Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Kako prevazići strah od gubitka kontrole

Šta je strah od gubitka kontrole i kod koga se javlja?

Strah od gubitka kontrole se javlja kod osoba koje imaju povišenu anksioznost. Ovaj strah se posebno razvija kod onih ljudi koji se često suočavaju sa jakim napadima panike koje  karakteriše hiperventilacija i doživaljaj depersonalizacije. Takođe, strahu od gubitka kontrole su skolonije osobe koji imaju učestale opsesivne misli. Same opsesivne misli su po svom sadržaju uznemiravajuće te osoba doživaljava intenzivan strah kada bujica ovakvih misli dođe i osoba nad njima nema kontrolu. Onda se često dešava da osoba pomisli da će izugubiti kontrolu nad svojim razumom i ponašanjem. Osoba sa strahom od gubitka kontrole može zamišljati da će joj se, u trenutku kada anksioznost naraste u velikoj meri, desiti “nervni slom” i da će poludeti, povrediti sebe ili druge, završiti u mentalnoj instituciji i sl.

Više o strahu od “ludila” pročitajte ovde.
Više o hiperventilaciji i načinu da je prevaziđete pročitajte ovde.
Više u depersonalizaciji saznajte ovde.

Šta se zapravo dešava u trenutku kada mislite da gubite kontrolu?

U trenutku kada osećate jaku anksioznost u vašem organizmu se dešava nalet adrenalina koji je u osnovi vašeg straha i vi imate osećaj da ćete izgubiti kontrolu. Ali to je samo osecaj i ništa drugo. Vi ste sve vreme sposobni da upravljate svojim pokretima, donosite odluke, iako doživljavate neprijatne senzacije u vašem telu. Te senzacije će se povući kada nalet aderenalina opadne a to kontroliše vaš organizam. U ovom videu saznajte kako da prevaziđete strah od gubitka kontrole.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

 

Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Svi oblici anksioznosti su zapravo iracionalni, neurotski strahovi. Javljaju se u okviru napada panike, generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalne anksioznosti, opsesivno kompulzivnog poremećaja, post-traumatskog stresnog poremećaja i fobija itd. O razlici između racionalnih i iracionalnih strahova pročitajte ovde.

Iracionalni strahovi su iracionalni zato što je njihov sadržaj (misli) je nerealističan, nikada se ne ostvaruje u realnosti i često nije u vezi sa spoljašnjim okolonostima. Iracionalni strahovi su posledica imaginacije i često imaju simboličko a ne bukvalno značenje. Oni su nastali kao posledica toga što osoba godinama potiskuje realne strahove (ono čega se zaista plaši). Pošto se strah ne može potisnuti, on mora da nađe neki način da se ispolji pa se onda ispoljava u vidu zastrašujućih fantazija.

Funkcija zastrašujućih fantazija i misli

Zastrašujuće fantazije su takve da osobi privlače pažnju (odnose se na nešto strašno, užasno ili nemoralno, jednostavno neprihvatljivo) i ujedno skreću pažnju sa pravih problema. Upravo iz tog razloga iracionalni strahovi imaju funkciju i opstaju uprkos očiglednom nedostatku potvrde koja dolazi iz realnosti.

Da li sam normalan ako imam iracionalne misli i strahove?

To što su ti strahovi iracionalni to ne znači da je osoba koja ih ima iracionalna ili duševno bolesna. Iracionalni strahovi nisu znaci duševne bolesti već znakovi da osoba ima neki anksiozni poremećaj. Anksiozni poremećaji se vrlo uspešno rešavaju psihoterapijom (kognitivno – bihejvioralnom psihoterapijom) i / ili metodama psihološke samopomoći. U ovom kratkom tekstu opisaću glavne karakteristike iracionalnih strahova. Poznavanje tih karaktristika će vam pomoći da ih bolje razumete što pretstavlja uvod u njihovo rešavanje.

