Sigurna ponašanja predstavljaju ona ponašanja za koja mislimo da nam pomožu a ustvari nam odmažu u rešavanju problema. Osobe koje imaju problema sa nekom vrstom anksioznog poremećaja često primenjuju ovakva ponašanja. Na primer, ukoliko osoba ima panične napade sa agorafobijom ona će uvek kada odlazi negde van kuće povesti sa sobom neku tzv. sigurnu osobu (obično onu u koju ima najviše poverenja) koja će biti uz nju ukoliko se panični napad ponovi. Čest je slučaj da osobe kojima su prepisani (a često i nisu prepisani) anksiolitici nose sa sobom ove lekove kako bi ih „za svaki slučaj“ imali pri sebi ako se uznemire-ovo može biti problem jer se dešava da se lek uzima mimo prepisane doze i na svoju ruku pa tako osoba počne da veruje da ako nema lek pri sebi ona neće moći da se smiri što je zapravo zabluda. Osobe koje imaju fobiju od npr.vožnje autobusom mogu stajati blizu vozača ili blizu vrata kako bi im bilo lakše da izađu ukoliko im se poveća strah. Kada je u pitanju problem sa socijalnom anksioznošću kao sigurno ponašanje može se koristiti konzumiranje alkohola koje ima za cilj stvaranje osećaja „opuštenosti“ u komunikaciji sa drugima.

Šta je cilj sigurnih ponašanja?

Kao što je navedeno na početku, za osobe koje imaju problema sa povišenom anksioznošću  sigurna ponašanja predstavljaju načine rešavanja problema. Međutim, sigurna ponašanja to nisu. Osoba ima privid da dolazi do rešenja jer ovakva ponašanja dovode do trenutnog smanjenja napetosti odnosno anksioznosti. Efekat je na žalost samo trenutan-na duže staze sigurna ponašanja ne samo da neće dovesti do potpunog rešavanja problema već neka od njih mogu napraviti nove probleme (npr. zloupotreba medikamenata ili alkohola).

Šta su zapravo sigurna ponašanja?

U suštini sigurna ponašanja su disfunkcionalne strategije rešavanja problema koje se primenjuju jer su za osobu to jedini načini da (bar donekle) umanji svoju anksioznost. U terapijskoj praksi je cilj da se usvoje nove, funkcionalne strategije rešavanja problema koje će pomoći osobi da potpuno reši svoj problem. Nekada klijenti pokazuju otpor da ukinu sigurna ponašanja što je razumljivo jer je za njih to dugo vremena bilo najbolje i često najlakše rešenje.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja