Da li su anksiozni poremećaji izlečivi?

Da li su anksiozni poremećaji izlečivi?

Pre nego što odgovorimo na postavljeno pitanje, važno je ukazati na razliku između normalne anksioznosti i anksioznosti koja se javlja kao simptom kod anksioznih poremećaja. Anksioznost je emocija koja se javlja kod svakog od nas, ona je adaptibilna odnosno ima za cilj da nas pripremi za predstojeću “opasnost”. Na primer, student koji sprema ispit može biti anksiozan povodom mogućnosti da ga ne položi, kako bi smanjio anksioznost on ulaže više vremena u učenje jer zna da je tako manja šansa za neuspeh. Dakle, osećanje anksioznosti ga tera da se aktivira u rešavanju problema koji je pred njim. Kako da prepoznamo patološku anksioznost? Glavne karakteristike anksioznosti koja prevazilazi granice normale jesu njena intenzivnost i dugotrajnost- anksioznost je toliko intenzivna da onemogućava ili u velikoj meri otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti (više o razlici između normalne anksioznosti i anksioznih poremećaja pročitajte ovde).

Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, ona može biti neprestana (npr. kod generalizovanog anksioznog poremećaja) ili povremena (npr. kod paničnih poremećaja), i situaciono uslovljana (različite vrste fobija). Na fiziološkom nivou to su dobro poznati simptomi:ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna tenzija, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušimaSvaki od anksioznih poremećaja prate određeni misaoni sadržaji koji služe održavanju stanja uznemirenosti (više o tome pročitajte ovde), dominantna disfunkcionalna ponašanju su tzv. sigurna i izbegavajuća ponašanja. Tretman anksioznih poremećaja uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) kao psihoterapiju izbora (ova vrsta psihoterapije se kroz empirijsku evaluaciju pokazala kao najefikasnija za navedene probleme zato se naziva terapija izbora) i u nekim slučajevima upotrebu medikamenata (anksiolitika i antidepresiva u zavisnosti od vrste i složenosti poremećaja).

Od čega zavisi da li će tretman anksioznih poremećaja uključiti psihoterapiju i/ili medikamente?

Psihoterapija (KBT) može biti dovoljna za prevazilaženje anksioznih poremećaja, ali ukoliko je problem složeniji i simptomi intenzivniji, te prema proceni stručnjaka osoba nije u stanju da ih istoleriše onda se preporučuje upotreba medikamenata. Dakle, medikamenti se ne moraju odmah uzimati to može biti sledeći korak ali neke osobe imaju preferencije ka ovom načinu lečenja pa to treba poštovati. Šta podrazumevamo pod složenošću problema? Ukoliko određeni problem traje duže vreme a osoba nije pokušavala da ga prevaziđe na pravi način, on postaje intenzivniji i teži za prevladavanje. Dakle, nije isto ako se npr. osoba sa paničnim poremećajem javi mesec dana nakon što je doživela prvi panični napad ili nakon šest meseci/godinu dana (kada može razviti i agorafobiju). Drugi faktor jeste komorbiditet, odnosno postojanje još nekog poremećaja pored anksioznog poremećaja. Obično pored već postojećeg anksioznog poremećaja osoba može patiti još od nekog anksioznog poremećaja (npr. generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj), depresije ili nekog poremećaja ličnosti (npr. zavisnog poremećaja ličnosti) i to otežava proces prevazilaženja ovog problema.

Da li su anskiozni poremećaji izlečivi?

Kada se osoba uključi u tretman anksioznih poremećaja ona može očekivati sledeće: “Želim da nikada više ne osetim anksioznost.” Ovo očekivanje je nerealistično jer smo na početku teksta napomenuli da je anksioznost emocija koja se uobičajeno javlja kod svih ljudi. Ono što je realno očekivati od tretmana jeste smanjenje negativnog uticaja anksioznosti na vaše svakodnevno funkcionisanje. Obično postoji genetska predispozicija kod osobe da razvije neki od anksioznih poremećaja, to je ono što osobu karakteriše te će usled određenih stresnih situacija ponovo biti suočena sa intenzivnijm stepenom anksioznosti. Ono što je zadatak psihoterapije jeste da se takve situacije lakše prevazilaze i da se simptomi ne produbljuju. Dodatno, radi se i na nekim drugim pogrešnim obrascima razmišljanja i ponašanja koje kod osobe podižu nivo uzemirenosti i koji posredno mogu dovesti do pojačanja anksioznosti.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Anksioznost vs. anksiozni poremećaji

Anksioznost vs. anksiozni poremećaji

Anksioznost je emocija koja se javlja u situacijama koje su nam nove i izazovne, npr. razgovor za posao, sastanak sa malo poznatom ili nepoznatom osobom, ispitne situacije, i sl. Generalno to su one situacije čiji ishod ne znamo unapred a jako nam je važno da bude pozitivan. Na fiziološkom planu dolazi do ubrzanog lupanje srca, ubrzanog disanja, napetosti u mišićima, povećava se krvni pritisak. Ovakve reakcije na psihološkom nivou doživljavamo kao emociju straha. Iako su nam ove reakcije neprijatne one su zapravo tu kako bi oragnizam pripremirile da se adekvatno suoči sa novom situacijom-dobijamo više energije i fokusiraniji smo na predstojeća događanja. Na kognitivnom planu pored hipervigilnosti često postoje misli ili slike kojima se mentalno predstavlja ishod situacije koja je pred nama. Predviđanje negativnih ishoda (npr. ŠTA AKO+ne budu zadovoljni sa mnom, ŠTA AKO+padnem ispit) pojačava anksioznost i često može delovati ometajuće. Ipak, kada se osoba suoči sa nepoznatom situacijom i kada se ona završi, anksioznost prestaje i osoba nastavlja normalno da funkcioniše u svom okruženju.

Anksioznost u sklopu anksioznog poremećaja

Anksiozni poremećaji kao glavni simptom podrazumevaju anksioznost ali ona je intenzivna i kontinurana i često nije situaciono uslovljena (kao što je slučaj sa anksioznošću koja je normalna). Fiziološke reakcije koje se sreću kod anksioznih poremećaja podrazumevaju već pomenuto ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićnu tenziju, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, kao i intenzivnije simptome kao što su znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušima koji se sreću kada se anksioznost intenzivira do nivoa panike. Ovi intenzivniji simptomi su karakteristični za panični poremećaj ali se mogu sresti i kod drugih anksioznih poremećaja u izuzetnim slučajevima (npr. osoba koja ima fobiju od leta avionom može imati panični napad kada se nađe u avionu). Od dodatnih fizioloških simptoma može  se javiti nesanica, glavobolja, dijareja, često mokrenje.

Vrste anksioznih poremećaja

Zvanično se izdvajaju sledeće velike grupe anksioznih poremećaja: panični poremećaj (sa ili bez agorafobije), generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobijski anksiozni poremećaji (socijalna fobija, agorafobija i specifične fobije), po nekim podelama  postraumatski stresni poremećaj se takođe ubraja u anksiozne poremećaje. Ono što pravi najveću razliku između ovih poremećaja jeste misaoni sadržaj koji održava anksioznost a javlja se u formi ŠTA AKO+negativan ishod pri čemu je fokus na različitim sadržajima. Kod paničnog poremećaja  osoba donosi pogrešne zaključke o svojim intenzivnim telesnim senzacijama i njen karakteristični misaoni tok izgleda ovako: ŠTA AKO+doživim srčani udar, ŠTA AKO+izgubim kontrolu nad sobom, ŠTA AKO+se ugušim/srušim, Šta ako umrem/padnem u nestvest i sl. Za generalizovani anksiozni poremećaj karakterističan je isti način razmišljanja ali fokus je na mnogo širem spektaru životnih događaja. Ove osobe pored toga što predviđaju negativne ishode vezane za svoju sigurnost i zdravlje, često taj obrazac razmišljanja prenose i na razmišljanje o sigurnosti i zdravlju drugih obično bliskih osoba, ali i generalno na različita socijalna manje/više značajna pitanja. Ove osobe najveći deo vremena provode produkujući lanac ŠTA AKO+negativan ishod misli odnosno u brizi. Što se tiče fobija tu je sadržaj misli fokusiran na konkretnu situaciju koja za datu osobu predstavlja „opasnost“ npr., ŠTA AKO+se zaglavim u liftu, ŠTA AKO+ drugi misle da sam nesposoban/glup i sl. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja  postoji podela po sadržaju opsesivnih misli unutar samog poremećaja. To su misli koje sadrže sumnju o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji, religijskim uverenjima, svojoj savesnosti, odgovornosti prema drugima, povređivanju drugih i sl. Pa tako imamo misli tipa ŠTA AKO+sam ja homeseksualac, ŠTA AKO+povredim svoje dete, ŠTA AKO+otrujem svoje ukućane, ŠTA AKO+sam izneverio Boga i sl. Anksiozne misli su važan deo svakog anksioznog poremećaja jer pojačavaju i održavaju emociju straha. Kada osoba veruje ovim mislima i analizira ih, ona zapravo održava svoj poremećaj.

Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem bilo putem knjiga samopomoći ili obraćanja stručnjaku.

Više tretmanu anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.

Više o tome koliko traje tretman anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt:064/ 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Zašto nastaje i kako se održava anksioznost?

Zašto nastaje i kako se održava anksioznost?

Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine. Na primer, anksioznost se može ispoljiti kroz napade panike, sve vrste fobija (agorafobija, strah od paukova, visine itd.), generalizovanu anksioznost (tzv. preteranu brigu), zdravstvenu anksioznost (tzv. strah od smrti i bolesti), opsesivno – kompulzivni poremećaj (stalno ponavljajuće zastrašujuće misli i rituali koje osoba sprovodi da bih umanjila strah), socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa, stidljivost u komunikaciji), nesanicu (problem da se zaspi, plitak san, rano buđunje i sl.), posesivnost, seksualne probleme (erektivna disfunkcija, prerana ejakulacija, anorgazmija), psihosomatske tegobe (problemi sa varenjem, tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, astma, čir itd.) itd. Iako svi navedeni poremećaji izgledaju kao veoma različiti u njihovoj osnovi stoji isti uzrok – anksioznost.

Šta je anksioznost?

Aksioznost je neprijatno stanje strepnje, odnosno strašljivog isčekivanja da će se nešto loše desiti. Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško podnositi njene posledice. To bi bila fenomenološka definicija anksioznosti, odnosno definicija koja opisuje kako se anksioznost ispoljava.

Zašto se anksioznost uopšte javlja?

Anksioznost je simptom, signal, alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, supresuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. Osećanja koja osoba nastoji da kontroliše, odnosno supresuje mogu biti: strah, tuga, bes, bespomoćnost i sl. Anksioznost je samo signal da osoba više ne može da potiskuje. Osećanja koje osoba nastoji da potisne su zaostavština različitih trauma koje je osoba imala tokom života.

U osnovi jednog simptoma može ležati niz sličnih traumatskih iskustava. Na primer, osoba ima strah od otvorenog prostora, to je simptom u čijoj osnovi je strah od gubitka ili narušavanja personalne emocionalne granice. Kada je granica narušena osoba oseća strah ili paniku. U osnovi ove vrste straha može ležati niz trauma zlostavljanja (emocionalnog, seksualnog ili fizičkog), odnosno situacija u kojima je zaista bila grubo narušena emocionalna granica te osobe i osoba se osećala ugorženo, nesigurno i bespomoćno, bez mogućnosti da se odbrani. Telo (mozak) pamti takve situacije i kasnije reaguje na sve situacije koje podsećaju na mogućnost da osoba opet bude bespomoćna i nezaštićena. Tada se aktivira ankisoznost kao alarm.

Anksioznost postoji dok god osoba potiskuje i nastoji da kontroliše anksioznost i ostala osećanja. Anksioznost se i javlila zato što je osoba previše potiskivala osećanja koja su posledica traumatskih iskustava i sada više nema kapacitet da to nastavi. To je kao da svaki put umesto da bacite đubre vi ga ćušnete pod tepih do momenta kada ispod tepiha nema više mesta i neprijatni miris počinje da se širi oko vas.

Kako se osloboditi anksioznosti?

Anksioznost opstaje dok god se opiremo njoj i drugim neprijatnim osećanjima. Jedini način da se rešimo anksioznosti je da prestanemo da joj se opiremo i suočimo se sa njom bez otpora i analize. Znači dok god pokušavamo da kontrolišemo anksioznost ona kontroliše nas. Buda je rekao: “Ono čemu se opireš to postaješ”.

Na koje sve načine pokušavamo da kontrolišemo anksioznost i na taj način je zapravo održavamo:

  1. Borba – podrazumeva mentalno i fizičko nastojanje da se anksioznost eliminiše, da se spreči njena pojava i umanji njen intenzitet. Na mentalnom nivou osoba pokušava da kontroliše svoje strašne misli (opsesivne misli, brigu, strah od bolesti i sl.) a na telesnom nivou osoba se steže, ima hronične mišićne tenzije koje služe da se anksioznost potisne, zadrži njena ekspresija (hronične mišićne tenzije u mišićima ramena, vrata, potiljka, dijafragme, nogu). Što se osoba više bori sa anksioznošću anksioznost postaje sve jača, duže traje i osoba se oseća više neprijatno, izmoreno i iscrpljeno.
  2. Izbegavanje – osoba izbegava sve situacije u kojima doživljava anksioznost ili koje je podsećaju na anksioznost (na primer: autobus, lift, bolnice, odlazak kod lekara, prilaženje devojkama itd.). Izbegavanje dovodi do pojačavanja anksioznosti jer osoba svaki put kada pobegne ili izbegne neku situaciju u kojoj se oseća anksiozno zapravo potvrđuje svoj doživljaj bespomoćnosti i nemogućnosti da podnese anksioznost.
  3. Analiza – podrazumeva mentalni vid borbe sa anksioznošću. Osoba preterano analizira svoje misli, osećanja, telesne senzacije i postupke i na taj način nastoji da kontroliše anksioznost. Na primer osoba pokušava da iskontroliše svoje misli kako ne bi mislila na neke strašne stvari, kako ne bi “izgubila kontrolu” i uradila nešto strašno.
  4. Somatizovanje – osoba koja ne misli o svojim osećanjima ona ih doživljava isključivo kao telesne simptome (tenzije, glavobolje, visok pritisak itd.).

Kako da se oslobodimo anksioznosti?

Ako želite da se trajno oslobodite od anksioznosti morate odustati od nastojanja da kontrolišete anksioznost ili druga neprijatna osećanja. Odustajanje od kontrole anksioznosti ne znači gubitak kontrole u ponašanju, to znači samo odustajanje da se supresuje anksioznost.

Odustajanje od kontrole anksioznosti podrazumeva odustajanje od borbe, izbegavanja, analize, telesnih blokada i potpuno suočavanje sa anskioznošću bez otpora i bez analize.

Kada se suočite sa anksioznošću na ovaj način ona nestaje. Kada se anksioznost pojavi, umesto da pokušavate da je eliminišete vi je namerno pojačajte i suočite se sa njom bez otpora. Dok se suočavate reci sebi: Ja priznajem anksioznost (strah) i to kako me ona čini sigurnim, Ja prihvatam anksioznost je bez otpora i analize i puštam je da ode. To primenite u svim situacijama bez izuzetka i istrajte u tome i videćete kako anksioznost sama odlazi. Ako ne uspetu u tome javite se nama i mi ćemo vas tome naučiti.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Tolerisanje vs. trpljenje straha

Tolerisanje vs. trpljenje straha

Jedini način da osoba se osolobodi i prevaziđe neki strah (strah od visine, zatvorenog prostora, napada panike, strah od igle i sl.) je da se suoči sa njim i pusti ga da prođe. To je lako reći ali ne tako lako učiniti naročito ako je osoba dugo u strahu. Tačno je da nije lako ali isto tako je tačno da nije ni teško. Najteže je probiti led i uraditi to prvi put. U ovom tekstu govoriću o jednoj prepreci koja ljude sprečava da se prepuste strahu i na taj način ga se oslobode. Ta prepreka leži u nepravljenju razlike između tolerisanja i trpljenja straha. Reč o  važnoj kvalitativnoj razlici.

Trpljenje straha

Osoba koja ima neki hronični strah (poput fobije ili napada panike) obično izbegava situacije u kojima oseća taj strah, bori se sa strahom ili ga trpi kada ne može tako lako da ode iz situcije u kojoj oseća taj strah. Trpljenje straha podrazumeva istovremenu izloženost strahu (doživljaju straha koji uključuje telesne simptome i strašne misli) i borbu sa njim, odnosno nastojanje da se strah zaustavi ili minimizuje. Ovde je reč o stanju unutrašnjeg konflikta gde osoba trpi neprijatnost. Sama neprijatnost koju osoba oseća (koja može biti prilično intenzivna) nije rezultat izlaganja strahu već borbe sa njim. Osoba može da trpi strah satima i obično se nakon toga oseća veoma iscrpljeno i umorno. Osećaj umora i iscrpljenosti nije posledica straha već borbe sa njim. Trpljenje predstavlja neuspeli pokušaj da se strah obuzda i zauzda, ali pošto to nije moguće trpljenje i borba sa strahom traju sve dok strah sam od sebe ne prođe. Strah u nekom momentu prođe zato što osoba ode iz situacije za koju vezuje strah a ne zbog borbe. Paradoksalno borba sa strahom produžava njegovo prisustvo i dovodi do neprijatnosti i osećaja telesne i mentalne iscrpljenosti.

Tolerisanje straha

Sa druge strane tolerisanje straha podrazumeva skroz drugačiji pristup. Osoba koja toleriše strah ona se izlaže strahu, ne beži iz situacije, ne pokušava da strah kontroliše, zauzda, obuzda ili zaustavi telesne simptome straha. U tom slučaju strah se javlja i prolazi poput talasa, koji uključuje telesne manifestacije koje prolaze brzo. Ako se osoba u potpunosti prepušta strahu bez nastojanja da ga kontroliše ili obuzda, strah i njegove manifestacije obično straju oko 60 do 90 sekundi. Nakon minut do minut ipo strah prolazi i osoba se ne oseća umorno niti iscrpljeno već rasterećeno i smireno. Strah sam po sebi nikada ne stvara iscrpljenost. Tolerisanje straha je zapravo njegovo prihvatanje bez borbe što dovodi do toga da strah prođe i u budućnosti se javlja sve ređe i ređe dok na kraju skroz ne isčezne. Tolerisanje straha je jedini zdrav i ispravan pristup koji osobu vodi ka trajnom prevazilaženju straha.

Šta osobe najčešće sprečava da tolerišu strah?

Strah od straha. Strah od straha, odnosno strah od suočavanja sa strahom glavna je prepreka ka prevazilaženju straha. Pogledajte program za prevazliaženje napada panike i opsesivnih misli.

U osnovi straha od straha su neka od disfunkcionalnih uverenja:

  1. Strah je opasan i ja moram da ga zaustavim da mi ne bi pozlilo (da ne bih dobio srčani udar, moždani udar, pao u nestvest, ugušio se i sl.)
  2. Ne smem da se prepustim strahu jer bih mogao da izgubim kontrolu ili poludim
  3. Ja ne smem imati strah jer to znači da sam slabić (gubitnik, manje vredna osoba, poremećena osoba i sl.)
  4. Ako se prepustim strahu osetiću užasnu neprijatnost koju neću moći da izdržim
  5. Ako ne zaustavim strah znači da će mi se on stalno vraćati a to će me onemogućavati da normalno funkcionišem
  6. Moram da kontrolišem strah u prisustvu drugih ljudi jer ako neko primeti da se plašim misliće da sam poremećen/na (ili će me ismevati, sažaljevati, kritikovati, odbaciti i sl.)
  7. Moram da zaustavim strah jer ako se prepustim strah će postajati sve jači i ja na kraju to neću podneti.

Ovde jer reč o tipičnim uvrenjima koje osoba ima i koja je sprečavaju da se prepusti strahu. Osoba može imati sva ova uverenja, samo neka od njih ili neka slična. Ova uverenja ne samo da su disfunkcionalna već nisu u skladu sa realnošću.

Alternativa navednim uverenjima su racionalna uverenja:

  1. Strah nije opasan i ne može ugroziti funkcionisanje mog tela ni na koji način
  2. Smem da se prepustim strahu jer čak i kada osećam jak strah ja imam kontrolu, strah ne dovodi do gubtika kontrole
  3. Ja prihvatam i volim sebe čak i sa strahom, to što se plašim ne govori ništa o meni kao osobi
  4. Ako se ne borim sa strahom strah će brže proći i osećaću se manje neprijatno
  5. Mogu da se prepustim strahu sada i u budućim situacijama jer to će dovesti do toga da se plašim sve manje i manje i da strah brže prolazi
  6. Drugi ljudi ne obraćaju preterano pažnju na moja osećanja, čak i da primete da se plašim to ne znači da će misliti nešto loše o meni kao osobi
  7. Ako se prepustim strahu on će proći i neprijatnost će prestati

Cilj terapijskog procesa je da osoba svoja disfunkcionalna uverenja zameni funkcionalnim i na taj način otkloni sve prepreke da se suoči sa strahom. Kada osoba usvoji novi set uverenja ona je spremna da strah toleriše umesto da ga trpi i bori se sa njim. Suočavajući se sa strahom i primenjujući ovaj novi pristup osoba se sigurno oslobađa straha.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Načini na koje se anksioznost održava

Načini na koje se anksioznost održava

Anksioznost je osećanje koje je po fiziološkim reakcijama organizma isto što i strah. Glavna razlika je u tome što je strah prirodna reakcija organizma na ugrožavajući događaj koji se realno događa dok se anksioznost ispoljava kada se anticipira negativan ishod događaja koji se još uvek nije dogodio. Dakle, katastrofične misli koje počinju sa „ŠTA AKO“ se desi to i to ili katastrofične slike odn. filmovi sa najgorim mogućim raspeltom događaja,  podstiču da se osećanje straha odnosno anksioznosti održava i intenzivira. Intenzivno osećanje anksioznosti praćeno jakim fiziološkim reakcijama (ubrzano lupanje srca, hiperventilacija, znojenje, tremor, skraćenje daha, itd.) je zatim pogodno tlo za produkciju novih katastrofičnih misli i slika. Na ovaj način se stvara začarani krug koji održava osećanje anksioznosti. U današnjem tekstu će biti reči o ovom i nekim drugim načinima održavanja anksioznosti.

Katastrofične misli i slike

U uvodu ali i u našim prethodnim tekstovima smo dosta govorili o tome kako katastrofične misli/slike utiču na to da se osećanje anksioznosti pospešuje. Praktično misao i slika je za naš mozak isto što i realnost jer on ne može da razluči da li vi razmišljate o tome da će avion početi da se ruši u toku vašeg putovanja ili se to zaista dešava. Kao reakcija na to javlja se strah sa svim pratećim fiziološkim reakcijama. Kod osoba koje imaju problema sa anksioznošću i anksioznim poremećajima dodatnu  poteškoću  stvaraju i misli koje su vezane za interpretaciju postojećih fizioloških simptoma anksioznosti. Npr. ubrzano lupanje srca ili hiperventilacija se interpretiraju kao pretnja njihovom fizičkom zdravlju pa onda mogu pomisliti da će se ugušiti ili da će dobiti srčani udar što dodatno pojačava strah i propratnu fiziologiju.  Dugotrajnije održavanje ciklusa anksioznost – katasrofična misao/slika-anksioznost čini da se osećanje anksioznosti zajedno sa izraženim fiziološkim reakcijama održava.

Izbegavajuća i sigurna ponašanja

Ovakva ponašanja se običnu praktikuju kod osoba koje pate od paničnih poremećaja i fobija. Npr. osoba koja ima panični poremćaj sa agorafobijom razmišlja o tome kako bi joj se sledeći panični napad mogao dogoditi na ulici i kako se tamo bez ičije pomoći može „srušiti“  i umreti. Osoba tada može postupiti dvojako: može povesti neku osobu od poverenja sa sobom ili izbegavati ulice koje su previše udaljene od njenog mesta stanovanja. Prvi način ponašanja je tzv. sigurno ponašanje a drugi tzv.izbegavajuće ponašanje. Ilustrativniji primer izbegavajućeg ponašanja se sreće kod specifičnih fobija npr. od liftova ili aviona kada osoba izbegava oba načina transporta kako bi se zaštitila od eventualne „katastrofe“. Ovi načini ponašanja samo potkrepljuju anksioznost i disfunkcionalna zastrašujuća razmišljanja /slike koje dolaze u paketu sa njom a izbegavanje „opasnih“ objekata ili mesta biva sve racionalnije i smislenije za osobu.

Samosažaljivanje i pasivnost

Osobe koje pate od anksioznih poremećaja često percepiraju sebe kao žrtve što ih sputava da se aktivno bore sa problemom. Istina je da anksioznost može ometati normalno funkcionisanje ali ona ne sme biti izgovor za ne obavljanje određenih životnih aktivnosti kao što su druženje sa prijateljima ili sprovođene sličnih aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i relaksaciju. Redovna fizička aktivnost je takođe jedan od faktora koji može smanjiti nivo anksioznosti. Dodatno, anksiozni poremećaji ne moraju nužno podrazumevati upotrebu medikamenata već ih je moguće prevazići i uz kraći psihološki tretman.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspishologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja