Kako izaći na kraj sa besom u komunikaciji

Kako izaći na kraj sa besom u komunikaciji

O besu u komunikaciji možemo govoriti iz dva ugla. Iz ugla sagovornika koji je besan i ugla sagovornika kome je upućena agresivna poruka. Kada smo besni ili kada je neko drugi besan na nas, potrebno je naći način kako iskontrolisati ovu emociju i konstruktivno rešiti problem koji ju je proizveo.

Kako se izboriti sa sopstvanim besom u komunikaciji?

Prvi korak u kontrolisanju sopstvenog besa je njegovo prepoznavanje; dobro je prepoznati ga što pre kako se ne bi „razbuktao“ i odveo konverzaciju u potpuno drugi kolosek. Kada prepoznate sopstveni bes, sačekajte nekoliko trenutaka kako bi se „bura“ malo stišala a onda sačinite učtivu rečenicu koja će sadržati sve ono što ste želeli da kažete ali u neutralnijem maniru. Bes možete stišati tako što ćete udahnuti duboko nekoliko puta ili brojati neko vreme, ili raditi bilo šta drugo kako bi ste stišali tenziju. Takođe, bitno je imati na umu da niko vas ne čini besnim već vi sami sebi. Kada opadne nivo besa onda dolazi na red asertivna komunikacija (više o asertivnoj komunikaciji možete pročitati ovde). Dakle, bes podrazumeva drugačiju verbalnu formulaciju u obraćanju-kada ste besni često kritikujete ili osuđujete druge da su oni krivi za ono što vi sada osećate. Asertivno obraćanje uključuje izražavanje sopstvenih emocija npr. „ Osećam se (povređeno,tužno, uplašeno,itd.) kada (se ti ne javiš, zakasniš, ne saslušaš me,itd.). Smirenijim tonom i izražavanjem sopstvenih osećanja otvarate nove mogugućnosti, besom obično izazivate bes ili odbojnost kod drugih i zatvarate dalju komunikaciju a time i mogućnost rešavanje problema.

Kako se izboriti sa besom druge osobe u komunikaciji?

Kade je neko besan, njegov govor je obično veoma glasan i ubrzan. Prvi korak koji treba preduzati je da vaš govor ne bude nalik govoru vašeg sagovornika već na protiv smiren i normalne jačine. Kada se obraćate osobi koja je na vas besna dobro je da izgovorite njeno ime jer će je to malo „trgnuti“ iz „žute minute“ i privući njenu pažnju. Ako ste u mogućnosti dobro je da sednete, sedenje je poza koja će na neki način smiriti situaciju jer tako na neverbalan način pozivate na kompromis a ne na borbu. Dobro bi bilo da sednete pored osobe (a ne preko puta nje) i predložite joj da porazgovarate o problemu.

Razgovor započnite rečenicom odnosno pitanjem: „Zbog čega se ljutiš na mene?“, pažljivo saslušajte osobu, bez očekivanja, potreba i zahteva. Zatim proverite da li ste dobro razumeli zbog čega je osoba besna, npr. „ Dakle, ti želiš da ne kasnim na sastanke duže od 10 min, je l tako?“. Ukoliko vam nije baš jasno šta osoba želi od vas možete piteti „ Šta je to što sada želiš?“ Pokušajte da napravite kompromis, budite empatični i sa stavom da zajedno možete rešiti problem . Dobro je dodati i rečenicu „Šta je ono što ti želiš od mene sada?“ Vrlo je važno da u ovim „pregovorima“ ne popustite u potpunosti strani koja se ljuti već je bitno naći dobro rešenje i za jednu i za drugu stranu. Npr. „Razumem da se osećaš iznevereno kada me čekaš ali određenim danima se zadržavam duže na poslu i zbog toga kasnim. Ha’jmo da pomerimo viđanje onda za one dana kada nam oboma odgovara.“ Dakle, bitno je da obe strane izađu kao pobednici a ne samo jedna strana.

Mr Sanja Marjanović

dipl. psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Razlike u muškim i ženskim shvatanjima partnerske komunikacije

Razlike u muškim i ženskim shvatanjima partnerske komunikacije

Iako nije poželjno uvek generalizovati razlike između muškaraca i žena, često se dešava da su upravo ove razlike razlog nerazumevanja između partnera u emotivnim vezama. Prikazaćemo sada muške i ženske načine shvatanja određenih aspekata komunikacije koji su uobičajeni uzrok stvaranja „razdora“ među partnerima.

Shvatanje bliskosti. Žene obično imaju potrebu za razgovorom, kada razgovaraju sa nekim o svojim problemima i dubokim intimnim doživljajima one osećaju najveći stepen bliskosti, osećaju da su cenjene i podržane ako ima ko da ih sasluša. Muškarci sa druge strane imaju izuzetnu potrebu za sopstvenom nezavisnošću, i teško „puštaju“ druge da ulaze u svet njihovoh intimnih doživljaja, teže pričaju o tome da imaju probleme i teže ih dele sa partnerkom-žele da sami izađu na kraj sa tim.

Rešavanje konflikta. Obično kada nastane problem žene žele odmah da ga reše misleći da ako se problem ne reši odmah onda će odugovlačenje doneti nove probleme. Kada primete da partner odlaže diskusiju tumače to kao da njima nije ni stalo do njih. Sa druge strane, muškarci žele da odlože vreme rešavanja konflikta kako bi se osećali da oni na neki način učestvuju u tome po sopstvenoj volji a ne zato što ih je partnerka na to primorala.

Shvatanje svađe. Žene misle da se nesporazum mora izglediti po svaku cenu jer će to uticati na njihov odnos-ako se odnos ne izgladi doći će do distanciranja i šansa za uspostavljanje bliskosti je sve manja. Sa druge strane muškarci ne vole svađu, svađa izaziva neprijatna osećanja koja bi oni da zaobiđu. Obično se osećaju da je najbolje da nisu tu kada svađa otpočne.

Stilovi slušanja. Žene misle da ih muškarci uopšte ne slušaju, jer da ih stvarno slušaju oni bi određenim gestovima to i pokazivali. Međutim, muškarci čak i ako ćute oni slušaju ali nekad nemaju odgovore na sva pitanja koje im partnerka postavi pa i ne odgovore ništa već odlože za kasnije ako im nešto padne na pamet.

Izražavanje emocija. Kada se žena razbesni ili traži da se neke stvari raščiste to muškarci mogu da protumače kao gunjđanje, preteranu emotivnost, agresiju pa čak i kao histerično ponašanje. Sa druge strane sebe smatraju racionalnim u rešavanju bilo kakvih problema dok to žene protumače kao njihovu nesposobnost da izraze svoje emocije, a na kraju pomisle da oni i nemaju nikakve emocije.

Kompromisi. Praveći kompromis i popuštajući svom partneru žene misle da tako doprinose vezi, da unapređuju odnos. Muškarci često kompromis i popuštanje sa njihove strane vide kao nešto što je negativno jer tako pokazuju  da nisu „pravi muškarci“ već neke marionete sa kojima može da se manipuliše.

Iako smo ove načine ponašanja okarakterisali kao muške/ženske ne treba na njih tako stereotipno gledati. Nekad se dešava da su uloge zamenjene. Ono što jeste bitno je da se ne treba čvrsto držati ovih uloga već se sa jednog i drugog ekstrema pomeriti ka „sredini“. Potrebno je shavtiti i uvažiti drugu stranu i biti spreman pomaći se ka onom drugom ekstremu kako bi se uspostavio balans. Nećeti biti manje muškarac ako saslušate svoju partnerku, klimajući glavom i davajući joj podršku i nećete biti više žena ako baš svaki put budete „gunđali“ oko nečega.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

Kako proceniti da li je kritika konstruktivna

Kako proceniti da li je kritika konstruktivna

U ovom tekstu prikazaćemo načine kako da promenite stav prema kritikovanju tj. kako da ignorišete one primedbe koje nisu zasnovane i prihvatiti one koje su konstruktivne i koje mogu biti pozitivne i unapređujuće za vas i vaše ponašanje.

Procenite izvor kritike

Ako osetite da vam je upućena kritika, važno je upitati se ko vam je uputio kritiku. Da li je ta osoba kvalifikovana da vas ocenjuje? Da li ona/on ima dovoljno znanja o vama , o vašim sposobnostima ili o predmetu kritike (npr. ako vas kritikuje da ne obavljate dobro svoj posao da li je ta osoba uspešna u istom)? Da li ta osoba ima osnovu da iz nekog razloga ne može da bude objektivna (što je odnos emocionalno jači to je manja mogućnost objektivnog ocenjivanja)? Da li ta osoba govori emocionalno ili racionalno? Obično možete ublažiti „ubod“ kritike kada odogovorite na ova pitanja. Dakle, kritika nije objektivna ako vam je daje neko ko ne zna ništa o vašim sposobnostima, nije dovoljno kompetentan u oblasti koja je predmet kritike, ili su njegova osećanja prema vama pomutila objektivnost prosuđivanja.

Pitajte za detalje

Posebno je važno da li vam neko upućuje globalnu ili specifičnu kritiku. Na primer globalna kritika bi bila: „Uradio/-la si loše posao,“ ili „ Mislim da ne znaš šta radiš!“. Ne prihvatajte globalne osude! Pitajte osobu koja vas kritikuje da identifikuje konkretne postupke ili delove posla za koje smatra da nisu valjani. Nakon toga, pitajte osobu kako bi po njenom viđenju stvari vi mogli da pospešete svoj rad ili ispravite ponašanje u konkretnoj situaciji.

Odlučite da li je kritika validna

Kada procenite izvor kritike, kao i kada pitate za detelja (ako je kritika globalna) sledeći korak je da se zapitate da li ste kritiku dobili delimično i po sopstvenoj zasluzi. Obično kada kritika sadrži u sebi istinu, ona ume da „zaboli“ više nego obično. Kada kritikovanje nema nikakve veze sa realnošću obično je emocionalna reakcija na njega mala ili nikakva; takvu kritiku obično smatrate nereleventnom i apsurdnom.

Najbolji način da se nosite sa kriticizmom koji u sebi nosi istinu je da na njega gledate kao na važan set informacija koji vam mogu pomoći da naučite nešto o sebi. Takođe, podsetite sebe da je konstruktivna kritika upućena na samo jedan aspekt vašeg ponašanja a ne na vas kao osobu u celini. Evo nekih racionalnih rečenica koje bi trebalo da uspovojite kako biste na kritiku pozitivno reagovali: „ Kritikovanje je dobra šansa da naučim nešto o sebi“, „Konstruktivna kritika se odnosi samo na nekoliko mojih postupaka, ne na mene kao osobu“ i „ Iako se kada me neko kritikuje osećam neprijatno, to ne znači da me ta osoba u potpunosti odbaciju ili osuđuje“.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Preterana želja za odobravanjem

Preterana želja za odobravanjem

Sva ljudska bića imaju potrebu da ih neko u njihovom socijalnom okruženju odobrava i prihvata. Ipak, kada je ta potreba preterana to može proizvesti neke neželjene probleme kao što su napadi anksioznosti ili fobije. Biti previše preokupiran time da vam je potrebno odbravanje od strane drugih je usko povezano sa unutrašnjim osećanjem manje vrednosti. Prema tome, formiraju se disfunkcionalna uverenja tipa: ,,Ako se ljudima prikažem onakav kakav jesam, neće me prihvatiti“. Na ponašajnom planu, osobe koje imaju pretreanu želju za odobravanjem obično se ponašaju u skladu sa tim šta socijalna grupa u kojoj se nalaze nameće kao nešto što je vredno, prihvataju sve što dolazi od spolja bez obzira na to da li je to u skladu sa njihovimn autentičnim potrebama i emocijama. Teško im je da uspostave granice i da kažu ,,ne“.

Na duže staze posledice ovakvog konformističkog i uvek-udovoljiti-drugom ponašanja, je da osoba postaje iscrpljena i ,,prazna“ jer ne zadovoljava svoje bazične potrebe i uopšte se ne brine za sebe i za ono šta je njoj važno. Ovakva osoba je stalno anksiozna i pod tenzijom, brine se šta će se dogoditi ako nešto ne uradi u skladu sa drugima, može da razvije fobiju od situacija gde drugi ljudi procenjuju njene kvalitete, npr.odlazak na zabavu gde ima puno nepoznatih ljudi ili razviti strah od javnog nastupa. Ispod osećanja anksioznosti i napetosti kriju se osećanja frustracije, besa, ogorčenja.

Ono što je važno učiniti u ovakvim situacijama je razviti realistično gledište na odobravanje koje potiče od drugih ljudi. To se postiže jednostavniom promenom u načinu razmišljanja.Kada ljudi ne izraze odobravanje prema vama-nečemu što ste učinili, rekli, i sl. ili se čak ponašaju nepristojno ili kritički-kako vi to prihvatate? Da li to doživljavate lično i vidite to kao dokaz vaše manje vrednosti? Nabrojaćemo vam sada disfunkcionalna uveranja   koja možemo da nazovemo ,,orjentisana na druge“ i ispod svakog alternativne načine razmišnjanja koja treba usvojiti umesto njih.

,,Ako neko nije prijateljski raspoložen prma meni, to je zbog toga što sam nešto loše uradio.“

Ljudi mogu imati poteškoća generalno da izraze prihvatanje i toplinu što ne mora imati veze sa mnom.Na primer, njihovo trenutno raspoloženje napetosti, umora ili tuge može umanjiti njihovu sposobnost da budu prijateljski raspoloženi.

,,Tuđe kritike služe samo zato da bi potvrdile moju bezvrednost.“

Ljudi koji me stalno osuđuju mogu nesvesno projektovati sopstvene greške na mojim greškama. Ili, ponekad je kritika dobronamerna i ne treba na nju gledati kao na osujećenje već je razmotriti i iskoristiti je za sopstveno usavršavanje.

 ,,Mislim da sam fina osoba. Zar ne bi trebalno svi da me vole?!“

Uvek će postojati ljudi koji me neće voleti-bez obzira šta učinio. Proces zbog kog neki ljudi zavole druge je obično na nivou afekta, dešava se spontano i često se ne može objasniti zašto vam se neka osoba svidela a druga ne. Prema tome, nekome ću se sigurno dopasti a nekome sigurno neću.

,,Tuđe odobravanje i prihvatanje mi je veoma značajno.“

Nije neophodno da  me svi ljudi koje susretnem u životu prihvataju da bih živeo srećanim i smislenim životom-pogotovu ako verujem u sebe i poštujem sebe.

Kada se sledeći put osetite da vas je neko odbio ili zanemario, za trenutak zastanite i smireno razmislite o tome da li je osoba to uradila zato što ste vi nešto pogrešno uradili, ili je možda uznemirena oko nekih drugih stvari sa kojima vi imate malo ili ni malo veze. Dobro razmislite da li možete zamerke ili ponašanje druge osobe prihvatiti lično ili je to nešto što je van vaše moći. Drugim rečima, razmislite racionalno i sagledajte situaciju iz više uglova. I zapamtite, za interakciju je uvek potrebno dvoje ček i ako vas neko napada ili otvoreno kritikuje nije sve do vas iako vam tako na prvi pogled izgleda.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako prepoznati manipulaciju

Kako prepoznati manipulaciju

Manipulacija je oblik ponašanja koji služi postizanju lične koristi u svakoj situaciji bez obzira koliko to drugome štetilo ili ne. Takvo ponašenje predstavlja perfidnu igru, gde ništa nije onako kako vam na prvi pogled izgleda. Prema tome, nekada je jako teško prepoznati emocionalne manipulatore jer su u stanju da vas suptilno nateraju da uradite ono što oni žele a da se pritom osećate dobro i korisno u vezi sa tim. U daljem tekstu prikazane su odrednice za uočavanje manipulativnog ponašanja.

Iskernost i manipulacija

U komunikaciji sa manipulatorom iskrenost ne pomaže. Ukoliko bilo šta izgovorite to će biti izokrenuto iako su činjenice na vašoj strani. Na primer, ako ste besni što vam je manipulativna osoba zaboravila rođendan, njena reakcija na to će izgledati ovako: ,, Strašno mi je žao što misliš da sam zaboravio/-la na tvoj rođendan, trebalo je da ti kažem sa kolikim stresom se suočavam u ovom momentu-ali nisam hteo/-la da te zamaram time. Mada, u pravu si možda je trebalo da zanemarim sav taj bol (ovda se mogu pojaviti i prave suze) i da se fokusiram na tvoj rođendan. Izvini.“ Iako slušajući izgovor koji vam osoba daje osećate da joj nije zaista žao, kako je izgovorila toliko lepih reči ne možete ništa da kažete protiv. Šta više možete se naći u ulozi tešitelja. U ovakvim situacijama, bitno je da ne popuštate uopšte – ne tešite, ne prihvatajte nesuvisla objašnjenja i izvinjenja. Ako osećate da je izvinjenje lažno – ono zaista to i jeste. Pazite se ukoliko manipulator oseti da vas je zaveo svojim manevrom, postaćete njegova stalna ,,žrtva“.

Oni se pretvaraju i kada čine nešto za vas

 Ako ih zamolite da vam nešto učine oni će skoro uvek pristati, ako se već nisu punudili i sami da vam pomognu pre toga. Ako im se zahvalite i prihvatite pomoć, oni će napraviti mnoštvo neverbalnih znakova, gde ćete vi prosto osetiti da bez obzira šta su obećali to neće biti ispunjeno. Ako im kažete da ne izgleda kao da će učiniti to što obećavaju oni će vas uveravati da nema govora da neće to učiniti i da su vaše primedbe nerazumne. Glavno pravilo je da ukoliko manipulator kaže DA naterajte ga da ako ne ispuni obećanje oseti da znate da to nije hteo ni da učini, i naterajte ga sledeći put da prizna da nešto neće učiniti iako obećava da hoće. Kada počne da teatrališe uradite nešto kako bi video da ne obraćate pažnju-stavite slušalice za slušanje muzike, izađite iz prostorije i sl.

Izvrtanje čeinjanica je njihov ominjeni manevar

Ako primetite da u odnosu sa nekim morate početi da vodite beleške o tome šta ste govorili, i počnete da preispitujete sopstveni razum-znajte da ste u klopci manipulacije. Emocionalni manipulator je stručnjak u izvrtanju stvari, racionalizovanju, opravdanjima, okretanja stvari na ,,svoju vodenicu“. Mogu tako samouvereno da lažu da će vas ubediti da je nešto belo iako je crno, a vi ćete bez obzira na objektivnu činjenicu doći u situaciju da preispitujete sopstvena čula. Međutim, veoma će ga uznemiriti ako npr. zabeležite razgvor koji vodite. Možete da kažete da ste postali zaista zaboravni u poslednje vreme i da vam beleženje pomaže da to prevaziđete.

Nabacivanje krivice je nezobilazno kada vas neko manipuliše

Emocionalni manipulator je izuzetan u stvaranju osećanja krivice kod drugih (vise o ovom vidu manipulacije možete pročitati ovde). Mogu vas naterati da se osećati krivim što pričate previše/ne pričate dovoljno, što ste previše emocionalni/niste emocijalni, što ste brižni/niste dovoljno brižni. Skoro sve može postati predmet manipulacije. Emocionalni manipulatori retko govore o svojim potrebama i željama otvoreno-oni uzimaju ono što im treba kroz svoje manevre. Nabacivanje krivice je samo jedan od načina da to postignu. Još jedan način je uloga žrtve. Manipulatori se ponašaju kao da su velike žrtve i na taj način će vas naterati da mnoge poslove uradite umesto njih, i kada to učinite obično će vam reći da nije trebalo, da oni ne očekuju da to radite za njih, itd. Najbolja rečenica da ne upadnete u klopku je: ,, Imam poverenja u tebe da ćeš moći sam to da uradiš.“

Nesklad između priče i ponašanja

Manipulator ne rešava stvari direktno. Obično vam radi iza leđa i instruše druge da vam kažu ono što sami ne bi rekli. Govoriće vam ono što želite da čujete a zatim raditi stvari koji će obstruirati, po sistemu ,,jedno priča drugo radi“. Ako ga prozovete za takvo ponašanje najverovatnije ćete čuti da ne može sve da stane zato što je vama sada potrebna pažnja ili mir iako vas je pre toga saslušao i empatisao sa vama.

Uvek je u centru pažnje čak i kada ste objektivno vi ugroženi

Bez obzira koliko vam je loše, osoba koja je manipulativna će pokazati da je njoj sto puta gore nego vama. Teško ćete posle nekog veremena osetiti emocionalnu povezanost sa manipulatorom jer on konverzaciju stalno vraća na sebe. Ako ga prozovete za neko ponašanje on će okrenuti situaciju i napraviti da ste vi zapravo krivac u svemu tome. Iako znate da to nije tačno morate uložiti veliki napore da to i dokažete. Ne zamarajte se, verujte sebi, okrenite se i izađite.

Kada su besni ili tužni, oni će angažovati sve oko sebe kako bi im doprineli da se bolje osećaju a i kako bi upali u uloge spasitelja i rešavali sve što mogu kako bi ih oraspoložili. Ako ostanete u kontaktu sa ovakvim ljudima, zaboravićete da imate sopstvene brige i mislićete da nemate pravo da ih imate i da su male u odnosu na njihove.

Ne poštuju dogovore, obećanja i sl.-odgovornost prema drugima ne postoji

Ne preuzimaju nikakvu odgovornost za sebe i svoje ponašnje, sve je u tome da drugi treba da čine njima. Njihov prepoznatljiv način da vas kupe je deljenje intimnih informacija i poveravanje. To će učiniti da pomislite da je to senzinitvna, emocionalno otvorena osoba, i verovatno ranjiva. Međutim njihove emocionalnosti i ranjivosti prosto NEMA iako će uvek izgledati da su u problemu i krizi i od vas se očekuje da se ,,bacate u bunar“ za njih.

Emocionalna manipulacija je način ponašanja koji se javlja kod određenih poremećaja ličnosti (granični, narcistični, antisocijalni, histrionični) pa je često možemo staviti u kontekst nekog šireg psihološkog problema. Ovo ponašanje je gotovo nemoguće izmeniti jer donosi korist osobi koja ga primenjuje. Nije mnogo ni korisno ukazivati manipulatorima na njihove postupke i neispravnost, jer ih to svakako neće naterati da ih promene, ne žele time da se zamaruju, nemaju motiv jer nije im ni bitno da udovolje vama nego sebi. Kada vi ne budete radili ono što oni žele, lako će naći nekog drugog.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com