili sama želi da uzima medikamente, psiholog je upućuje psihijatru. Uzimanje, smanjivanje doze i ostavljanje lekova je takođe proces koji traje i njega treba uzeti u obzir kada se radi o tretmanu anksioznih poremećaja.

Motivisanost klijenta i poštovanje instrukcija

Nije dovoljno da osoba samo dolazi na seanse u određeno vreme, potrebno je da primenjuje instrukcije koje dobija od strane stručnog lica. Promena načina razmišljanja i ponašanja zahteva vreme i individualnu aktivnost i uključenost. Psiholog  je učitelj, instruktor i osoba koja pruža podršku a veliki deo je na samom klijentu . Nekada je osoba jako motivisana da reši problem ali joj složenost problema to otežava. Ipak, bitno je da osoba ima strpljenja i da ima realna očekivanja. Svaki pomak je važan, i svaki pomak treba da bude podstrek za dalje napredovanje. Isto tako, povremene padove ne treba shvatiti kao neuspeh već normalan događaj na putu ka ozdravljenju.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Izborite se sa opsesivnim mislim tako što ćete ih prihvatiti

Izborite se sa opsesivnim mislim tako što ćete ih prihvatiti

Opsesivne misli su sastavni deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). Zapravo, one su ključne u održavanju stanja straha odnosno anksioznosti a kompulzivne radnje samo služe neuralisanju tako nastalog straha. Opsesivne misli su kao i sve druge intruzivne misli (pročitajte više o tome ovde) koje se uobičajeno mogu javiti prilikom misaonog procesa. Može se desiti da ste i pre nego što ste razvili problem sa opsesivnim mislima već imali slične misli po glavi ali vas one tada nisu mučile kao sada. Kako je moguće da jedna ista misao bude trenutno uznemiravajuća i već sledećeg trenutka zanemarena a sada vas ona proganja svakodnevno i izaziva konstantan strah? Odgovor je u nivou napetosti i stresa koji već postoji u vašem organizmu. Dakle, vaš organizam je već uznemiren uslad različitih stresnih situacija/događaja koje ste doživeli ili trenutno doživljavate u svakodnevnom životu pa će misli koje su ranije bile uznemiravajuće ali kojima niste pridavali značaj sada postati opsesivne i prestrašne. Vaš organizam će reagovati pojačanom uznemirenošću na njih jer se već nalazite u stanju emotivne vulnerabilnosti. OKP je zapravo sekundarni problem i potpuno je iracionalan, ali on vremenom postaje primarni problem i vi ga doživljavate kao nešto što ne možete kontrolisati, a nekontrolabilnost se pre svega odnosi na vaše opsesivne misli koje neopravdano dobijaju na značaju.

Šta znači „prihvatiti“ opsesivne misli?

Opsesivne misli treba prihvatiti, kada se kaže prihvatiti to ne znači da im treba verovati jer one a priori nisu realne. Prihvatiti znači pustiti ih da postoje i da se dešavaju u vašoj glavi. One jesu uznemiravajuće po sadržaju ali ne znače ništa, prazna slova na papiru. Važno je da vežbate svoj um da ih registruje, kratko zadržava i pušta da odlaze i dolaze kao i bilo koje druge misli. Isto tako važno je distancirati sebe od misli, moje misli nisu ja one su samo simptom anksioznosti/stresa/mog trenutnog stanja. Predstaviću vam sada jednu od metoda koja vam može pomoći da prihvatite svoje opsesivne misli i da se od njih distancirate. …Smestite se u udoban položaj opustute mišiće i dišite normalnim tempom. Zatvorite oči i fokusirajte se na disanje. Pustite da vaše misli neometano prolaze kroz glavu, to mogu biti bilo koje misli, a zatim prizovite neku od vaših opsesivnih misli…Zamislite sada da ta misao ulazi u veliki i svetli oblak i da se pokreće zajedno sa njim, oblak se kreće tamo-vamo i na kraju nestaje. Pustite da se oblak kreće lagano i sačekajte sledeću misao. Isti postupak ponovite nekoliko puta… Ovu vežbu možete raditi ujutru kada ustanete i uveče pred spavanje od 5 do 10 minuta. Nakon završetka ove vežbe shvatićete koliko su misli bezazlene i nemaju moć koju im pridajete, kako možete da ih posmatrate i ništa više, kako ne morate da ih kontrolišete da biste se s njima izborili i da je upravo dopuštanje da spontano “plutaju” u vašem umu najbolji način da osetite rasterećenost. Naravno, kao i bilo koju telesnu vežbu i ovu mentalnu vežbu treba ponavljati kako bi bila efikasna. Vremenom će se ovaj način ophodjenja prema mislima automatizovati i moći ćete da se distancirate od misli u bilo kom trenutku ne samo onda kada ste odredili vreme za vežbu. Ovu vežbu možete raditi i sa bilo kojim drugim intruzivnim/negativnim mislima npr. ako imate problema sa hroničnom brigom ovo može biti od velike koristi.

Opsesivne misli su uporne, izazivaju kontinuiran strah, sa druge strane strah i napetost pojačavaju njihov intenzitet i opstajanje. Kada upadnete u strah mozete pre svega primeniti abdominalno disanje kako biste smirili svoje negativne emocije a onda dalje registrovati misli i posmatrati ih kako dolaze i prolaze. Jer sve je prolazno i strah i misao i samo je bitno smanjiti im značaj i neanalizirati ih. Dodatno, važno je raditi i na problemima koji su realni i koji vam takođe stvaraju dodatnu napetost (više o tome pročitajte ovde), uspostaviti bihohemijski balans u organizmu bavljenjem redovnim fizičkim aktvinostima (najefikasnija je joga), unošenjem dovoljne količine vitamina, izbegavanjem psihoaktivnih supstanci, urednim snom. U određenim situacijama (ne u svim) potrebna je i upotreba medikamentozne terapije.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Nelogične „logičnosti“ u okviru opsesivno-kompulzinog poremećaja

Nelogične „logičnosti“ u okviru opsesivno-kompulzinog poremećaja

Svi anksiozni poremećaji imaju nešto što im je zajedničko: disfunkcionalni način razmišljanja i zaključivanja koji održava strah odnosno anksioznost. Osobe koje pate od anksioznih poremećaja izvode iracionalne zaključke koji njima izgledaju sasvim racionalno i zastrašujuće fantazije poistovećuju sa realanošću. Iako je ovaj mehanizam isti za svaki od anksioznih poremećaja, tematika razmišljanja se razlikuje u odnosu na vrstu poremećaja. U ovom tekstu biće reči o iracionalnim zaključcima koji su karakteristični za opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP).

Fuzija misli i akcije.

Opsesivne misli su po sadržaju na neki način bizarne, uznemiravajuće i najčesće u suprostonsti sa moralnim vrednostima osobe. Za osobu koja je razvila OKP je apsolutno nedopustivo da se takve misli jave u njenoj glavi jer zaključuje da ako se one jave i ponavljaju onda će se one sigurno pretvoriti u delo. Na primer, ako osoba razvije opsesivnu misao da će povrediti nekog od svojih bližnjig (dete, partnera i sl.) ona počinje sve više i više da je plaši i svakim danom osoba postaje sve sigurnija da ako se te misli stalno javljaju da one nešto znače i da će ona zaista u jednom tenutku „izgubiti kontrolu nad svojim razumom“ ili „poluditi“ i da će tako nešto zastrašujuće i učiniti. Takođe, kada je osoba u strahu prirodno dolazi do rasta adrenalina što osobu mobiliše na aktivnost (ovo je prirodni „bori se ili beži“ mehanizam koji se razvijao kroz evoluciju i služi nam da se odbranimo od opasnosti) i takvo stanje osoba tumači kao da se kod nje javio „nagon“ da ono što joj prolazi kroz glavu pretvori u delo. Rezultat ovoga je da osoba npr. krije/baca sve predmete kojima bi mogla da naudi onima koje voli. Sve ovo je zapravo samo pogrešna interpretacija sopstevnih uznemiravajućih misli i senzacija.

Fuzija misli i ličnosti.

Slično prethodno opisanom iracionalnom razmišljanju, osoba poistovećuje svoje ponavljajuće opsesivne misli sa sopstevanom ličnoću. Logika je sledeća: Ako se te misli ponavaljaju to znači da su one deo mene, ja sam počeo da se menjam, moja ličnost je počela da se menja ili moja podsvest mi govori u stvari ko sam ja zapravo. Ovakvo razmišljanje dalje vodi u strah, očaj i bespomoćnost. Ova logika je takođe apsolutno pogrešna.

Poništvanje misli upotrebom kompulzivnih radnji.

Kompulzivne radnje u vidu ponavljanja različitih aktivnosti više puta služe osobama koje imaju OKP da se zastrašujući sadršaj opsesivnih misli poništi a kao rezultat se javlja smanjenje ili neutralisanje straha odnosno anksioznosti. Pa tako ako osoba npr. upali i ugasi svetlo 7 puta ništa se neće loše desiti njenim ukućanima. Dakle, osoba povezuje dve sasvim uzročno-posledično nepovezane stvari (paljenje-gašenje svetla i npr.bolest bliskih osoba). Na ovaj način osoba stvara mehanizam koji joj pomaže da se oslobodi velike količine napetosti koja je prepravljuje.

Zašto osoba koja inače logično i racionalno razmišlja to ne čini način kada se suoči sa opsesivnim mislima? Većina ljudi koji imaju OKP znaju da zapravo njihovo razmišljanje i postupanje nije racionalno, taj kritički deo im i omogućava da shvate da imaju psihološki problem i da pokušaju da ga prevaziđu. Ipak, emocionalni simptom odnosno strah koji se ubrzano pojačava kada osoba analizira sopstvene opsesivne misli, potpuno preplavi osobu i čini da logičko zaključivanje „utihne“.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Depersonalizacija kao simptom paničnog napada

Depersonalizacija kao simptom paničnog napada

Napade panike karakterišu iznenadni i intenzivni fiziološki simptomi kao što su ubrzano lupanje srca, ubrzano plitko disanje i stezanje u grudom košu, preznojavanje, kao i blaga vrtoglavica, trnjenje udova i zujanje u ušima usled hiperventilacije.  Ovako intenzivne simptome osobe koje doživljavaju panični napad su sklone da interpretira kao ugrožavajuće za sopstveni život i zdravlje te zaključuju da upravo doživljavaju srčani/moždani udar, gušenje, gube kontrolu nad sopstvenim razumom i sl. Ovo tumačenje je potpuno pogrešno ali na neki način opravdano. Naime, osobe koje nemaju nikakve informacije o tome kako bi trebao da izgleda panični napad, npr. nisu imale nikog u svojoj okolini ko je doživeo panični napad ili nikada nisu pročitale/čule nešto o ovom fenomenu će logično zaključivati na ovaj način. Postoji mali broj onih koji će prvi iznenadni panični napad protumačiti kao „pad pritiska“ ili „pad šećera“, pa će ih ovakvo tumačenje dalje zaštiti od ulaženja u začarani krug nastajanja paničnog poremećaja: pogrešna interpretacija-pojačan strah- novi panični napad. Pored navedenih simptoma osobe koje doživljavaju panične napade izveštavaju da imaju osećaj kao da su odvojene od sopstvenih misli ili tela i kao da gube svest o sebi. Ovaj simptom se naziva depersonalizacija i karakterističan je za jače panične napade u okviru paničnog poremećaja ali se može javiti i u okviru drugih anksioznih poremećaja.

Šta se dešava tokom osećaja depersonalizacije?

Osećaj depersonalizacije je sasvim bezopasan, to je uobičajeni fenomen koji se javlja kod većine ljudi posebno u stresnim situacijama. Šta se zapravo dešava? Kao što je navedeno tokom paničnog napada dolazi do iznenadne i intenzivne „mešavine“ različitih fizioloških reakcija, osoba biva preplavljena ovim reakcijama, njena pažnja se potpuno usmerava na to šta se dešava u organizmu pri čemu sve jače doživljava date reakcije i prestaje da bude svesna okoline. Na kratko, racionalni deo biva zamaskiran intenzivnom emocijom straha pa osoba nije u stanju da donosi logicne zaključke. Dodatno, tumačenje date situacije kao „odvajanja“ od sebe ili svesti dalje kod osobe stvara pojačani strah koji je održava u paničnom stanju. Posledično osoba zaključuje da je ovo siguran znak da „ludi“ što dalje može prouzrokovati strah od „ludila“.

Šta činiti sa osećajem depersonalizacije?

Osećaj depersonalizacije je precenjen, to je samo „kao da“ osećaj koji je potpuno bezopasan (dakle, kao da sam odvojen od svog razuma/tela ali to zapravo nije tačno) prema tome samo ga treba registrovati kao prolazno stanje i simptom paničnog napada  i sačekati da prođe. Takođe, kako bi se ublažili ovaj i ostali simptomi paničnog napada ukoliko je on preintenzivan dovoljno je produbiti i usporiti disanje (upoznajte se s tehnikom abdominalnog disanja). Treće, jednostavno promenite fokus od unutra ka spolja, od fokusa na sopstvene unutrašnje senzacije na događaje koji se dešavaju spolja, osvrnite se oko sebe, opišite kako izgleda okolina, šta se sve nalazi u njoj, ako ste sa nekom osobom započnite razgovor i fokusirajte se na njegov sadržaj. Bitno je da ostanete uporni i ne obraćate pažnju na sopstvene senzacije jer apsolutno ništa se ne može dogoditi sa vama i vašim zdravim razumom.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064/64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako psihološki tretman pomaže u prevazilaženju anksioznosti

Kako psihološki tretman pomaže u prevazilaženju anksioznosti

Šta je anksioznost?

