Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine. Na primer, anksioznost se može ispoljiti kroz napade panike, sve vrste fobija (agorafobija, strah od paukova, visine itd.), generalizovanu anksioznost (tzv. preteranu brigu), zdravstvenu anksioznost (tzv. strah od smrti i bolesti), opsesivno – kompulzivni poremećaj (stalno ponavljajuće zastrašujuće misli i rituali koje osoba sprovodi da bih umanjila strah), socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa, stidljivost u komunikaciji), nesanicu (problem da se zaspi, plitak san, rano buđunje i sl.), posesivnost, seksualne probleme (erektivna disfunkcija, prerana ejakulacija, anorgazmija), psihosomatske tegobe (problemi sa varenjem, tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, astma, čir itd.) itd. Iako svi navedeni poremećaji izgledaju kao veoma različiti u njihovoj osnovi stoji isti uzrok – anksioznost.

Šta je anksioznost?

Aksioznost je neprijatno stanje strepnje, odnosno strašljivog isčekivanja da će se nešto loše desiti. Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško podnositi njene posledice. To bi bila fenomenološka definicija anksioznosti, odnosno definicija koja opisuje kako se anksioznost ispoljava.

Zašto se anksioznost uopšte javlja?

Anksioznost je simptom, signal, alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, supresuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. Osećanja koja osoba nastoji da kontroliše, odnosno supresuje mogu biti: strah, tuga, bes, bespomoćnost i sl. Anksioznost je samo signal da osoba više ne može da potiskuje. Osećanja koje osoba nastoji da potisne su zaostavština različitih trauma koje je osoba imala tokom života.

U osnovi jednog simptoma može ležati niz sličnih traumatskih iskustava. Na primer, osoba ima strah od otvorenog prostora, to je simptom u čijoj osnovi je strah od gubitka ili narušavanja personalne emocionalne granice. Kada je granica narušena osoba oseća strah ili paniku. U osnovi ove vrste straha može ležati niz trauma zlostavljanja (emocionalnog, seksualnog ili fizičkog), odnosno situacija u kojima je zaista bila grubo narušena emocionalna granica te osobe i osoba se osećala ugorženo, nesigurno i bespomoćno, bez mogućnosti da se odbrani. Telo (mozak) pamti takve situacije i kasnije reaguje na sve situacije koje podsećaju na mogućnost da osoba opet bude bespomoćna i nezaštićena. Tada se aktivira ankisoznost kao alarm.

Anksioznost postoji dok god osoba potiskuje i nastoji da kontroliše anksioznost i ostala osećanja. Anksioznost se i javlila zato što je osoba previše potiskivala osećanja koja su posledica traumatskih iskustava i sada više nema kapacitet da to nastavi. To je kao da svaki put umesto da bacite đubre vi ga ćušnete pod tepih do momenta kada ispod tepiha nema više mesta i neprijatni miris počinje da se širi oko vas.

Kako se osloboditi anksioznosti?

Anksioznost opstaje dok god se opiremo njoj i drugim neprijatnim osećanjima. Jedini način da se rešimo anksioznosti je da prestanemo da joj se opiremo i suočimo se sa njom bez otpora i analize. Znači dok god pokušavamo da kontrolišemo anksioznost ona kontroliše nas. Buda je rekao: “Ono čemu se opireš to postaješ”.

Na koje sve načine pokušavamo da kontrolišemo anksioznost i na taj način je zapravo održavamo:

  1. Borba – podrazumeva mentalno i fizičko nastojanje da se anksioznost eliminiše, da se spreči njena pojava i umanji njen intenzitet. Na mentalnom nivou osoba pokušava da kontroliše svoje strašne misli (opsesivne misli, brigu, strah od bolesti i sl.) a na telesnom nivou osoba se steže, ima hronične mišićne tenzije koje služe da se anksioznost potisne, zadrži njena ekspresija (hronične mišićne tenzije u mišićima ramena, vrata, potiljka, dijafragme, nogu). Što se osoba više bori sa anksioznošću anksioznost postaje sve jača, duže traje i osoba se oseća više neprijatno, izmoreno i iscrpljeno.
  2. Izbegavanje – osoba izbegava sve situacije u kojima doživljava anksioznost ili koje je podsećaju na anksioznost (na primer: autobus, lift, bolnice, odlazak kod lekara, prilaženje devojkama itd.). Izbegavanje dovodi do pojačavanja anksioznosti jer osoba svaki put kada pobegne ili izbegne neku situaciju u kojoj se oseća anksiozno zapravo potvrđuje svoj doživljaj bespomoćnosti i nemogućnosti da podnese anksioznost.
  3. Analiza – podrazumeva mentalni vid borbe sa anksioznošću. Osoba preterano analizira svoje misli, osećanja, telesne senzacije i postupke i na taj način nastoji da kontroliše anksioznost. Na primer osoba pokušava da iskontroliše svoje misli kako ne bi mislila na neke strašne stvari, kako ne bi “izgubila kontrolu” i uradila nešto strašno.
  4. Somatizovanje – osoba koja ne misli o svojim osećanjima ona ih doživljava isključivo kao telesne simptome (tenzije, glavobolje, visok pritisak itd.).

Kako da se oslobodimo anksioznosti?

Ako želite da se trajno oslobodite od anksioznosti morate odustati od nastojanja da kontrolišete anksioznost ili druga neprijatna osećanja. Odustajanje od kontrole anksioznosti ne znači gubitak kontrole u ponašanju, to znači samo odustajanje da se supresuje anksioznost.

Odustajanje od kontrole anksioznosti podrazumeva odustajanje od borbe, izbegavanja, analize, telesnih blokada i potpuno suočavanje sa anskioznošću bez otpora i bez analize.

Kada se suočite sa anksioznošću na ovaj način ona nestaje. Kada se anksioznost pojavi, umesto da pokušavate da je eliminišete vi je namerno pojačajte i suočite se sa njom bez otpora. Dok se suočavate reci sebi: Ja priznajem anksioznost (strah) i to kako me ona čini sigurnim, Ja prihvatam anksioznost je bez otpora i analize i puštam je da ode. To primenite u svim situacijama bez izuzetka i istrajte u tome i videćete kako anksioznost sama odlazi. Ako ne uspetu u tome javite se nama i mi ćemo vas tome naučiti.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com