Kako da uđemo u proces promene?

Kako da uđemo u proces promene?

Da li su instant promene moguće? Šta je sve potrebno da bi došlo do promene? Da li znate da odluka da se osoba promeni uvek prethodi procesu promene? Proces donošenja odluke nekada može trajati znatno duže nego sam proces promene. Nekada je ljudima potrebno nekoliko godina da nešto odluče a kasnije to sporvedu u delo za par nedelja ili meseci. Neki nikada i ne donesu odluku da nešto promene i provedu ceo svoj život u nečemu što im suštinski ne odgovara. Šta sve treba učiniti pre nego što krenete u proces promene? Pogledajte ovaj kratak video u kojem ću govoriti o toj temi.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Da li ja to mogu?

Da li ja to mogu?

Da li ja to mogu? To je pitanje koje ljudi često sami sebi postavljaju u životu kada se nađu u novim, nezivesnim, nejasnim situacijama koje zahtevaju neke promene, akciju ili donošenje važnih odluka. Često sebe pitamo da li možemo nešto što u stvari već znamo da možemo. Kada se pitam da li ja to mogu, da li to znači da apriori sumnjam u vlastite sposobnosti? Da li su spobnosti ono što nedostaje ljudima da se pokrenu sa mrtve tačke? U većini situacija nedostatak sposobnosti nije problem.

Šta je glavni faktor uspeha ili neuspeha?

U pitanju je motivacija, tačnije manjak motivacije. Motivacija je podjednako bitna kao i sposobnosti. Bez motivacije nije moguće ostvariti nijedan cilj bez obzira što osoba raspolaže potrebnim sposobnostima i kompetencijama. Motivacija se može značajno menjati za razliku od sposbnosti koje su prilično fiksirane.

Imajući to u vidu, pravo pitanje koje treba da uputite sebi nije da li ja to mogu, već da li ja to zaista želim? Ili, da li ja to dovoljno želim? Ako ne, zašto ne? Kada osoba nešto zaista želi ona / on to i može da ostvari. Ono što se dovoljno jako želi gotovo uvek se i ostvari. Na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije, ali se ostvari.

Kada nastaje problem?

Problemi nastaju kada osoba ne želi nešto dovoljno a u isto vreme sebe svesno obmanjuje (ubeđuje) da želi. To je čest slučaj, zar ne? Osoba ne želi sebi da prizna da zapravo postoje neki razlozi zbog kojih nije baš dovoljno zagrejana za dati cilj. S jedne strane cilj je privlačan, a sa druge strane i nije. Drugi slučaj je da je cilj privlačan ali postoje izvesne prepreke sa kojima osoba ne želi da se suoči.

Kako osoba procenjuje kolika je njena motivacija za postizanje nekog cilja? Motivacija za postizanje nekog cilja jednaka je odnosu između privlačnosti cilja (dobiti koju osoba očekuje da će dobiti kada ostvari taj cilj) i procenjene količine napora koje osoba treba da uloži da bi ostvarila taj cilj.

Problem sa motivacijom nastaje kada:

1. osoba cilj percipira kao nedovoljno privlačan
2. kada osoba percipira da mora uložiti više napora za dostizanje cilja

3. nego što je osoba spremna u datom momentu
4. kada je dobit od cilja kratkoročna
5. kada ostvarenje cilja pretstavlja kompenzaciju za neki problem
6. kada ostvarenje cilja stvara neke nove probleme
7. kada osoba ima strah od nesupeha
8. kada osoba nije spremna da preuzme odgovornost za posledice koje mogu nastati ostvarenjem cilja

Procene mogu biti realistične ili manje realistične. Neki ljudi su skloni da veruju da ciljevi treba da se ostvaruju bez mnogo uloženog napora. Neki ljudi nisu realistični u proceni koliko im je cilj privlačan jer su skolni da favorizuju ono što je privlačno a negiraju i minimiziraju ono što nije privlačno. Nerealistične procene često dovode do pada motivacije kada je osoba prinuđena da se suoči sa realnošću.

Cilj ne treba da bude rešenje za problem

Ako problem postoji prvo treba rešiti problem, a onda postaviti neki cilj. Ako osoba ima strah od neuspeha prvo treba da se suoči sa njim pre nego što krene u ostvarenje cilja. Ako osoba ne ostvari clij treba da traži razloge neostvarenja cilja u onome što je činila, a ne u vlastitioj ličnosti. Da li je neuspeh uvek neuspeh? Ili on govori nešto o tome šta činimo i kako procenjujemo okolnosti?

Kako da se motivišete da biste ostvarili neki cilj?

Prvo, budite surovo iskreni prema sebi. To je pravilo broj jedan.

Postavite sebi sledeća pitanja:

Da li ja to (cilj) zaista želim? – Ponekad ljudi sebe ubeđuju da nešto žele, a kada to dobiju shvate do to nije ono što im zaista treba. To je često slučaj kada osoba želi nešto kako bi kompenzovala neki problem ili nedostatak.
Šta očekujem da ću dobiti kada ostvarim cilj?
Koje želje ću zadovoljiti kada ostvari cilj? – Kako ću se osećati kada dobijem to što hoću?
Koji resursi su mi potrebni da bih ostvario taj cilj? – Šta treba da naučim, uradim, promenim kod sebe da bih ostvario taj cilj?
Koliko treba da se potrudim da bih ostvario taj cilj?
Da li sam spreman da istrajem u ulaganju truda da bih došao do kraja?
Koje prepreke se mogu javiti na putu ostvarenja cilja?
Kakav je odnos između dobiti i štete? Odnosno kakav je odnos između dobiti i truda koji treba da uložim? Ako je taj odnos pozitivan to znači da sam motivisan.

U svom radu sa klijentima primenjujem veoma moderne i uspešne tehnike za postavljanje i ostvarivanje ciljeva. Tehnike se baziraju na otklanjanju sumnje u nesupeh. Kada primenimo ove tehnike osoba više ne veruje da je neuspeh moguć. Kada je osoba apsolutno uverena da je uspeh moguć, prelazimo na izradu liste akcije koje osoba treba da uradi kako bi ostvarila željeni cilj. Kombinacija uverenosti u uspeh i akcije koje klijent preduzima zajedno, uvek daju željene rezultate.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

Strah od neuspeha vs. strah od uspeha

Strah od neuspeha vs. strah od uspeha

Nakon kontinuiranog i intenzivnog rada obično očekujemo rezultat, ostvarenje cilja, uspeh. Ako logično razmišljamo dosledno ulaganje će doneti određene dobitke. Međutim, naš iracionalni deo nas sprečava da održimo ovaj logičan sled stvari. Jedan od faktora koji će nas sputati na našem putu da ostvarimo ciljeve i postignemo uspeh jeste naš iracionalni strah od neuspeha ili uspeha. Starh od neuspeha je nešto što nam je više poznato i približnije svakodnevnom iskustvu dok nam strah od uspeha zvuči dosta kontraintuitivno jer priznaćete-ko bi se još plašio uspeha? Često se oba ova straha prepliću pa nije jasno koji je trenutno “na sceni”. U ovom tekstu će biti prikazane sličnosti i razlike između ova dva straha i posledice njihovog održavanja na postizanje željenih rezultata.

Šta je zajedničko strahu od neuspeha i strahu od uspeha

Iako naslov teksta stavlja fokus na razlike između dve vrste straha, za početak ćemo ukazati na njihove sličnosti. Prvo, zajedničko je da kao emotivnu komponentu imamo strah odnosno anksioznost iza koje stoji iracionalno uverenje tipa “Ako padnem ispit drugi će misliti da sam glup/nesposoban” ili “Ako položim ispit i to još sa viskom ocenom drugi će misliti da sam nešto posebno a ja to nisam”. Drugo, u oba slučaja karakteristično ponašanje je ne preuzimanje rizika odnosno osoba ide putanjom koja joj je poznata. Na primer, kada je u pitanju strah od neuspeha osoba iako je učila neće izaći na ispit jer smatra da to nije dovoljno, dok će osoba koja se plaši uspeha naučiti taman toliko da to bude dovoljno za prolaz i mozda nešto više ali neće iako je sposobna preskočiti taj “optimalni nivo”.Treće, jako je bitno kakav utisak osoba ostavlja na druge ljude, šta će drugi ljudi misliti, kako će je proceniti te je često prisutno i osećanje stida.

Razlike straha od neuspeha i straha od uspeha

Kao što je navedeno strah od neuspeha je nešto sa čime se skoro svaka osoba susreće kroz svoj životni razvoj. Uspeh je nešto što društvo i pojedinci koji ga čine favorizuju-biti uspešan u školi, na poslu, u sportu, u socijalnim odnosima i sl. je svakako poželjno. Osobe koje imaju strah od neuspeha obično sebe procenjuju kao manje vredne ako nešto ne postignu. Sa druge strane, one postavljaju visoke perfekcionističke ciljeve kojima teže i ako nisu sigurne da su dale sto odsto od sebe izbegavaće situacije u kojima treba da prezentuju svoj rad. Perfekcionizmom pokušavaju da sebe osiguraju od bilo kakve greške, što je unapred nemoguća misija. Ove osobe zapravo teže ka uspehu ali je problem što ga izjednačavaju sa sopstvenom vrednošću- kada postignem uspeh ja vredim i percepiram sebe kao sposobnog u suprotnom ja sam gubitnik.

Osobe koje imaju strah od uspeha zapravo na uspeh gledaju kao na nešto što je posebno, rezervisano za druge, nešto što donosi odgovornost jer se mora održavati, nešto što će ih izdvojiti iz mase i izložiti procenama drugih (makar one bile i pozitivne). Obično ove osobe sebe potcenjuju a uspeh precenjuju i ako im se dogodi prepisuju ga nekom spoljšnjem faktoru (sreći, višoj sili) a ne sopstvenim sposobnostima. Hodanje po putanji gde postoje padovi i gde se postižu prosečni ili zadovoljavajući rezultati za ove osobe pretstavlja sigurnu zonu kretanja, svako iskoračivanje iz te zone je ulaženje u nepoznato i “za druge” rezervisano područje. Ovde je važno shvatiti da uspeh nije samo za “posebne” već da je jednako dostupan svima koji se dovoljno zalažu i imaju određene sposobnosti/talente.

Ako sumiramo i zaključimo-suština je u našoj percepciji uspeha i neuspeha. Ni jedna ni druga kategorija ne treba da se uzima kao suviše značajna i trajna. Uspeh kao i neuspeh su odraz trenunutka, jednako se mogu i ne moraju dogoditi i sledeći put u zavisnosti od naših ulaganja, sposobnosti, i nekih spoljašnjih činilaca i mogu biti podjednako korisni.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

mob.tel: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Deset faktora uspeha

Deset faktora uspeha

Mnogi smatraju da je za uspeh neophodno da imate sreće, neke povoljne okolnosti, nečiju podršku, naklonost sredine i sl. Da li je to zaista tako? Većina uspešnih ljudi tvrdi nešto sasvim suprotno. Uspešni ljudi često navode kako su za uspeh potrebni neki drugi kvaliteti, neki unutrašnji pre nego spoljašnji kvaliteti.Uspeh je sve sem stvar sreće, novca, pa čak i inteligencije. Uspeh je više od toga. Mnogi inteligenti ljudi su neuspešni, mnogi ljudi lako i brzo potroše novac koji su nasledili, mnoge je sreća pogledala ali nisu iskoristili priliku da nešto od toga naprave.

Šta je neophodno da bismo bili uspešni?

Za uspeh su potrebni sledeći faktori:

  1. Jasno definisan cilj – podrazumeva da osoba tačno zna kako, zašto i na koji način će ostvariti svoje želje. Svi ljudi imaju mnogo želja ali većina nema jasno definisane ciljeve, odnosno ne zna načine kako bi mogla da te želje ostvari. Želja je neodređena a cilj mora biti određen, jasan, specifičan. Osoba koja nema definisan cilj ne zna u kom smeru ide, nema svoju viziju, nema putokaz. Kako će osoba znati da je uspešna u nečemu ako ne zna šta je merilo njenog uspeha? Merilo uspeha je ostvaren cilj koji je osoba odabrala.
  2. Pozitivna motivacija – kada osoba ima jasno definisan cilj to samo po sebi stvara motivaciju. Osoba zna čemu i zašto tome teži i to stvara motivaciju. Ali to je samo polovina motivacije. Ljudi su često ambivaletni kada su u pitanju ciljevi koji su odabrali. Oni nešto žele a ujedno se toga i plaše, tako da često motivacija nije sto posto pozitivna. Da bi osoba imala pozitivnu motivaciju ona mora prevazići strah od neuspeha. Najčešći uzrok straha od neuspeha leži u tome što se osoba poistovećuje sa ciljem, odnosno uspehom ili neuspehom i na taj način sebi stvara presiju koja rezultira strahom. Dakle, ne treba se identifikovati sa uspehom ili neuspehom. Razloge uspeha ili neuspeha nikada ne treba tražiti u osobi, njenom karakteru nego u njenom ponašanju, načinu na koji definiše ciljeve, strategijama koje koristi za ostvarenje cilja i sl.
  3. Pozitivan fokus – podrazumeva da se osoba fokusira samo na ono što može da uradi a ne na ono što ne može. Mnogi ljudi veći deo vremena provode razmišljajući o svemu onome što ne može da se uradi, o onome što je nemoguće ili teško izvodljivo. Pošto osoba ne može da se u isto vreme udubi u dve stvari, razmišljajući o tome šta sve ne može da se uradi osoba propušta šansu da dođe do kreativnih rešenja i ideja o tome šta može da se uradi kako bi osoba ostvarila svoj cilj. Razmišljajući o tome šta sve ne može da se uradi osobi smanjuje sebi motivaciju, bez koje osoba neće ni imati energiju za početnu akciju na putu ostvarenja cilja.
  4. Orijentacija na rezultat – podrazumeva da osoba analizira postignute rezultate i dovodi ih u vezu sa primenjenom strategijom, ponašanjem i planom kojeg se držala dok se kretala ka cilju. Rezultat je povratna informacija o onome što je osoba radila i ništa ne govori samoj osobi niti njenom karakteru. Rezultat govori o tome šta treba menjati su strategiji ponašanja ili početnom planu.
  5. Upornost – je ključni element uspeha. Mnogi ljudi nisu uporni i lako odustaju kada naiđu na prve prepreke. Upornost podrazumeva da osoba ne odustaje kada naiđe na prepreke već ulaže dodatnu energiju da ih prevaziđe. Ako nešto zaista želite, uporni ste i radite na tome dovoljno dugo, sigurno ćete uspeti, samo je pitanje i toga koliko ćete dobiti imati. Svaki uspeh podrazumva vreme, što znači da treba istrajati, čak i onda kada rezultati nisu vidljivi i kada stvari ne idu onako kako bismo želeli.
  6. Fleksibilnost – se nadovezuje na prethodnu karakteristiku, upornost. Biti uporan ne znači isto što i biti tvrdoglav. Tvrdoglavost je upornost u negativnom smeru, to je situacija kada smo uporni u nečemu što nam ne donosi dobit i željeni rezultat. Tvrdoglavost se više bazira na nekom emocionalnom nego racionalnom razlogu. Da ne bismo bili tvrdoglavi i uporni u nečemu što nam ne donosi dobit, trebamo biti fleksibilni. Suprotnost fleksibilnosti je rigidnost, nepromenljivost, ograničenost. Za uspeh u životu je potrebno da se stalno menjamo, rastemo i razvijamo se, prilagođavamo novim okolnostima i promena. To je neophodno zato što se ceo svet oko nas stalno menja i ako mi nismo spremni da to pratimo nećemo uspeti gledano na duže staze. Najčešći uzrok rigidnosti je strah, pre svega strah da se prizna da nešto nismo dobro radili i strah od priznanja da treba da se menjamo.
  7. Pozitivna očekivanja – podrazumevaju da dovoljno verujumo u ostvarenje cilja koji smo sebi postavili. Bez pozitivnih očekivanja nećemo imati jaku motivaciju što će se odraziti i na upornost koja nam je neophodna da bismo istrajali. Da li ćemo imati pozitivna očekivanja zavisi od procene realističnosti postavljenog cilja, ali i od procene vlastitih sposobnosti i resursa koji su nam potrebni za ostvarenje datog cilja. Sposobnosti za ostvarenje cilja su važne ali često precenjene. Mnogi sposobni ljudi ne ostvaruju odabrane ciljeve dok neki manje sposobni su mnogo više uspešni. Osoba prosečnih intelektualnih sposobnosti uz jaku motivaciju i ostale faktore opisane u ovom tekstu može postići odlične rezultate u onome što radi. Često važniji faktor od sposobnosti su veštine i praktične kompetence i znanja. Sve veštine i kompetence se mogu naučiti i uvežbati.
  8. Hrabrost – podrazumeva spremnost da se rizikuje. Uspeh nužno podrazumeva rizik. Što je cilj izazovniji i veći to je po pravilu i rizik veći. Nema uspeha bez rizika. Spremnost da se rizikuje podrazumeva da osoba ume da racionalno proceni rizik čak i kada oseća strah i neizvesnost. Hrabrost ne podrazumeva odsustvo straha, već upravo suprotno spremnost da se donose racionalne odluke i dela kada je najrizičnije, najneizvesnije. Tu takođe do izražaja dolazi fleksibilnost. Nekada je mudro dobro promisliti i dati sebi dovoljno vremena za važne odluke a nekada je potrebno biti impulsivan i skočiti u vatru. Strategije rizika treba menjati u skladu sa tekućim događanjima.
  9. Realističnost – odrazumeva donošenje racionalnih sudova i postavljanje realističnih ciljeva. Postaviti realistične ciljeve nekada nije lako jer uvek postoji mogućnost da se podcenite ili precenite. Umetnost postavljanja realističnih ciljeva podrazumeva balansiranje između ova dva ekstrema.
  10. Otvorenost – je spremnost da se usvoji novo, da se menjaju navike, stavovi i uverenja i spremnost da stalno učimo nešto novo i usavršavamo se u onome što radimo. Mnogi ljudi nisu otvoreni za menjanje i učenje novog a to je neophodno za uspešnost, naročito dugoročno gledano.

Kada pogledate spisak svih ovih faktora koji nekoga čine uspešnim lako možete shvatiti da uspeh nije stvar sreće ili okolnosti. Uspeh je rezultat svih ovih faktora koji predstavljaju način razmišljanja osobe, njen ugao gledanja na uspeh i sebe.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Zahvalnost

Zahvalnost

Nastojte da svaki vaš dan počne sa izražavanjem zahvalnosti onome što imate. Ljudi su često skloni da zanemaruju ili čak podcenjuju ono što imaju i istovremeno idealizuju ono što nemaju. Ako ste stalno fokusirani na ono što nemate nećete biti dobro raspoloženi ni srećni veći deo vremena.

Zahvalnost prema onome što imate ne znači skromnost i odsustvo težnje za nečim što još uvek nemate. Izražavanje zahvalnosti znači poštovanje onoga što imate i što vašem životu donosi radost, prijatnost i smisao. Izražavanje zahvalnosti nema nikave veze sa religioznošću. Religiozne osobe zahvalnost izražavaju Bogu a osobe koje nisu religiozne zahvalnost mogu izražavati prema životu, univerzumu i sl. To je stvar slobodnog izbora.

Razmislite i pitajte sebe šta je to sve dobro u vašem životu što imate? Šta je to u vezi čega ste zadovoljni? Šta je to što volite? Koje su to osobe koje volite, cenite ili su vam uzori? Koje su to aktivnosti koje vam prijaju? Koja je to hrana koja vam prija? Šta je to u vama čime se ponosite i što volite kod sebe? Kada odgovorite sebi na ova pitanja dobićete jedan spisak stvari na kojima možete biti zahvalni Bogu, životu ili univerzumu.

Počnite svako jutro izražavanjem zahvalanosti makar za jednu ili dve stvari. Različitim danima možete izražavati zahvalnost za različite stvari koje imate. Možete to činiti tako što ćete reći sami sebi u sebi ili naglas reći ono za šta ste zahvalni.

Zašto je izražavanje zahvalnosti važno u vašem kreiranju pozitivnog i optimističnog pristupa životu? Izražavajući zahvalanost za ono što već imate vi podsećate sebe koliko je vaš život već sada vredan i fokusirate se na pozitivno. Kada ste zadovoljni i fokusirani na pozitivno to potkrepljuje i jača vaš osećaj smisla života i daje vam snagu i motivaciju da stremite kao onome što želite a trenutno ne posedujete. Svako do nas može biti srećan samo u sadašnjem trenutku a ne budućnosti.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: