Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Svi oblici anksioznosti su zapravo iracionalni, neurotski strahovi. Javljaju se u okviru napada panike, generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalne anksioznosti, opsesivno kompulzivnog poremećaja, post-traumatskog stresnog poremećaja i fobija itd. O razlici između racionalnih i iracionalnih strahova pročitajte ovde.

Iracionalni strahovi su iracionalni zato što je njihov sadržaj (misli) je nerealističan, nikada se ne ostvaruje u realnosti i često nije u vezi sa spoljašnjim okolonostima. Iracionalni strahovi su posledica imaginacije i često imaju simboličko a ne bukvalno značenje. Oni su nastali kao posledica toga što osoba godinama potiskuje realne strahove (ono čega se zaista plaši). Pošto se strah ne može potisnuti, on mora da nađe neki način da se ispolji pa se onda ispoljava u vidu zastrašujućih fantazija.

Funkcija zastrašujućih fantazija i misli

Zastrašujuće fantazije su takve da osobi privlače pažnju (odnose se na nešto strašno, užasno ili nemoralno, jednostavno neprihvatljivo) i ujedno skreću pažnju sa pravih problema. Upravo iz tog razloga iracionalni strahovi imaju funkciju i opstaju uprkos očiglednom nedostatku potvrde koja dolazi iz realnosti.

Da li sam normalan ako imam iracionalne misli i strahove?

To što su ti strahovi iracionalni to ne znači da je osoba koja ih ima iracionalna ili duševno bolesna. Iracionalni strahovi nisu znaci duševne bolesti već znakovi da osoba ima neki anksiozni poremećaj. Anksiozni poremećaji se vrlo uspešno rešavaju psihoterapijom (kognitivno – bihejvioralnom psihoterapijom) i / ili metodama psihološke samopomoći. U ovom kratkom tekstu opisaću glavne karakteristike iracionalnih strahova. Poznavanje tih karaktristika će vam pomoći da ih bolje razumete što pretstavlja uvod u njihovo rešavanje.

Karakteristike iracionalnih strahova

  1. Baziraju se isključivo na imaginaciji, na strašnim fantazijama – ne odnose se na ono što se stvarno dešava već se baziraju na nečemu što osoba zamišlja da bi moglo da se desi. Obično je to zamišljanje nekog katastrofičnog scenarija (Šta ako …?)
  2. Prenaglašeni su i intenzivni – iracionalni strahovi su intenzivni jer su se vremenom povećavali. Razlog tog povećavanje je izbegavanje. Što osoba više izbegava da se suoči sa strahom to on postaje sve jači vremenom.
  3. Uporni su – jer se osoba uporno opire da se suoči sa njima.
  4. Osoba ih se ne može osloboditi razuveravanjem – nikakvi logički argumenti ili dokazi ne mogu osobu lišiti iracionalnog straha. Što osoba više sebe razuverava to strah biva sve jači. Pošto je iracionalan strah iracionalan ne može se prevazići argumentima i logikom. Problem uopšte nije intelektulne prirode. Osoba mora da nauči kako da se distancira od straha i kako da ga pusti da ode. Dokle god se osoba bavi analizom iracionalnih misli ona se u stvari i dalje opire strahu.
  5. Ne mogu se pobediti ali se mogu prevazići – što više pokušavate da suzbijete strah to je on sve jači. Zašto se ne treba boriti sa strahovima pročitajte ovde. Razlog tome je što su iracionalni strahovi znak da se osoba opire strahu već duže vreme i da to više nije održivo. Rešenje je u suočavanju sa strahom.

Jedan od najčešćih i tipičnih iracionalnih strahove je strah od gubitka kontrole.

Šta znači suočiti se sa iracionalnim strahom?

Da bi se osoba suočila sa iracionalnim strahom i pustila ga da ode potrebno je dve stvari:

  1. da se distancira od njegovog sadržaja – da ne shvata svoje iracionalne misli bukvalno
  2. da se telesno ne opire strahu i pusti ga da dođe i prođe – otklanje telesnih blokada (koje se satoje u nepravilnom disanju i stezanju mišića) omogući će da strahh nesmetano dođe i prođe

Kada osoba nauči i primeni ova dva principa ona je naučila da toleriše strah umesto da ga trpi

U svim mojim knjigama i programima objašnjavam ta dva prinicipa i tehnike koje tome služe. Jako je važno razumeti te principe ali bez njihove primene u praksi nema rezultata. U procesu psihoterapije učim svoje klijente kako da to urade u praksi i oslobode se iracionalnih strahova a u programima samopomoći im dajem instrukcije koje treba sami da primene. Do sada imam dva talva programa jedan se bavi prevazilaženjem napada panike a drugi prevazilaženjem opsesivnih misli.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Dva pitanja koja vas mogu odmah izvući iz stanja iracionalnog straha

Dva pitanja koja vas mogu odmah izvući iz stanja iracionalnog straha

Svaki iracionalni strah je iracionalan jer se bazira na imaginaciji. Razlika između imaginacije i realnosti je u vremenu. Realnost je nešto što se događa sada, samo sada i nikada više. Imaginacija može da se odnosi na budućnost (šta ako …?) ili prošlost.

Dva pitanja za vraćanje u relanost

  1. Da li se ovo dešava sada ili ja to samo zamišljam u svom umu?
  2. Šta se zaista dešava sada?

Pogedajte ceo video

Ako želite da nuačite još korisnih tehnika za prevladavanje iracionalnih strahova i misli pogledajte i naručite moj program Kako da se sami rešite opsesivnih misli u samo 4 jednostavna koraka.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onliepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Šta je uzrok agorafobije?

Šta je uzrok agorafobije?

Agorafobije u bukvalnom prevodu znači strah od trgova, jer agora znači trg a fobija znači strah. Zato se agorafobija često prevodi kao strah od otvorenog prostora. Međutim, afgorafobija uopšte nije strah od otvorenog prostora. Agorafobija je fobični strah osobe da se odaljava sama od sigurnog mesta.

Agorafobija je vrsta fobije jer ima ključnu karakteristiku svake fobije a to je izbegavanje. Što osoba više izbegava određene situacije zbog straha koji oseća, taj strah se sve više povećava i učvršćuje. Zato agorafobija ako se ne leči s vremenom postaje sve jača i osoba na kraju ostaje da živi u veoma skučenom krugu situacija u kojima se jedino oseća sigurno.

Čega se osoba sa agorafobijom stvarno plaši?

Osoba koja ima agorafobiju se zaista ne plaši otvorenog prostora, ulica, mostova ili izlaska iz kuće. Osoba se plaši da bi u tim situacijama mogla da doživi panični strah. Osoba koja ima agorafobiju se plaši da se sama suoči sa svojim nagomilanim strahom koji je godinama izbegavala i potiskivala jer duboko u sebi veruje da to neće podneti.

Podsvesne fantazije koje stvaraju panični strah koji čini srž agorafobije

Osoba koja ima agorafobiju na podsvesnom nivou zamišlja da sama nema kapacitet da strah podnese, telesno i / ili mentalno.

Najčešće, tipične fantazije kod agorafobičara su:

  1. Osoba ima podsvesnu fantaziju da ako se prepusti strahu da će to nauditi njenom telu, odnosno da će joj iznenada pozliti i da će to imati loše ili čak fatalne posledice po nju.
  2. Druga vrsta fantazije jeste da ako se prepusti strahu da će poludeti i izgubiti kontrolu, na nekom javnom mestu, pred drugima.
  3. Treća fantazija koja se javlja kod nekih osoba koje imaju agorafobiju jeste da će se obrukati pred drugima i da će je drugi kritikovati, ismevati ili poniziti. Često (ne kod svih koji imaju agorafobiju) se agorafobija javlja udruženo sa socijalnom anksioznošću.

Zašto osoba koja ima agorafobiju ne ide nigde bez sigurne osobe?

Osoba koja ima agorafobiju se ne usuđuje da ide nigde ili nigde daleko bez sigurne osobe. On ili on se ne usuđuje da se sama / sam udaljava od sigurnog mesta (najčešće je to kuća ili mesto blizu neke zdravstvene ustanove).

Ostajanje na sigurnom mestu ili napuštanje sigurnog mesta sa sigurnom osobom daje osobi koja ima agorafobiju lažni i privremeni osećaj sigurnosti. Uz sigurnu osobu, privremenu sigurnost uliva i nošenje flašice sa vodom, nekog anksiolitika u džepu, i / ili novca za taksi i sl.

Osoba koja ima agorafobiju veruje da prisustvo sigurne osobe (najčešće je to član porodice ili dečko / devojka) čini da se ona oseća sigurno. To je naravno iluzija koja čini da osoba postaje zavisna od prisustva sigurne osobe. Ostajanje na sigurnom mestu ima takođe sličnu funkciju.

Šta osoba mora da uradi da bi se oslobodila agorafobije?

Osoba koja ima agorafobiju mora da se na kraju suoči sama sa svojim strahom. Agorafobija nije ništa drugo nego iracionalni (ali često intenzivan) strah osobe da se suoči sa strahom. Strah je postao intenzivan je jer osoba mnogo puta izbegavala da se sa njim suoči i svaki pu kada je to činila ga je povećala i učvrstila.

Strah od suočavanja sa strahom se bazira na podsvesnim fantazijama o unutrašnjoj slabosti. Osoba zamišlja da neće podneti strah, neprijatne simptome, ili će poludeti. To se naravno nikada ne desi jer je to samo fantazija.

Mnogi agorafobičari toga nisu svesni jer intenzivni strah koji osećaju ih tera da oni zaista veruju u te fantazije i nemaju distanicu u odnosu na njih. Jedna od stvari koju radimo na psihoterapiji ili u okviru programa samopomoći jeste da klijente naučimo kako da uspostave distanicu u odnosu na te zastrašujuće fantazije, distanciraju se i ne udubljuju u njih. To dovodi do toga da se strah smanjuje i nestaje postepeno. Takođe učimo klijente kako da se prepuste strahu i da mu se ne opiru jer opiranje je to što stvara neprijatne simptome, simptome “neizdrža”.

Dakle, da bi osoba prevazišla agorafobiju i panični strah ona mora da nauči da se suoči sama sa svojim strahom.

Da bi u tome uspela mora da nauči:

  1. da se distancira od strašnih, iracionialnih misli kako ne bi doživljavala paniku i preplavljivanje strahom
  2. da nauči da se ne opire strahu kako bi on mogao da prođe

Ako želite da naučite da sami prevaziđete agorafobiju pogledajte ovaj program. U ovom programu dajem jasne i praktične isntrukcije kako da se suočite sa bilo kojim iracionalnim strahom i prevaziđete ga zauvek. Strahove ne možemo pobediti i eliminisati ali ih možemo prevazići i pustiti da odu. Upavo to ću vas naučiti u ovom efikasnom programu samopomoći.

Ako želite da naučite kako da se nosite sa iracionalnim, strašnim mislima, pogledajte ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta je uzrok napada panike?

Šta je uzrok napada panike?

Mnogi klijenti koji imaju napade panike me pitaju šta je uzrok napada panike? Ne postoji jedan jedinstveni uzrok napada panike. Postoji tri faktora koji kada se udruže zajedno dovode do javljanja napada panike. Sada ću opisati i razmotriti svaki od njih.

Genetska predispozicija – emocionalna senzitivnost

Prvi faktor je genetska predispozicija. Ne postoji genetska predispozicija za napade panike ali postoji genetska predispozicija za emocionalnu senzitivnost. Emocionalno senzitivne osobe imaju veće šanse da tokom svog života dobiju napade panike ili imaju neki drugi anksiozni poremećaj. Emocionalna senzitivnost je odlika temperamenta i određena je uglavnom nasleđem, odnosno genima. To nije niti poremećaj niti slabost. Emocionalno senizitivne osobe imaju niz dobrih karakeristika, oni su obično umetnučke duše, tople i empatične osobe. Ako ste senzitivna osoba, biće vam od koristi da pročitate ovaj članak. O crtama ličnosti anksioznih osoba i osoba koje su sklone napadima panike možete pročitati ovde.

Kumulativni stres

Kumulutavni stres je posledica niza stresnih događaja koji su se desili osobi zaredom u nizu. Kumulativni stres može biti posledica skorašnjih, uzastopnih stresnih događaja ili niza negativnih, stresnih događaja koji su se dešavali tokom godina. Niz traumatskih iskustava takođe dovodi do kumulativnog stresa. Male traume se sabiraju i posle nekog vremena daju isti efekat kao jedna velika trauma.

Neadekvatne strategije nošenja sa stresom

Neadekvatan način nošenja sa stresom je glavni razlog za javljanje napada panike. Kumulativni stres nikada ne bi ni nastao kada bi osoba znala da se nosi sa stresom na pravi, adekvatan, zdrav način. Odusustvo adekvatnih veština za nošenje sa stresom dovodi do gomilanja stresa i posledično do javljanja anksioznosti i napada panike. Osoba koja ima napade panike je osoba koja trpi stres već duže vreme. Rešenje nije u trpljenju, jer niko ne može trpeti do veka. Trpljenje dovodi do nagomilavanja unutrašnje tenzije. Osobi je potrebno da nauči da toleriše negativne emocije a ne da ih trpri. To se naročito odnosi na strah. Pročitajte o razlici između trpljenje i tolerisanja straha ovde.

Neadekvatne strategije za nošenje sa stresom su:

  1. borba (potiskivanje, supresija)
  2. izbegavanje i
  3. somatizovanje.

Glavni razlog opstajanja straha i drugih negativnih emocija je opiranje. Ako želite da naučite kako da prestanete da se opirete strahu pročitajte ovaj tekst.

Dve grupe osoba koje sklone napadima panike

Jedna grupa su oni koji su pretrpeli previše stresa, trauma i frustracija i zbog toga njihova frustraciona tolerancija je slaba. Oni su previše trpeli, imali su previše strasa kada nisu bilu u stanju da se sa njim nose. Previše negativnog naboja se skupilo i sada se javljaju napadi panike kao pokušaj organizma da se oslobodi tog naboja. Ovom tipu osoba je potrebno da nauče da otpuste stres i negativni emocionalni naboj, da ga više ne trpe i ne bore se sa njim kako se u budućnosti ne bi opet nagomilavao stres i ne bi ponovo dolazilo do javljanja anksioznosti i panike.

S druge strane tu su osobe koje nisu naučile da se samostalno nose sa frustracijama, već su bile prezaštićivane i negde su ostale zavisne od pomoći, nege i podrške drugih. Zbog oslanjanja na druge i nesamostalnosti njihova tolerancija na frustraciju je takođe mala. Kada su oni prinuđeni da se sami nose sa nekim problemima, poteškoćama i frustracijama oni su skloni da se osećaju nemoćno i lako upadaju u paniku. Ovim osobama je potrebno da nauče da se osamostale, da nauče da veruju u sebe i svoje kapacitete da se nose sa sopstvenim emocija. Potrebno im je da nauče da mogu da tolerišu strah i druge neprijatne emocije sami bez ičije pomoći i podrške.

Ako ste pročitali ovak tekst korisno je da pročitate i ovaj tekst o napadima panike.

Kako da se oslobodite napada panike?

Najbolji način da prevaziđete napade panike je da krenete na psihoterapiju kod stručnjaka koji se bavi rešavanjem tog problema. Najbolja i najbrža psihoterapijska metoda za rešavanje napada panike je KBT (kognitivno bihejvioralna terapija). Psihoterapeut će vam pomoći da naučite sve što treba da naučite da biste se oslobodili napada panike, održaće vašu motivaciju, pomoći će vam da prevaziđete iracionalna uverenja koja čine da se opirete strahu i nagomilavate unutrašnju tenziju.

Ono što treba da znate, napadi panike se vrlo uspešno rešavaju. To je empirijska činjenica. Ja sam lično pomogao stotinama ljudi da prevaziđu ovaj problem. To čine i drugi psihoterapeuti koju znaju kako se rešava ovaj problem.

Takođe, treba da znate da se ovaj problem može rešiti relativno brzo. Zašto kažem relativno? Zato što različiti ljudi imaju različit tempo prevazilaženja ovog problema ali u globalu može se reći da se problem može rešiti brzo. Ne postoji nikakva misterija u vezi napada panike. Iskusan psihoterapeut zna kako da pomogne klijentu na najbolji i najbrži način kako bi se klijent rešio napada panike.

Šta ako nisam u mogućnosti da priuštim sebi psihoterapiju a želim da sam / sama rešim napade panike?

Ako niste u mogućnosti da sebi priuštite psihoterapiju ja vam nudim moj program samopomoći Kako da sami zauvek prevaziđete napade panike. Ovaj program je nastao kao posledica mog dugogodišnjeg rada sa klijentima koji su imali i prevazišli napade panike uspešno.

Protokol se sastoji od niza proverenih tehnika i koraka koje treba da primenite u praksi kako biste se zauvek oslobodili panike i anksionzosti. U okviru ovog programa naučiću vas šta sve treba da uradite a šte treba da izbegavate kako biste se oslobodili napada panike.

Pogram je praktičan, bez teoretisanja. Program se sastoji od PDF priručnika sa jasnim isntrukcijama i MP3 audio snimka sa dodatnim instrukcijama. Do sada su mnogi pomogli sebi i prevazišli napade panike koristeći ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Strah od gubitka kontrole

Strah od gubitka kontrole

Strah od gubitka kontrole je redovni pratilac i sastavni deo mnogih anksioznih poremećaja (pre svega: napada panike i opsesivno – komplusivnog poremećaja). U osnovi straha od gubtika kontrole je pogrešna, netačna procena osobe da će u nekom trenutku izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem i/ili emocijama što predstavlja uvod u ludilo, uvod u duševnu bolest. Osoba se plaši mentalne dezintegracije.

Što je strah koji osoba oseća jači to je osoba sklonija da veruje da će doći do gubitaka kontrole, što stvara dodatni strah i može kulminirati napadom panike ili intenzivnom anksioznošću. Postoje dva aspekta ideje o gubitku kontrole, gubitak kontrole u ponašanju i verovanje osobe da gubi kontrolu nad osećanjima.

Da li osoba zbog straha može izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem?

Gubitak kontrole nad ponašanjem podrazumeva verovanje osobe da ako se prepusti nadolazećem strahu, odustane od brige ili ruminativnih misli da će izgubuiti kontrolu nad sopstvenim ponašanjem, odnosno da će učiniti nešto što inače ne bi učinila. Osobe koje pate od opsesivno – kompulsivnog poremećaja ponekada zamišljaju da će uraditi nešto što je u potpunosti suprotno njihovom moralnom sistemu vrednosti i toga se jako plaše (npr: zamišljaju da će uzeti kuhinjski nož i povrediti drugog ili sebe). Ovakve slutnje se nikada ne obistine kod osoba koje imaju opsesivno – kompulsivni poremećaj.

Zašto se javljaju ovakve zastrašujuće misli, fatazije o gubitku kontrole?

Funkcija ovakvih misli i fantazija jeste samozastrašivanje i održanje preterane, rigidne kontrole soptvenog ponašanja i osećanja. Osobe koje pate od ovog poremećaja duboko veruju da moraju kontrolisati sve, svoje misli, osećanja i ponašanja, jer i sama pomisao na nešto loše može predstavljati uvod u realizaciju i ponašanje istog (ova vrsta verovanja se bazira na verovanju u omnipotentnost, svemoć sopstvenih misli). Kada pričamo o gubitku kontrole nad ponašanjem treba istaći da se ona nikada ne javlja kod osoba koje su pate od anksioznih poremećaja ili nekog drugog neurotskog sindroma. Gubitak kontrole nad ponašanjem moguć je samo kod osoba sa teškim (psihotičnim) duševnim ili neurološkim bolestima, koje podrazumevaju postojanje genetske vulnerabilnosti (postojanje takvih poremećaja u bližoj ili daljoj porodici) ili oštećenja mozga. Takođe važno je istaći da čak i u veoma specifičnim stanjima ne dolazi do gubitka kontrole nad ponašanjem. Ovde mislim na stanja kao što su: hipnotički trans, regresija, preplavljenost nekim afektom, alkoholisano stanje itd. U svim ovim stanjima osoba nikada ne uradi nešto što inače ne bi uradila u normalnim okolnostima. Na primer, sklonost agresivnim ispadima u alkoholisanom stanju ili u stanju kada je osoba u afektu nije posledica gubtika kontrole već sklonosti ovoj vrsti ponašanja koja može biti podstaknuta uzimanjem alkohola ali ne i izazvana njome. Ljudi ne čine nikada nešto što nije u skladu sa njihovim moralno-vrednosnim sistemom.

Da li osoba treba da kontroliše emocije?

Drugi aspekt verovanja u ideju o gubitku kontole odnosi se na kontrolu emocija. Osoba koja oseća intenzivnu anksioznost ili paniku, ima ideju da nije u stanju da kontroliše svoje emocije i da se može desiti iznenadna provala neprijatnih emocija koje osoba ne želi da doživi i kojih se plaši.

Strah od gubitka kontrole nad emocijama je takođe posledica pogrešnog uverenja da prihvatanje neprijatnih emocija i odustajanje od njihovog suzbijanja vodi u ludilo i mentalnu dezintegraciju. Uverenje osobe da gubi kontrolu nad sopstvenim osećanjima je inicirano naviranjem osećanja koja je osoba do sada uporno izbegavala, potiskivala ili poricala.

Prihvatanje i suočavanje sa tim neprijatnim emocijama je jedini način za njihovo integrisanje. Da bi se osoba prepustila i prihvatila ova osećanja neophodno je da prvo prestane da ih se plaši. Da bi osoba prestala da se plaši svojih osećanja bitno je da shvati da prepuštanje osećanjima ne predstavlja gubitak kontrole niti uvod u ludilo.

Rigidna kontrola osećanja (potiskivanje, poricanje itd.) dovodi do stvaranja hroničnih tenzija, napetosti i anksioznosti. Rešenje predstavlja zamena rigidne kontrole fleksibilnijom. To znači da osoba može da nauči da u nekim situacijama (za koje procenjuje da su bezbedne i adekvatne za izražavanje osećanja) izrazi i prihvati ono što oseća a u nekim drugim situacijama to ne čini (u onim situacijama u kojima procenjuje da bi izražavanje osećanja bilo neadekvatno ili štetno).

U radu sa klijentima mi učimo klijente kako da izražavaju i prihvate svoja osećanja kojih se plaše i na taj način ih osveste i integrišu. Integracija i prihvatanje ovih osećanja dovodi do redukcije anksioznosti i straha od gubtika kontrole. Strah od gubitka kontrole je samo pokazatelj da je kontrola koju osoba praktikuje suviše rigidna i neodrživa. S toga osoba može naučiti jedan zreliji i fleksibilniji vid kontrole koji ne podrazumeva strahovanja od gubitka kontrole i hroničnu anksioznost.

Kako da pomognete sami sebi i oslobodite se straha od gubitika kontrole?

Ako imate zastrašujuće misli i fantazije, osećaj da ćete izgubiti kontrolu a želite sami da ih prevaziđete pogledajte program za prevazilaženje opsesivnih misli. Tamo ćete naći skup veoma jednostavnih i moćnih tehnika koje ako budete primenjivali na sebi svakodnevno moći ćete da se oslobodite straha od gubitka kontrole kao i svih drugih iracionalnih srahova.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com