Šta anksioznost želi da nam kaže?

Šta anksioznost želi da nam kaže?

U ovom kratkom videu objašnjavam zašto se anksioznost javlja i šta ona zapravo želi da nam kaže. Kada to znamo znaćemo i kako da se nosimo prema anksioznosti na zdrav način. Pogledajte ovaj kratki video.

Dr Vladimir Mišić

Povezanost iracionalnih strahova sa realnim problemima

Povezanost iracionalnih strahova sa realnim problemima

Iracionalni strahovi su stahovi koji nemaju realnu osnovu. Šta to znači? Osoba navodi da se plaši nečega što logički nema nikakvog smisla. Iracionalni strahovi se javljaju kao simptomi anksioznih poremećaja- paničnih poremećaja, fobija, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, itd. Osoba je često svesna iracionalnosti svojih strahova u trenucima kada je emotivno stabilna i kada je u mogućnosti da uključi svoj racio. Međutim, kada je emotivna uznemirenost osobe na visokom nivou njeni nelogični zaključci o tome da će se ugušiti/umreti, da ima nezilečivu bolest, da će povrediti bliske ljude, da je homoseksulane orjentacije/pedofil, postaju jedine moguće istine ili bar vrlo verovatne da se ostvare. S jedne strane, pojava iracionalnih strahova ima veze sa genetskom dispozicijom osobe za razvijanje anksioznih poremećaja. Struktura ličnosti ovakvih osoba je takva da su one osetljivije na spoljašnje stresove od ostalih, odnosno imaju povišen neuroticizam (pročitajte više o tome ovde). Dakle, realni stresovi koje izazivaju realni stresni životni događaji biće okidači iracionalnih strahova.

Kako su realni problemi povezani sa iracionalnim strahovima

Različiti gubici (smrti bliskih osoba, posla, mesta stanovanja), raskidi, razvodi, velike životne promene (mesta stanovanja, brak, rađanje deteta), teške bolesti (tuđe ili sopstvene) spadaju stresne životne događaje koji mogu uticati na to da se kod osobe pojača generalna uznemirenost i vulnerabilnost što je čini, uz postojanje dispozicije, kandidatom za razvoj nekog od iracionalnih strahova. Prvi napad panike se često javlja nakon nekog izrazito stresnog perioda, to ne moraju biti navedene stresne situacije već i neki subjektivno važni problemi koje osoba ne uspeva da reši. Realno postoji neki problem koji osoba ne uspeva da reši iz različitih razloga-nema hrabrosti da se sa njim suoči pa ga izbegava, ne zna kako da ga reši ili je trenutno nerešiv. Kada se problem ne rešava osoba ili ruminira i/ili potiskuje negativne emocije i time pojačava uznemirenost. Posledica je javljanje spontane fiziološke reakcije u vidu paničnog napada. Opsesivne misli koje su simptomi opsesivno-kompulzivnog poremećaja, takođe su posledice realnih životnih konflikata. Ove misli su po svom sadržaju ugrožavajuće i naravno iracionalne ali ako se pojave u trenutku kada je osoba već uznemirena one za nju postoju “vrlo verovatne”. Na primer, osoba koja je celog života bila heteroseksualne orjentacije odjednom je počela da sumnja u to i s tim u vezi razvija opsesivne misli. Ili majke koje su posvećene svojoj deci počinju da veruju da bi ih mogle povrediti jer im takve misli prolaze kroz glavu. U prvom slučaju, okidači mogu biti realni problemi vezani za komunikaciju sa suprotnim polom, problemi sa erekcijom kod muškaraca, koja čine da se osoba oseti nesigurnom u ovom aspektu funkcionisanja. Pa tako umesto da se suoči sa stidom i strahom od komunikacije/problema vezanih za seksualne odnose osoba se prebacuje na iracionalne, neosnovane strahove o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji. Slično, majka koja je odgovorna i želi da bude najbolja za svoju decu, a pritom ima dosta spoljašnjih stresova u okviru porodice ili na poslu, može razviti opsesivne misli o povređivanju svoje dece.

Kako iracionalni strahovi postaju glavni problem

Sa jedene strane imamo realne probleme, stresove koje osoba ne rešava, potiskuje sa druge strane imamo razvoj iracionalnih strahova odnosno strahova koji su posledica misli i zaključaka koji su potpuno nerealni. Kada se jave iracionalni strahovi i misli osoba biva potpuno fokusirana na njih. Oni postaju predmet njene pažnje sve vreme. Osoba produbljuje svoje iracionalne misli, analizira ih, postaje svesna da sa njom nešto nije u redu. Simptomatologija paničnih napada ili OKP-a postaje fokus i to dalje vodi u nove frustracije. Osoba samo razmišlja o tome kako da se da se uklone neprijatne misli i neprijatni fiziološki simptomi jer je to ono što je najviše muči. Realni nerešeni problemi ostaju po strani.

Tretman iracionalnih strahova uključuje i rešavanje realnih problema

Psihološki tretman, pored toga što se bavi ublažavanjem simptomatologije iracionalnih strahova upotrebljavajući tehnike koje služe da osoba nauči kako najefikasnije da prevlada ove simptome, sadrži i rad na prevladavanju realnih, životnih problema koje osoba još uvek nije rešila. Napetost koja dolazi od nerešenih realnih problema pojačava uznemirenost i stvara pogodno tlo za razvoj iracionalnih strahova, nakon toga iracionalni strahovi postaju mehanizam sam za sebe i fokus za klijenta a često i stručnjaka koji ga leči. Ipak, ove strahove “hrane” konflikti koji su vezani za realne događaje, pa je u psihološkom tretmanu jako važno posvetiti se kako pojavnim akutnim/hroničnim simptomima anksioznih poremećaja tako i razvoju mehanizama za prevladavanje realnih problema.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064/6493417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Psihološki simptomi impotencije kod muškarca

Psihološki simptomi impotencije kod muškarca

U najvećem broju slušajeva impotencija, prerana ejakulacija i erektilna disfunkcija su uzrokovane psihološkim faktorima, tačnije stresom, koji muškarac ne ume da kontroliše. Upravo iz tog razloga uzimanje lekova, vijagre, cialisa, vitamina i suplemenata i drugih preparata ne daje željene rezultate. Ne možete problem koji potiče iz glave rešiti tabletama.

Zašto mnogi muškarci koji imaju problem sa impotencijom često koriste tablete?

Iz nekoliko razloga:

  1. veruju da je problem fizičke, organske prirode
  2. lakše im je da veruju da je problem organski nego da priznaju sebi da oni sami sebi prave i održavaju problem sa impotencijom
  3. tragaju za magičnim, lakim rešenjem (magičnom pilulom)

Iako je lakše verovati u to, to nije bolje. Potrebno je da muškarac sam nauči kako da reši problem sa impotencijom.

Šta je najčešći uzrok impotencije i erektilne disfunkcije?

Na osnovu moje dvanestogodišnje prakse u radu sa muškarcima koji imaju ovaj problem, došao sam do zaključka da su sledeći psihološki faktori odgovorni za nastanak impotencije i erektilne disfunkcije:

  1. preterana briga, anksioznost i negativne misli koje muškarac ne ume da kontroliše
  2. konstantno razmišljanje i isčekivanje neuspeha (očekivanje gubitka erekcije)
  3. forsiranje sebe da se dostigne erekcija po svaku cenu
  4. požurivanje usled straha od mogućeg gubitka erekcije
  5. preterana želja da dokaže samom sebi da može imati erekciju
  6. potreba da se dokaže pred partnerkom
  7. osećaj manje vrednosti i nedostatak samopouzdanja
  8. ljutnja na sebe
  9. depresivnost i potištenost koja može ali i ne mora imati veze sa problemom impotencije i erektilne disfunkcije
  10. stidljivost
  11. kumulativni i hronični stres (najčešćče kao posledica stresog načina života, stresnog posla, problema u vezi ili braku itd.)
  12. odsusutvo uvida da sam sebi stvara i održava problem sa erekcijom
  13. loš odnos za partnerkom (problemi u vezi, svađe i sl.)
  14. zloupotreba problema od strane partnerke (manipulativne partnerke imaju sklonost da koriste ovaj problem kako bi svog muškarca ucenjivale i stvarale mu osećaj manje vrednosti)

Psihološki simptomi koji su uzrokovani stresom, dovode do toga da je muškarac napet, nervozan, defokusiran, udubljen u negativne, anksiozne misli, prestrašen je neuspehom itd. Ti simptomi dovode do toga da muškarac ne može da se opusti i uživa u seksu.

Kada se dogodi nekoliko neuspeha, muškarac se ili ljuti na sebe, ili izbegava seks, ili se oseća potišteno. To dodatno pojačava početni stres i negativno raspoloženje dodajući još negativnog naboja koji dovodi do još jače impotencije. Muškarac tada pokušava da taj naboj savlada, potisne ili izbegava seks. Obe strategije su pogrešne i pogoršavaju problem sa impotencijom.

Kako da samo rešite problem sa erekcijom i impotencijom?

Postoji rešenje, samo to rešenje nisu lekovi. Rešenje je u vama. Ako želite da rešite ovaj problem moraćete da naučite neke nove obrazce ponašanja i razmišljanja kako biste se oslobodili stresa i doveli sebe u optimalno stanje u kojem ćete sasvim, lako, spontano i prirodno doživeti erekciju svaki put. Poručite ovaj delovorni program Kako da sami rešite problem sa erekcijom . U ovom programu ćete naučiti sve što vam je potrebno da bi ste prevazišli problem sa impotencijom koja nije organski uzrokovana.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako se izboriti sa svakodnevnim stresom

Kako se izboriti sa svakodnevnim stresom

Obično se mnogo govori o stresnim životnim događajima koji ostavljaju trenutne negativne  posledice po osobu i utiču na naglo pogoršanje njenog psihofizičkog  funkcionisanja–smrti ili teške bolesti bliskih osoba, gubitak posla ili imovine, raskid, razvod, i sl. Međutim, kada nam klijenti izveštavaju da imaju problema jer su „pod konstatnim pritiskom ili stresom“ oni opisuju uticaj svakodnevnih stresnih situacija na svoje psihofizičko stanje. Problemi na poslu–prekovremeni rad, prekratki rokovi, loši međuljudski odnosi, kašnjenje, problemi u porodici–loša komunikacija sa partnerom, briga oko dece, finansijski problemi–„žongliranje“ na dnevnom i mesečnom nivou kako bi se podmirile sve finansijske obaveze, nepredviđeni troškovi, pa čak i gužva u saobraćaju, redovno remete psihofizičku ravnotežu svakog od nas. Iako uticaj ovih situacija nije trenutno poguban po naše funkcionisanje, njihovo učestalo odigravanje može kod nekih osoba doprineti povišenoj anksioznosti, sniženom raspoloženju, hroničnom umoru, nesanici, glavoboljama,  mučninama, povišenom krvnom pritisku ili generalno padu imuniteta. U ovom tekstu biće reči o adekvatnim načinima prevazilaženja svakodnevnih stresnih situacija.

Promena u inetrpretaciji datih situacija

Iako vam neke situacije izgledaju negativne same po sebi i smatrate da ne možete da ih prevaziđete, varate se. Svaka situacija može da se prevaziđe samo je bitno da promenite način gledanja na istu. Prema tome pogrešno je govoriti da stresne situacije imaju direktan uticaj na naše negativno reagovanje na njih. Između situacije i naše emotivne i fiziološke reakcije postoji naša inetrpretacija koja se odvija u našoj glavi odn. postoji naše razmišljanje o datoj situaciji. Npr. umesto da budete besni na kolegu jer je uradio nešto što vama smeta, i umesto da u sebi govorite kako stalno to radi i kako je on „sebični kreten“ i da će se uvek tako ponašati, pokušajte da razmotrite mogućanost da on zapravo i ne zna šta i zbog čega vama nešto smeta i da nije u stanju da čita vaše misli. U trenutku kada ste dobro raspoloženi i smireni (nikako kada ste besni) otvoreno mu iznesite šta vam smeta povodom date situacije i u kom smeru biste želeli da se promeni njegovo ponašanje. Pokušajte da nađete zajednički dogovor oko datog problema. Naravno, nekada ovakav pristup ne urodi plodom ali tada je važno da prihvatimo da je potpuno legitimno da postoje osobe koje se ponašaju na način koji se nama ne sviđa i da je bes koji imamo povodom toga potpuno beskorisan. Bitno je da pomerimo fokus sa misli o tome kako je ta osoba „nemoguća“ na misli o svom poslu, stvarima koje vas opuštaju i sl.

Smanjite zahteve koje ste sebi postavili

Nekada preveliki zahtevi koji ste sebi postavili mogu biti izvor hroničnog stresa. Možete postaviti sebi zahtev da budete angažovani na dve ili tri funkcije u okviru radnog mesta, da odvozite decu u školu, na treninge, pomažete im oko domaćeg i sl. Ovde je važno odrediti prioritete, nekada može biti da obavljate samo jedan posao ali da svaku stavku želite da obavite savršeno i da vam to oduzima previše vremena. Iako se vama čini da je nemoguće odustati od bilo kog zadatka koji ste sebi postavili i da bi to imalo katastrofalne posledice po vas i druge, verovatno to nije baš tako. Smanjenjem zahtva moći ćete da obavljate stvari kvalitetnije i što je najvažnije bićete manje napeti što je na duže staze mnogo veći dobitak od trenutno procenjenih gubitaka.

Praktikujte relaksaciju na dnevnom nivou

Hroničan stras čini  organizam napetim i iscrpljanim iz dana u dan zato je neophodno da se on i relaksira na dnevnom nivou. Relaksacija može biti provođenje vremena u aktivnostima koje nam pružaju zadovoljstvo, hobii ili druženje s prijateljima ili porodicom. Pored toga, jako je važno praktikovati fizičke aktivnosti (šetnja ili trčanje, kardio treninzi) kao i jogu koja se pokazala kao veoma delotvorna jer vas iz stanja stalne fiziološke napetosti i uzbuđenosti uvodi u stanje opuštenosti upotrebom relaksacionog disanja (ovde se nalazi vežba relaksacionog disanja koju možete obavljati svakog dana i traje samo 3-5 minuta). Često su ljudi skloni da nalaze izgovore kako nemaju vremena za relaksaciju i/ili fizičke aktivnosti ili da su previše umorni da bi bilo šta radili. Važno je da bez obzira kako se osećate (umorno, mrzovoljno) uradite nešto za sebe na dnevnom nivou makar u trajanju od pola sata, nemojte razmišljati o tome kako vam je teško da se pokrenete već se setite dobrog osećaja koji imate u toku ili nakon tih aktivnosti.

Svakodnevni stresni događaji su neizbežni, ali oni nisu previše negativni sami po sebi već ih mi procenjujemo kao takve. Prema tome, ono što je ključno jeste da promenite svoju interpretaciju stresnih situacija, suočite se sa problemima, ako je situacije previše zahtevna za vaše resurse promenite je i dozvolite svome umu i telu da se relaksira i odmori svakog dana.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt:  064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Perfekcionizam–za i protiv

Perfekcionizam–za i protiv

Neki ljudi su skloni da sebe okarakterišu kao perfekcioniste i njihovo funkcionisanje je u službi postavljanja i dostizanja visokih ciljeva, težnji ka perfekciji odnosno savršenstvu u različitim životnim aspektima–najčešće i prevashodno u poslu, održavanju svoje okoline, sopstvenom izgledu, interpersonalnim odnosima. Biti savršen za njih predstavlja imperativ, često su ponosni na tu svoju osobinu i smatraju da ih ona izdvaja iz „gomile“  i da će ih ona jedino dovesti do uspeha i blagostanja. I u pravu su, ali samo donekle.

Kada osoba sebi postavi visoke ciljeva i kada je pri tom emotivno stabilna i poseduje zadovoljavajuće intelektualne sposobnosti i talente ona će vrlo verovatno dostići uspeh u sferi svoga interesovanja- u nauci, biznisu, sportu, umetnosti. Ovakva osoba biće visoko vrednovana od strane socijalnog okruženja na osnovu sopstvenih uspeha, a isti ti uspesi će doprineti da i samu sebe vrednuje više. Sa strane gledano to je osoba koja je uspešna i zadovoljna svojim životom.

Neko vreme, posebno u ranijim fazama života, perfekcionizam predstavlja jedan sasvim funkcionalan i efikasan mehanizam. Ipak, ovaj način funkcionisanja ima nekoliko pogrešnih principa koji će katad dovesti do negativnih posledica.

Zašto perfekcionizam može biti štetan?

Postavljanje nerealno visokih ciljeva. Generalno postavljanje visokih ciljeva može biti korisno i motivišuće. Ipak, nekada ti visoki ciljevi nisu u skladu sa našim mogućnostima i to može doprineti razočarenju i odustajanju. Najbolja solucija je postaviti realno ostvariv cilj koji je u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Perfekcionisti su skloni da postave nerealno visoke ciljeve, samim tim što žele da po svaku cenu budu najbolji i odrade sve savršeno. Kada u jednom trenutku uvide da ovo nije moguće oni postaju jako frustrirani.

Greške i neuspesi su neoprostivi. Osoba koja teži perfekcionizmu jako je osetljiva na greške. Svaka greška se doživljava katastrofalno i ireverzibilno jer se ona izjednačava sa ličnom nesposobnošću. Iako je pre toga bilo puno uspešnih situacija, to nije dovoljno da osoba shvati da ona nije nesposobna i beskorisna ako je u trenutnoj situaciji uradila nešto pogrešno.

Vredim onoliko koliko sam uspešan/-a. Kod osoba sa izraženim perfekcionizmom postoji izjednačavanje ličnih uspeha sa ličnom vrednošću. Osoba sebe percepira vrednom samo ako je uspešna. Kada doživi neuspeh dolazi do izražaja njen samokriticizam i doživljaj manje vrednosti. Obično se ovakavo interpretiranje neuspeha povezuje sa postavljanjem visokih zahteva od strane roditelja u detinjstvu i kritikovanja ukoliko se oni ne ispune. Kada je uspešno dete se hvali, oseća se prihvaćeno i voljeno a kada se desi neki neuspeh slede oštre kritike na račun detetove ličnosti i odbacivanje.

Perfekcionizam može u određenom trenutku dovesti do negativnih posledica po psihofizičko zdravlje. Naime, zahtev prema sebi da se bude najbolji i da se sve odradi besprekorno a pritom da bude i bez grešaka predstavlja posebnu vrstu pritiska za organizam. Česta pitanja koja osoba sebi postavlja jesu „Šta ako ne ispadne onako kako sam očekivao/-la?“, „Šta ako pogrešim?“ uvode osobu u stanje povišene anksioznosti, koja se pojačava sa postavljanjem sve viših ciljeva. Vremenom usled stalne napetosti i anksioznosti osoba se može osećati iscrpljenom, praznom i depresivnom. Često se lična zadovoljstva, relaksacija, uravnotežena ishrana i redovan san zanemaruju zarad postizanja uspeha, pa se pored emocionalnih problema mogu javiti i psihosomatski problemi. Obično osoba ne odustaje od principa perfekcionizma dok je organizam ne alarmira ovim problemima.

Za osobu koja je perfekcionista jako je važno da uvidi i negativne strane ove svoje osobine i odustane od nekih previsokih zahteva koje je sebi postavila. Za početak bi trebalo postaviti prioritete i neke stvari odraditi „dovoljno dobro“ ili „solidno“ a ne nužno savršeno. Dalje, shvatiti da nije katastrofa ako nekada pogreši i da to ne znači da je ona bezvredno i nesposobno biće već čovek koji greši a pogrešivost je svojstvo svakog čoveka. Da pokuša da obuzda svoj radoholizam u koji često perfekcionisti upadaju i da kroz relaksaciju i odmor pronađe načine da se mentalno odvoji od posla kako bi mogla bolje da obavlja nove zadatke.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com