Anksioznost vs. anksiozni poremećaji

Anksioznost vs. anksiozni poremećaji

Anksioznost je emocija koja se javlja u situacijama koje su nam nove i izazovne, npr. razgovor za posao, sastanak sa malo poznatom ili nepoznatom osobom, ispitne situacije, i sl. Generalno to su one situacije čiji ishod ne znamo unapred a jako nam je važno da bude pozitivan. Na fiziološkom planu dolazi do ubrzanog lupanje srca, ubrzanog disanja, napetosti u mišićima, povećava se krvni pritisak. Ovakve reakcije na psihološkom nivou doživljavamo kao emociju straha. Iako su nam ove reakcije neprijatne one su zapravo tu kako bi oragnizam pripremirile da se adekvatno suoči sa novom situacijom-dobijamo više energije i fokusiraniji smo na predstojeća događanja. Na kognitivnom planu pored hipervigilnosti često postoje misli ili slike kojima se mentalno predstavlja ishod situacije koja je pred nama. Predviđanje negativnih ishoda (npr. ŠTA AKO+ne budu zadovoljni sa mnom, ŠTA AKO+padnem ispit) pojačava anksioznost i često može delovati ometajuće. Ipak, kada se osoba suoči sa nepoznatom situacijom i kada se ona završi, anksioznost prestaje i osoba nastavlja normalno da funkcioniše u svom okruženju.

Anksioznost u sklopu anksioznog poremećaja

Anksiozni poremećaji kao glavni simptom podrazumevaju anksioznost ali ona je intenzivna i kontinurana i često nije situaciono uslovljena (kao što je slučaj sa anksioznošću koja je normalna). Fiziološke reakcije koje se sreću kod anksioznih poremećaja podrazumevaju već pomenuto ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićnu tenziju, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, kao i intenzivnije simptome kao što su znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušima koji se sreću kada se anksioznost intenzivira do nivoa panike. Ovi intenzivniji simptomi su karakteristični za panični poremećaj ali se mogu sresti i kod drugih anksioznih poremećaja u izuzetnim slučajevima (npr. osoba koja ima fobiju od leta avionom može imati panični napad kada se nađe u avionu). Od dodatnih fizioloških simptoma može  se javiti nesanica, glavobolja, dijareja, često mokrenje.

Vrste anksioznih poremećaja

Zvanično se izdvajaju sledeće velike grupe anksioznih poremećaja: panični poremećaj (sa ili bez agorafobije), generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobijski anksiozni poremećaji (socijalna fobija, agorafobija i specifične fobije), po nekim podelama  postraumatski stresni poremećaj se takođe ubraja u anksiozne poremećaje. Ono što pravi najveću razliku između ovih poremećaja jeste misaoni sadržaj koji održava anksioznost a javlja se u formi ŠTA AKO+negativan ishod pri čemu je fokus na različitim sadržajima. Kod paničnog poremećaja  osoba donosi pogrešne zaključke o svojim intenzivnim telesnim senzacijama i njen karakteristični misaoni tok izgleda ovako: ŠTA AKO+doživim srčani udar, ŠTA AKO+izgubim kontrolu nad sobom, ŠTA AKO+se ugušim/srušim, Šta ako umrem/padnem u nestvest i sl. Za generalizovani anksiozni poremećaj karakterističan je isti način razmišljanja ali fokus je na mnogo širem spektaru životnih događaja. Ove osobe pored toga što predviđaju negativne ishode vezane za svoju sigurnost i zdravlje, često taj obrazac razmišljanja prenose i na razmišljanje o sigurnosti i zdravlju drugih obično bliskih osoba, ali i generalno na različita socijalna manje/više značajna pitanja. Ove osobe najveći deo vremena provode produkujući lanac ŠTA AKO+negativan ishod misli odnosno u brizi. Što se tiče fobija tu je sadržaj misli fokusiran na konkretnu situaciju koja za datu osobu predstavlja „opasnost“ npr., ŠTA AKO+se zaglavim u liftu, ŠTA AKO+ drugi misle da sam nesposoban/glup i sl. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja  postoji podela po sadržaju opsesivnih misli unutar samog poremećaja. To su misli koje sadrže sumnju o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji, religijskim uverenjima, svojoj savesnosti, odgovornosti prema drugima, povređivanju drugih i sl. Pa tako imamo misli tipa ŠTA AKO+sam ja homeseksualac, ŠTA AKO+povredim svoje dete, ŠTA AKO+otrujem svoje ukućane, ŠTA AKO+sam izneverio Boga i sl. Anksiozne misli su važan deo svakog anksioznog poremećaja jer pojačavaju i održavaju emociju straha. Kada osoba veruje ovim mislima i analizira ih, ona zapravo održava svoj poremećaj.

Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem bilo putem knjiga samopomoći ili obraćanja stručnjaku.

Više tretmanu anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.

Više o tome koliko traje tretman anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt:064/ 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Socijalna anksioznost ili „Šta misli publika?“

Socijalna anksioznost ili „Šta misli publika?“

Socijalna anksioznost se manifestuje kroz kontinuirani strah (i stid) u situacijama koje uključuju neku vrstu socijalne interakcije u kojima osoba može biti procenjivana od strane drugih ljudi. Anksioznst može početi i neko vreme ili neposredno pre tzv. „opasne“ socijalne situacije te se dešava da osoba izbegne takvu situaciju, što je takođe sastavni deo ovog problema. Strah se može javljati generalno u većini situacija koje uključuju prisustvo drugih  ljudi ili to mogu biti samo određene situacije kao što su npr. javni nastupi ili situacije ispitivanja i testiranja. U ovom tekstu će biti reči o mehanizmu koji održava anksioznost u socijalnim situacijama.

„Šta misli publika?“

Osobe koje imaju problema sa socijalnom anksioznošću obično pretpostavljaju da su drugi ljudi po prirodi kritični što dalje implicira da će ih verovatno procenjivati negativno. Ujedno, oni imaju jaku želju da budu pozitivno ocenjeni od strane drugih. Kada je osoba u socijalnoj situaciji koju doživljava kao „opasnu“ ili „preteću“, ona stvara pretpostavku o tome kako publika (publika se odnosi na druge ljude sa kojima je osoba u interakciji a ne samo na publiku u okviru nekog javnog nastupa) ocenjuje njeno ponašanje i spoljašnji izgled a istovremeno pokušava da „uhvati“ svaku reakciju iz socijalne sredine (npr. fokusira se na gestove ljudi oko sebe, njihovu facijalnu ekspresiju i sl.). Osoba želi da se pokaže u što boljem svetlu, plaši se da ne napravi grešku jer će publika to na neki način kazniti. Dolazi do povećanja napetosti, straha i stida te počinju da se javlju fiziološke reakcije kao što su crvenjenje, znojanje i sl., takođe menja se i ponašanje osobe ona postaje ukočena, zamuckuje, pukušava da pobegne iz situacije i sl. Osoba je sve vreme svesna ovih reakcija i istovremeno ima predstavu u glavi kako te reakcije vide i ostali ljudi i kako je verovatno negativno procenjuju te hvata svaki „dokaz“ iz spoljanje sredine koji će joj to potvrditi (npr. perocenjuje da je ljudima dosadno u njenom prisustvu i sl.). Na ovaj način osoba ulazi u začarani krug, koji joj onemogućava da pažnju usmeri na bilo šta drugo osim na verovatne negativne procene drugih i sopstveno neadekvatno ponašanje što ima za posledicu povećanje anksioznosti.

Koliko je korisno pitati se „Šta misli publika?“

Osoba koja ima problema sa socijalnom anksioznošću je zapravo preokupirana netačnim i osujećujućim informacijama. Jedan deo tih informacija odnosi se na  negativne (i većinom netačne) pretpostavke o tome šta o njoj misle drugi ljudi i preteranim obraćanjem pažnje na najsitnije reakcije drugih a drugi deo se odnosi na preokupitanost sopstvenim fiziološkim reakcijama i ponašanjem (crvenjenje, znojenje, ubrzano lupanje srca, zamuckivanje i sl.) koje osoba smatra neprimerenim i pokušava sve vreme da ga iskontroliše (što je nemoguće). I jedne i druge informacije su potpuno beskorisne a njihova jedina funkcija je održavanje anksioznosti i disfunkcionalnog ponašanja. Prema tome, razmišljanje o tome šta mislie drugi ljudi ne samo da je beskorisno već je i štetno jer pojačava anksioznost kod osobe, ona postaje ukočena i to primećuje što je dalje obeshrabljuje. Istina je da mi nikada ne možemo da znamo šta misle drugi ljudi koji su oko nas, mi nemamo moć da čitamo tuđe misli pa prema tome to ne treba da nam okupira pažnju. Umesto toga pažnju treba usmeriti na ono što želimo da kažemo ukoliko nešto izlažemo ili na to o čemu nam neko govori ako komuniciramo.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Socijalna anksioznost-kako je prevladati

Socijalna anksioznost-kako je prevladati


Socijalna anksioznost 
predstavlja strah od socijalnih situacija – to su obično nepoznate situacije ili situacije u kojima će vas drugi posmatrati i najverovatnije procenjivati. Ove socijalne situacije za osobu mogu biti toliko zastrašujuće da postajete anksiozni na samu pomisao na njih što dovodi do toga da ih zaobilazite u širokim lukovima. U osnovi socijalne anksioznosti je strah da ćete biti procenjivani od strane drugih ili strah da ćete se obrukati u javnosti. Na primer, možete se plašiti toga da će ljudi o vama misliti loše ili da ćete biti manje adekvatni od drugih. Iako možda  shvatate da je vaš strah iracionalan i preteran i dalje ne možete da se oduprete osećanju anksioznosti koji vas preplavljuje.

 

Koje situacije mogu biti ,, okidači“ socijalne anksioznosti?

Neki ljudi kod kojih se javlja socijalna anksioznost misle da su jedini sa takvim problemom.  Međutim, ovaj problem je zajednički za mnoge. Jedina razlika je u tome što ,,okidači“ odnosno situacije u kojima se ova vrsta anksioznosti javlja nisu isti za sve ljude.  Najčešće situacije koje se doživljavaju kao preteće su sledeće:

  • Upoznavanje novih ljudi
  • Situacije u kojima ste u centru pažnje
  • Situacije u kojima izvodite nešto dok vas drugi posmatraju
  • Neobavezne situacije ćaskanja
  • Javni nastup
  • Situacije u kojima možete biti testirani ili kritikovani
  • Situacije u kojima treba da govorite sa važnim ljudima ili autoritetima
  • Situacije kada ste prozvani da odgovarate na času
  • Situacije kada treba da izađete na sastanak sa potencijalnim partnerom/-kom
  • Situacije kada treba da obavite telefonski razgovor
  • Korišćenje javnog toaleta
  • Izlaženje na ispite
  • Situacije u kojima treba da jedete ili pijete u javnosti
  • Situacije u kojima treba da govorite na poslovnom sastanku
  • Posećivanje žurki ili drugih socijalnih okupljanja

 

Tehnike koje vam mogu pomoći da umanjite socijalnu anksioznost

Da li je moguće prevaladati osećanje anksioznosti u socijalnim situacijama? Prikazaćemo vam nekoliko korisnih tehnika koje vam mogu u ovome pomoći.

(1)  Smanjenje fizičkih simptoma anksioznosti

Osećanje anksioznosti u vašem telu izaziva niz promena. Prva promena koja je se javlja je ubrzano disanje. Ovakva fiziološka reakcija može dovesti do remećenja ravnoteže kiseonika i ugljen dioksida u vašem organizmu što utiče na ostale fizičke simptome anksioznosti kao što su vrtoglavica, osećaj gušenja, ubrzani rad srca i mišićnu tenziju. Ako naučite kako da usporite disanje to će vam pomoći da fizičke simptome anksioznosti držite pod kontrolom. Sledeća vežba vam može u tome pomoći:

  • Smestite se negde udobno držeći leđa pravo a svoja ramena opušteno. Stavite jednu ruku na grudi a drugu na stomak. Ruku koja vam je na stomaku pomerajte gore dole, u ritmu disanja.
  • Udišite vazduh polako i duboko kroz nos u intervalu od 4 sekundi. Ruku koja vam je na stomaku pomerajte gore dole, u ritmu disanja.
  • Zatim zaustavite dah na 2 sekunde.
  • Izdahnite vazduh kroz usta u interval od 6 sekundi, izbacivajući što više vazduha možete.
  • Nastavite da udišete kroz nos i izdišete kroz usta. Fokusirajte se na lagano i kontinuirano disanje po obrascu 4 sekundi-udah, 2 sekunde-zadržavnje daha i 6 sekundi-izadah.

Naravno,  ovakva vežba se u potpunosti može izvesti samo kod kuće kada niste u realnoj socijlanoj situaciji. Ono što možete da uradite je da zamislite socijlnu situaciju u kojoj ste se poslednji put osećali anksiozno i da veštački proizvedete to osećanje kod sebe a onda primenite ove korake. Na ovaj način uz dovoljno veliki broj ponavljanja moguće je da se organizam sam navikne da na anksioznost automatski ,, odgovori“ relaksirajućim disanjem koje će vas osloboditi tenzije.  Ukoliko vam ovo izgleda suviše komplikovano,  naučite obrazac disanja (4s-2s-6s)  kod kuće a onda isti primenite kada osetite fizičke simptome anksioznosti.

(2)  Preispitivanje iracionalnih uverenja

Socijalnu anksioznost prate naša iracionalna uverenja koja doprinose da se ta ansioznost održava. Takva uverenja mogu biti sledeće sadržine:

 

  • „Znam da ću na kraju ispasti budala u društvu.“
  • ”Moj glas će početi da drhti i osramotiću se.“
  • „Ljudi će misliti da sam glup.“
  • „Neću imati šta da kažem i biću dosadan ljudima oko mene.“

Prvo što treba uraditi je identifikovati ove negativne automatske misli odnosno iracionalna uverenja koja podstiču vaš strah od socijalnih situacija. Na primer, ako vas sutra čeka izlaganje prezentacije iracionalno uverenje bi bilo: ,, Upropastiću prezentaciju.  Svi će misliti da sam potpuno nekompetentan/-na.  Drugi korak je da preispitate ovo uverenje i da se zapitate: „ Kako ja zasigurno mogu da znam da ću upropastiti prezentaciju? “ ili „Iako sam nervozan,  da li će ljudi stvarno misliti da sam zbog toga i nekompetentan? “ Kada se ovako zapitate, možete logičkim putem zaključiti da ono što ste vi predpostavili uopšte ne mora biti tačno. Prema tome ova iracionalna uverenja treba zameniti racionalnim. Na primer, pokušajte da mislite na ovaj način: ,, Iako pogrešim na prezentaciji ili se osetim nervozno to nužno ne znači da sam nekompetentan.“

(3)  Suočavajte se sa svojim strahom postepeno

Jedan od najdelotvornih načina koji će vam pomoći da prevaziđete socijalnu anksioznost, ili socijajalnu fobiju,  je da se i pored straha suočavate sa socijalnim situcijama a ne da ih izbegavate. Izbegavanjem ćete samo održavati vašu anksioznost i ostaviti problem nerešenim. Dakle, što više izbegavate socijalne situcije one će vam postajati sve strašnije.

Naravno,  nemoguće je da tek tako prevaziđete strah od socijalnih situacija.  To morate raditi postepeno. Ključno je suočavati se sa situacijama koje vas čine manje anksioznim i koje možete da podnesete u nekoj meri. Prevazilazeći ovakve situacije postaćete sve sigurniji u sebe i vremenom, kroz vežbu, ćete moći da pređete na neku situaciju u kojoj je vaš nivo anksioznosti viši. Na primer, ako vas upoznavanje novih ljudi čini nervoznim, možete prvo otići sa svojim prijateljem na žurku na kojoj ćete biti nekolicina nepoznatih ljudi. Zatim, kada to budete uradili više puta i to vam postane normalna situacija, možete pokušati za početak da se upoznate samo sa jednom osobom na žurci. Recimo sa osobom koja je vama prostorno najbliža i za koju ste procenili da je druželjubiva.  Kada vam i to postane uobičajeno, idite korak dalje, pokušajte da se upoznate sa osobom koja vam na prvi pogled ne deluje preterano druželjubivo.  Važno je biti uporan,  vežbati i ne odustajati. Naravno, rizik od odbijanja uvek postoji i treba ga prihvatiti kao neminovnost i nešto što se u životu događa ALI to nikako ne znači da ne treba dalje pokušavati!

Mr Sanja Marjanović

dipl. psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja


Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost predstavlja vrstu anksioznog (strašljivog) reagovanja u socijalnim situacijama (u prisustvu drugih ljudi, publike, na javnim mestima gde ima drugih ljudi itd). Socijalna anksioznost se bazira na proceni (verovanju, ubeđenju) osobe da se može obrukati, da može biti ponižena i/ili kritikovana od strane poznatih i/ili nepoznatih ljudi. Osobe koje pate od socijalne anksioznosti preterano brinu kakav će utisak ostaviti na druge ljude (bilo nepoznate bilo poznate), da li će ih drugi ljudi prihvatiti, pohvaliti i pokloniti im svoju pažnju.

Osobe koje imaju socijalnu anksioznost jako veruju da moraju da ostave dobar utisak na druge ljude, da moraju da se dopadnu svim ljudima koje smatraju bitnim, da moraju da ih fasciniraju, ili da na smeju da se obrukaju. Njihov najveći strah odnosi se na to da bi drugi ljudi mogli otkriti kod njih nešto neadekvatno, neprihvatljivo ili prosto neprivlačno i neinteresantno.

Šta je u osnovi socijalne anksioznosti?

Izvor socijalne anksioznosti je u neprihvatanju sebe koje se bazira na dubokom ubeđenju osobe da je on/ona manje vredan/a i u nekom smislu neadekvatan/a osoba. Upravo zbog ovakvog stava prema sebi, osobe koje su socijalno anksiozne ulažu velike napore da se svetu i drugim ljudima prikažu u što boljem svetlu, veruju da im je neophodno da fasciniraju druge (svojim talentima, lepotom, inteligencijom, humorom itd) i na taj način poprave sliku o sebi ili bar sakriju od drugih sopstveno osećanje neadekvatnosti. Problem je u tome da što više pokušavaju da dokažu sebi da vrede to sve više održavaju i pojačajavaju unutrašnji osećaj da manje vrede. Na taj način smanjuju svoje samopouzdanje.

Većina ljudi ponekad želi da fascinira druge ljude i da ostavi dobar utisak, što samo po sebi ne predstavlja nikakav emocionalni problem, već sasvim legitiman cilj. To je naročito slučaj pri upoznavanju potencijalnog partnera, pri predstavljanju poslodavcu ili u bilo kojoj drugoj socijalnoj situaciji u kojoj dobra samoprezentacija donosi neku dobit. Za razliku od ovoga, osobe koje su sklone socijalnoj anksioznosti ne samo da žele, već su duboko ubeđene da i moraju (da im je neophodno, nužno) da fasciniraju druge ljude i to uvek i u svim situacijama. Pošto to naravno nije uvek izvodljivo (nikada se ne možemo dopasti baš svim ljudima, već samo nekima), ove osobe konstantno strepe da u tome neće uspeti, a tu vrstu neuspeha smatraju užasom i nečim što se ne može podneti. Ako ne uspeju da se dopadnu nekoj osobi, osobe koje su socijalno anksiozne to vide kao dokaz i potvrdu za njihovo uverenje o sopstvenoj neadekvatnosti, u vezi čega se užasavaju.

Socijalna anksioznost i samovrednovanje

Problem socijalne anksioznosti je problem koji je u vezi sa samovrednovanjem i samoprihvatanjem i uvek je u vezi i sa drugim emocionalnim problemima kao što su stid i depresivnost. Osoba je anksiozna u socijalnim situacijama kada strepi da bi se mogla obrukati ili kada misli da bi drugi ljudi mogli primetiti neke njene nedostatke, oseća stid kada se to i desi a pada u depresivno raspoloženje kada zaključi da će se to dešavati uvek do kraja njenog života i da se to ne može promeniti (opet iz ubeđenosti u sopstvenu neadekvatnost).

Socijalna anksioznost i stid

U okviru emocionalnog problema koji nazivamo socijalna anksioznost uvek se javlja preterana stidljivost. Osobe koje su preterano stidljive imaju razne strategije za nošenje sa stidom. Stid je pokazatelj da se osoba oseća neprihvaćeno, nevoljeno i odbačeno.

Kako nastaje socijalna anksioznost u detinjstvu?

Osobe koje pate od socijalne anksioznosti su često osobe koje nisu bile dovoljno voljene i prihvaćene tokom detinjstva i adolescencije u okviru svoje primarne porodice a kasnije i u okviru vršnjačkih grupa. Često su to osobe, čiji su roditelji bili previše kritični, strogi, prezahtevni a u isto vreme i hladni, bez pokazivanja ljubavi, prihvatanja i emocionalne podrške. Zbog ovakvog načina vaspitanja ove osobe su razvile čitav niz uverenja o sopstvenoj neadekvatnosti koju kasnije pokušavaju da na neadekvatan način kompenzuju kroz težnju da se dopadnu svim ljudima koje procenjuju kao bitne.

Kako prevazići socijalnu anksioznost?

Najbolji način za prevazilaženje socijalne anksioznosti je kognitivno bihejvioralna terapija. U okviru tog pristupa postoje razne tehnike koje psihoterapeut koristi kako bi pomogao klijentu da promeni svoja disfunkcionalna uverenja, prevaziđe tremu, stid i prestne da izbegava socijalne situacije. Oni koji ne mogu sebi da priušte sebi psihoterapiju mogu koristiti neki vid psihološke samopomoći. U našoj prodavnici možete naručiti program formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com