Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)?
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je vrsta anksioznog poremećaja kod kojeg se javljaju uporne, neželjene misli (opsesije) i ponavljajuće radnje (kompulzije) koje osoba oseća da mora da uradi kako bi smanjila osećaj unutrašnje napetosti ili sprečila neku zamišljenu opasnost.
Opsesivne misli često uključuju strah od kontaminacije, sumnje, potrebu za simetrijom, nasilne ili neprihvatljive sadržaje. Da bi umanjila nelagodu koju te misli izazivaju, osoba razvija rituale – kompulsivne radnje – poput pranja ruku, proveravanja, brojanja, ponavljanja reči u sebi ili izbegavanja određenih mesta ili predmeta.
Iako ove radnje donose kratkotrajno olakšanje, one ne rešavaju uzrok anksioznosti. Naprotiv, održavaju poremećaj jer učvršćuju verovanje da su opsesivne misli opasne i da se sa njima ne može izaći na kraj bez rituala.
Možda će vas zanimati šta su opsesivne misli „bez“ kompulzija.
Zašto ne prestajemo sa ritualima?
Kompulzije opstaju jer osoba veruje da su neophodne – da će je zaštititi od neprijatnih emocija ili opasnih posledica. Postoje dva ključna razloga zašto se teško napuštaju:
- Donose trenutno olakšanje, što ih čini „rešenjem“ u trenutku krize.
- Javlja se snažan strah šta će se dogoditi ako ritual izostane.
Tako nastaje začarani krug: opsesija → strah → kompuzija → olakšanje → nova opsesija.
Kako izaći iz začaranog kruga OKP-a?
Prvi korak ka oporavku je donošenje svesne odluke da se suočite sa neprijatnošću umesto da je izbegavate. To uključuje:
- Spremnost da istrajete čak i kada anksioznost raste.
- Odluku da nećete više verovati strahu, već svom kapacitetu da ga izdržite.
- Prihvatanje toga da se anksioznost ne rešava kontrolom, već puštanjem da prođe.
Šta se dešava kada osoba prestane da upražnjava prisilne radnje?
Kada osoba sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem svesno odluči da prekine sa ritualima, dolazi do naglog porasta anksioznosti. To nije slučajnost – to je prirodna reakcija uma koji je navikao da koristi rituale kao način izbegavanja neprijatnih emocija. U tom trenutku, osoba se nalazi licem u lice sa upravo onim čega se najviše plaši: anksioznošću, ali i potisnutim emocijama kao što su krivica, stid, tuga ili neizraženi bes – često usmeren ka bliskim osobama.
Rituali su, na neki način, služili kao „psihološka brana“ koja je sprečavala da ta osećanja dođu u svesni deo. Kada se ritual prekine, ta brana popušta, i sve ono što je godinama potiskivano počinje da isplivava. Taj proces može biti izuzetno neprijatan, ali je i neophodan za isceljenje. Suočavanje sa tim emocijama ne znači preplavljenost – već priliku da ih osvestimo, razumemo i propustimo kroz sebe bez dodatnog otpora.
Ključni korak u ovom procesu je spremnost da osoba ne pobegne kada anksioznost naraste, već da ostane prisutna. Da nauči da posmatra sopstveni strah kao prolaznu pojavu – ne kao pretnju, već kao signal da se oslobađa nečeg unutrašnjeg. To znači razviti sposobnost da se distanciramo od sopstvenih misli – da ih prepoznamo kao mentalne sadržaje koji dolaze i prolaze, a ne kao apsolutne istine koje zahtevaju hitnu reakciju.
Drugim rečima, osoba uči da ne veruje svemu što joj um govori. Uči da ne reaguje automatski, već da dozvoli emociji da postoji bez potrebe da je momentalno ukloni. I upravo tada počinje stvarna promena – ne zato što je strah nestao preko noći, već zato što više ne upravlja njenim ponašanjem.
Oslobađanje od prisilnih radnji nije proces „gašenja“ straha, već izgradnje kapaciteta da ga izdržimo. Što više vežbamo da ostanemo prisutni uz anksioznost, bez rituala i izbegavanja, to mozak uči da ta emocija nije smrtonosna, već – prolazna. A kada to spoznamo kroz iskustvo, više nismo zarobljeni. Postajemo slobodni.
Korisna strategija: Tehnika odloženog odgovora
Kada osetite jak poriv da uradite ritual, ne morate odmah da reagujete. Umesto toga, recite sebi:
„Sačekaću 5 minuta, pa ću odlučiti da li je zaista potrebno.“
Tokom tog vremena, fokusirajte se na disanje, osluškujte telo, posmatrajte misli bez potrebe da ih analizirate. U mnogim slučajevima, impuls oslabi sam od sebe.
Šta je važno da ne radite?
- Ne budite nedosledni – ako nekada odustanete od rituala, a nekada ne, šaljete sebi poruku da vam je ritual ipak potreban.
- Ne odustajte kad strah naraste – to je trenutak kada se uči toleranciji.
- Ne naprežite se fizički – opuštenost pomaže da anksioznost brže prođe.
- Ne ulazite u dijalog sa opsesivnim mislima – posmatrajte ih kao prolazne, bez uplitanja.
- Ne tražite trenutno olakšanje u alkoholu, drogama ili sedativima bez nadzora stručnjaka.
Put do oslobođenja od kompulzija nije lak, ali je moguć
Oslobađanje od kompulsivnih rituala nije brz ni linearan proces. Biće uspona i padova. Nije važno da sve ide savršeno – važno je da ne odustanete. Svaki trenutak kada se ne povinujete porivu, već birate svesno delovanje, jačate svoju unutrašnju snagu. Naučiti kako da podnesete anksioznost bez potrebe za kontrolom – to je pravi korak ka trajnom oslobađanju. Ako vam nekada ne uspe, polako i ne demorališite se, nemojte odustati kada postane teško i zamorno. Naučite da tolerišete strah i druga negativna osećanja. Naučite kako da se ne opirete strahu.
U našem savetovalištu možete zakazati termin kod psihologa i psihoterapeuta koji se specijalizuju u ovoj oblasti i koriste znanje iz kognitivno bihervioralne psihoterapije, kako bi što efikasnije pomogli klijentima da prevaziđu problem u vezi sa opsesivnošću i opsesivnom kompulzivnim poremećajem.
Aleksandra Tasić,
Master klinički psiholog i KBT psihoterapeut u superviziji
Kontakt za zakazivanje savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
2 thoughts on “Čemu služe kompulzivne (prisilne) radnje i kako da ih se oslobodite?”
Evo ovako. Ja imam ja jedan vrlo uznemiravajući problem, a u pitanju je OKP. Pre je bilo blaže, ali sada kad god bi gledala nešto na kompu ili TV-u dovoljno je da vidim neku stvar koja će me asocirati na nešto iz stvarnog života, npr. vidim kako osoba istu boju kože ili kose kao neko i to me asocira na tu neku osobu i onda ja tako krenem da vrtim te misli i krenem da se plašim. Najgore je kada treba da masturbiram na neke slike npr. i onda sasvim slučajno naletim na sliku osobe koja ima istu boju kože ili kose kao neko koga ja poznajem i onda krenem da se plašim da sa mnom nešto nije u redu, jer npr. to me asocira na nekog clana moje porodice. I onda se zapitam: ‘Sta ako krenem zbog ovog da mislim na rodbinu ili nekoga od mojih svaki put kad krenem da masturbiram?’ ne mogu normalno da se fokusiram na mastrurbiranje, a i na druge radnje kao što je učenje, gledanje TV-a itd. Najgore je što ne znam zašto mi se to dešava, a često se plašim da nešto sa mnom nije u redu i da ću povrediti nekoga. Zanima me da li je ovo u pitanju samo OKP ili je nešto više. Jer nikada pre nisam imala ovako uznemirujuce misli a sada ih vrtim gotovo godinu i po dana. Ima dana kada su slabijeg inteziteta, a ima i jaceg. A najgore je sto posle svake misli imam osecaj krivice i kao da nesto sa mnom nije u redu. Te misli mi bukvalno pokvare dan i nekad ne mogu uopšte normalno da funkcionišem. Zanima me da li je sa mnom sve u redu? I kako da prevaziđem ovo?
Ljudi evo nesto ukratko od mene kako da se resite tim glupostima koje su vam u glavi i koje nemaju nikakve veze sa realnoscu i koje nisu nista drugo osim obicne gluposti .Prvenstveno nemojte citati svakakve gluposti na internetu jer sam i ja tako citao i onda je normalno da se covek uplasi ono sto treba da radite da se resite tih gluposti koje vam se prolaze kroz glavi su sledece : prvo idite kod doktora proverite vase zdravstveno stanje dajte krvnu sliku i obavezno mozda vam je cudno malo da proverite da li imate bakteriju u zelucu jer ako je ona prisutna onda nemate dobar san iskljucivo ljudi koji ne spavaju dobro imaju barem neki mali zdravstveni problem proverite sve disajne puteve jer ako disemo dobro onda nam je i zivot lep 🙂 takodje ako zeludac nije na svom mestu on ne radi normalno i zato emotivno reagujemo na svaku sitnicu i onda srce pocne da lupa gubimo kontrolu nad sobom i onda mislimo da cemo umreti i td i td obicna glupost nakon dva minuta nama nije nista naravno ne umire se tako lako ljudi 🙂 antidepresive sto se tice mene moze se i bez njih zasto zato sto smo mi vladari naseg uma i nemojte te gluposti da koristite jer samo mozete da postanete zavisni od toga a mislite da vam pomazu bolje resite vase zdravstvene probleme koje su povezane sa vasom psihom i onda ce te se resiti svih vasih problema eto toliko od mene ne zaboravite da je zivot dug pred vama da imate porodicu iza sebe trudite se oko njih na internetu citajte samo ono sto utice pozitivno na vasu psihu to sto ste citali nemojte vise vremenom ce ta sliks da izbledi vezvajte disanje radite yogu bavite se sportom jedite zdravu hranu gledajte zdrave emisije trudite se da zavrsite skolu posao ce kad tad dodje sam po sebi ako vam nesto trne u glavi vi to kulirajte kao da ne postoji ako vam nesto zuji u usiju pustite muziku fokusirajte se na to sto vidite svojim ocima i to sto stvarno cujete svojim usima i te glupostice vremenom da nestanu svakog coveka nesto ponekad boli tako da morate i to da prihvatite pozdrav i da izvinite zbog mojih tacaka i zareza mrzi me da ih pisem 😀