Osobe koje pate od anksioznih poremećaja se svakodnevno ili s vremena na vreme susreću sa neprijatnim osećanjim povišene anksioznosti ili napada panike čiji su simptomi ubrzano plitko disanje, ubrzan rad srca, znojenje dlanova, stezanje u grudima, blaga vrtoglavica, mišićna napetost, trnjenje i peckanje u stopalima i šakama, zujanje u ušima. Ovi simptomi su neprijatni i iritirajući od prvog momenta kada se jave a posebno kasnije kada postanu uobičajena pojava. Neke osobe uspevaju da ih tolerišu i zanemare a nekima to teže ide čak i uz pomoć adekvatne terapije. Dodatna negativna osećanja kao što su anksioznost, bes i deprimiranost povodom povišene anksioznosti/paničnih napada mogu otežati oporavak jer dodaju sveopštem stanju uznemirenosti.

Anksioznost povodom anksioznosti

Anksioznost povodom anksioznosti ili strah od straha se javlja kao redovna pojava u sklopu paničnog poremećaja. “Šta ako+doživim ponovo onaj osećaj”, “Šta ako+se onesvestim”, “Šta ako+doživim srčani udar”, “Šta ako+izgubim kontrolu nad sobom i uradim nešto što ne želim” su neke od “Šta ako+negativni ishod” disunkcionalnih misli koje aktiviraju anksioznost povodom javljanja ponovnog paničnog napada. Takođe, anksioznost povodom anksioznosti se može javiti i upornim samoposmatranjem odnono fokusiranjem na senzacije u telu koje liče na one koje su se javile tokom paničnog napada. Pa tako osoba može stalno osluškivati srce i ako se javi malo jače lupanje npr. ukoliko se upravo popela uz stepenice i pojačala tempo kretanja ona može pogrešno protumačiti da kreće panični napad. Niz ovakvih pogrešnih tumačenja može dovesti do samoindukcije novih napada panike.

Karaktaristična je i anksioznost tipa “Šta ako+poludim” i javlja kao simptom kod većine anksioznih poremećaja, više o tome pročitajte ovde.

Važno je da osoba nauči da:

  1. su anksiozne misli uvertira u nove anksiozne/panične napade, da su beskorisne i nerealne,
  2. strah od simptoma anksioznosti otezava oporavak od iste i da simptomi mogu da se prevađu ako se ne precenjuje njihov značaj,
  3. senzacije u telu pripisuje pravim uzrocima njihovog nastanka (umor, fizička aktivnost i sl.) a ne da ih po automatizmu svrstava u simptome anksioznosti.

Bes povodom anksioznosti

Bes povodom anksioznosti se može javiti kada se osoba duže vremena bori sa osećanjem povišene anksioznosti i kada se posle nekog vremena ona povuče pa ponovo javi. Prateće misli su “Evo ga ponovo to prokleto osećanje”, “Dokle više, ne mogu da podnesem to, mnogo me nervira”, “Zašto se sad ponovo javlja kad je bilo sve u redu” i sl.

Ma koliko simptomi koji prate anksioznost bili iritirajući, važno je naučiti da:

  1. Ne prihvatanje i negativan stav prema simptomima neće uticati da se oni smanje naprotiv pojačaće ih-nije smisleno biti besan povodom simptoma nekog poremećaja (npr. to je kao da se ljutite jer vas boli glava kada imate migrenu),
  2. Samo kada prihvatimo anksioznost kao deo svakodnevnog funksionisanje i budemo strpljivi možemo lakše sa njom da se borimo,
  3. Anksioznost se ne može ugušiti ona je emocija kao i svaka druga i prirodno je da postoji i da se javlja s vremena na vreme u većoj ili manjoj meri, ali je bitno da se ne produbljuje.

Deprimiranost povodom anksioznosti

Deprimiranost, slično besu povodom anksioznosti, može se javiti nakon dužeg trajanja simptoma anksioznih poremećaja. Tipični načini razmišljanja koji aktiviraju deprimiranost su “Ja ovo neću moći nikada da prevaziđem”, “Ovo je tako nepodnošljivo i nemam više snage da se borim sa tim”, “Moj život je uništen zbog ovoga” i sl. Suština je u tome što osoba percepira da se nalazi u stanju bespomoćnosti i začaranom krugu iz koga nema izlaza. Dodatno, nakon dužeg anksioznog ili paničnog stanja osoba može osećati prazninu, pa može protumačiti to stanje kao depresiju (više o tome pročitajte ovde). Osećanje deprimiranosti se obično javlja ukoliko se osoba ne obraća stručnom licu povodom svojih simptoma već pokušava sama da ih prevaziđe a to radi na pogrešan način, ukoliko se osoba obratila stručnom licu ali tretman nije adekvatan i ne dolazi do pomaka ni nakon dužeg lečenja ili to nije onako kako osoba očekuje.

Lečenje anksioznih poremećaja zahteva vreme ali adekvatni tretman donosi efekte (više o lečenju anksioznih poremećaja pročitajte ovde), normalno je da se osetite deprimirno s vremena na vreme ali to neće poboljšati stanje u kome se nalazite.

Bolje je da razmišljate na ovaj način:

  1. Anksioznost je iritirajuća ali podnošljiva, postoje situacije kada sam je prevazilazio/-la što dokazuje da mogu da se izborim sa njom,
  2. Iako me ponekad ometa da funksionišem, to ne znači da mi može potpuno ukinuti sve životne radosti,
  3. Što je pre shvatim kao nešto što dođe i prođe, lakše ću prihvatiti svaki put kad se pojavi jer znam da je to trenutno stanje.

Stanje povišene anksioznosti može biti iritirajuće, iscrpljujuće i teško ali se može podneti i tolerisati. Ne treba pustiti da simptomi ansksioznosti upravljaju vama i budu primarni sadržaj vaših razmišljanja. Ne besnite na svoju anksioznost, ne plašite je se, prihvatite je kao deo svakodnevnog funkcionisanja, nađite prave načine da je tretirate i preusmerite se na realan život van vaše glave i simptoma.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja