Panični poremećaj

Panični poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja i karakteriše se učestalim javljanjem napada panike. Napad panike se odlikuje nizom izraženih fizioloških simptoma kao što su ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, stezanje u grudima, grčenje mišića, vrtoglavica, trnjenje udova, mučnina, znojenje,glavobolja. Na kognitivnom planu ovakvi fiziološki simptomi se tumače kao znaci mogućeg srčanog udara ili iznenadne smrti, gubljenja razuma ili gubitka kontorle (obično ljudi misle da će poludeti i uraditi nešto neadekvatno). Uobičajni obrazac razmišnjanja je “Šta ako+negativan ishod” odnosno “Šta ako+dobijem srčani udar/padnem u nesvest i sl.” Ovakav način razmišljanja na afektivnom planu dovodi do osećanja anksioznosti (straha) koji povećavaju aktivaciju navedenih fizioloških simptoma. Sve osobe koje dožive napade panike ne moraju nužno razviti panični poremećaj. Osoba pod 1. mora imati jedan ili više paničnih napada praćenih konstantnom brigom o javljanju novih paničnih napada (Šta ako +mi se ponovo dogodi panični napad) najmanje mesec dana ili praćenih brigom o posledicama koje panični napad može izazvati (Šta ako+izgubim kontrolu, onesvestim se, doživim srčani udar) kao i pod 2. menja svoje ponašanje na disfunkcionalan način obično u vidu izbegavanja situacija koje mogu pogoršati simptome paničnog napada npr. ako se plaši srčanog udara može izbegavati vežbanje u teretani ili trčanje. Panični poremećaj se može javiti sa ili bez agorafobije. Agorafobija je strah da se bude u situcijama ili na mestima koje osoba procenjuje kao nedovoljno sigurna i iz kojih ne može lako da pobegne (npr. javna mesta, trgovi, tržni centri, javni prevoz ili jednostavno van svoje kuće). Osoba ima strah da bude na takvim mestima ili im se približi te ih izbegava. Dakle, osobe koje imaju panični poremećaj mogu razviti i agorafobiju ukoliko sve više „hrane“ svoja pogrešna uverenja da su simptomi napada panike životno ugrožavajući i čak smrtonosni ili da oni mogu dovesti do gubitka kontrole nad sopstvenim emocijama i ponašanjem. U tretmanu paničnog napada klijent prvo biva obavešten o tome da fiziološki simptomi nisu jednaki simptomima javljanja nekog somatskog oboljenja (npr. srčanog oboljenja) ili da nisu znak javljanja „ludila“. Fiziološke promene koje se javljaju kod paničnog napada su drgačije prirode od onih koji se javljaju kod nekih drugih oboljenja. Ono što je važno shvatiti jeste da trajanje paničnog napada ograničeno (od 5 do 20 minuta) ali da se može održavati i duže uz pomoć katastrofizirajućih “ŠTA AKO” misli.

Psihološko savetovalište “Ekvilibrijum” se nalazi u Beogradu, na Dušanovcu.

Vaš termin možete zakazati na broj telefona: 064 64 93 417 

Email za zakazivanje online konsultacija:
onlinepsihoterapija@gmail.com

Čekamo vas kako bismo vam pomogli da adekvatno rešite vaše probleme.

Vaš psiholog