Kako da se oslobodite sujete / taštine?

Kako da se oslobodite sujete / taštine?

Sujeta ili taština su dobro poznati termini, ali ono što mnogi ne znaju je šta se zaista krije iza sujete, odnosno taštine? U osnovi sujete / taštine krije se emocionalna nezrelost, fiksiranost za ego, nedostatak pravog samopouzdanja i osećanje nevoljenosti koje se baziraju na dečijem shvatanju ljubavi, sveta i društvenih odnosa. Sujetna osoba je nezrela ali može da radi a sebi kako bi stekla pravo samopouzdanje.

Ako želite da psihološki odrastete morate prevazići vlastitu sujetu / taštinu i postanete psihološki nezavisni od drugih ljudi. Tek kada prestanete da budete sujetni i prestanete da budete psihološki zavisnik (“narkoman”) postaćete zaista srećni, zreli i osećaćete unutrašnji mir. Unutrašnji mir je pokazatelj da ste sazreli i da se na mestima gde su nekada bili vaši unutrašnji konflikti sada nalazi mir koji je posledica vašeg sazrevanja i mudrosti.

U ovom tekstu obajsniću kako možete smanjiti ili u potpunosti prevazići sujetu / taštinu. Ali pre toga objasniću šta je u osnovi sujete / taštine.

Šta je u osnovi sujete / taštine?

U osnovi sujete / taštine su pet želja kojih osoba ne želi da se odrekne:

  1. želja za divljenjem – sujetna osoba želi da joj se drugi dive, da joj odaju priznanje, da potvrde njene kvalitete i njenu vrednost. Neke osobe su toga svesne a neke su toliko sujetne da ne smeju sebi da priznaju da žele tako nešto. Kada sujetna osoba ne dobija divljenje ona se oseća anksiozno, depresivno, ljutito ili prazno. Ne zato što je ta osoba zaista prazna ili ne zaslužuje ljubav već zato što ona iskreno veruje da ako ne dobija divljenje drugih da ona kao osoba manje vredi. Dakle, sujetna osoba samu sebe obezvređuje verujući u mit koji je sama stvorila a to je da je divljenje drugih ljubav i da ko to ne dobija on ili ona manje ili uopšte nevredi.
  2. želja za osvetom – sujetna osoba želi da se osveti svima koji su joj naudili, onima koji su je kritikovali, odbacili, vređali, uskratili divljenje. Sujetna osoba se oseća ljuto, povređeno pa čak i besno na sve one koji su je ikada povredili. Ona ne ume da im oprosti jer u dubini duše i dalje od njih očekuje potvrdu i divljenje. Očekuje magični obrt koji se nikada neće dogoditi, očekuje da će oni shvatiti da nisu bili u pravu, da će se oni možda pokajati. Kada odustane od želje da mora biti od potvrđena od tih osoba, osoba može odustati od osvete i na taj način se osloboditi besa, gorčine i povređenosti. Oprostiti znači oprostiti sebi, prestati ljutiti se i zahtevati osvetu.
  3. želja za dominacijom – sujeta osoba ima želju da potčini druge, da pokaže kako je ona bolja, pametnija, lepša, jednom rečju superiornija. Sujetna osoba voli da se takmiči sa osobama za koje veruje da su lošije od nje a plaši se, zavidi ili mrzi osobe koje ona vidi kao superiornije od nje. Živeti život u stalnom takmičenju i dokazivanju je jako naporno. Takav život je opterećen strahom, prazninom i zavidnošću.
  4. želja da se izbegne duševni bol – sujetna osoba po svaku cenu želi da izbegne uvid u to koliko se ona zapravo iznutra oseća nevoljeno, manje vredno, tužno, povređeno, usamljeno. Glavni razlog zašto sujetna osoba toliko beži od ovih osećanja je zato što se ona nesvesno identifikuje sa njima, odnosno prihvata ih kao apsolutnu istinu i vidi ih kao suštinu njenog identiteta. To je naravno iluzija, ali sujetna osoba održava tu iluziju koju je sama stvorila.
  5. želja da se prebaci odgovornost na druge – sujetna osoba veruje da su sve njene patnje posledica akcija drugih ljudi. Verujući u taj mit osoba traži olakšanje i drži sebe u pasivnoj poziciji verujući da je tako lakše živeti. Život bez odgovornosti je lak ali sumoran, pasivan i turbulentan.

Kako prevazići sujetu / taštinu?

Sujetu / taštinu možete prevazići jedino ako odustanete od gore navedenih želja. Zašto bi to učinili? Zato što:

  1. su sve ove želje kompenzatorne a ne autentične, njihova funkcija je da vas zaštite od bola i kompenzuju (umanje) osećaj manje vrednosti i nevoljenosti. Problem je u tome što kompenazija nije rešenje.
  2. zadovoljavanje tih želja vas održava u iluziji da manje vredite i sprečava vas da spoznate svoju suštinu koja nema nikakve veze sa drugima i o tome šta oni misle o vama
    dokle god težite da zadovoljite te želje patićete od bola koji nastaje kada ih ne zadvoljite jer verujete da ne možete bez njih

Imajući sve to u vidu sujetu / taštinu možete prevazići tako što ćete:

  1. odustati od želje da vam se drugi dive i umesto toga prihvatiti da vam to uopšte nije potrebno. To je najteži i najvažniji korak. Budite ono što jeste bez obzira šta drugi misle o vama, da li vam se dive ili ne. Svako ima prva da misli šta hoće. Šta drugi misle o vama nije uopšte relevantno iz dva razloga: prvi je taj što vas oni ne poznaju kao što vi poznajete sebe a drugi je zato što prihvatanje sebe nema veze sa drugima.
  2. oprostiti drugima znači odustati od želje da se osvetimo za povrede. Ako malo bolje razmislite nisu vas povredili drugi, sve vreme ste vi sami sebe povređivali (ili to i dalje činite). Povređenost (kao i svako drugo osećanje) stvarate vi sami.
  3. odustati od dominacije i takmičenja, pustite da drugi vode svoj život a vi vodite svoj. Nemojte sebi davati uzaludne i neostvarive zadatke da popravljate druge i da im namećete svoje stavove. Otkud znate da su vaši stavovi ispravni? Da li je ono što je ispravno za vas ispravno i za druge? Čemu takmičenje?
  4. prihvatite svoja negativna osećanja jer su ona i tako plod vaše iluzije i dečije mašte. Ako ne prihvaite ta osećanja i nastavite da im se opirete ostaćete u iluziji da ste manje vredni i da vam nešto fali.
  5. preuzmite odgovornost za sebe i kvalitet vašeg života – od koga zavisi vaš život ako ne od vas samih. Prihvatite istinu da vi sami kreirate sva vaša iskustva i pozitivna i negativna. Ako ste sami kreator problema onda to znači da ste vi onaj koji ima rešenje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

skype:vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Kako se ljubav održava?

Kako se ljubav održava?

Ljubav nije statična. U vezi ljubav mora stalno da se održava ili će se ugastiti. Ljubav je dinamična, stalno se menja i kreće, kao i sve u univerzumu. Ljubav zahteva stalno ubrizgavanje nove energije i stalno održavanje. To znači stalno davanje i primanje, stalna razmena i interakcija. Mnogi ljudi to zanemaruju, ne održavaju ljubav i zato njihove veze se raspadaju. Mnogo ljudi se razvodi, gase se prijateljstva, mnogi članovi porodice ne govore godinama i sl.

Dva principa ljubavi

Da bi ljubav mogla da opstane mora da se zadovolje dva osnovna prinicipa:

Princip ravnoteže – između davanja i primanja. Svaki partner u vezi (ili prijatelj) mora da daje i prima, jer ako samo daje ili samo prima, ljubav će nestati. To moraju činiti obe strane u vezi jer u suprotnom doći će do narušavanja prinicipa reciprociteta.

Princip reciprociteta – znači da dajemo približno onoliko koliko dobijamo i uzimamo onoliko koliko dajemo. Ako jedna strana u vezi daje više, ili manje dolazi do narušavanja principa reciprociteta i dugoročno gledano dolazi do gubitka ljubavi.

Održavanje ljubavi nije lako. Najčeći razlog zašto se veze raspadaju je taj što se jedan ili nijedan od partnera ne trude dovoljno ili u nekom momentu to u potpunosti prestanu da čine.

Kada primetite nerazvnotežu u vezi, treba da odmah reagujete a ne da čekate da se neravnoteža i nezadovoljstvo prodube. Neravnoteža koja traje dugo vodi do hroničnog neazdovoljstva. Nagomilano nezadovoljstvo rezultira ljutnjom. Hronična ljutnja vodi do ogorčenosti, a to nužno dovodi do hlađenja. Kada dođe do tačke hlađenja, povratka nema.

