Šta je uzrok agorafobije?

Šta je uzrok agorafobije?

Agorafobije u bukvalnom prevodu znači strah od trgova, jer agora znači trg a fobija znači strah. Zato se agorafobija često prevodi kao strah od otvorenog prostora. Međutim, afgorafobija uopšte nije strah od otvorenog prostora. Agorafobija je fobični strah osobe da se odaljava sama od sigurnog mesta.

Agorafobija je vrsta fobije jer ima ključnu karakteristiku svake fobije a to je izbegavanje. Što osoba više izbegava određene situacije zbog straha koji oseća, taj strah se sve više povećava i učvršćuje. Zato agorafobija ako se ne leči s vremenom postaje sve jača i osoba na kraju ostaje da živi u veoma skučenom krugu situacija u kojima se jedino oseća sigurno.

Čega se osoba sa agorafobijom stvarno plaši?

Osoba koja ima agorafobiju se zaista ne plaši otvorenog prostora, ulica, mostova ili izlaska iz kuće. Osoba se plaši da bi u tim situacijama mogla da doživi panični strah. Osoba koja ima agorafobiju se plaši da se sama suoči sa svojim nagomilanim strahom koji je godinama izbegavala i potiskivala jer duboko u sebi veruje da to neće podneti.

Podsvesne fantazije koje stvaraju panični strah koji čini srž agorafobije

Osoba koja ima agorafobiju na podsvesnom nivou zamišlja da sama nema kapacitet da strah podnese, telesno i / ili mentalno.

Najčešće, tipične fantazije kod agorafobičara su:

  1. Osoba ima podsvesnu fantaziju da ako se prepusti strahu da će to nauditi njenom telu, odnosno da će joj iznenada pozliti i da će to imati loše ili čak fatalne posledice po nju.
  2. Druga vrsta fantazije jeste da ako se prepusti strahu da će poludeti i izgubiti kontrolu, na nekom javnom mestu, pred drugima.
  3. Treća fantazija koja se javlja kod nekih osoba koje imaju agorafobiju jeste da će se obrukati pred drugima i da će je drugi kritikovati, ismevati ili poniziti. Često (ne kod svih koji imaju agorafobiju) se agorafobija javlja udruženo sa socijalnom anksioznošću.

Zašto osoba koja ima agorafobiju ne ide nigde bez sigurne osobe?

Osoba koja ima agorafobiju se ne usuđuje da ide nigde ili nigde daleko bez sigurne osobe. On ili on se ne usuđuje da se sama / sam udaljava od sigurnog mesta (najčešće je to kuća ili mesto blizu neke zdravstvene ustanove).

Ostajanje na sigurnom mestu ili napuštanje sigurnog mesta sa sigurnom osobom daje osobi koja ima agorafobiju lažni i privremeni osećaj sigurnosti. Uz sigurnu osobu, privremenu sigurnost uliva i nošenje flašice sa vodom, nekog anksiolitika u džepu, i / ili novca za taksi i sl.

Osoba koja ima agorafobiju veruje da prisustvo sigurne osobe (najčešće je to član porodice ili dečko / devojka) čini da se ona oseća sigurno. To je naravno iluzija koja čini da osoba postaje zavisna od prisustva sigurne osobe. Ostajanje na sigurnom mestu ima takođe sličnu funkciju.

Šta osoba mora da uradi da bi se oslobodila agorafobije?

Osoba koja ima agorafobiju mora da se na kraju suoči sama sa svojim strahom. Agorafobija nije ništa drugo nego iracionalni (ali često intenzivan) strah osobe da se suoči sa strahom. Strah je postao intenzivan je jer osoba mnogo puta izbegavala da se sa njim suoči i svaki pu kada je to činila ga je povećala i učvrstila.

Strah od suočavanja sa strahom se bazira na podsvesnim fantazijama o unutrašnjoj slabosti. Osoba zamišlja da neće podneti strah, neprijatne simptome, ili će poludeti. To se naravno nikada ne desi jer je to samo fantazija.

Mnogi agorafobičari toga nisu svesni jer intenzivni strah koji osećaju ih tera da oni zaista veruju u te fantazije i nemaju distanicu u odnosu na njih. Jedna od stvari koju radimo na psihoterapiji ili u okviru programa samopomoći jeste da klijente naučimo kako da uspostave distanicu u odnosu na te zastrašujuće fantazije, distanciraju se i ne udubljuju u njih. To dovodi do toga da se strah smanjuje i nestaje postepeno. Takođe učimo klijente kako da se prepuste strahu i da mu se ne opiru jer opiranje je to što stvara neprijatne simptome, simptome “neizdrža”.

Dakle, da bi osoba prevazišla agorafobiju i panični strah ona mora da nauči da se suoči sama sa svojim strahom.

Da bi u tome uspela mora da nauči:

  1. da se distancira od strašnih, iracionialnih misli kako ne bi doživljavala paniku i preplavljivanje strahom
  2. da nauči da se ne opire strahu kako bi on mogao da prođe

Ako želite da naučite da sami prevaziđete agorafobiju pogledajte ovaj program. U ovom programu dajem jasne i praktične isntrukcije kako da se suočite sa bilo kojim iracionalnim strahom i prevaziđete ga zauvek. Strahove ne možemo pobediti i eliminisati ali ih možemo prevazići i pustiti da odu. Upavo to ću vas naučiti u ovom efikasnom programu samopomoći.

Ako želite da naučite kako da se nosite sa iracionalnim, strašnim mislima, pogledajte ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

 

 

 

 

 

 

 

Agorafobija

Agorafobija

Agorafobija pretstavlja iracionalan, fobični strah koji osoba doživljava kada se nađe na mestima za koje procenjuje da bi bekstvo bilo otežano ili nemoguće ili u kojima pomoć (druge osobe, najčešće lekara) ne bi bila dostupna u dogledno vreme. Primeri takvih situaciju su: široki bulevari, mase ljudi, ulice i trgovi, pozorišta, bioskopi, putovanja vozom ili autobusom kroz nenaseljena mesta itd. Osoba u takvim situacijama može doživeti intenzivan strah koga se plaši. Osoba se oseća bespomoćno i izbegava odlazak na takva mesta bez “sigurnog” pratioca. Ono što ovu vrstu straha čini fobijom je upravo to izbegavajuće ponašanje koje osoba praktikuje.

Ljudi koji pate od ove vrste problema uviđaju da je njihov strah iracionalan i preteran (što govori o tome da imaju očuvan kontakt sa realnošću), ali njihove emocionalne reakcije su i pored toga intenzivne, preterane i nisu u skladu sa spolja vidiljivim, objektivnim okolnostima. Razlog za to je činjenica da se osoba zapravo ne plaši samih situacija, kao nečeg objektivnog i spoljašnjeg, već se plaši sopstvenih zastrašujućih misli, ideja i osećanja koja se mogu iznenada i mimo volje pojedinca javiti u tim situacijama. Dakle, osoba se plaši nečega što je unutra a ne spolja kako to naizgled izgleda.

Osobe koje pate od agorafobije nemaju uvid u ono čega se zapravo plaše u takvim situacijama. Same situacije nisu zastrašujuće već ideja da bi im se u situaciji u kojoj nema sigurne osobe ili pomoći od strane lekara moglo iznenada dogoditi nešto loše, fatalističko po njihovo zdravlje, samopoštovanje i psihički integritet. Osoba koja pati od agorafobije u takvim situacijama doživljava intenzivan strah obično u vidu straha od gubitka svesti, trenjenje ruku i drugih delova tela, strah od životne ugroženosti, straha od ludila i gubitka kontrole i straha od gubitka samopoštovanja.

Kao i svaki drugi strah i ovaj strah je praćen telesnim promenama kao što su: tremor ruku ili nogu, pojačani srčani ritam, vrtoglavice ili nesvestice, otežano disanje, osećaj mučnine, bol ili pritisak u grudima, znojenje itd. Kada osoba konstatuje prisustvo ovih telesnih senzacija on/ona se često dodatno uplaši što posledično dovodi do pojačavanja straha i svih pratećih telesnih simptoma. Strah od straha može dovesti i do javljanja napada panike. Prisusutvo ovih telesnih simptoma osoba tumači kao dokaz da nešto “ozbiljno” nije u redu sa njenim zdravljem. Na taj način se stvara začaran krug, koga osoba često nije ni svesna i ne zna kako da iz njega izađe.

Kako se ponaša osoba koja ima agorafobiju?

Pre nego što izađe iz kuće osoba predviđa da bi mu/joj se moglo ponovo javiti prisustvo gore navedenih simptoma, osoba počinje da brine unapred (čime stvara i pojačava strah), ta briga traje sve do odlaska u samu situaciju gde dolazi do kulminacije straha i njegovog pražnjenja sa svim telesnim manifestacijama, čime se potvrđuje ono što je osoba na početki i očekivala. Taj fenomen se naziva tzv samoispunjujuće proročanstvo (osoba očekuje da će se uplašiti, brine unapred i na kraju se to stvarno i desi, što služi kao potvrda početnih predviđanja).

Kada osoba doživi strah nekoliko puta u određenim situacijama strah se učvršćuje i osoba kreće da takve situacije izbegava što dodatno potkrepljuje njeno osećanje straha i bespomoćnosti i iracionalna uverenja tipa: “Ja to ne mogu da podnesem”, „Mogao bih da umrem ili poludim”, „Moglo bi da se dogodi da totalno izgubim kontrolu nad sobom i uradim nešto čega ću se kasnije stideti”, „Ako osećam ovako intenzivan strah to znači da je ova situacija opasna i da je to najava da će mi se dogotiti nešto užasno”, „Ako se osećam bespomoćno to znači da sam bespomoćan/a i da ne mogu ništa da uradim”, „Moram brzo da pobegnem iz ove situacije i potrazim lekarsku pomoć” itd. Izbegavajuće ponašanje se ogleda u izbegavanju konkretnih situacija u kojima je osoba već doživela strah kao i situacija koje imaju slična obeležja (smanjena mogućnost bekstva u slučaju iznenadnog javljanja straha). Na taj način dolazi do generalizacije straha, odnosno povećanja broja situacija koje osoba izbegava, što vodi u sve veću izolaciju. Osoba smanjuje svoje izlaske iz kuće, vozi se taksijem i kada to nije nužno, planira unapred putanju kretanja, nosi lekove u džepu i sl.

Šta je suštinski uzrok agorafobije?

Suštinski uzrok je strah osobe od sopstvenih osećanja straha i bespomoćnosti. Osobe koje su sklone agorafobiji su često sobe koje su preživele neka traumatska iskustva u porodici ili van nje, osobe koje su bile odbacivane, snažno kritikovane i zanemarene od strane članova svoje porodice, osobe koje nisu naučile kako da izražavaju ljutnju, nezadovoljstvo, sopstvene stavove i želje, osobe koje su zbog odbacivanja nesigurne u sebe i preosetljive na kritiku, koje se plaše autoriteta, odbacivanja, ali i osobe koje su prezaštićivane u svojim prodicama, koje nisu naučile kako da se nose sa životnim frustracijama i neprijatnostima. S toga, osobe koje su predisponirane za javljanje agorafobije su senzitivnije, strašljive i imaju problem sa izražavanjem svojih osećanja, pre svega, ljutnje i povređenosti.

Kako se prevazilazi agorafobija?

Rad na rešavanju ovih problema sastoji se iz dve faze.

Prva faza podrazumeva, priprema klijenta za suočavanje sa strahom, što podrazumeva menjanje načina razmišljanja i ponašanja vezanih za situacije u kojima osoba oseća strah.

Druga faza ogleda se u sprovođenju asertivnog treninga (klijent uči kako da izražava svoja osećanja bez straha od odbacivanja i bez agresivnosti prema drugima, da uvažava, izražava i zadovoljava svoje potrebe i želje itd.).

Veliki broj kliničkih istraživanja pokazao je da je Kognitivno bihejvioralna terapija veoma dobra metoda za tretman agorafobije kao i drugih anksioznih poremećaja. Tretman ovog promećaja može trajati nekoliko meseci.

Tempo napredovanja pre svega zavisi od motivisanosti klijenta, frekvencije i kontinuiteta terapijskog procesa, pridržavanje uputstava koje daje tarapeut kao i doslednosti primene naučenog od strane klijenta u realnim životnim situacijama.

Ako želite da sami naučite kako da prevaziđete napade panike i simptome agorafobije pogledajte ovaj program samopomoći.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com