Zašto neki ljudi ne veruju u sebe?

Zašto neki ljudi ne veruju u sebe?

Zašto mnogi ljudi ne veruju dovoljno u sebe? Koji su pravi razlozi straha od neuspeha? Kako da prevaziđemo te strahove? Gde treba tražiti uzroke uspeha i neuspeha? Sve su to pitanja o kojima govorim u ovom kratkom video klipu. Ako želite da izgradite tajno i realno samopouzdanje pogledajte moj program Formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako da uđemo u proces promene?

Kako da uđemo u proces promene?

Da li su instant promene moguće? Šta je sve potrebno da bi došlo do promene? Da li znate da odluka da se osoba promeni uvek prethodi procesu promene? Proces donošenja odluke nekada može trajati znatno duže nego sam proces promene. Nekada je ljudima potrebno nekoliko godina da nešto odluče a kasnije to sporvedu u delo za par nedelja ili meseci. Neki nikada i ne donesu odluku da nešto promene i provedu ceo svoj život u nečemu što im suštinski ne odgovara. Šta sve treba učiniti pre nego što krenete u proces promene? Pogledajte ovaj kratak video u kojem ću govoriti o toj temi.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Lična odgovornost u procesu promene

Lična odgovornost u procesu promene

Preuzimanje odgovornosti za vlastite probleme je ključni faktor uspeha u psihoterapiji, radu na sebi i bilo kom procesu promene. Čovek ne može biti spašen a da sam ne učestvuje u tom procesu. Problemi ne postoje bez subjektove percepcije sebe i sveta. Pogledajte kratak video na tu temu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog.com

www.vaspsiholog

Zašto je korisno raditi na svom ličnom razvoju?

Zašto je korisno raditi na svom ličnom razvoju?

Danas širom planete postoji ogroman broj ljudi koji rade na sebi, na svom ličnom rastu i razvoju. Neki to čine kroz čitanje literature, slušanje audio i video kurseva, neki pohađaju razne seminare, neki idu na psihoterapiju, neki se bave meditacijom itd. Mnogo ljudi je počelo da uviđa da kvalitet života zavisi od nivoa svesti na kojem žive a ne samo od materijalnih dobara. S druge strane školski, državni i religijski sistemi ne nude mnogo toga što je potrebno za lični rast i razvoj jer to nije u interesu sistema.

Koga interesuje liči razvoj?

Iako se veliki broj ljudi bave ličnim razvojem oni su ipak manjina. Veliki broj ljudi se uopšte ne bavi ličnim razvojem već žive na nižim nivoima svesti koji se baziraju na zadovoljenju osnovnih potreba i niskim strastima kao što su sujeta, adikcije, strah, seksualnosti itd. Postoje i ljudi koji veruje da rade na sebi ali zapravo to ne čine. To su na primer osobe koje idu u crkvu i mole se Bogu za nešto što im nedostaje u životu a kada izađu iz crkve ne žive po pravilima koje propoveda njihova religija.

Postoji mnogo raloga zašto je važno raditi na sebi i u ovom tekstu navešću one koje smatram najvažnijima:

  1. Lična dobrobit i blagostanje – osobe koje rade na sebi, se bolje osećaju, imaju manje straha, manje su depresivni, besni i rigidni. Rad na sebi nužno podrazumeva prevazilaženje straha, depresije i besa. Oslobađanje od ovih negativnih osećanja jača imuni sistem osobe, jača njeno duševno i telesno zdravlje. Osoba koja je puna negativnosti u sebi privlači u svoj život iste takve negativnosti i baveći se njima propušta priliku da prepozna dobre stvari, okolnosti i dobre ljude koje bi mogla da ima u svom životu. Osoba koja ne radi na sebi je pasivna, neispunjena i oseća se bespomoćno pred životnim okolonostima. Osoba koja radi na sebi je aktivna, fleksibilna, ispunjena, zna šta želi, zna da se bori i menja, što joj sve zajedno daje veće šanse u životu.
  2. Širenje vlastitog identiteta – osoba koja radi na sebi širi svoj identitet. Ume sebe sa sagleda i doživljava na jedan fleksibilniji način što je oslobađa unutrašnjih stega, rigidnosti i ograničenja. Osoba koja radi na sebi uči kako da sebe prihvata bezuslovno što čini osnovu za samoljubav i ljubav prema drugima. Nesvesno identifikovanje sa obrazcima iz prošlosti, negativnim osećanjima, uverenjima i osobama, osobu čini rigidnom, nesrećnom i neslobodnom. Suština rada na sebi je upravo u prevazilaženju ovih unutrašnjih ograničenja kroz širenje svesnosti o vlastitom identitetu.
  3. Jačanje ljubavi prema sebi drugima – osoba koja se menja i radi na sebi počinje sebe više da voli i razume. To predstavlja osnov za zdrav i srećan život i zdraviji odnos sa drugima. Da bismo voleli druge moramo prvo naučiti da volimo sebe, da sebe razumemo umesto da sebe osuđujemo, da preuzmemo ličnu odgovornost za vlastiti život umesto da budemo žrtve.

Neki ljudi misle da je duhovnost dostizanje Boga. To je tačno, ali pre nego što upoznamo Boga moramo upoznati sebe, jer mi i jesmo deo tog Boga odnosno univerzuma. Da bismo dostigli neke ideale moramo prvo rešiti osnovne stvari, na primer: osloboditi se straha, besa i depresije. Psihoterapija i koučing su samo neki od načina rada na sebi. Jako je važno shvatiti da se rad na sebi nikada ne završava a naročito se ne završava posle seanse psihoterapije ili nekog seminara. Pravi rad na sebi počinje kada osoba krene da primenjuje na sebi i u svom životu znanja koja je stekla na psihoterapiji ili nekom seminaru. Zbog toga je bitno da osoba koja radi na sebi prihvati aktivnu ulogu i preuzme ličnu dogovornost za to kako se oseća i kako živi.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

Racionalni vs. Iracionalni strahovi

Racionalni vs. Iracionalni strahovi

Strah je veoma važna emocija zahvaljujući kojoj ljudi i životinje preživljavaju izbegavajući opasne situacije koje bi mogle dovesti jedinku do povrede ili čak do fatalnog ishoda (smrti). Strah je naš čuvar, čuvar naše bezbednosti i sigurnosti, da nije tako mi ne bismo preživeli kao vrsta. Da nije straha ljudi bi radili razne rizične i opasne aktivnosti. Ljudi se razlikuju po tome koliko su spremni da rizikuju i koliko su njihove procene rizika racionalne ili iracionalne. To ima značajne implikacije u svim važnim sverama života, kao šti su zdravlje, ljubav, posao i sl.

Iracionalni i racionalni strahovi

Da li je strah racionalan ili iracionalan ne zavisi od toga koliko je intenzivan već od toga do kakvih posledica može doći ako osoba stvarno uradi nešto čega se boji i što izbegava. Hrabri ljudi nisu oni koji nemaju strah već oni koji i pored straha urade ono čega se plaše jer procenjuju da im je to potrebno i da posledice toga neće biti previše ugrožavajuće i/ili nepopravljive. Racionalna procena rizika uvek podrazumeva procenu dobiti i štete.

Iako je neosporno da je strah naš zaštitnik postavlja se pitanje da li je to zaista uvek tako? Da li je prisustvo straha uvek pouzdani pokazatelj da smo u opasnosti? Jednostavno da li su strah i opasnost ista stvar? Odgovor je da nisu. Odnos između straha i stvarne opasnosti je dosta složeniji. Zamislimo da su strah i opasnost dva skupa koja se međusobno seku deleći jedan zajednički deo.

U takvom odnosu imamo tri situacije:

  1. opasne situacije kojih se osoba ne plaši (jer ne uviđa njihovu stvarnu opasnost),
  2. situacije kojih se osoba plaši a te situacije uopšte nisu opasne (tzv. iracionalni strahovi) i
  3. opasne situacije kojih se osoba zaista plaši (tzv. racionalni strahovi).

Strahovi koji nam pomažu da izbegnemo opasne situacije su racionalni strahovi. Racionalan strah nas tera da pogledamo levo i desno kada prelazimo ulicu, da odemo kod lekara kada nas nešto boli, da ne stavljamo ruku na vrelu ringlu, da izbegavamo situacije gde možemo izgubiti podlogu i pasti i sl. Jednom rečju racionalni strahovi nam pomažu da preživimo i stoga su nam neophodni. Racionalni strahovi su plod učenja, odnosno stečenog iskustva. Kako ljudi nauče da ne stavljaju ruku na vrelu ringlu, tako što probaju.

Nasuprot tome, postoje brojne situacije kojih se osoba ne plaši a koje su opasne i štetne za nju. Na primer osoba može raditi razne stvari koje štete njenom zdravlju i nemati pritom nikakav strah. Na primer, osoba puši tri kutije cigareta na dan znajući koliko je to opasno za organizam a pritom to radi bez ikakvog straha i zabrinutosti za svoje zdravlje. Postoje ljudi koji se bave takozvanim ekstremnim sportovima u okviru koji se osoba izlaže opasnim situacijama i rizicima a osoba u tome pronalazi zadovoljstvo, uživa u izlučenom adrenalinu. U ovom slučaju osoba daje primat uživanju, zadovoljstvu u odnosu na opasnost i rizik.

S druge strane postoje situacije kada se osoba plaši situacija koje zaista nisu opasne. Na primer osoba ima strah od javnog nastupa, strah od odbacivanja i kritike, strah od zatvorenog ili otvorenog prostora, strah od odvajanja od određene osobe ili grupe, strah od bolesti od koje osoba ne boluje, strah od goluba, bubašvabe i drugih bezopasnih objekata, strah od neuspeha, strah od uspeha, strah od igle itd. Ovde je reč o takozvanim iracionalnim, neurotskim strahovima.

Ono što je zajedničko svim iracionalnim strahovima, bez obzira na objekat straha jeste sledeće:

  1. svi ovi strahovi se odnose na neku hipotetičku budućnost, na nešto što bi moglo da se desi a ne dešava se sada u ovom trenutku
  2. svi ovi strahovi baziraju se na imaginaciji, odnosno zastrašujućim slikama i fantazijama (koje stvara um osobe) a ne realnosti
  3. svi ovi strahovi imaju simboličko značenje (na primer: osoba se ne plaši lifta, već značenja da se iz lifta ne može pobeći lako i odmah)
  4. imaju limitirajući uticaj na osobu (limitiraju njenu slobodu, raspoloženje, lični razvoj, kapacitet za ljubav)
  5. njihov koren je u psihi osobe a ne u spoljašnjoj realnosti (svi iracionalni strahovi su iracionalni jer njihov uzrok ne leži u spoljašnjim uzrocima, spoljašnje situacije su samo okidači jer po svom značenju osobu asociraju na unutrašnji konflikt)
  6. pokazatelj su da osoba ima unutrašnji konflikt
  7. da osoba pokušava da kontroliše, supresuje i/ili izbegne strah i/ili druga neprijatna osećanja kao štu su bes, bol, krivica, stid i sl.
  8. osećaj bespomoćnosti, nemoći, osećaj nemanja kontrole nad strahom
  9. osoba po pravilu nije svesna šta je stvarni uzrok i značenje straha koji oseća
  10. osoba pokušava da se izbori sa strahom, da ga zaustavi ili pobegne iz situacija u kojima se on javlja

Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Iracionalni strahovi su iracionalni zato što osoba ne razume njihovu stvarnu prirodu, poreklo i značenje. Osoba ne zna kako da se nosi sa njima, što joj dodatno produbljuje osećaj nemoći, bespomoćnosti i odsustva kontrole.

Kojim jezikom govore iracionalni strahovi?

Iracionalni strahovi su podsvesne prirode i govore jezikom podsvesnog uma a to je jezik simboličkog značenja, jezik metafora. To je razlog zašto je njihovo manifestno značenje tako nerazumljivo i iracionalno kritičkom, analitičkom umu. Izvor ovih strahova je u psihi osobe što znači da je i rešenje za njih tamo, unutar osobe a ne u spoljašnjem svetu. Ovi strahovi su u osnovi svih blokada koje osoba ima u sebi. Ovi strahovi sprečavaju osobu da se menja, razvija, ima potpnu slobodu i moć nad sobom i svojim životom.

Kako prevazići iracionalne strahove?

Na psihoterapiji mi pomažemo osobama da prevaziđu i trajno se oslobode svojih iracionalnih strahova. Taj proces se sastoji iz sledećih faza:

  1. preuzimanje odgovornosti za strah (osoba uviđa da sama stvara i održava svoje strahove i kada to shvati imaće moć da ih prevaziđe)
  2. razumevanje značenja, odnosno porekla straha
  3. bezuslovno prihvatanje straha (prevazilaženje otpora prema strahu, odustajanje od borbe, supresije, kontrole, izbegavanja i sl.)
  4. suočavanja sa strahom, na seansi i u svakodnevnim situacijama u kojima se strah spontano javlja

Sve vrste iracionalnih strahova se mogu prevazići ako klijenti žele da sarađuju i pridržavaju se onoga što je neophodno u procesu terapije. Ključni preduslov za uspeh psihoterapije je postojanje motiva, odnosno namere osobe da prevaziđe strah i preuzimanje lične dogovornosti.

Dužina psihoterapijskog procesa zavisi pre svega od:

  1. da li je klijent spreman da 100% sarađuje
  2. koliko ima snažan motiv da strah prevaziđe
  3. koliko dugo je izbegavao da se suoči sa strahom
  4. da li pored straha ima i neke dodatne poremećaje (kao što je na primer neki od poremećaja ličnosti)
  5. da li konzumira psihoaktivne supstance

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com