Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kada osoba ima povišenu anksioznost najveća želja joj je da ona nestane. Stanje povišene anksioznosti je neprijatno, prate ga lupanje srca, ubrzano  i nepravilno disanje, osećaj stezanja u grudima, neretko mučnine, glavobolje. Povišena i konstantna anksioznost je simptom anksioznih poremećaja (npr. paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja).  Dugotrajno postojanje povišene anksioznosti stvara kod osobe dodatne negativne emocije, zapravo ona može biti besna, anksiozna, deprimirana povodom svoje anksioznosti. Sve ove dodatne emocije zapravo produbljuju problem sa povišenom anksioznošću i osoba uporno nastavlja da se bori protiv nje na pogrešan način.

Više o negativnim osećanjima koja se mogu javiti povodom anksioznosti pročitajte ovde.

Više o razlici između zdrave i patološke anksioznosti saznajte ovde.

 Želim da ovo grozno osećanje prestane!

Klijenti često izgovaraju ovu rečenicu ili im misao ovog sadržaja često prolazi kroz glavu kada se anksioznost ponovo javi. Ipak, anksioznost neće prestati ukoliko je posmatrate na negativan način i pridajete joj previše pažnje i značaja. Najčešće, povišena anksioznost opstaje jer je osoba dodatno uznemirena  povodom uverenja da ukoliko anksiozno stanje potraje može doći do gubitka kontrole, da će to prerasti u neki ozbiljniji poremećaj odnosno “ludilo”.

Više o strahu od “ludila” kao simptomu anskioznih poremećaja pročitajte ovde.

Istina je da anksioznost ma koliko jaka, pa čak i ukoliko dostigne nivo panike ima svoj tok ˗ početak , vrhunac i završetak. Stanje anksioznosti je prolazno  ipak njega  održava preterana pažnja i značaj koja se pridaje simptomima anksioznosti. Osoba koja ima strah od svoje anksioznosti ili je besna, deprimirana povodom nje zapravo održava, “hrani” svoju anksioznost. Misli tipa: “Ja ne mogu ovo da podnesem”, “Ovo nikada neće proći”, “Šta ako poludim”, “Mrzim ovo osećanje”, održavaju anksiozno stanje te se ono produžava a simptomi pojačavaju. Kako osoba ima uverenje da je anksioznost opasna i da ako postane jača može dovesti do gubitka kontrole ona je stalno posmatra želeći da je kontroliše, kako to ne uspeva ona postaje uplašena, besna ili deprimirana povodom toga a anksiozno stanje ne prestaje.

Prihvatite svoju anksioznost!

Kada kažemo klijentima da traba da prihvate svoju anksioznost, na početku nailazimo uglavnom na otpor. Logično sledi pitanje:”Kako da prihvatim nešto što je toliko neprijatno i što me ometa da normalno funksionišem?”  Stanje povišene anksioznosti jeste neprijatno i čini da se osoba oseća iscrpljeno i bespomoćno ali suština je da je ovo stanje prolazno i da ne treba bežati od njega i potiskivati ga. Nemojte se plašiti stanja u kome ste, povišena aksioznost je stanje u kome se osoba našla jer se nije na pravi način suočavala sa svojim životnim problemima, bežala je od suočavanja sa negativnim emocijama, izbegavala da rešava unutrašnje konflikte koji su je mučili ili još uvek to radi. Povišenu anksioznost smatrajte svojim saveznikom, svojim učiteljem.

Ipak, nije dovoljno samo reći: ”Prihvatite svoju anksioznost!” važno je naučiti kako to da uradite. Anksioznost ćete prihvatiti tako što ćete se sa njom suočiti jednostavnim posmatranjem bez interpretacije. Dakle, posmatraćete senzacije koje se u vama odigraviju bez ikakvog suda o njima, bez ikakvog dodatnog zaključivanja, pustite svoju anksioznost da neometano postoji u vama i pratite njen tok. U ovom kratkom videu prikazna je tehnika u kojoj ćete dobiti konkretne instrukcije kako to da uradite.  

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Šta napad panike želi da vam poruči

Šta napad panike želi da vam poruči

Ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojenje dlanova ili celog tela, trnjenje udova, mučnina, blaga vrtoglavica, osećaj gušenja sve to vam se dogodi u jednom trenutku, sasvim neočekivano i to onda kada ste možda najmirniji i kada ste konačno mislili da su svi problemi iza vas.  Kroz glavu vam prolaze raznorazne  strašne misli „Šta mi se dešava?, Da li ću dobiti srčani udar?, Da li ću se ugušiti?, Da li ću dobiti „nervni slom“?, Da li gubim kontrolu i ludim?“… Ovo, za vas dramatično stanje, je bezopasni napad panike.

Više o tome zašto je napad panike bezopasan pročitajte ovde.

Vaša pogrešna interpretacija simptoma prvog napada panike, pokrenuće niz novih paničnih napada i tako dolazi do razvoja paničnog poremećaja. Dakle, vi svojim strhaom od mogućeg javljanja tog „stršnog“ iskustva stvarate simptome koje mogu da vas prate danima, mesecima, godinama, čak i više decenija. Ono što većina ljudi radi, a što je pogrešno,  jeste da se bori sa simptomima, želi da ih kontroliše, da spreči njihovo javljanje. Tako simptomi postaju sastvani deo njihovoh života, preokupacija, najveći teret. Ali taj teret sami održavaju svojim pogrešnim uverenjima da simptomi mogu da im naude, ugroze zdravlje i život.  Tako ostaju zaglavljeni u strahu od simptoma i ne vide ništa više sem poremećaja koji ne mogu da kontrolišu i koji ih čini bespomoćnim.

Više o tome kako da prevladate napad panike na licu mesta pročitajte ovde.

Ipak, napad panike nije ništa drugo do posledica stresova koje trpi vaš organizam i koje na taj način želi da isprazni, nije ništa drugo do opemena, alarm organizma da nešto ne radite kako treba, da je vreme da stanete i razmislite malo o sebi, svojim obrascima ponašanja, svojim strahovima, unutrašnjim konfliktima koji vašem organizmu stvaraju napetost.

Ovo su glavne poruke napada panike:

  1. Tvom organizmu je potreban odmor, nauči da se opustiš!Kada se odmaraš bitno je da budeš potpuno svestan tog trenutka, isljuči negatvne misli i brige, fokusiraj se na ono što ti pričinjava zadovoljstvo.
  2. Nemoj potiskivati bilo kakvu negativnu emociju−tugu, bes, povređenost, strah, jer i ako su ta osećanja jako neprijatna pre će proći ako se sa njima suočiš!
  3. Izrazi slobodno svoja osećanja, želje i uverenja, verbalizuj drugima ono što ti zaista jesi jer ti imaš puno pravo na to!
  4. Ne boj se promene, ako osećaš i procenjujes da je ona dobra za tebe idi ka njoj! Ne traži izgovore u negativnim iskustvima iz prošlosti ili negativnim predviđanjima u budućnosti.
  5. Preuzmi odgovornost za sve što želiš, osećaš i jesi! Slušaj sebe, slušaj šta ti poručuje tvoj organizam jer ćeš jedino tako doći do pravih odgovora.

Suočavanje sa napadima panike koji se dešavaju svakodnevno ili s vremena na vreme je neprijatno iskustvo ali što pre shvatite da će ta neprijatnost proći ukoliko joj se ne opirete i ukoliko razumete koja je njena svrha, pre ćete doći do oslobađanja od svih simptoma i do upoznavanja sa onim što vi zaista jeste.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Šta napad panike nije

Šta napad panike nije

Napad panike karakterišu intenzivni simptomi: lupanje srca, smetnje u grudima, utisak da nema otkucaja srca, stezanje u grudima, otezano udah, ubrzano disanje, suva usta, teško gutanje, bolovi u mišićima, drhtanje, trnjenje udova, znojenje dlanova, zujanje u ušima, vrtoglavica. Ovakav složaj simptoma kod osobe izaziva misli čiji je sadržaj vezan za negativnu procenu sopstvenog zdravlja te osoba pomišnja da sa njenim srcem nešto nije u redu, da doživljava srčani udar, da se guši ili gubi kontrolu na sopstvenim razumom. U našem kratkom video saznajte zašto napad panike sve ovo NIJE.

 

Šta napad panike jeste pročitajte OVDE.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Često pitanje koje nam postavljaju klijenti i pre samog početka psihološkog tretmana nekog od anksioznih poremećaja jeste koliko će taj tretman trajati. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan i zavisi od više faktora: kada se klijent obratio za pomoć odnosno koliko dugo su simptomi trajali pre nego što se javio za pomoć, da li kod osobe postoji genetska predispozicija za razvoj nekog od anksioznih poremećaja, vrste anksioznog poremećaja, da li kod osobe postoji više anksioznih poremećaja ili još neka vrsta poremećaja (komorbiditet), da li osoba koristi medikamente, koliko je sama osoba motivisana i uključena u sprovođenje instrukcija koje dobija od stručnog lica. U daljem tekstu razmotrićemo sve ove faktore ponaosob.

Period trajanja simptoma pre obraćanja stručnom licu

Nije isto ukoliko se osoba javi nakon nedelju/deset dana, pošto je doživela npr. prvi paniči napad ili primetila da su joj se javile opsesivne misli, ili ako se javi nakon šest meseci, godinu dana, nekoliko godina. Ako se javi na vreme, u slučaju da ne postoji komorbiditet odnosno neki drugi anksiozni poremećaj, depresija ili poremećaj ličnosti, tretman se može završiti i nakon tri do pet seansi. Ovde podrazumevamo tretman kognitivno-bihejvioralnom terapijom koja je terapija izbora za anskiozne poremećaje. Međutim, odlaganje obraćanja stručnom licu i pogrešno tretiranje simptoma pomažu da se poremećaj razvije, te je onda mnogo zahtevnije raditi na njegovom prevazilaženju. U tom slučaju tretman može trajati nokoliko meseci ili u nekim slučajevima par godina (opet ovo zavisi od nekih drugih otežavajućih faktora). Neki klijenti dolaze i dalje na tretman iako su se simptomi npr. paničnih napada smanjili ili su prestali jer se bave drugim problemima koji doprinose njihovoj generalnoj uznemirenosti. Treba imati na umu da terapija  anksioznih poremećaja često nije samo rad na razumevanju i otklanjanju simptoma kao što su povišena anksioznost i iracionalne misli već sveobuhvatni rad na menjanju načina ponašanja i obrazaca razmišljanja koji su doprineli da osoba pojača nivo distresa kod sebe i stvori uslove da se javi određeni anksiozni poremećaj (više o tome pročitajte ovde).

Genetska predispozicija za razvoj anksioznih poremećaja

Kod osoba koje su genetski predisponirane da razviju anksiozne poremećaje  (kod nekog u familiji postoji razvijen neki od anksioznih poremećaja) ovi poremećaji se mogu javiti pre dvadesete i generalno sporije napredaju u psihološkom tretmanu. Ipak, to ne znači da kod njih nema pomaka i da ne mogu prevladati simptome ovog poremećaja. Za aktiviranje genetske predispozicije zaslužni su spoljašnji stresni događaji. U psihološkom smislu, osobe koje su sklonije razvoju anksioznih poremećaja imaju povišen skor na crti ličnosti koja se naziva neuroticizam.

Vrsta anksioznog poremećaja i komorbiditet

Generalno, ako uzmemo u obzir sve anksiozne poremećaje, najlakši oblici su  specifične fobije i panični poremećaji kod kojih tretmani najčešće kratko traju. Neke spcifične fobije se  i ne tretiraju,  npr. ako osoba ima strah od zmije a živi u području gde se ova životinja retko sreće kod nje se neće ni javiti potreba za prevazilaženje ove fobije jer je ona ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Panični poremećaji se, takođe, lako mogu prevazići ali uvek treba uzeti u obzir dužinu trajanja simptoma.  Brzina i uspešno prevazilazilaženje ovih i drugih poremećaja zavisi i od toga da li su se oni javili izolovano ili istovremeno postoji još neki poremećaj koji otežava i produžava tretman. Ovde dolazimo do pitanja komorbiditeta-često se neki poremećaji javljaju udruženo npr. panični poremećaj sa agorafobijom, generalizovani anksiozni poremećaj sa paničnim poremećajem, simptomi depresije se često mogu sresti uz anksiozne poremećaje (više o vezi anksioznih poremećaja i depresije pročitajte ovde), postojanje nekog od poremećaja ličnosti npr. zavisnog ili izbegavajućeg poremećaja ličnosti može značajno produžiti dužinu  tretmana.

Upotreba medikamenata

Medikamenti nisu nužno potrebni u tretmanu anksioznih poremećaja, međutim neki klijenti kada dođu na psihološki tretman već uzimaju određene medikamente. U terapiji ovih poremećaja obično se prepisuju anksiolitici i/ili antidepresivi. Ukoliko osoba već uzima medikamente, kroz rad sa psihologom ona polako, uz obavezan dogovor sa psihijatrom, kada se dostignu određeni efekti u psihoterapiji može početi da ih smanjuje. Nekada kada su simptomi anksioznosti toliko izraženi da osoba ne može da ih toleriše i nije u stanju da prihvati instrukcije koje dobija od psihologa ili sama želi da uzima medikamente, psiholog je upućuje psihijatru. Uzimanje, smanjivanje doze i ostavljanje lekova je takođe proces koji traje i njega treba uzeti u obzir kada se radi o tretmanu anksioznih poremećaja.

Motivisanost klijenta i poštovanje instrukcija

Nije dovoljno da osoba samo dolazi na seanse u određeno vreme, potrebno je da primenjuje instrukcije koje dobija od strane stručnog lica. Promena načina razmišljanja i ponašanja zahteva vreme i individualnu aktivnost i uključenost. Psiholog  je učitelj, instruktor i osoba koja pruža podršku a veliki deo je na samom klijentu . Nekada je osoba jako motivisana da reši problem ali joj složenost problema to otežava. Ipak, bitno je da osoba ima strpljenja i da ima realna očekivanja. Svaki pomak je važan, i svaki pomak treba da bude podstrek za dalje napredovanje. Isto tako, povremene padove ne treba shvatiti kao neuspeh već normalan događaj na putu ka ozdravljenju.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Šta je uzrok napada panike?

Šta je uzrok napada panike?

Mnogi klijenti koji imaju napade panike me pitaju šta je uzrok napada panike? Ne postoji jedan jedinstveni uzrok napada panike. Postoji tri faktora koji kada se udruže zajedno dovode do javljanja napada panike. Sada ću opisati i razmotriti svaki od njih.

Genetska predispozicija – emocionalna senzitivnost

Prvi faktor je genetska predispozicija. Ne postoji genetska predispozicija za napade panike ali postoji genetska predispozicija za emocionalnu senzitivnost. Emocionalno senzitivne osobe imaju veće šanse da tokom svog života dobiju napade panike ili imaju neki drugi anksiozni poremećaj. Emocionalna senzitivnost je odlika temperamenta i određena je uglavnom nasleđem, odnosno genima. To nije niti poremećaj niti slabost. Emocionalno senizitivne osobe imaju niz dobrih karakeristika, oni su obično umetnučke duše, tople i empatične osobe. Ako ste senzitivna osoba, biće vam od koristi da pročitate ovaj članak. O crtama ličnosti anksioznih osoba i osoba koje su sklone napadima panike možete pročitati ovde.

Kumulativni stres

Kumulutavni stres je posledica niza stresnih događaja koji su se desili osobi zaredom u nizu. Kumulativni stres može biti posledica skorašnjih, uzastopnih stresnih događaja ili niza negativnih, stresnih događaja koji su se dešavali tokom godina. Niz traumatskih iskustava takođe dovodi do kumulativnog stresa. Male traume se sabiraju i posle nekog vremena daju isti efekat kao jedna velika trauma.

Neadekvatne strategije nošenja sa stresom

Neadekvatan način nošenja sa stresom je glavni razlog za javljanje napada panike. Kumulativni stres nikada ne bi ni nastao kada bi osoba znala da se nosi sa stresom na pravi, adekvatan, zdrav način. Odusustvo adekvatnih veština za nošenje sa stresom dovodi do gomilanja stresa i posledično do javljanja anksioznosti i napada panike. Osoba koja ima napade panike je osoba koja trpi stres već duže vreme. Rešenje nije u trpljenju, jer niko ne može trpeti do veka. Trpljenje dovodi do nagomilavanja unutrašnje tenzije. Osobi je potrebno da nauči da toleriše negativne emocije a ne da ih trpri. To se naročito odnosi na strah. Pročitajte o razlici između trpljenje i tolerisanja straha ovde.

Neadekvatne strategije za nošenje sa stresom su:

  1. borba (potiskivanje, supresija)
  2. izbegavanje i
  3. somatizovanje.

Glavni razlog opstajanja straha i drugih negativnih emocija je opiranje. Ako želite da naučite kako da prestanete da se opirete strahu pročitajte ovaj tekst.

Dve grupe osoba koje sklone napadima panike

Jedna grupa su oni koji su pretrpeli previše stresa, trauma i frustracija i zbog toga njihova frustraciona tolerancija je slaba. Oni su previše trpeli, imali su previše strasa kada nisu bilu u stanju da se sa njim nose. Previše negativnog naboja se skupilo i sada se javljaju napadi panike kao pokušaj organizma da se oslobodi tog naboja. Ovom tipu osoba je potrebno da nauče da otpuste stres i negativni emocionalni naboj, da ga više ne trpe i ne bore se sa njim kako se u budućnosti ne bi opet nagomilavao stres i ne bi ponovo dolazilo do javljanja anksioznosti i panike.

S druge strane tu su osobe koje nisu naučile da se samostalno nose sa frustracijama, već su bile prezaštićivane i negde su ostale zavisne od pomoći, nege i podrške drugih. Zbog oslanjanja na druge i nesamostalnosti njihova tolerancija na frustraciju je takođe mala. Kada su oni prinuđeni da se sami nose sa nekim problemima, poteškoćama i frustracijama oni su skloni da se osećaju nemoćno i lako upadaju u paniku. Ovim osobama je potrebno da nauče da se osamostale, da nauče da veruju u sebe i svoje kapacitete da se nose sa sopstvenim emocija. Potrebno im je da nauče da mogu da tolerišu strah i druge neprijatne emocije sami bez ičije pomoći i podrške.

Ako ste pročitali ovak tekst korisno je da pročitate i ovaj tekst o napadima panike.

Kako da se oslobodite napada panike?

Najbolji način da prevaziđete napade panike je da krenete na psihoterapiju kod stručnjaka koji se bavi rešavanjem tog problema. Najbolja i najbrža psihoterapijska metoda za rešavanje napada panike je KBT (kognitivno bihejvioralna terapija). Psihoterapeut će vam pomoći da naučite sve što treba da naučite da biste se oslobodili napada panike, održaće vašu motivaciju, pomoći će vam da prevaziđete iracionalna uverenja koja čine da se opirete strahu i nagomilavate unutrašnju tenziju.

Ono što treba da znate, napadi panike se vrlo uspešno rešavaju. To je empirijska činjenica. Ja sam lično pomogao stotinama ljudi da prevaziđu ovaj problem. To čine i drugi psihoterapeuti koju znaju kako se rešava ovaj problem.

Takođe, treba da znate da se ovaj problem može rešiti relativno brzo. Zašto kažem relativno? Zato što različiti ljudi imaju različit tempo prevazilaženja ovog problema ali u globalu može se reći da se problem može rešiti brzo. Ne postoji nikakva misterija u vezi napada panike. Iskusan psihoterapeut zna kako da pomogne klijentu na najbolji i najbrži način kako bi se klijent rešio napada panike.

Šta ako nisam u mogućnosti da priuštim sebi psihoterapiju a želim da sam / sama rešim napade panike?

Ako niste u mogućnosti da sebi priuštite psihoterapiju ja vam nudim moj program samopomoći Kako da sami zauvek prevaziđete napade panike. Ovaj program je nastao kao posledica mog dugogodišnjeg rada sa klijentima koji su imali i prevazišli napade panike uspešno.

Protokol se sastoji od niza proverenih tehnika i koraka koje treba da primenite u praksi kako biste se zauvek oslobodili panike i anksionzosti. U okviru ovog programa naučiću vas šta sve treba da uradite a šte treba da izbegavate kako biste se oslobodili napada panike.

Pogram je praktičan, bez teoretisanja. Program se sastoji od PDF priručnika sa jasnim isntrukcijama i MP3 audio snimka sa dodatnim instrukcijama. Do sada su mnogi pomogli sebi i prevazišli napade panike koristeći ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com