Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Povišena anksioznost tokom trudnoće se može javiti kod žena koje su već imale neki od anksioznih poremećaja   (npr. panični poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj) pre prenatalnog perioda ili nezavisno od toga. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na one žene koje su već imale problema sa povišenom anksioznošću u prošlosti te imaju bojazan da bi se oni mogli ponovo javiti.

Da li će se simptomi vratiti tokom trudnoće?

Pre svega, važno je znati da se anksioznost ne mora nužno povećati tokom trudnoće već se ona u ovom period može i smanjiti ili ostati nepromenjena po intenzitetu. Sprovedene studije pokazuju da od žena koje su u istoriji imale panični poremećaj vrlo mali procenat njih ima simptome paničnog poremećaja i tokom trudnoće (oko 3%) dok je nešto veći rizik da se simptomi vrate nekoliko meseci nakon trudoće (oko 10%). Nešto je drugačija situacija sa ženama koje su imale opsesivno-kompulzivni poremećaj, verovatnoća da se simptomi pojave tokom trudnoće i nakon porođaja je oko 20%.  Ono što se savetuje klijentkinjama koje imaju problema sa nekim od anksioznih poremećaja jeste da se na korak o proširenju porodice odlučuju nakon što se ustanovi da nema više simptoma anksioznih poremećaja  ili su oni svedeni na minimum.  Takođe, ukoliko je klijentkinja uzimala medikamente uporedo sa psihoterapijom potrebno je da se sa svojim psihijatrom posavetuje o postepenom prekidanju terapije.

Kako lečiti simptome povišene anksioznosti tokom trudnoće?

Terapija izbora za anksiozne poremećaje, generalno, je kognitivno-bihejvioralna terapija, ona se preporučuje i tokom trudnoće zajedno sa vežbama relaksacije.

Kao vežbe relaksacije tokom trudnoće preporučujemo vam abdominalno disanje i progresivnu mišićnu relaksaciju.

Dakle, psihoterapija, vežbe relaksacije i lagana fizička aktivnost pre svega joga su najbolji i najbezbedniji načini za prevazilaženje povišene anksioznosti u periodu trudnoće. Takođe, ukoliko je osoba već prošla kroz adekvatan psihoterapijski tretman biće joj lakše da sve što je naučila primeni i u ovom periodu. Što se tiče upotrebe medikamenata, najčešća preporuka psihijatara je da se oni ne uzimaju jer  dejstvo lekova može naštetiti plodu pogotovo u prvom tromesečju. Pojedini lekovi kao što su anksiolitici iz grupe benzodiazepina nikako ne treba koristiti u prenatalnom periodu. Ipak, ukoliko su simptomi jaki, samo i jedino u dogovoru i pod nadzorom sa psihijatrom, može se primeniti medikametozna terapija u malim dozama i obično po potrebi a ne kontinuirano. Takođe, korišćenje biljnih preparata nije preporučljivo jer njihovo dejstvo na plod nije dovoljno ispitano.

Dakle, ukoliko dođe do povećanja simptoma u periodu trudnoće, pokušajte koliko god možete da simptome sanirate na načine koji su bezbedni po vas i vaše dete.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kako da prihvatim svoju anksioznost

Kada osoba ima povišenu anksioznost najveća želja joj je da ona nestane. Stanje povišene anksioznosti je neprijatno, prate ga lupanje srca, ubrzano  i nepravilno disanje, osećaj stezanja u grudima, neretko mučnine, glavobolje. Povišena i konstantna anksioznost je simptom anksioznih poremećaja (npr. paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja).  Dugotrajno postojanje povišene anksioznosti stvara kod osobe dodatne negativne emocije, zapravo ona može biti besna, anksiozna, deprimirana povodom svoje anksioznosti. Sve ove dodatne emocije zapravo produbljuju problem sa povišenom anksioznošću i osoba uporno nastavlja da se bori protiv nje na pogrešan način.

Više o negativnim osećanjima koja se mogu javiti povodom anksioznosti pročitajte ovde.

Više o razlici između zdrave i patološke anksioznosti saznajte ovde.

 Želim da ovo grozno osećanje prestane!

Klijenti često izgovaraju ovu rečenicu ili im misao ovog sadržaja često prolazi kroz glavu kada se anksioznost ponovo javi. Ipak, anksioznost neće prestati ukoliko je posmatrate na negativan način i pridajete joj previše pažnje i značaja. Najčešće, povišena anksioznost opstaje jer je osoba dodatno uznemirena  povodom uverenja da ukoliko anksiozno stanje potraje može doći do gubitka kontrole, da će to prerasti u neki ozbiljniji poremećaj odnosno “ludilo”.

Više o strahu od “ludila” kao simptomu anskioznih poremećaja pročitajte ovde.

Istina je da anksioznost ma koliko jaka, pa čak i ukoliko dostigne nivo panike ima svoj tok ˗ početak , vrhunac i završetak. Stanje anksioznosti je prolazno  ipak njega  održava preterana pažnja i značaj koja se pridaje simptomima anksioznosti. Osoba koja ima strah od svoje anksioznosti ili je besna, deprimirana povodom nje zapravo održava, “hrani” svoju anksioznost. Misli tipa: “Ja ne mogu ovo da podnesem”, “Ovo nikada neće proći”, “Šta ako poludim”, “Mrzim ovo osećanje”, održavaju anksiozno stanje te se ono produžava a simptomi pojačavaju. Kako osoba ima uverenje da je anksioznost opasna i da ako postane jača može dovesti do gubitka kontrole ona je stalno posmatra želeći da je kontroliše, kako to ne uspeva ona postaje uplašena, besna ili deprimirana povodom toga a anksiozno stanje ne prestaje.

Prihvatite svoju anksioznost!

Kada kažemo klijentima da traba da prihvate svoju anksioznost, na početku nailazimo uglavnom na otpor. Logično sledi pitanje:”Kako da prihvatim nešto što je toliko neprijatno i što me ometa da normalno funksionišem?”  Stanje povišene anksioznosti jeste neprijatno i čini da se osoba oseća iscrpljeno i bespomoćno ali suština je da je ovo stanje prolazno i da ne treba bežati od njega i potiskivati ga. Nemojte se plašiti stanja u kome ste, povišena aksioznost je stanje u kome se osoba našla jer se nije na pravi način suočavala sa svojim životnim problemima, bežala je od suočavanja sa negativnim emocijama, izbegavala da rešava unutrašnje konflikte koji su je mučili ili još uvek to radi. Povišenu anksioznost smatrajte svojim saveznikom, svojim učiteljem.

Ipak, nije dovoljno samo reći: ”Prihvatite svoju anksioznost!” važno je naučiti kako to da uradite. Anksioznost ćete prihvatiti tako što ćete se sa njom suočiti jednostavnim posmatranjem bez interpretacije. Dakle, posmatraćete senzacije koje se u vama odigraviju bez ikakvog suda o njima, bez ikakvog dodatnog zaključivanja, pustite svoju anksioznost da neometano postoji u vama i pratite njen tok. U ovom kratkom videu prikazna je tehnika u kojoj ćete dobiti konkretne instrukcije kako to da uradite.  

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Naučite kako da prevaziđete preteranu brigu

Naučite kako da prevaziđete preteranu brigu

U svakodnevnom životu primorani smo da se suočavamo sa različitim problematičnim situacijama koje zahtevaju od nas da ih rešimo. Često ne možemo da smislimo rešenje za koje ćemo biti potpuno sigurni da je ispravno. U takvim trenucima se može javiti briga. Brigu karateriše lanac misli/slika kojima se najčešće predviđaju negativni ishodi situacija pri čemu dolazi do aktiviranja straha odnosno anksioznosti. Svi ljudi brinu i to je neosporna činjenica. Međutim, osobe koje preterano brinu:

• Zamišljaju sebe kako ne uspevaju da reše problem i kako zbog toga doživljavaju visok nivo uznemirenosti
• Neprestano “vrte” različita moguća rešenja situacije ne bi li našli savršeno
• Žele da budu potpuno sigurni da je rešenje problema adekvatno i ako nisu u potpunosti sigurni oni ga odbacuju
• Imaju osećaj bespomoćnosti jer ne znaju kako da prevaziđu problem
• Često brinu o problemima na čiji ishod mogu malo ili ni malo da utiču
• Briga kod njih postaje proces koji je opterećujuć, ponavlja se iz dana u dan, imaju utisak da je ne mogu kontrolisati, izaziva stalnu napetost, uznemirenost, umor, problem sa koncentracijom, spavanjem

Kako se održava preterana briga?

Osobe koje pretrano brinu mogu verovati da je briga korisna.Oni imaju uverenja da ukoliko predviđaju samo negativne ishode različitih situacija da će tako biti pripremljeni na najgore, da time što brinu pokazuju svoju odgovornost ili posvećenost, da se tako neće razočarati ako se desi nešto negativno i sl. Ova razmišljanja održavaju brigu i čine da se osoba oseća još više anksiozno, potišteno, i ne dovode do bilo kakvog rešenja. Ono što odžava brigu jeste i uverenje da moramo imati rešenje za koje smo u potpunosti sigurni da je adekvatno što u mnogim situacijama nije moguće. Takođe, ako verujemo da ne možemo rešiti problem odnosno da za to nismo sposobni briga se može nastavljati u nedogled.

Kako prevazići preteranu brigu?

Pre svega je bitno da zapitamo sebe koliko zaista možemo da utičemo na rešavanje nekog problema. Na primer, ako brinete o tome da li ćete zakasniti na posao onda treba da preduzmete sve moguće postupke koji će smanjiti mogućnost da se to desi (ustati dovoljno rano kako biste mogli da obavite sve što je neophodno pre polaska za posao, uračunati u to neke okolnosti koje se takođe mogu dogoditi- gužva u saobraćaju i sl.). Ipak, nekada se može desiti da ipak zakasnite. U tom slučaju razmislite šta biste mogli da uradite ako se to zaista dogodi. Koja su rešenja ako se ipak desi ono što je najgori scenario? Iako je ovo banalan problem ovako treba da postupate sa bilo kojom situacijom povodom koje ste zabrinuti. Preterana briga je rezultat sumnje u naše kapacitete da možemo da rešimo problem zato je najbolje da umesto da brinete date sebi neka moguća rešenja. Takođe, pomirite sa tim da ne možete predvideti sve situacije. Treba se fokusirati samo na ono što Vi možete da uradite povodom tog problema a ono što nije do Vas prosto nije vredno ni razmatrati.

Kod osoba koje preterano brinu često se dešava da i kada dođu do rešenja, briga ne prestaje ili pak brinu o problemima na čije rešenje ne mogu da utiču. Lanac misli/slika se i dalje nastavlja, napetost raste, strah raste, dolazi do opadanja efikasnosti, umora, oni imaju utisak da ne mogu podneti to emocionalno stanje u koje ih dovodi neprestana briga. Onda se javljaju misli koje su vezani za samu brigu kao proces, osoba ima utisak da ne može da kontroliše brigu i da će je briga dovesti u još gore emocionalno stanje koje neće moći da prevaziđe. U ovakvim situacijama govorimo o patološkoj brizi, zapravo to je briga koja nas ometa da normalno funkcionišemo (vise o tome pročitajte ovde).

Kada se briga automatizuje, odnosno postane proces koji se iznova i iznova dešava u našoj glavi i imamo utisak da se sam od sebe odvija i kao da nemamo vise kontrole nad njim onda je potrebno naučiti kako na pravi način ovaj proces da zaustavimo. U ovom kratkom videu prikazana je tehnika koja će vam omogućiti da smanjite preteranu brigu i oslobodite se napetosti koju vam ona donosi.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Tehnika za prihvatanje anksioznosti

Tehnika za prihvatanje anksioznosti

U ovom videu možete naučiti veoma efikasnu tehniku za prihvatanje anksioznosti. Naučite kako da prihvatite anksioznost na telesnom, energetskom i mentalnom nivou i na taj način je se oslobodite.

Dr Vladimir Mišić

Zašto se javljaju opsesivne misli?

Zašto se javljaju opsesivne misli?

Opsesivne misli su jako uznemiravajuće jer su u suprotnosti sa uverenjima, vrednostima, željama osobe kod koje se javljaju, pa se one često pitaju zašto su se takve misli uopšte javile? Odgovor na ovo pitanje i na pitanje zašto se javljaju opsesivne misli određenog sadržaja saznaćete u ovom kratkom videu!

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog

kontakt:064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja