Zašto se javljaju opsesivne misli?

Zašto se javljaju opsesivne misli?

Opsesivne misli su jako uznemiravajuće jer su u suprotnosti sa uverenjima, vrednostima, željama osobe kod koje se javljaju, pa se one često pitaju zašto su se takve misli uopšte javile? Odgovor na ovo pitanje i na pitanje zašto se javljaju opsesivne misli određenog sadržaja saznaćete u ovom kratkom videu!

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog

kontakt:064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Naučite kako da se distancirate od opsesivnih misli

Naučite kako da se distancirate od opsesivnih misli

Glavna karakteristika opsesivnih misli jeste da su one po sadržaju jako uznemiravajuće i da kod osoba koje ih imaju aktiviraju osećanje straha a često i gađenja. Pored toga, ove misli imaju osobinu da se uporno javljaju a pošto je sadržaj iritirajuć osoba uporno pokušava da ih suzbije i uspostavi kontrolu nad njima. Ipak, misli i daje opstaju kao i osećanje straha. Postoji niz strategija koje ljudi koriste u borbi protiv opsesivnih misli a koje su bezuspešne.

Više o tome šta ne treba da radite sa opsesivnim mislima pročitajte ovde.

Ako želite da na pravi način prevaziđete opsesivne misli važno je da:

  1. Prihvatite opsesivne misli kao simptome vašeg problema a ne kao činjenice koje se tiču vaše ličnosti i/ili namera,
  2. Naučite kako da se od njih distancirate.

U ovom video je prikazana tehnika koja će vam pomoći da se distancirate od opsesivnih misli i tako ih lakše prevaziđete.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Često pitanje koje nam postavljaju klijenti i pre samog početka psihološkog tretmana nekog od anksioznih poremećaja jeste koliko će taj tretman trajati. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan i zavisi od više faktora: kada se klijent obratio za pomoć odnosno koliko dugo su simptomi trajali pre nego što se javio za pomoć, da li kod osobe postoji genetska predispozicija za razvoj nekog od anksioznih poremećaja, vrste anksioznog poremećaja, da li kod osobe postoji više anksioznih poremećaja ili još neka vrsta poremećaja (komorbiditet), da li osoba koristi medikamente, koliko je sama osoba motivisana i uključena u sprovođenje instrukcija koje dobija od stručnog lica. U daljem tekstu razmotrićemo sve ove faktore ponaosob.

Period trajanja simptoma pre obraćanja stručnom licu

Nije isto ukoliko se osoba javi nakon nedelju/deset dana, pošto je doživela npr. prvi paniči napad ili primetila da su joj se javile opsesivne misli, ili ako se javi nakon šest meseci, godinu dana, nekoliko godina. Ako se javi na vreme, u slučaju da ne postoji komorbiditet odnosno neki drugi anksiozni poremećaj, depresija ili poremećaj ličnosti, tretman se može završiti i nakon tri do pet seansi. Ovde podrazumevamo tretman kognitivno-bihejvioralnom terapijom koja je terapija izbora za anskiozne poremećaje. Međutim, odlaganje obraćanja stručnom licu i pogrešno tretiranje simptoma pomažu da se poremećaj razvije, te je onda mnogo zahtevnije raditi na njegovom prevazilaženju. U tom slučaju tretman može trajati nokoliko meseci ili u nekim slučajevima par godina (opet ovo zavisi od nekih drugih otežavajućih faktora). Neki klijenti dolaze i dalje na tretman iako su se simptomi npr. paničnih napada smanjili ili su prestali jer se bave drugim problemima koji doprinose njihovoj generalnoj uznemirenosti. Treba imati na umu da terapija  anksioznih poremećaja često nije samo rad na razumevanju i otklanjanju simptoma kao što su povišena anksioznost i iracionalne misli već sveobuhvatni rad na menjanju načina ponašanja i obrazaca razmišljanja koji su doprineli da osoba pojača nivo distresa kod sebe i stvori uslove da se javi određeni anksiozni poremećaj (više o tome pročitajte ovde).

Genetska predispozicija za razvoj anksioznih poremećaja

Kod osoba koje su genetski predisponirane da razviju anksiozne poremećaje  (kod nekog u familiji postoji razvijen neki od anksioznih poremećaja) ovi poremećaji se mogu javiti pre dvadesete i generalno sporije napredaju u psihološkom tretmanu. Ipak, to ne znači da kod njih nema pomaka i da ne mogu prevladati simptome ovog poremećaja. Za aktiviranje genetske predispozicije zaslužni su spoljašnji stresni događaji. U psihološkom smislu, osobe koje su sklonije razvoju anksioznih poremećaja imaju povišen skor na crti ličnosti koja se naziva neuroticizam.

Vrsta anksioznog poremećaja i komorbiditet

Generalno, ako uzmemo u obzir sve anksiozne poremećaje, najlakši oblici su  specifične fobije i panični poremećaji kod kojih tretmani najčešće kratko traju. Neke spcifične fobije se  i ne tretiraju,  npr. ako osoba ima strah od zmije a živi u području gde se ova životinja retko sreće kod nje se neće ni javiti potreba za prevazilaženje ove fobije jer je ona ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Panični poremećaji se, takođe, lako mogu prevazići ali uvek treba uzeti u obzir dužinu trajanja simptoma.  Brzina i uspešno prevazilazilaženje ovih i drugih poremećaja zavisi i od toga da li su se oni javili izolovano ili istovremeno postoji još neki poremećaj koji otežava i produžava tretman. Ovde dolazimo do pitanja komorbiditeta-često se neki poremećaji javljaju udruženo npr. panični poremećaj sa agorafobijom, generalizovani anksiozni poremećaj sa paničnim poremećajem, simptomi depresije se često mogu sresti uz anksiozne poremećaje (više o vezi anksioznih poremećaja i depresije pročitajte ovde), postojanje nekog od poremećaja ličnosti npr. zavisnog ili izbegavajućeg poremećaja ličnosti može značajno produžiti dužinu  tretmana.

Upotreba medikamenata

Medikamenti nisu nužno potrebni u tretmanu anksioznih poremećaja, međutim neki klijenti kada dođu na psihološki tretman već uzimaju određene medikamente. U terapiji ovih poremećaja obično se prepisuju anksiolitici i/ili antidepresivi. Ukoliko osoba već uzima medikamente, kroz rad sa psihologom ona polako, uz obavezan dogovor sa psihijatrom, kada se dostignu određeni efekti u psihoterapiji može početi da ih smanjuje. Nekada kada su simptomi anksioznosti toliko izraženi da osoba ne može da ih toleriše i nije u stanju da prihvati instrukcije koje dobija od psihologa ili sama želi da uzima medikamente, psiholog je upućuje psihijatru. Uzimanje, smanjivanje doze i ostavljanje lekova je takođe proces koji traje i njega treba uzeti u obzir kada se radi o tretmanu anksioznih poremećaja.

Motivisanost klijenta i poštovanje instrukcija

Nije dovoljno da osoba samo dolazi na seanse u određeno vreme, potrebno je da primenjuje instrukcije koje dobija od strane stručnog lica. Promena načina razmišljanja i ponašanja zahteva vreme i individualnu aktivnost i uključenost. Psiholog  je učitelj, instruktor i osoba koja pruža podršku a veliki deo je na samom klijentu . Nekada je osoba jako motivisana da reši problem ali joj složenost problema to otežava. Ipak, bitno je da osoba ima strpljenja i da ima realna očekivanja. Svaki pomak je važan, i svaki pomak treba da bude podstrek za dalje napredovanje. Isto tako, povremene padove ne treba shvatiti kao neuspeh već normalan događaj na putu ka ozdravljenju.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Jednostavna tehnika za kontrolu opsesivnih misli

Jednostavna tehnika za kontrolu opsesivnih misli

Zašto su opsesivne misli prisilne, odnosno zašto se javljaju mimo vaše volje? Javljaju se mimo vaše volje zato što vi uporno pokušavate da ih oterate, iskontrolišete, eliminišete ili sklonite. To nije moguće i zato stalno u vama traje unutrašnja borba koja je prilično iscrpljujuća.

Zašto opsesivne misli uporno istrajavaju?

Opsesivne (prisilne) misli istrajavaju:

  1. zato što nemate distancu u odnosu na njih – shvatate ih bukvalno, zdravo za gotovo, kao apsolutne istine a ne kao simptom anksionzosti
  2. zato što se njima konstantno bavite – stalno ih analizirate, udubljujete su u njiih, pokušavate da ih kontrolišete, osporavate ih ili nastojite da ih aktivno izbegavate
  3. zato što se borite sa strahom (potiskujete strah) – ne dozvoljavate sebi da osetite strah ili neko drugo osećanje koje potiskujete

Ako se uporno opirete strahu i drugi osećanjima pročitajte prvo ovaj tekst.

Kako da se oslobodite opsesivnih misli?

Jedni način da to uradite je da napravite distancu prema njima, da prestanete da se njima bavite i da prestanete da potiskujete strah. Najteži korak je prvi, pravljenje distance. Tome sam posvetio dosta pažnje u mom programu za prevazilaženje opsesivnim misli.

U mom programu Kako da se oslobodite opsesivnih misli u samo 4 jednostavna koraka, naučiću vas par veoma važnih prinicipa i nekoliko tehnika koje kada budete koristili svakodnevno oslobodićete se opsesivnih misli zauvek. Ovaj program je do sada pomogao stotinama ljudi da se oslobode opsesivnih misli i anksioznosti.

Nemojte računati na to da će opsesivne misli nestati za dan dva, jer neće. Neće nestati tako brzo jer ste vi mnogo energije i vremena investirali u to da im se opirete. Sada treba da naučite i primenjujete nešto suprotno tome. Za to treba vremena i praktikovanja u praksi. Budite uporni, primenjujete tehnike i uspećete.

Jednostavna tehnika za kontrolu opsesivnih misli

Sada ću opisati jednu jednostavnu tehniku uz pomoć koje ćete moći da zaista kontrolišete opsesivne misli.

  1. kada se opsesivna misao javi koristeći vašu maštu zamislite da ta misao ima neki oblik, boju, težinu, neka zauzima neki prostor ispred vas. Nije bitno šta ćete zamisli bitno je samo da tu misao „materijalizujete“ u vašoj mašti i zamišljate da ona stoji ispred vas.
  2. dok posmatrate tu misao i dozvolite sebi da osetite emociju koja prati tu misao. Najčešće je to strah. Osetite taj strah i ne opirite mu se uopšte. Nemojte ga analizirati i nastojati da ga razumete. Samo ga osetite najjače što možete u sadašnjem trenutku.
  3. nastavite da posmatrate tu misao i istovremeno sa tim usmerite svu vašu pažnju na vaš potijak. „Gledajte“ u misao a pažnju usmerite na potiljak.
  4. nastavite da „gledate“ u tu misao i sada zamislite da usmeravate pažnju na prostor iza te misli
  5. sada ponovo pomislite na misao sa početka i dozvolite sebi da osetite šta god da osećate. Ako je strah nestao tu se proces završava. Ako nije otišao, iako i dalje osećate naboj koji se pojavljuje sa tom mišlju, primenite sve korake još jednom, sve dok se naboj ne isprazni skroz.

Ako želite da naučite još moćnih tehnika za kontrolu opsesivnih misli pogledajte program Kako da se oslobodite opsesivnih misli u samo 4 jednostavna koraka.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Da li opsesivne misli imaju veze sa vašom ličnošću i namerama?

Da li opsesivne misli imaju veze sa vašom ličnošću i namerama?

Opsesivne misli su simptomi opsesivno-kompulzivnog poremecaja (OKP), po svojoj prirodi one su uznemiravajuće i kod osobe izazivaju emociju straha, da bi se strah neutralisao osoba obavlja kompulzivne radnje koje mogu biti spolja vidljive, ponavljajući ih sve dok ne osti da se rasteretila napetosti. Nekada postoje samo misli a radnje nisu vidljive vec se ogledaju u tome da osoba pokušava da traži informacije (na internetu, od drugih ljudi, stručnjaka) kako bi sebi odgovorila na pitanje da li te misli imaju neke veze sa njom i sa onim što ona želi ili namerava da uradi. O tome da li opsesivne misli imaju veze sa vašom ličnošću i namerama poslušajte u ovom kratkom videu.