Bes je nagomilana ljutnja

Bes je nagomilana ljutnja

Ljutnja je reakcija na frustraciju. Ljutnja je zdrava, samopomažuća emocija dok bes nije. Frustracija je reakcija na nešto što nam smeta. Sasvim je prirodno da nam nešto smeta, ne može sve da nam odgovara i da nam bude potaman. Frustracija nastaje kada se na putu ka našim ciljevima pojavi neka prepreka, neko ili nešto.

Frustracija i nezadovoljstvo su zdrave emocionalne reakcije jer nas motivišu da nešto menjamo kako bismo stigli do cilja koji želimo. Bes nije nužan pratilac frustracije i ljutnje. Bes je nagomilana ljutnja.

Bes nastaje kumulativno, kada nam nešto ili neko smeta a mi ne reagujemo nego držimo to nezadovoljstvo u sebi, povlačimo se, prećutkujemo, gutamo. Što duže trpimo nezadovoljstvo, narasta ljutnja i na kraju se ona pretvara u bes i nemoć.

Kada trpimo previše javlja se dupla doza besa. Besni smo na one koji nam stoje na putu ali postajemo i besni na sebe. Bes na sebe je gora stvar od besa na druge. Bes na sebe nas uvodi u depresiju.

Kako da ne budemo besni čak i kada smo frustrirani?

Da ne bismo postali besni kada se jave frustracije, treba da reagujemo, da izrazimo neazdovoljstvo ali ne i bes, jer besa nema na početku. Kada se osećamo nezadovoljno treba da to odmah iskomuniciramo i učinimo nešto u pogledu rešavanja problema, odnosno otklanjanja prepreke koja je dovela do nezadovoljstva.

Ako smo nezadovoljni i nešto nam smeta to ne znači da treba odmah da besnimo i ulazimo konflikte. Ne moramo. Ali treba da reagujemo, treba da kažemo šta nam smeta, na kulturan, smiren, iskren i direktan način.

Zašto treba da iskomuniciramo nezadovoljstvo i ljutnju?

  1. zato što kada izrazimo nezadovoljstvo ono gubi svoj naboj i mi možemo da nastavimo dalje hladne glave
  2. zato što na taj način ukazujemo osobama iz naše okoline šta nam smeta jer one ne mogu da čitaju naše misli

Šta se dešava kada trpimo nezadovoljstvo i frustracije?

Tada dolazi do nagomilavanja negativnog emocionalnog naboja koji na kraju može da kulminira i pretvori se u izliv besa, anksioznost ili neki neugodni telesni simptom (na primer: glavobolju, probleme sa gutanjem, visok pritisak i sl.). Ne treba trpeti jer trpljenje stvara tenziju koja pre ili kasnije mora negde da se izlije. Hronično trpljenje dovodi do javljanja psihosomatskih poremećaja. Od potisnutog besa može doći do opadanja kose, hroničnog viskog krvnog pritiska, problema sa varenjem, migrena i sl.

Praktični saveti za prevenciju besa:

  1. izrazite nezadovoljstvo u komunikaciji – recite šta vam smeta, sa čime se ne slažete, imate prava na to, ali nemojte biti agresivni, ne kritikujte druge, kritikujte njihovo ponašanje. Recite drugima šta vam smeta odmah, na iskren, direktan i neagresivan način.
  2. ne odlažite da izrazite svoje nezadovoljstvo ako je to moguće – svako odlaganje se pretvara u trpljenje nezadovoljstva koje pre ili kasnije prerasta u bes
  3. odustanite od zahteva da se drugi moraju pokoriti svakom vašem zahtevu
  4. nemojte ostajati u situacijama koje možete da izbegnete ili promenite a u vezi kojih ste nezadovoljni
  5. nađite alternativni način da zadovoljite želju koju niste ostvarili

Neizražavanje nezadovoljstva stvara nisko samopouzdanje. Voleti sebe i imati samopouzdanje isključuje trpljenje nezadovoljstva.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako oprostiti sebi i drugima?

Kako oprostiti sebi i drugima?

Praštanje je veoma važan deo u radu na sebi i ličnom razvoju. Mnogi ne razumeju šta je pravi smisao praštanja i zbog toga im je teško da oproste sebi ili drugima. Najčešća zabluda u vezi praštanja je da praštanje znači menjanje mišljenja o osobi kojoj praštamo, priznanje da je ona bila upravu ili priznanje da smo mi grešili. To može biti slučaj ali ne mora uvek.