Karakteristike iracionalnih strahova

  1. Baziraju se isključivo na imaginaciji, na strašnim fantazijama – ne odnose se na ono što se stvarno dešava već se baziraju na nečemu što osoba zamišlja da bi moglo da se desi. Obično je to zamišljanje nekog katastrofičnog scenarija (Šta ako …?)
  2. Prenaglašeni su i intenzivni – iracionalni strahovi su intenzivni jer su se vremenom povećavali. Razlog tog povećavanje je izbegavanje. Što osoba više izbegava da se suoči sa strahom to on postaje sve jači vremenom.
  3. Uporni su – jer se osoba uporno opire da se suoči sa njima.
  4. Osoba ih se ne može osloboditi razuveravanjem – nikakvi logički argumenti ili dokazi ne mogu osobu lišiti iracionalnog straha. Što osoba više sebe razuverava to strah biva sve jači. Pošto je iracionalan strah iracionalan ne može se prevazići argumentima i logikom. Problem uopšte nije intelektulne prirode. Osoba mora da nauči kako da se distancira od straha i kako da ga pusti da ode. Dokle god se osoba bavi analizom iracionalnih misli ona se u stvari i dalje opire strahu.
  5. Ne mogu se pobediti ali se mogu prevazići – što više pokušavate da suzbijete strah to je on sve jači. Zašto se ne treba boriti sa strahovima pročitajte ovde. Razlog tome je što su iracionalni strahovi znak da se osoba opire strahu već duže vreme i da to više nije održivo. Rešenje je u suočavanju sa strahom.

Jedan od najčešćih i tipičnih iracionalnih strahove je strah od gubitka kontrole.

Šta znači suočiti se sa iracionalnim strahom?

Da bi se osoba suočila sa iracionalnim strahom i pustila ga da ode potrebno je dve stvari:

  1. da se distancira od njegovog sadržaja – da ne shvata svoje iracionalne misli bukvalno
  2. da se telesno ne opire strahu i pusti ga da dođe i prođe – otklanje telesnih blokada (koje se satoje u nepravilnom disanju i stezanju mišića) omogući će da strahh nesmetano dođe i prođe

Kada osoba nauči i primeni ova dva principa ona je naučila da toleriše strah umesto da ga trpi

U svim mojim knjigama i programima objašnjavam ta dva prinicipa i tehnike koje tome služe. Jako je važno razumeti te principe ali bez njihove primene u praksi nema rezultata. U procesu psihoterapije učim svoje klijente kako da to urade u praksi i oslobode se iracionalnih strahova a u programima samopomoći im dajem instrukcije koje treba sami da primene. Do sada imam dva talva programa jedan se bavi prevazilaženjem napada panike a drugi prevazilaženjem opsesivnih misli.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Čemu služe kompulsivne (prisilne) radnje i kako da ih se oslobodite?

Čemu služe kompulsivne (prisilne) radnje i kako da ih se oslobodite?

Kompulsivne ili prisilne radnje su rituali koje upražnjavaju osobe koje imaju tzv. opsesivno kompulsivni poremećaj. Opsesivno kompulsivni poremećaj spada u anksiozne poremećaje. Može se prevazići, ali zahteva dosta rada i upornosti. Suština ovog poremećaja je u izbegavanju osobe da se suoči sa sopstvenim strahovima, njenim nastojanjem da strah i druga neprijatna osećanja kontroliše i suzbije .

Osoba koja pati od opsesivno kompulsivnog pormećaja treba da nauči:

  1. da napravi distancu u odnosu na iracionalne opsesivne misli, da nauči da ne pridaje mislima magijski značaj
  2. da prekine da upražnjava prisilne, kompulsivne rituale
  3. suoči se sa strahom i oslobodi ga se
  4. nauči da ne izbegava negativna osećanja i nauči da ih toleriše

Kako izgledaju kompulsivne, prisilne radnje i rituali u praksi?

Primeri kompulsivnih (prisilnih) radni su prekomerno pranje ruku, preterano čišćenje, brojanje predmeta, izbegavanje nekih mesta, vraćanje na neko mesto da se “ponište negativne misli”, stalno proveravanje vrata, šporeta i sl.

Šta karakteriše prisilne radnje:

  1. iracionalnost, nelogičnost, “magijski karakter”
  2. izrazita upornost
  3. osećaj da ih osoba radi protivno svojoj volji
  4. praktikovanje ovih radnji je jako isrcpljujuće i naporno jer osoba sprovodi rituale svakodnevno mnogo puta

Značenje prisilnih radnji

Prisilne, kompulsivne radnje i rituali imaju svoje značenje ali je to značenje simboličko a ne bukvalno. Na primer, pranje ruku može pretstavljati želju osobe da se oslobodi od nekih osećanja koje ona smatra “prljavim”. “Poništavanje negativnih misli” može simbolizovati kontrolu nad negativnim osećanjima i mislima i sl.

Kada je u pitanju značenje rituala, treba da znate dve stvari:

  1. značenje je subjektivno i različito od osobe do osobe, ne postoji univerzalno značenje isto za sve osobe koje sprovode isti ritual
  2. otkrivanje značenja tog rituala neće dovesti do nestanka straha i prestanka želje da se ritual i dalje praktikuje, zato što poznavanje značenja, ne znači eliminsanje uzroka problema.

Zašto su prisilne radnje prisilne?

Osoba koja ima prisilne rituale ima osećaj unutrašnje prisile da uporno obavlja te rituale. Iako ti rituali i samoj osobi izgledaju besmisleno i nelogično osoba ipak oseća snažnu potrebu da ih upražnjava.

Koji je razlog tome? Razlog tome je njihova funkcija a ne sadržaj samih radnji. Funkcija prisilnih radnji je da skrene pažnju sa anksioznosti i pomogne osobi da trenutno smanji anksioznost i tako je “drži pod kontrolom”. Problem s tim je što je iluzija da osoba može kontrolisati anksioznost na taj način. Ali osoba veruje da može, jer oseća trenutno olakšanje i nadu da će anksioznost nestati, zato tako uporno sporovodi rituale.

Zašto prisilne radnje ne dovode do nestanka anksioznosti?

Prisilne radnje su čin skretanja pažnje i trenutno dovode do olakšanja ali ne i nestajanja anksioznosti. Upravo iz tog razloga osoba je zavisna od tih radnji i oseća stalnu potrebu da ih upražnjava.

Prisline radnje su jako uporne jer osoba ima dvostruku motivaciju da ih upražnjava jer:

  1. dovodi do osećaja privremenog rasterećenja anksiznosti
  2. osoba se jako plaši da prestane da ih upražnjava jer bi to dovelo do inteziviranja anksioznosti sa kojom osoba ne zna šta da radi

Kratkoročno gledano, praktikovanje prisilnih rituala dovodi do olakšanja ali dugoročno gledano doprinosi upornom održavanju opsesivno kompulsivnog poremećaja. Rešenje ovog problema se ogleda u prestanku praktikovanja rituala i suočavanju sa strahom.

Šta bi se desilo ako bi osoba prestala da upražnja prisilne radnje, kompulsivne rituale?

Ako bi osoba svesno i namerno, prestala da upražnjava rituale došlo bi do javljanja i pojačavanja anksioznosti a to je upravo ono čega se osoba najviše plaši. Osoba se najviše plaši da se suoči sa anksioznošću i drugim neprijatnim osećanjima koje potiskuje (često to može biti bes prema nekog bliskoj osobi, osećaj krivice, stid i sl.).

Odustajanje od praktikovanja rituala neminovno dovodi osobu u situaciju da se suoči sa osećanjima od kojih beži, pre svega sa strahom. Jedini način da osoba prevaziđe iracionalne strahove je da se suoči sa njima, ne postoji drugo rešenje. Ne postoji rešenje koje isključuje suočavanje sa strahom.

Suočiti se sa strahom znači da se osoba prepusti strahu, ne opire mu se, pusti da strah dođe i prođe. Da bi to osoba učinila mora se distancirati od iracionalnih, misli koje kada je preplave ne ume da kontroliše. Ako želite da naučite kako da se distancirate od iracionalnih, strašnih, opsesivnih misli i da naučite kako da ih stvarno kontrolišete poručite moj program samopomoći kako da sami prevaziđee opsesivne misli u samo 4 jednostavna koraka.

Kako da se oslobodite prisilnih rituala?

Pre nego što počnete bilo šta da radite u praksi, potrebno je da:

  1. donesete odluku da zaista želite da se oslobodite rituala koliko god to bio neprijatno i koliko god vremena bilo potrebno da to uradite
  2. donesete odluku da više nećete bežiti od straha već da ćete se suočiti sa njim svaki put kada se on javi
  3. doneste odluku da ćete istrajati do kraja, koliko god vremena bilo potrebno

Kada ste doneli ove odluke, učinite sledeće korake:

  1. Kada osetite potrebu da uradite neki ritual koji ste do sada mnogo puta radili, recite sebi: STANI, ne moram ovo da radim sada, spreman sam da se suočim sa strahom i da ga istolerišem sada, ne moram više da bežim od straha
  2. Vratite pažnju na sadašnji momenat, napravte razliku između mašte i realnosti, zamišljanja i sadašnjeg momenta, pogledajte ovaj video
  3. Usmerite pažnju na osećaj straha u telu i prepustite mu se skroz bez opiranja
  4. Fokusirajte se na disanje, primenite na primer tehniku disanja stomakom kako biste smanjili anksioznost
  5. Govorite sebi: Sada osećam iracionalni strah, to nije opasno, nisam u opasnosti, ne gubim kontrolu, samo se prepuštam iracionalnom strahu, ne moram da ga kontrolišem jer je to samo osećanje, neprijatno je ali ja to mogu da tolerišem sada u ovom momentu
  6. Recite sebi: Ja nisam ovaj strah, strah je samo osećanje i nije odraz mog identiteta, mojih želja, ovaj strah se bazira na imaginaciji, mašti
  7. Sačekajte da strah prođe skroz
  8. Ponovite sve ove korake svaki put kada osetite potrebu za nekim ritualom

Šta ne treba da radite ako želite da se oslobodite prisilnih, kompulsivnih rituala?

  1. nemojte nekada prestati da koristite ritual a nekada ne, budite dosledni u odustajanju od vršenja rituala
  2. kada strah naraste i osetite neprijatnost, nemojte odustati tada, jer će to učvrstiti iracionalni strah. Ako to uradite to je kao da sebi kažete: ja to ne mogu da podnesem, moram i dalje da izbegavam strah i da mu se opirem.
  3. kada se suočavate sa strahom nemojte se stezati i stvarati napetost u telu jer to sprečava da strah prođe brzo i lako
  4. nemojte odlagati da se suočite sa strahom i prestanete sa ritualima jer to održava iracionalni strah
  5. nemojte se udubljivati u iracionalne misli koje se mogu javiti tokom suočavanja sa strahom, već ih pustite da dolaze i prolaze, nemojte ih analizirati niti pokušavati da ih oterate
  6. ako ste odlučili da se suočavate sa strahom, nemojte piti alkohol, uzimati dorge ili benzodijazepime (sedative) dok se suočavate sa strahom. Ako ste pod terapijom lekovima, konsultujte se sa vašim psihijatrom.

Primenjujte ove korake što češće možete. Budite istrajni. Ako vam nekada ne uspe, nije smak sveta, nemojte odustati. Naučite da tolerišete strah i druga negativna osećanja. Naučite kako da se ne opirete strahu.

Da li je moguće osloboditi se kompulsivnih rituala i prisilnih radnji?

Da, moguće je. Da li ih je lako prevazići? Nije lako. Potrebna je upornost i doslednost. Koliko će vam trebati vremena da uspete da ih prevaziđete? To zavisi najviše od vas samih, odnosno od vaše spremnosti da dosledno primenjujete opisane korake, naterate sebe da prestanete sa ritualima namerno i prepustite se strahu. Da li svi mogu da se solobode rituala sami? Neki da neki ne, zavisi od intenziteta straha i težine poremećaja. Ako ne možete sami, obratite se za pomoć psihoterapeutu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

 

Šta je uzrok agorafobije?

Šta je uzrok agorafobije?

Agorafobije u bukvalnom prevodu znači strah od trgova, jer agora znači trg a fobija znači strah. Zato se agorafobija često prevodi kao strah od otvorenog prostora. Međutim, afgorafobija uopšte nije strah od otvorenog prostora. Agorafobija je fobični strah osobe da se odaljava sama od sigurnog mesta.

Agorafobija je vrsta fobije jer ima ključnu karakteristiku svake fobije a to je izbegavanje. Što osoba više izbegava određene situacije zbog straha koji oseća, taj strah se sve više povećava i učvršćuje. Zato agorafobija ako se ne leči s vremenom postaje sve jača i osoba na kraju ostaje da živi u veoma skučenom krugu situacija u kojima se jedino oseća sigurno.

Čega se osoba sa agorafobijom stvarno plaši?

Osoba koja ima agorafobiju se zaista ne plaši otvorenog prostora, ulica, mostova ili izlaska iz kuće. Osoba se plaši da bi u tim situacijama mogla da doživi panični strah. Osoba koja ima agorafobiju se plaši da se sama suoči sa svojim nagomilanim strahom koji je godinama izbegavala i potiskivala jer duboko u sebi veruje da to neće podneti.

Podsvesne fantazije koje stvaraju panični strah koji čini srž agorafobije

Osoba koja ima agorafobiju na podsvesnom nivou zamišlja da sama nema kapacitet da strah podnese, telesno i / ili mentalno.

Najčešće, tipične fantazije kod agorafobičara su:

  1. Osoba ima podsvesnu fantaziju da ako se prepusti strahu da će to nauditi njenom telu, odnosno da će joj iznenada pozliti i da će to imati loše ili čak fatalne posledice po nju.
  2. Druga vrsta fantazije jeste da ako se prepusti strahu da će poludeti i izgubiti kontrolu, na nekom javnom mestu, pred drugima.
  3. Treća fantazija koja se javlja kod nekih osoba koje imaju agorafobiju jeste da će se obrukati pred drugima i da će je drugi kritikovati, ismevati ili poniziti. Često (ne kod svih koji imaju agorafobiju) se agorafobija javlja udruženo sa socijalnom anksioznošću.

Zašto osoba koja ima agorafobiju ne ide nigde bez sigurne osobe?

Osoba koja ima agorafobiju se ne usuđuje da ide nigde ili nigde daleko bez sigurne osobe. On ili on se ne usuđuje da se sama / sam udaljava od sigurnog mesta (najčešće je to kuća ili mesto blizu neke zdravstvene ustanove).

Ostajanje na sigurnom mestu ili napuštanje sigurnog mesta sa sigurnom osobom daje osobi koja ima agorafobiju lažni i privremeni osećaj sigurnosti. Uz sigurnu osobu, privremenu sigurnost uliva i nošenje flašice sa vodom, nekog anksiolitika u džepu, i / ili novca za taksi i sl.

Osoba koja ima agorafobiju veruje da prisustvo sigurne osobe (najčešće je to član porodice ili dečko / devojka) čini da se ona oseća sigurno. To je naravno iluzija koja čini da osoba postaje zavisna od prisustva sigurne osobe. Ostajanje na sigurnom mestu ima takođe sličnu funkciju.

Šta osoba mora da uradi da bi se oslobodila agorafobije?

Osoba koja ima agorafobiju mora da se na kraju suoči sama sa svojim strahom. Agorafobija nije ništa drugo nego iracionalni (ali često intenzivan) strah osobe da se suoči sa strahom. Strah je postao intenzivan je jer osoba mnogo puta izbegavala da se sa njim suoči i svaki pu kada je to činila ga je povećala i učvrstila.

Strah od suočavanja sa strahom se bazira na podsvesnim fantazijama o unutrašnjoj slabosti. Osoba zamišlja da neće podneti strah, neprijatne simptome, ili će poludeti. To se naravno nikada ne desi jer je to samo fantazija.

Mnogi agorafobičari toga nisu svesni jer intenzivni strah koji osećaju ih tera da oni zaista veruju u te fantazije i nemaju distanicu u odnosu na njih. Jedna od stvari koju radimo na psihoterapiji ili u okviru programa samopomoći jeste da klijente naučimo kako da uspostave distanicu u odnosu na te zastrašujuće fantazije, distanciraju se i ne udubljuju u njih. To dovodi do toga da se strah smanjuje i nestaje postepeno. Takođe učimo klijente kako da se prepuste strahu i da mu se ne opiru jer opiranje je to što stvara neprijatne simptome, simptome “neizdrža”.

Dakle, da bi osoba prevazišla agorafobiju i panični strah ona mora da nauči da se suoči sama sa svojim strahom.

Da bi u tome uspela mora da nauči:

  1. da se distancira od strašnih, iracionialnih misli kako ne bi doživljavala paniku i preplavljivanje strahom
  2. da nauči da se ne opire strahu kako bi on mogao da prođe

Ako želite da naučite da sami prevaziđete agorafobiju pogledajte ovaj program. U ovom programu dajem jasne i praktične isntrukcije kako da se suočite sa bilo kojim iracionalnim strahom i prevaziđete ga zauvek. Strahove ne možemo pobediti i eliminisati ali ih možemo prevazići i pustiti da odu. Upavo to ću vas naučiti u ovom efikasnom programu samopomoći.

Ako želite da naučite kako da se nosite sa iracionalnim, strašnim mislima, pogledajte ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

 

 

 

 

 

 

 

Jednostavna tehnika za kontrolu opsesivnih misli

Jednostavna tehnika za kontrolu opsesivnih misli

Zašto su opsesivne misli prisilne, odnosno zašto se javljaju mimo vaše volje? Javljaju se mimo vaše volje zato što vi uporno pokušavate da ih oterate, iskontrolišete, eliminišete ili sklonite. To nije moguće i zato stalno u vama traje unutrašnja borba koja je prilično iscrpljujuća.

Zašto opsesivne misli uporno istrajavaju?

Opsesivne (prisilne) misli istrajavaju:

  1. zato što nemate distancu u odnosu na njih – shvatate ih bukvalno, zdravo za gotovo, kao apsolutne istine a ne kao simptom anksionzosti
  2. zato što se njima konstantno bavite – stalno ih analizirate, udubljujete su u njiih, pokušavate da ih kontrolišete, osporavate ih ili nastojite da ih aktivno izbegavate
  3. zato što se borite sa strahom (potiskujete strah) – ne dozvoljavate sebi da osetite strah ili neko drugo osećanje koje potiskujete

Ako se uporno opirete strahu i drugi osećanjima pročitajte prvo ovaj tekst.

Kako da se oslobodite opsesivnih misli?

Jedni način da to uradite je da napravite distancu prema njima, da prestanete da se njima bavite i da prestanete da potiskujete strah. Najteži korak je prvi, pravljenje distance. Tome sam posvetio dosta pažnje u mom programu za prevazilaženje opsesivnim misli.

U mom programu Kako da se oslobodite opsesivnih misli u samo 4 jednostavna koraka, naučiću vas par veoma važnih prinicipa i nekoliko tehnika koje kada budete koristili svakodnevno oslobodićete se opsesivnih misli zauvek. Ovaj program je do sada pomogao stotinama ljudi da se oslobode opsesivnih misli i anksioznosti.

Nemojte računati na to da će opsesivne misli nestati za dan dva, jer neće. Neće nestati tako brzo jer ste vi mnogo energije i vremena investirali u to da im se opirete. Sada treba da naučite i primenjujete nešto suprotno tome. Za to treba vremena i praktikovanja u praksi. Budite uporni, primenjujete tehnike i uspećete.

Jednostavna tehnika za kontrolu opsesivnih misli

Sada ću opisati jednu jednostavnu tehniku uz pomoć koje ćete moći da zaista kontrolišete opsesivne misli.

  1. kada se opsesivna misao javi koristeći vašu maštu zamislite da ta misao ima neki oblik, boju, težinu, neka zauzima neki prostor ispred vas. Nije bitno šta ćete zamisli bitno je samo da tu misao „materijalizujete“ u vašoj mašti i zamišljate da ona stoji ispred vas.
  2. dok posmatrate tu misao i dozvolite sebi da osetite emociju koja prati tu misao. Najčešće je to strah. Osetite taj strah i ne opirite mu se uopšte. Nemojte ga analizirati i nastojati da ga razumete. Samo ga osetite najjače što možete u sadašnjem trenutku.
  3. nastavite da posmatrate tu misao i istovremeno sa tim usmerite svu vašu pažnju na vaš potijak. „Gledajte“ u misao a pažnju usmerite na potiljak.
  4. nastavite da „gledate“ u tu misao i sada zamislite da usmeravate pažnju na prostor iza te misli
  5. sada ponovo pomislite na misao sa početka i dozvolite sebi da osetite šta god da osećate. Ako je strah nestao tu se proces završava. Ako nije otišao, iako i dalje osećate naboj koji se pojavljuje sa tom mišlju, primenite sve korake još jednom, sve dok se naboj ne isprazni skroz.

Ako želite da naučite još moćnih tehnika za kontrolu opsesivnih misli pogledajte program Kako da se oslobodite opsesivnih misli u samo 4 jednostavna koraka.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com