Anksioznost je emocija koja se javlja kada se suočavamo sa životnim situacijama koje su nam značajne ali su ujedno nepoznate. Na primer, intervju za posao, ispitne situacije, prvi sastanak ili sastanak na slepo, sve su to situacija povodom kojih je prirodno osećati određeni stepen anksioznosti. Fiziološki anksioznost je isto što i strah, ali za razliku od realnog straha koji se javlja povodom realne opasnosti (po život/zdravlje), anksioznost je strah koji se stvara predviđanjem negativnih (katastrofalnih) ishoda budućih situacija. Karaketristična misao koja nam prolazi kroz glavu kada smo anksiozni ima formu „ŠTA AKO+negativan ishod“, dakle, „ŠTA AKO+padnem ispit“, „ŠTA AKO+ joj/mu se ne svidim“ i sl. Ovakve misli održavaju i intenziviraju anksioznost. Osećanje anksioznosti nije samo po sebi štetno, postojanje izvesnog stepena straha u navedenim situacijama će omogućiti da budemo budniji, fokusirani, spremni na aktivnost i na rešavanje problema koji se nalazi pred nama (nizak stepen anksioznosti koji pozitivno utiče na nas, laicima je poznat pod nazivom „pozitivna trema“). Međutim, problem nastaje kada anksioznost počinje da nas preplavljuje tj. kada postane intenzivnija i kontinuirana i posledično utiče na naše svakodnevno funkcionisanje i uspešno suočavanje sa životnim situacijama. Kada se ovo dogodi onda je to znak da je došlo do razvoja nekog od anksioznih poremećaja.

Šta su anksiozni poremećaji?

Anksiozni poremećaji se generalno karakterišu intenzivnim i kontinuiranim prisustvom osećanja anksioznosti, koju prate intenzivne fizološke reakcije (ubrzan rad srca, znojenje, ubrzano i plitko disanje, mišićna tenzija, vrtoglavica, trnjenje udova) , disfunkcionalni način ponašanja (izbegavanje određenih situacija, otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti) i disfunkcionalni način razmišnjanja (ciklični lanac razmišljanja po obrascu „ŠTA AKO+negativan ishod“, pored misli mogu se pojaviti i slike negativnih realizacija različitih događaja). Postoje različite forme anksioznih poremećaja: panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobijski anksiozni poremećaji (socijalna fobija, agorafobija i specifične fobije), postraumatski stresni poremećaj. Nastanak ovih poremećaja uslovljen je genetskom predispozicijom osobe da razvije anksiozni poremećaj i nagomilavanjem niza manje ili više strasnih životnih situacija.

Kako psiholog može pomoći u prevazilaženju anksioznih poremećaja?

Psihološki tretman anksioznih poremećaja (i to tretman zasnovan na principima kognitivno-bihejvioralne terapije) je cilju usmeren i strukturisan rad sa klijentima čiji je kranji ishod prevazilaženje trenutnih tegoba uz pomoć usvajanja novih načina razmišljanja i ponašanja. U tretmanu klijent uči nove efikasne strategije prevladavanja anksioznosti kojima zamanjuje svoje stare disfunkcionalne strategije i postaje spreman da se potpuno samostalno izbori sa svojim tegobama. Primenjujući instrukcije koje dobija od psihologa klijent napreduje iz seanse u seansu, cilj svake seanse je „ići korak dalje“ u prevazilaženju problema. Učešće klijenta u svojoj promeni je aktivno, svaki put postoji neki zadatak koji mora da obavi do sledeće seanse. Uspešnost u obavljanju zadataka klijentu daje dodatnu motivaciju za promenu. Za razliku o tretmana medikamentima koji utiču na trenutno saniranje nekih simptoma anksioznih poremećaja (smirivanje fizioloških reakcija), psihološki tretman je usmeren na promenu faktora koji utiču na održavanje ovih simptoma (disfunkcionalni načini razmišljanja i ponašanja) i posredno umanjuju intenzitet anskioznosti i fizioloških reakcija koje je prate. Prema tome, psihološki tretman je na duže staze delotvorniji jer će ukidanjem faktora koji pokreću i održavaju anksioznost omogućiti osobi da trajno i efikasno prevaziđe svoj problem.

Trajanje tretmana anksioznih poremećaja zavisi od više faktora, opširnije o tome pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064/ 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skype name: psihologsanja