Možemo oprostiti osobi iako i dalje verujemo da se ona ogrešila o nas. Ne moramo zavoleti tu osobu, ne moramo se sa njom više družiti niti joj bilo šta reći, jer praštanje je intimni čin opraštanja od naših očekivanja od te osobe a ne od te osobe kao takve.

Zašto mnogim ljudima nije lako da oproste sebi i drugima?

  1. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od nekih neispunjenih želja – oprostiti znači odustati od onoga što je osoba očekivala da će dobiti a nije (na primer: ljubav, poštovanje, razumevanje i sl.). Dokle god osoba nastavlja da tvrdoglavo zahteva da dobije nešto što evidentno neće dobiti, ona će se ljutiti i neće moći da oprosti.
  2. zato što praštanje podrazumeva prihvatanje realnosti koja nam se ne dopada – oprostiti znači prihvatiti gorku istinu da život i ljudi često nisu po našem ukusu. Nigde ne piše da sve u životu ide glatko i da može svako da nam se sviđa. Nigde ne piše da mi moramo patiti ako nas neko ne voli, ne ceni ili ne poštuje. To važi i za naše najbliže.
  3. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od ličnog ponosa (sujete) – sujeta je najveća prepreka opraštanju. Sujeta ometa proces praštanja jer osoba želi da okrivi drugu osobu za naneti bol ili još gore očekuje od nje da prizna svoje grehe, promeni se, pokaje se i izvini se. Ako želite da oprostite prestanite da krivite druge za njihova dela i prestanite da zahtevate da se oni promene ili izvine jer se to najverovatnije neće nikada desiti.
  4. zato što praštanje podrazumeva svest o ličnoj odgovornosti – sagledajte vašu ulogu i odgovornost u nekom događaju ili odnosu. Pitajte sebe kako ste vi doprineli tom odnosu. Budite samokritični ali oprostite sebi za sve greške jer niko nije savršen i svi uče iz iskustva. Dokle god učite iz svojih grešaka na dobrom ste putu. Kada to prestanete da činite onda postajete rigidni, besni, sujetni i ozlojeđeni.
  5. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od ljutnje – odustanite od ljutnje i povređenosti. Niko nema moć nad vama, niko vas ne može poniziti, povrediti ili naterati da patite bez vaše dozvole i aktivnog učešća. Drugi mogu da vas isporovicraju. rade protiv vaših interesa ali samo vi možete sebi stvoriti patnju. Kada to shvatite lako ćete oprostiti bilo kome jer ćete znati da svu patnju stvarate sami sebi. Ono što vam stvara patnju nije to što su drugi i svet takvi kakvi jesu, već je problem u tome što vi insistirate da oni moraju biti u skladu sa vašim ukusom, interesima i željama.

Šta znači oprostiti sebi ili drugima?

  1. prestati ljutiti se na sebe i druge
  2. odustati od zahteva prema sebi ili drugima da se mora imati nešto što ne možemo dobiti
  3. prihvatiti realnost kakva zaista jeste
  4. shvatiti da šta god da nismo dobili od nekoga možemo nastavii dalje jer nam to nikada nije bilo potrebno

Šta praštanje nije?

1. Praštati ne znači ignorisati, menjati ili ulepšavati realnost. Baš naprotiv, praštanje podrazumeva prihvatanje realnosti onakva kakvom jeste.

2. Praštanje ne podrazumeva da moramo zavoleti osobu kojoj opraštamo. Iako smo nekome oprostili to ne znači da moramo imati interakciju sa tom osobom. Ako je ta osoba štetna za nas, najbolje je nemati nikakvu interakciju sa tom osobom. To uopšte ne remeti proces praštanja.

3. Kada praštamo mi uopšte ne moramo da bilo šta kažemo osobi kojom praštamo. Zašto? Zato što ustvari mi nikada ne praštamo toj osobi nego sebi. Praštanje je unutrašnji čin u kojem osoba menja nešto u sebi a ne u osobi kojoj oprašta. Osoba koja prašta menja svoj stav i očekivanja prema osobi kojoj oprašta i na taj način se sama menja.

Šta dobijamo praštanjem?

  1. rasterećenje i unutrašnji mir
  2. stavljanje tačke na jedan segment života koji je završen
  3. usmeravanje energije na nešto konstruktivno
  4. napredak u sazrevanju i ličnom razvoju

Kako da oprostite sebi ili drugima?

  1. zamislite da osoba kojoj opraštate stoji ispred vas (ako opraštate sebi, zamislite sebe)
  2. postanite svesni svih osećanja i bola koji osećate kada mislite o vašem iskustvu sa tom osobom (možete zamisliti neku situaciju sa tom osobom u kojoj ste vi osećali povređeno, ljuto i sl.)
  3. ne opirite se iskustvu koje osećate u sadašnjem momentu kada zamišljate osobu kojoj želite da oprostite, prihvatite bilo koje osećanje ili misli koje se spontano javljaju, ne sudite o tim osećanjima i mislima samo ih osetite, konstatujte i pustite da slobodno dolaze i odlaze
  4. pogledajte tu osobu i recite joj: Opraštam ti sve što je bilo jer sav bol koji osećam sam sama sebi stvorila. Prihvatam ovaj bol i ne želim više da ga stvaram. Opraštam ti jer znam da ti nemaš nikakvu moć nadamnom. 
  5. pogledajte u osobu i recite joj: Nije mi ništa potrebno od tebe, nekada sam mislila da jeste ali sada znam da nije, ne moraš ništa učinit za mene (ako ste imali neki specifičan zahteva, na primer zahtev da vas ta osoba voli, recite joj da vam to više nije potrebno)
  6. pogledajte u tu osobu i recite: Hvala ti za sve što sam naučila iz ovog iskustva sa tobom jer me to čini mudrijom i iskusnijom, sada poznajem bolje sebe nego pre
  7. pogledajte ponovo u tu osobu i osetite šta se dešava u vama, da li imate neku reakciju, da li imate neko negativno osećanje ili misao. Ako imate nemojte potiskivati to osećanje ili misao, već ga prihvatite i kažite sebi: Iako osećam / mislim X (negativno osećanje ili misao) ja opraštam sebi, tebi i volim i prihvatam sebe u potpunosti. Udahnite i izdahnite i ponovo pomislite na osobu i stuaciju sa početka.
  8. Ponovite ovaj proces dok se ne javi osećaj unutrašnjeg mira. Kada budete mogli da gledate u tu osobu i osećate unutrašnji mir, znaćete da ste uspeno završili proces praštanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Kako da raskinete vezanost sa opterećujućim osobama?

Kako da raskinete vezanost sa opterećujućim osobama?

U životu se dešava da budemo u interakciji sa osobama koje su nam opterećujuće. Sa nekim od njih nismo bili ni u mogućnosti da biramo da li ćemo se sresti, komunicirati i imati interakciju. To je na primer slučaj sa članovima bliže ili šire familije, šefom na poslu, saradnicima, klijentima, komšijama i sl.

Naročito kompleksni odnosi su odnosi sa članovima familije. Ti odnosi su po pravilu emotivno obojeni, složeni i ambivalenti. Biti ambivalentan prema nekome znači u isto vreme osećati i privlačnost i odbojnost prema istoj osobi, imati pomešana, konfliktna osećanja. U opterećujuće odnose spadaju sve one osobe sa kojima smo se nekad posvađali, čije ponašanje nas je povredilo, izneverilo i sl., a kada i danas pomislimo na njih osećamo neko kuvanje u stomaku ili neku drugu negativnu senzaciju, negativni naboj. Takvi odnosi pretstavljaju jednu vrstu nezavršenog posla u nama samima. Neke od tih osoba nismo sreli godinama i više nam ne znače ništa, ali nezavršene veze su ostale u nama samima kao opterećujući balast prošlosti.

Kako se zaštiti od osoba koje nas opterećuju na razne načine?

Opterećejujući odnosi su oni u kojima preovladava neiskrenost, manipulisanje, emotivno ucenjivanje, nepoštovanje granica, agresivnost i sl. Mnogi od nas često se povlače iz takvih odnosa, izbegavaju intruzivne, agresivne, hostilne, manipulativne i narcisoidne osobe. Ali čak i kada nismo više u direktnom odnosu sa njima veza ne mora biti raskinuta. Sama pomisao na takvu osobu može izazivati negativne emocije poput besa, ogorčenosti, prezira, krivice, ljutnje na sebe, stida i sl. Dokle god osoba ima negativni naboj vezan za te osobe ona nije slobodna od njih u svom umu, ona nije raskinula vezanost. I negativna vezanost je vezanost i ona nas drži vezanim za nekoga kao i pozitivna vezanost (ljubav).

Kako raskinuti štetne vezanosti?

Za to je potrebno pre svega dve stvari:

1. Doneti svesnu odluku da je dobro raskinuti štetnu vezanost. Za to je potrebna svesnost o štetnosti odnosa i postojanju vezanosti.
2. Odustati od svakog očekivanja vezanog za tu osobu. Očekivanja i zahtevi su ključni element vezanosti. Dokle god očekujem i / ili zahtevam nešto od nekoga ja sam vezan za tog nekoga.

Kada odustanem od svih očekivanja i zahteva vezanosti više nema. Očekivanja prema nekome su uvek moja i ne pripadaju toj osobi. Stoga ja mogu odustati od mojih očekivanja. Često su očekivanja koja imamo prema drugim ljudima krajnje nerealistična, odraz naše sebičnosti pa su stoga izvor ljutnje, gneva i razočaranja kada osoba ne postupa u skladu sa njima. Očekivanja prema drugima mogu podrazumevati nešto što želimo da dobijemo od drugih, mada očekivanja mogu biti i vezana za osvetu, pokajanje osobe koje nam je nanela zlo, očekivanje da se osoba promeni, izvini, zavoli nas i sl.

Dodatni problem može ležati i u tome što su mnoga naša očekivanja od drugih implicitna, neizrečena, skrivena, polusvesna. Zato ih treba osvestiti, eksplicirati, iskomunicirati samom sebi. Ali čak i u slučaju skrivenih očekivanja ona boje našu percepciju drugih i oblikuju naše emocionalne reakcije i ponašanja prema drugima, sebi i svetu uopšte.

Kako da se oslobodimo očekivanja prema onima sa kojima želimo da raskinemo vezanost?

Prvi korak je da osvestimo ta očekivanja. Drugi korak je da ih svesno odbacimo. U te svhe konstruisao sam jednu jednostavnu tehniku koju možete koristiti sami sa sobom.

Tehnika podrazumeva sledeće korake:

1. Idenitifikujte osobu sa kojom imate opterećujući odnos i sa kojom želite da raskinete vezanost.

2. Zamislite tu osobu kako stoji ispred vas i vi gledate direktno u nju. Dok to činite pitajte iskreno sebe: Šta ja očekujem od ove osobe? Zapišite uvid do kojeg ste došli.

3. Kada ste postali svesni tog očekivanja, izgovorite u sebi to očekivanje tako da se u mašti obraćate baš toj osobi. Očekujem od tebe da …

4. Konstatujte šta se dešava kada ste to učinili. Kako se osećate? Da li osećate neki negativan naboj kada to govorite ili nakon što ste to izgovorili?

5. Osetite taj naboj, prihvatite ga, udahnite sporo i duboko i zatim izdahnite isto tako sporo i do kraja. Prihvatite svaki saržaj koji se javlja u vašoj svesti bez cenzure. Sadržaji mogu biti slike, misli, emocije ili telesne senzacije.

6. Prihvatite ih bez obzira da li se odnose na prošlost, sadašnjost ili hipotetičku budućnost. To nema veze jer sve što osećate, mislite ili zamišljate uvek se dešava isključivo sada i ovde.

7. Sada zamislite da se opet u mašti obraćate toj osobi i sada joj saopštavate da više ne očekujete od nje to što ste očekivali. Saopštavate joj da ste odustali od tog očekivanja. To izgovorite direktno iz srca. Zaiste sebe ubedite da iz srca odustajete od tog očekivanja koje ste imali. Primetite šta se sada dešava sa negativnim nabojem. Da li ga još uvek ima ili ne? Osetite šta god da osećate i prihvatite to, udahnite i izdahnite.

8. Primenite opisanu proceduru od 3. do 7. koraka onoliko puta koliko je potrebno da prođete kroz sva očekivanja koja ste identifikovali i potom otpustili. Indikator da ste uspeli da proces uspešno obavite do kraja jeste da kada zamislite datu osobu više ne osećate baš nikakav naboj prema njoj. Ako nema više naboja nema više ni vezanosti. Naboj je taj koji vas je držao vezanim.
Na kraju zamislite da u mašti se zahvaljujete toj osobi na svemu što ste od nje naučili o sebi, drugima i svetu uopšte, poklonite joj se u mašti, pozdravite se sa njom.

Koje su dobrobiti od ove tehnike?

Raskidanje vezanosti od osoba koje vas opterećuju učiniće:

1. da osećate mnogo manje negativnog naboja prema drugima i sebi
2. da se ne osećate više pasivnom žrtvom koja nema kontrolu nad svojim emocionalnim reakcijama
3. da pojačate svoj uvid o tome da ste vi odgovorni što su odnosi sa nekim ljudima postali opterećujući za vas, time ćete dodatno pojačati osećaj samokontrole
4. više ćete voleti i poštovati sebe
5. nećete se više prekomerno zadržavati u odnosima koji vam ne prijaju
imaćete realističniji odnos prema sebi i drugima

Kako da praktikujete opisanu tehniku?

Za početak odaberite jednu osobu sa kojom ste imali loše odnose u prošlosti ili bliskoj sadašnjosti. To je osoba na koju kada pomislite osećate nešto negativno. Ne morate početi od osobe sa kojom imate najkomplikovaniji ili najgori odnos, takve ostavite ostavite za kasnije kada savladate tehniku. Kada uradite jedan uspešan proces, učinite to i sa drugim osobama. Jedan odnos, jedan proces. Nemojte preterivati sa primenom tehnike u kratkom vremenskom intervalu jer nije poenta da se preforsirate i na kraju odustanete. Primenite tehniku kada vam to odgovara.

Dr Vladimir Mišić

psiholog

www.vaspsiholog.com

skype:vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Kako da znate da li ste u vezi sa narcisom?

Kako da znate da li ste u vezi sa narcisom?

Pre nego što pročitate ovaj tekst želim da naglasim da ovaj tekst nema nameru da bilo koga vređa, etiketira ili omalovažava već samo da opiše određeni sindrom (skup) osobina ličnosti i ponašanja koja nazivamo narcisoidnost a koje zaista postoje i sreću se u manjem ili većem stepenu izraženosti kod nekih osoba. Želim da odmah napomenem da i osobe sa narcisoidnim osobinama ličnosti pored tih osobina mogu imati i neke kvalitete i dobre osobine, tako da ne treba osobu svoditi na bilo koji skup osobina bez obrizira da li se radi o pozitivnim ili negativnim osobinama. Svaka osoba ima mnogo osobina ličnosti i karakteristika ponašanja. Treba imati na umu da kakvog god partnera da pronađete on ili ona neće biti savršena osoba.

Zašto pišemo o narcisoidnim osobinama ličnosti?

Mnoge osobe dolaze na partnersko ili bračno savetovanje zbog konflikata i problema u vezi ili braku sa narcisoidnim partnerom. Drugi razlog zašto pišemo ovaj tekst je da osobe koje nisu u vezi ili braku a na putu su da budu da nauče da prepoznaju ove osobine i budu ih svesni kada biraju svog budućeg partnera.

Šta odlikuje narcisa?

U laičkom, bukvalnom shvatanju reči narcis, narcis je osoba koja je zaljubljena u sebe. To shvatite samo kao metaforu ali ne i bukvalno. Narcisodina osoba nije osoba koja je zaljubljena u sebe kao što ćete videti u daljem tekstu. Treba odmah na početku naglasiti da narcisoidnost ne treba shvatiti kao fenomen sve ili ništa (ili jesi ili nisi narcis) nego kao jednu skalu na kojoj se svako može naći, počevši od onih sa nimalo ili veoma malo narcisoidnih karakteristika pa sve do onih sa veoma izraženim narcisoidnim karakteristika. Samo osobe sa veoma izraženim oblicima narcisoidnosti smatramo osobama sa narcističkim poremećajem ličnosti dok ostale osobe koje su manje ili više narcisoidne ne smatramo poremećajem ličnosti. Postojanje narcisoidnih crta ličnosti u umerenom intenzitetu može biti čak simpatično dok izraženost ovih crta u većem stepenu je karakteristika veoma teških osoba.

Izrazito narcisodine osobe su po pravilu teške osobe. Ako bismo hteli da kažemo koja je glavna, suštinska karakteristika narcisoidne osobe onda je to sebičnost (manjak empatije). Narcisoidne osobe su teške zato što mnogo traže a malo daju, zahtevaju da mi se divite, sklone su agresivnim ispadima (svađama i kritikama).

Glavne karakteristike narcisoidne osobe su:

  1. Sebičnost – je suštinska karatkeristika narcisoidnih osoba. Iz razloga što narcis ima manjka empatije on ili ona je usmeren na svoje potrebe i nema mnogo razumevanja za osećanja i potrebe drugih ljudi, pa i onih najbližih. Narcis nije svestan svoje sebičnosti i neosetljivosti za osećanja i potrebe drugih jer je to prosto deo njegove prirode. Kao što je neko slep za boje tako je narcis slep za potrebe drugih.
  2. Zatvorenost – narcis često može biti veoma zatvoren, nekomunikativan, neko ko izbegava da priča o svojim osećanjima, ponaša se tajanstveno, živi u svom svetu mašte i grandioznih fantazija o sebi.
  3. Poricanje i ignorisanje problema – narcisi često ignorišu probleme koje imaju u odnosima sa drugim ljudima, neosetljivi su za potrebe drugih, skloni su da tuđe probleme minimiziraju.
  4. Preosetljivost na kritiku – narcis je veoma sujetan i preosetljiv na kritiku. Svaku kritiku narcis diživljava kao napad na njegovu ličnost i on ili ona nepravi razliku između konstruktivne i destruktivne kritike. Prema osobama koje ga kritikuju oseća intenzivan bes i mržnju i distancira se od takvih osoba. Svaku zamerku shvata kao čin neprijateljstva i zavisti.
  5. Zahtevaju divljenje – narcisi zahtevaju od drugih da im se dive i hvale ih. Divljenje im je potrebno da bi održavali lažnu grandioznu sliku o sebi. Divljenje je njihova duševna hrana kojom se brane od depresije i unutrašnjeg osećaja praznine. Narcis želi da se oseća bitnim, važnim, velikim i posebnim. To je njegova kompulzivna psihološka potreba.
  6. Izražena sklonost da kritikuju i pronalaze mane u drugima – narcisi često kritikuju i omalovažavaju druge jer je to način da sebi pokažu kako su oni bolji od drugih. Narcis uvek traži “inferiorne osobe“ kako bi se on ili ona osećao superiorno u odnosu na njih.
  7. Manipulativnost – teški narcisi su skloni manipulisanju, kontroli i laganju, prevarama u vezi ili braku. Kada su u pitanju njihove potrebe spremni su da lažu kako bi ostvarili svoje ciljeve.
  8. Depresivnost i praznina – jedna od suštinskih odlika narcisa je depresivnost koja se bazira na unutrašnjem osećaju praznine. Kada narcis ne dobije divljenje drugih on ili ona upada u depresiju. Iznutra narcis se oseća prazno, nebitno, nevoljeno, beznačajno. Narcizam je karikatura samoljubavi jer narcis je neko ko ne želi sebi da prizna koliko se oseća bezvrednim iznutra. Spolja gledano narcis emituje skroz suprotno ponašanje.
  9. Izlivi besa – kada narcis ne dobije pažnju drugih, kada mu se drugi ne dive ili još gore kritikuju ga on ili ona su skloni da upadaju u izlive besa koji se najčešće manifestuju kao svađe, vređanja, ucene i optuživanja.
  10. Lako se zaljubljuju –narcisi vole da flertuju i da ostave dobar utisak na druge. Oni se lako zaljubljuju jer im prija kada im se neko divi, kada zavode i osvajaju drugu osobu, to im naduvava njihovu lažnu i grandioznu sliku o sebi.
  11. Sklonost samosažaljevanju – narcisi su skloni da druge optužuju za svoje probleme, ne prihvataju odgovornost za svoje postupke jer krivce za sve vide isključivo u drugima ili okolonostima. Vole da se samosažaljevaju i da sebe prikazuju kao žrtve drugih. Oni sebe prikazaju kao žrtve, kao neshvaćene, nevoljenje i prevarene osobe.
  12. Arogantnost – narcisi su često arogantni, nadmeni i oholi u ponašanju jer nemaju empatiju prema drugima i misle da su bolji od drugih, da oni zaslužuju poseban tretman. Ta arogancija je često i zaštita od drugih zbog njihove unutrašnje slabosti i vulnerabilnosti.
  13. Vole da se hvale i preuveličavaju svoje uspehe – kako bi sebi i drugima pokazali kako oni vrede više, kako su posebni i zaslužuju divljenje. Jako im je stalo do mišljenja drugih, naročito onih kojima se oni dive.
  14. Sklonost ka grandioznim fantazijama – narcisi često maštaju o velikim uspesima, kako im se drugi dive i to kako su oni posebni.
  15. Površni šarm – narcis je osoba koja drži do svog spoljašnjeg izgleda i želi da ostavi dobar utisak. Neki narcisi jako teže tome da ostave na druge dobar utisak kako bi se o tome pričalo i kako bi im se drugi divili.
  16. Perfekcionizam – skloni su da teže savršetvu naročito u poslu.
  17. Zavist – zavide drugima koje vide kao uspešnije, atraktivnije, bogatije.

Narcisi imaju i pozitivne karakteristike

Treba reći i to da su narcisi često bogate, cenjene, priznate i uspešne osobe u društvu. Mnogo ih je među javnim ličnostima. Ima ih mnogo među menadžerima, političarima, bankarima, direktorima, lekarima i drugim prestižnim profesijama. Narcis voli da se istakne i često je ambiciozan jer u poslovnom uspehu nalazi kompenzaciju za svoj unutrašnji osećaj praznine i bezvrednosti.

Šta se nalazi iza narcističke fasade?

Iako spolja narcis može delovati veoma samopouzdano, samouvereno, šarmantno i harizmatično (što je privlačno za većinu ljudi, pre svega za žene), iznutra narcis je prazan, depresivan, pun besa, zavisti i mržnje prema sebi , drugima i svetu. Narcisoidne osobe nisu dobri roditelji jer im nedostaje empatija, toplina i sposobnost da daju ljubav. U vezama su skloni neverstvima i prevarama. Često nalaze sebi komplementarne osobe – zavisne strukte ličnosti sa kojima grade simbiotski odnos, odnos u kojem oni dominiraju. Problem je što narcisa čak i to ne ispunjava, on ili ona se i u takvoj vezi oseća nedovoljno važnim, prihvaćenim i vrednim, mašta o slavi, uspesima ili seks avanturama.

Da li se narcisi mogu promeniti?

Narcise je teško „popraviti“, naročito one koji imaju poremećaj ličnosti. Oni su po pravili teški za saradnju, retko kada pristaju da sami traže pomoć, na psihoterapiji vole da se nadmudruju sa terapeutom da mu dokažu kako su oni bolji, pametniji, mudriji i sl. Kod blažih oblika narcizma psihoterapija može biti od koristi dok kod težih je neophodno primenjivati i medikamentoznu terapiju. Na terapiju umesto narcisa češće dolaze njihovi članovi porodice, deca, bračni partneri.

Dr. Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Zašto je nekim ljudima teško da se oslobode negativnih emocija?

Zašto je nekim ljudima teško da se oslobode negativnih emocija?

Nijedno osećanje samo po sebi nije ni negativno ni pozitivno. Sva osećanja su jedna vrsta telesnog uzbuđenja a ono što im daje kvalitet pozitivnog ili negativnog doživljaja jeste evaluacija (procena, etiketa, značenje koje ste odabrali da pripišete situaciji, događaju u kojem se emocija javlja ili samoj emociji). Osećanje samo po sebi je samo vid eneregije u pokretu, energije kojoj ćemo dozvoliti da slobodno struji ili ćemo se sa njom boriti.

U slučaju da dopuštamo energiji osećanja da struji bez otpora, ne opiremo joj se, ta energija će prostrujati kroz telo i neće stvarati neprijatne blokade i telesne senzacije. U slučaju da se opiremo toj energiji, odnosno njenom slobodnom kretanju, u telu će se stvoriti energetske i mišićne blokade, koje stvaraju doživljaj nelagodnosti, napetosti, bola, otupelosti, apatije, umora i sl.

U slučaju da blokiramo eneregiju osećanja (ekspresiju osećanja) duže vreme, te blokade će postati hronične i svakodnevno će nas ograničavati u ekspresiji, konataktu sa sobom i doživljavanju (kako neprijatnih tako i prijatnih osećanja). Naše reakcije (emocije) i njihovo trajanje direktno određuju kvalitet našeg života. Veoma je važno da naglasimo da kvalitet našeg života u tom smislu zavisi 100% od nas samih, odnosno od sposobnosti da prihvatamo i ne vezujemo se za osećanja.

Svi znamo da nema osećanja bez telesnog doživljaja, odnosno telesnih simptoma. Svako osećanje manifestuje se istovremeno na tri nivoa:

  1. Telesnom – u vidu telesnih senzacija (na primer: ubrzan puls, promene u disanju, vrući talasi i sl.)
  2. Emocionalnom – osećaj uzbuđenja koji se doživljava kao prijatan ili neprijatan
  3. Mentalnom – misli, mentalne predstave (imaginacija), uverenja

Osoba može blokirati ekspresiju osećanja na sva tri nivoa. Zašto ljudi blokiraju ekspresiju osećanja? Postoje dva bazična razloga za to:

  1. Anksioznost povodom neprijatnosti – osoba veruje da su određena osećanja veoma neprijatna (kao na primer: tuga, ljutnja, povređenost, strah i sl.) i da bi suočavanje sa njima bilo suviše bolno i neprijatno. Anticipacija (očekivanje) te neprijatnosti uzrokuje anksioznost (strepnju) i otpor (blokadu) ka suočavanju sa emocijom što dovodi do neprijatnog doživljaja i tenzije, napetosti i drugih neprijatnih telesnih senzacija. Kada se to dogodi osoba veruje da je upravo taj neprijatni doživljaj potvrda da je suočavanje sa emocijama samo po sebi neprijatno i bolno i da ne treba da se više sa njima suočava. Ako se osoba suoči sa emocijom, bez tog početnog negativnog očekivanja, osoba neće doživeti neprijatnost već samo protok energije i otpuštanje uzbuđenja.
  2. Poistovećivanje sa emocijom – osoba se često poistovećuje sa nekim svojim negativnim osećanjem i veruje da je ta negativna emocija potvrda da osoba ima neki negativni atribut, odnosno da ima neke delove identiteta koje opaža kao nepoželjne. Ako se osoba poistovećuje sa emocijama onda ona postaje vezana za njih i zbog toga ne može da ih otpusti. To kasnije vodi do stvaranja negativnih emocija prema vlastitiom selfu (kao što su: ljutnja na sebe, osećaj manje vrednosti odnosno ego anksioznost, krivica i sl.).

Dakle, ako želite da postanete slobodni i oslobođeni od negativnih emocija, odustanite od podele na negativne i pozitivne emocije već prihvatite i suočite se sa bilo kojom emocijom. Naučite da prihvatate svoje emocije bezuslovno, jer to su ipak samo emocije, prolazne reakcije.

Prihvatite sledeće činjenice u vezi emocija:

  1. Svaka emocija je prolazno stanje
  2. Svaka emocija je vaša reakcija ali niste Vi ta reakcija
  3. Svaka emocija je energetsko kretanje i vrsta telesnog uzbuđenja bez obzira da li je vi opažate kao pozitivnu ili negativnu
  4. Napravite jasnu razliku između situacije i vaše reakcije na tu situaciju. Emocije i misli su u vama a ne u spoljašnjoj realnosti. Situacije su samo okidači ali ne i uzroci vaših reakcija, odnosno emocija. To znači da vi imate moć da promenite svoje reakcije jer one zavise od vas.
  5. Suočite se sa emocijama bez analiziranje i otpora, jer ako zanemarite vaše misli i značenja koja pridajete toj emociji, emocija je samo telesno pražnjenje i reakcija koja prolazi
  6. Posmatrajte emocije kao telesna iskustva, neanalitički i dozvolite punu ekspresiju osećanja, bez stezanja, ograničavanja disanja i svesnosti o doživljaju koji trenutno osećate
  7. Kada doživljavate emociju budite u sadašnjem trenutku, ne dozvolite da po navici upadnete u fantaziju vremena (vraćanje u prošlost ili projekciju budućnosti)
  8. Analizirajte svoje ponašanje ili značenje emocionalne reakcije tek kada je emocija prošla
  9. Budite svesni da misli koje vam se javljaju zajedno sa emocijom nisu činjenice već one samo odražavaju vaš, subjektivni ugao gledanja na situaciju, uvek postoji više uglova gledanja na istu situaciju
  10. Vaš način ponašanja ne mora biti u skladu sa emocijom koju doživljavate jer to kako ćete se ponašati je stvar vaše svesne odluke koja se bazira na proceni situacije. Nijedna emocija koliko god ona bila intenzivna vas ne može navesti da uradite nešto što inače ne biste.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com