Iako nije poželjno uvek generalizovati razlike između muškaraca i žena, često se dešava da su upravo ove razlike razlog nerazumevanja između partnera u emotivnim vezama. Prikazaćemo sada muške i ženske načine shvatanja određenih aspekata komunikacije koji su uobičajeni uzrok stvaranja „razdora“ među partnerima.

Shvatanje bliskosti. Žene obično imaju potrebu za razgovorom, kada razgovaraju sa nekim o svojim problemima i dubokim intimnim doživljajima one osećaju najveći stepen bliskosti, osećaju da su cenjene i podržane ako ima ko da ih sasluša. Muškarci sa druge strane imaju izuzetnu potrebu za sopstvenom nezavisnošću, i teško „puštaju“ druge da ulaze u svet njihovoh intimnih doživljaja, teže pričaju o tome da imaju probleme i teže ih dele sa partnerkom-žele da sami izađu na kraj sa tim.

Rešavanje konflikta. Obično kada nastane problem žene žele odmah da ga reše misleći da ako se problem ne reši odmah onda će odugovlačenje doneti nove probleme. Kada primete da partner odlaže diskusiju tumače to kao da njima nije ni stalo do njih. Sa druge strane, muškarci žele da odlože vreme rešavanja konflikta kako bi se osećali da oni na neki način učestvuju u tome po sopstvenoj volji a ne zato što ih je partnerka na to primorala.

Shvatanje svađe. Žene misle da se nesporazum mora izglediti po svaku cenu jer će to uticati na njihov odnos-ako se odnos ne izgladi doći će do distanciranja i šansa za uspostavljanje bliskosti je sve manja. Sa druge strane muškarci ne vole svađu, svađa izaziva neprijatna osećanja koja bi oni da zaobiđu. Obično se osećaju da je najbolje da nisu tu kada svađa otpočne.

Stilovi slušanja. Žene misle da ih muškarci uopšte ne slušaju, jer da ih stvarno slušaju oni bi određenim gestovima to i pokazivali. Međutim, muškarci čak i ako ćute oni slušaju ali nekad nemaju odgovore na sva pitanja koje im partnerka postavi pa i ne odgovore ništa već odlože za kasnije ako im nešto padne na pamet.

Izražavanje emocija. Kada se žena razbesni ili traži da se neke stvari raščiste to muškarci mogu da protumače kao gunjđanje, preteranu emotivnost, agresiju pa čak i kao histerično ponašanje. Sa druge strane sebe smatraju racionalnim u rešavanju bilo kakvih problema dok to žene protumače kao njihovu nesposobnost da izraze svoje emocije, a na kraju pomisle da oni i nemaju nikakve emocije.

Kompromisi. Praveći kompromis i popuštajući svom partneru žene misle da tako doprinose vezi, da unapređuju odnos. Muškarci često kompromis i popuštanje sa njihove strane vide kao nešto što je negativno jer tako pokazuju  da nisu „pravi muškarci“ već neke marionete sa kojima može da se manipuliše.

Iako smo ove načine ponašanja okarakterisali kao muške/ženske ne treba na njih tako stereotipno gledati. Nekad se dešava da su uloge zamenjene. Ono što jeste bitno je da se ne treba čvrsto držati ovih uloga već se sa jednog i drugog ekstrema pomeriti ka „sredini“. Potrebno je shavtiti i uvažiti drugu stranu i biti spreman pomaći se ka onom drugom ekstremu kako bi se uspostavio balans. Nećeti biti manje muškarac ako saslušate svoju partnerku, klimajući glavom i davajući joj podršku i nećete biti više žena ako baš svaki put budete „gunđali“ oko nečega.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog