Iako se često koristi izraz “osećaj samopouzdanja”, sam koncept samopouzdanja je pre svega vezan za kognitivnu procenu nas samih. Obično se ova procena formira u skladu sa informacijama koje dobijamo, najpre, iz primarne porodice a zatim i uopšte socijalne sredine (više o razvoju samopouzdanja pročitajte ovde), i u zavisnosti od toga koliko je vulnarabilna naša […]
Često se dešava da neke osobe pogrešno protumače određenu problematičnu situaciju kao nesavladivu i da pritom kao razlog navedu da nemaju dovoljno samopouzdanja da bi se sa njom suočili. Na primer, nisam mogao/-la da odem na razgovor za posao, javim se da odgovorim na pitanje (iako znam odgovor) , priđem devojci, upoznam se sa novom/-im […]
Nekada vam je jasno da osoba koju poznajete ili koja vam je bliska pati, ali ona ne pokazuje tugu, naprotiv, šali se, smeje odaje utisak da je zapravo zadovoljna i srećna. Ako je duže posmatrate, primetićete da njeno odigravanje zadovoljstva nije baš toliko uverljivo – njen osmeh je prenaglašen, pokreti kruti, a oči često ne […]
Socijalna anksioznost se manifestuje kroz kontinuirani strah (i stid) u situacijama koje uključuju neku vrstu socijalne interakcije u kojima osoba može biti procenjivana od strane drugih ljudi. Anksioznst može početi i neko vreme ili neposredno pre tzv. „opasne“ socijalne situacije te se dešava da osoba izbegne takvu situaciju, što je takođe sastavni deo ovog problema. […]
Siguran sam da ste milion puta čuli nekoga da kaže: Ne mogu to da uradim jer nemam dovoljno samopouzdanja … ili Ne mogu da nađem devojku jer sam izgubio samopouzdanje … ili Izgubio sam samopouzdanje i ne osećam se više dobro… itd. Sve te izjave sugerišu da je samopouzdanje nešto što se može izgubiti, nešto […]
Većina ljudi je sklona neprestalnoj proceni drugih ali i samoproceni. Da bismo funkcionisali u socijalnom okruženju neophodno je da vladamo obema vrstama procena. Ipak nije dobro da budemo ekstremni u ovome jer onda postajemo ili previše samokritični ili preterano kritikujemo druge. Osobe koje su jako samokritične su ujedno jako osetljive na tuđe kritike koje „idu […]
Doživljaj stida u određenim socijalnim situacijama podstaknut je time da ćemo se pokazati kao neadekvatni, „nedorasli zadatku“, da će naše slabosti izaći na videlo i da će to drugi ljudi u našoj okolini pronecenti negativno što će samo potvrditi našu predpostavku o sopstvenoj neadekvatnosti. Osobe koje se stide… Osobe koje se stide pokušavaju da izbegnu […]
Ima mnogo razloga zašto je nekim ljudima teško da izgovore NE. Obično im se dešava da ne mogu da odbiju da zadovolje svoju rodbinu i/ili prijatelje, bez obzira na to šta im oni traže. Javlja se problem u postavljanju „granica“, iako zahtevi i želje značajnih drugih prevazilaze moći i resurse onoga od koga se traži […]
U današnje vreme ljudi se sve teže upoznaju, manje se iskreno druže i manje se spontani i opušteni u komunikaciji sa drugima. Taj trend se odražava i na pronalaženje parnera (devojke/dečka). Mnogi se žale da ne mogu da pronađu partnera već duže vreme. Pronaći adekvatnog partnera nije lako. Adekvatan partner je onaj koji je sličan […]
Arogantno ponašanje je nešto što većinu ljudi iritira kada su u pitanju međuljudski odnosi. Ali, arogancija može biti u suštini prikriveni stid odnosno mehanizam odbrane od stida. Postoje dva načina manifestovanja arogancije: grandioznost i prezir. Grandioznost predstavlja veličanje sebe i verovanje da ste bolji od drugih. Prezir predstavlja omalovažavanje drugih u funkciji izdizanja sebe. Na […]