Kada se neravnoteža javi, treba ispitati razloge zbog kojih je do neravnoteže došlo. Zatim treba te razoge otkloniti. Jedini način da se otklone problemi u vezi je komunikacija između partnera ili prijatelja. Ako komunikacije nema, nijedan probem se ne može rešiti.

U okviru partnerske ili bračne psihoterapije i savetovanja pomažemo klijentima da uspostave ponovo izgubljenu komunikaciju, otklone nastalu neravnotežu i održe svoju vezu ili brak.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Razlika između zdrave i nezdrave sebičnosti?

Razlika između zdrave i nezdrave sebičnosti?

Ljubav podrazumeva dinamički odnos davanja i primanja. To važi za sve vrste ljubavi, prijateljstvo, ljubav u porodici, ljubav između muškarca i žene. Neke osobe samo uzimaju a ništa ne daju za uzvrat. To su sebične osobe. Svi ljudi bez izuzetka su sebični ali nisu svi sebične osobe. Postoji razlika između zdrave i nezdrave sebičnosti.

Šta je to zdrava sebičnost?

Svi ljudi žele da udovolje sebi, zadovolje svoje potrebe i dobiju ono što žele. U tome nema ničeg loše, i to jeste sebično. Pored toga što prirodne žele da zadovolje sebe, normalne osobe, pored osećaja za sebe, imaju i osećaj za druge. Žele drugima dobro, žele da pomognu, brinu o drugima, žele da dele sa drugima i uživaju u tome. Taj osećaj se bazina na jednoj unutrašnjoj crti ličnosti koja se naziva emapatija. Empatija stvara protivtežu sebičnosti i tako se stvara zdrava sebičnost. Osoba brine o sebi, ne dozvoljova da je neko iskorišćava, voli sebe ali u isto vreme ima i osećaj za druge, može da voli druge i da se brine o njima. To je zdrava, uravnotežena sebičnost.

Empatija i sebičnost

Međutim, nemaju svi isti stepen empatije. Kao i kod svake crte ličnosti postoje ljudi koji su ekstremi a njaveći broj ljudi je prosečan, (kao i kod inteligencije). Ekstremno emaptične osobe previše brinu i staraju se o drugima, njihovim osećanjima i životima i često na svoju štetu. Takve osobe ne da nisu zdravo sebične već malo vode računa o sebi. To je loše za njih. Takvo osobe nazivamo “dobričinama”. Ali te osobe koliko su dobre za druge toliko su loše za sebe. Nije dobro biti dobričina. Ako ste previše empatični naučite kako da napravite pravi balans između brige za sebe i brige za druge.

Šta odlikuje nezdravo sebične osobe?

S druge strane postoje sebične osobe, nezdravo sebične osobe. Sebične osobe su deficitarne sa empatijom ili je nemaju uopšte. Njihova empatija je zakržljala ili je nikada nije ni bilo. Zbog toga takve osobe nemaju ili imaju jako malo osećaja za druge, čak i za one najbliže. Ekstremni primeri toga su majke koje bacaju svoje bebe u kontejner, ubice, sadisti, mučitelji, zlostavljači i sl. Pored tih esktrema postoji blaži oblik odsustva empatije, to su osobe koje ne brinu o drugima, manipulišu, iskoričavaju ih i sl. To su jednostavno sebične osobe.

Takve osobe su hladnog srca, one imaju osećaj samo za sebe, odnosno samo su sebične. Takve osobe iskorišćavaju druge, često su veoma uspešne u životu jer mogu da bez problema gaze preko leševa do svog cilja. Sebične osobe često dugo žive jer nemaju mnogo stresa koji nas ostale troši. Sebilne osobe se veoma brinu o sebi i to je jedan od razloga zašto žive duže.

Generalno gledano nezdrava sebičnost je emocionalni hendikep koji osobu čini nesposobnom za ljubav. Neki ljudi su jednostovano nesposobni za ljubav. Takvi ljudi zaista postoje. Imajte to u vidu kada stupate u odnose sa drugima.

Najgora stvar koju možete da uradite sebi je da budete sa sebičnom osobom a da pritom vi niste sebični. Sebična osoba će vas samo iscrpeti a od nje nećete dobiti ljubav. Dobićete samo probleme. Ne može vam neko dati nešto što sam nema.

Sebičnost, odnosno odsusutvo empatije je mnogo više urođena nego stečena osobina i stoga se ne može promeniti. Nikada nisam video da je neko od sebične osobe postao empatičan, brižan za druge, altruistična i osećajna osoba. Ako vidite da je neko sebičan, a vi niste, vi samo produžite dalje. Nema razloga da se nadate da će se ta osoba promeniti li još gore da verujete da ćete je vi “popraviti”. Samo produžite dalje.

Kako da prepoznate da li je neko nezdravo sebičan?

Sebičnost kao i nesebičnost se uvek poznaje samo po delima, nikada po rečima. Nezdravo sebične osobe, samoživi ljudi su često veoma slatkorečivi, oni su “žrtve drugih”, mnogo “daju” i sl.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Šta žene privlači kod muškaraca?

Šta žene privlači kod muškaraca?

U ovom tekstu govoriću o tome šta žene najviše privlači kod muškaraca i zašto mnoge često ne dobiju ono što su želele. Tema je jako interesantna i korisna za žene i muškarce podjednako. Ženama može biti korisno da razmisle šta je to što njih najviše privlači, koji su njihovi prioriteti u potrazi za svojim “princem”. Muškarcima može poslužiti kao ček lista da se preispitaju šta im nedostaje, gde su “tanki” i na čemu mogu da rade kako bi bili privlačniji svojim budućim lepšim polovinama.

Ovaj tekst ne treba shvatiti kao sterotipiziranje, generalizovanje i podsticanje idealizovanja. Svaka osoba (žena ili muškarac) je individua za sebe i ima svoj specifičan ukus. Ali čak i uprkos inidividualnim razlikama, postoje neka opšta mesta, neke zajedničke karakteristike i faktori privlačnosti.

Šta žene žele od muškarca?

Kao i muškraci, kada žene biraju muškarca, one žele da dobiju SVE, ceo “paket”. Zašto da ne?Međutim u praksi to često nije moguće, jer takav muškarac ne postoji. To bi bio savršen muškarac i “podvojena ličnost” u isto vreme. Drugo, kada pogledate spisak osobina shvatićete da su neke od njih međusobno isključive.

S obzirom da žena ne može dobiti sve, ona obraća pažnju na neke faktore koji čine da joj muškarac bude privlačan.

Faktori privlačnosti su:

  1. Dobar izgled – žene kao i muškarce privlači fizički izgled, fizička lepota, atraktivnost. Muškarci nešto više pridaju značaj fizičkom izgledu nego žene ali to ne znači da žene ne privlače zgodni muškarci. Žene kao i muškarci posmatraju muškarce i komentarišu njihove fizičke karakteristike. Šta je zgodan muškarac to je stvar ukusa, ali svakako da zgodnog muškarca odlikuju maskuline crte, visina, simetrija, lepo lice i markantne cte lica, široka ramena i sl.
  2. Sigurnost – mnoge žene tragaju za sigurnošću. One žele da se osećaju sigurno i zaštićeno pored svog muškarca. U sigurnost se ubraja novac, stambena obezbeđenost, materijalna dobra ali i muškarčevo zaštitničko ponašanje, pomaganje ženi da reši probleme i sl.
  3. Socijalni status – odavno je poznato da mnoge žene teže da budu sa muškarcima visokog društevnog statusa. To su obično direktori, menadžeri, političari, preduzetnici, lekari, sveštenici, popularne ličnosti itd. Visoki socijalni status je stvar prestiža, retkosti, a često je i u vezi sa materijalnim dobrima i bogatstvom. Žena čiji je muškarac VIP, poznata ličnost i sl., se oseća važno, posebno i zapaženo u društvu. Mnoge žene joj zavide, dive joj se, ona je njihov uzor, predmet divljenja i kritike.
  4. Lojalnost – većina žena teži da ostvari sa muškarcem duboku, intimnu, stabilnu emocionalnu vezu. To podrazumeva očekivanje žene da joj muškarac bude lojalan, veran i da bude samo njen.
  5. Samopouzdanje – žene preferiraju samopouzdane muškarce, često one koji imaju više ili bar jednako samopouzdanja kao i one. Retko koja žena će pristati da bude sa muškarcem koji ima manje samopouzdanja od nje. Mnoge žene (ne sve) imaju manjka samopouzdanja pa ih privlače samopouzdani muškraci jer se one sa njim osećaju moćnije, sigurnije, vrednije i samopouzdanije. Neke žene (naročito one manje iskusne) ne umeju da prepoznaju samopouzdanog muškarca. One brkaju samopouzdanje sa narcizmom i ego tripom.
  6. Humor – žene vole humor, zabavu i emocionalnu stimulaciju. Muškarac koji ne daje emocionalnu stimulaciju je dosadan, previše regularan i ozbiljan. Većina žena voli zabavne muškarce, one koji umeju da joj podignu raspoloženje kada se ona ne oseća dobro.
  7. Nedostupnost -žene privlače muškarci koji su nedostupni, ili bar nisu lako dostupni. Svakako ih ne privlače muškarci koji su lepljivi, očajni, napadni, dosadni, skloni ljubomori i kontrolisanju. Ono što nije lako dosptuno više se želi od onoga što je lako i uvek dostupno. To je razlog zašto mnoge žene “odlepe” za muškarcima koji su misteriozni, ne pričaju mnogo, koji su često zauzeti ili odsutni i sl. Neke devojke ili žene se zaljube u oženjene, “rezervisane” muškarce jer oni nisu uvek i lako dostupni i za njih moraju da se bore.
  8. Avantura – žene privlače avanturisti, “opasni” momci, koji stvaraju ženi uzbuđenje i razbijaju svakidašnje rutine. Oni ženi podižu adrenalin, stvaraju iznenađenja, nepredvidivi su (nisu dosadni) i stimulišu njenu radoznalost.
  9. Duboki, intimni i strastveni seks – žene kao i muškarci jako pridaju značaj seksu i seksualnom uživanju. Jedina razlika je u tome što žene manje o tome otvoreno pričaju. Žena će se lako vezati za muškarca koji ume da je seskualno zadovolji, koji ume da je uzbudi, otkrije joj neke nove stvari i probudi u njoj svu njenu strastvenost.

Da li je to realno?

Kada pogledate ovaj spisak privlačnih osobina, logično je da se pitate da li je to jedna osoba? Da li postoji muškarac koji sve to ima? Iako postoji on je statistička greška i verovatno je već zauzet. To je i razlog zašto žene (kao ni muškarci) retko (gotovo nikada) ne dobiju ceo paket.

Da li možete da zamislite avanturistu, zabavljača, šarmera atraktivnog izgleda koji je u isto vreme lojalan, veran i spreman da se veže samo za jednu ženu i pruži joj emocionalnu i svaku drugu sigurnost. Sigurnost i avantura su prilično suprostavljene, kao avantura i lojalnost, na primer.

Žene se dosta razlikuju među sobom i stoga se ne može definisati neki univerzalni ženski profil, to bi bila preterana generalizacija, što znači neistina. Žene različito vrednuju gore navedene faktore.

Kako žene biraju muškarca?

Koji će faktori doći više do izražaja zavisi i od toga da li žena traži dečka, vezu, seks avanturu ili bračnog partnera. Svakako da su za brak atraktivnije osobine: sigurnost, lojalnost i socijalni status, dok su za avanturu privlačnije: humor, avanturizam, dobar seks i privlačan fizički izgled.

Ono što kod žena izaziva strast i zaljubljenost su: samopouzdanje, humor, avanturizam, nedostupnost i strastvenost. Muškarci koji poseduju sve ili većinu ovih osobina su pravi zavodnici, šarmeri i švaleri. Oni mogu gotovo lako da zavedu bilo koju ženu, čak i onu udatu za muškarca visokog statusa. Da je to cela priča oni bi bili prototip muškog savršenstva. Međutim uvek postoji i ona druga strana, ne tako atraktivna, manje vidiljiva na prvi pogled. Problem sa takvim muškarcima je u tome što oni teško da mogu biti lojalni, često su narcistički tipovi ličnosti, emocionalno praznjikavi i ne baš mnogo empatični. Oni nisu baš skloni emocionalnom vezivanju, nisu baš rođeni za brak i roditeljstvo. Ali su svakako uzbudljivi i zabavni za avanture. Problem je što život u celini, brak i porodica nisu avantura.

Seksualna strastvenost je takođe jako važna. Dobar seks može da kompenzuje brojne nedostatke sa gornjeg spiska. Žene vole seks, kao i muškarci. Neke su manje a neke više iskusne. One manje iskusne vole da imaju partnera koji će da bude lider, učitelj i koji ći ih naučiti da se oslobode i slobodno ispolje svoju ženstvenost, svoju seksualnost. S druge strane postoje žene koje su vrlo iskusne u seksu, žene koje nisu inhibirane i one tragaju za muškarcima koji će moći da ih isprate i zadovolje. Duboki, intimni seks je mnogo više od tehnike, “gimnastike”. Dobar seks podrazumeva iskustvo, emocionalnu dubinu, spremnost da se pokažu emocije, spremnost da se prepusti strasima itd.

Postoji još jedna osobina koja podjednako privlači i muškarce i žene. To je harizmatičnost. Harizmatine osobe gotovo magnetski privlače ljude oko sebe. Oni ne moraju nešto specijalno da učine, da bi bile privlačne.

Šta je u osnovi harizmatičnosti?

Harizmatičnost je spoj autentičnosti i strastvenosti. Harizmatična osoba je samopouzdana, ne trudi se da bude neko drugi i stoga je autentična, ona je ono što jeste. Ljudi vole autentične, neisfolirane osobe, osobe koje se ne forsiraju da budu nešto što nisu. U isto vreme harizmatična osoba je strastvena osoba. Njena strastvenost se ogeda u gotovo svemu što radi, načinu na koji govori, temi o kojoj govori, onome što radi i sl.

Najčešća greška koju žene čine pri odabiru svog muškarca jeste da u njemu traže nešto što one nemaju, on ima, a one žele to da imaju i dobiju to preko i kroz njega. To je nezrela strategija. Žena koja to čini nije samopouzdana.

Samopouzdana, uspešna žena treba da bude nezavisna, što znači da se oslanja više na sebe, da teži samu sebe da izgradi a sa muškarcem da to podeli. Uspešna, samopouzdana žena ne zavisi od muškaraca ni emocionalno ni finansijski, ona je slobodna, ispunjena i sigurna u sebe. Ona traži istog takvog muškarca. Suprotnost tome je simbioza, zavisnost i nezrelost. U simbiotskoj, zavisnoj vezi se niko ne oseća srećno, ni muškarac ni žena. Zato žena treba da radi na sebi, da bude samopouzdana, nezavisna i srećna, sa ili bez muškarca.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Sujeta – slast za ego, otrov za dušu

Sujeta – slast za ego, otrov za dušu

Šta znači biti sujetan? Sujeta ili taština je pojam koji ima negativnu konotaciju. Kada kažemo za nekoga da je sujetan to smatramo negativnom karakteristikom njegovog / njenog karaktera. Svi ljudi su sujetni, bez izuzetka, ali se ljudi razlikuju u stepenu izraženosti njihove sujete. Kada se u svakodnevnom govoru kaže za nekoga da je sujetan obično se misli na nekoga sa izraženom, prenaglašenom sujetom.

Kakva je sujetna osoba?

Sujetna osoba je:

1. preosetljiva na kritiku i odbacivanje
2. ima izraženu želju da dobije potvrdu od strane drugih ljudi
3. ima nisko samopoštovanje
4. čvrsto se identifikuje sa svojim egom i grčevito se drži te idenitifikacije

Sujetne osobe su preosetljive na kritiku. One svaku kritiku doživljavaju intenzivno, lično, kao znak odbacivanja. Ako kritikujete sujetnu osobu ona će postati ljuta i povređena i osećaće se odbačeno. Sujetna osoba žudi za prihvatanjem i odobravanjem od strane drugih. Sujetna osoba je osoba gladna ljubavi. Sujetna osoba se oseća nevoljeno a ne ume da voli sebe u zadovoljavajućoj meri. Zato ona traži potvrdu svoje vrednosti od strane drugih ljudi. Spolja može delovati arogantno, nadmeno i samouvereno. Dok iznutra se oseća nesigurno, povređeno, usamljeno, odbačeno, besno i prazno.

Zašto je sujeta “slast za ego”?

Kada sujetna osoba osvaja druge ljude, dobija njihove komplimente i divljenje, ona procveta. Oseća se kao da je na sedmom nebu. Ti uzbudljivi, ekstatički osećaji moći, lične vrednosti i prihvaćenosti dižu njen ego u nebesa. Osećaj ličnog trijumfa je jako uzbudljiv, prijatan i eksicitirajući kao droga. Osoba lako postaje zavisna od njega i teško ga se odriče. Problem je u tome što svi ti osećaji (kao i svi drugi) ne mogu da traju dugo. Za sujetu važi poznata narodna izreka: ko visoko leti, nisko pada. Kada prestanu aplauzi, divljenje i prihvatanje, sujetna osoba ostaje bez svoje duševne hrane i ponovo zapada u stanje apatije, umerene i hronične potištenosti (distimije), koja može biti praćena povremenim epizodama očaja.

Zašto je sujeta „otrov za dušu“?

Sujeta je “otrov za dušu” jer sprečava prirodan kapacitet osobe da se razvija i dostigne svoj krajnji cilj ličnog i spiritualnog razvoja a to je sloboda od ega. Sloboda od ega ne znači gubitak ega, jer je to nemoguće. Sloboda od ega znači distanciranje od ega, svest da ego postoji ali da je ego samo ego a ne suštinska odlika nečijeg identiteta. Ego je samo filter kroz koji posmatramo sebe, druge i svet. Iako imam ego ja sam mnogo više od njega.

Od čega se sastoji ego?

Ego je dečija i kulturna tvorevina sa kojom smo se identifikovali tokom razvoja. Ego se sastoji od niza kulturnih i porodično uslovljenih vrednosti, uloga i identiteta. Ego ne možemo razoriti niti izbrisati iz našeg uma, ali ga možemo prevaziđi. Možemo se izdići iznad njega, tako što ćemo uvideti da ego nije suština našeg bića. Svako ima ego ali niko od nas nije ego.
Sujetna osoba je osoba koja je centrirana na svoj ego. Ona ne vidi da ona može da postoji izvan svog ega. Zato je tako fragilna i preosetljiva. Dokle god osoba veruje da je ona ego, ona neće biti u stanju da sebe prihvati bezuslovno i oslobodi sebe ropstva sujete.

Kada osoba bezuslovno prihvati sebe ona oseća duševni mir, spokoj, celovitost, radost i iskrenu ljubav prema sebi, drugima i svetu. To je ljubav bez očekivanja i interesa. Volim zato što postojim a ne zato što želim da posedujem nešto ili nekoga. Kada osoba shvati i doživi da nije svoj ego ona više ne žudi za prihvatanjem od strane drugih. Više ne teži savršenstvu. Može slobodno i udobno da živi u svojoj koži jer se više ne identifikuje čvrsto sa svojim ego programima, stečenim identitetima i uverenjima. Takva osoba je svesna sebe, ali je i dalje nesavršena. Ali to više nije problem. Nesavršenost joj ne smeta, jer se više ne vezuje za ego.

Osnovni ego program je: vrediš onoliko koliko te značajni drugi prihvate i potvrde. Kada postanemo svesni tog programa i prestanemo da ga sledimo, postajemo slobodni od ropstva sujete. Ego program je onaj u koji veruju deca. To je program kome smo naučeni i trenirani od rođenja pa sve do odraslog doba. Ego program kaže: budi ono što drugi kažu da ti jesi, oni bolje znaju od tebe kakav si i koliko vrediš. To je naravno iluzija. Ko može da vas bolje zna od vas samih? Ne može niko.

Kako možemo prevazići ego i sujetu?

Tako što ćemo zaviriti u sebe i potražiti odgovore iznutra. Koje odgovore tražimo? Tražimo da odbacimo iluzije o tome ko verujemo da jesmo. Kada odbacimo te iluzije ostaje ono to stvarno jesmo. To se ne može opisati rečima jer to nije koncept već doživljaj. Doživljaj da nismo ego oslobađa i uvodi nas u svet prave samospoznaje i unutrašnjeg mira.

Ako želite da osetite svoje pravo Ja koje leži izvan okvira Ega, prijavite se za online seminar: Direktno iskustvo istine. U okviru ovog seminara doživećete svoje pravo Ja, kada odbacite lažne identitete i impresije sa kojima ste se identifikovali. To je veoma važno otkriće koje će vam pomoći da mnogo brže napredujete u svom psihoškom razvoju. Za sve informacije u vezi ovog seminara možete me kontaktirati putem email adrese onlinepsihoterapija@gmail.com.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog