Depresiju prati niz negativnih i neprijatnih simptoma od kojih su najizraženiji konstantno sniženo raspoloženje, gubitak interesovanja i gubitak energije. Osoba koja ima ove i druge psihofizičke simptome (umor, malaksalost, usporeni pokreti, nesanica, glavobolja, poremećen apetit, opšta telesna napetost) koji traju duže vreme i teško se prevazilaze, postaje preokupirana njima, percepira sebe kao bespomoćnu i vremenom razvija sekundarni simptom odnosno kod nje se stvara osećanje potištenosti povodom depresije. Dakle, ona razmišlja o tome kako je njeno stanje nepodnošljivo, kako ona to više ne može da podnese i slično što dalje može pojačati negativne simptome.

Kako negativna interpretacija simptoma depresije utiče na raspoloženje?

Većina nas želi da zna kako funkcioniše njegov organizam. Kada doživljavamo promenu raspoloženja obično tražimo razlog te promene. Dakle, hoćemo da objasnimo određeni događaj odnosno doživljaj tako što ćemo mu pripisati uzrok. Traganje za uzrokom predstavlja karakteristiku ljudskog razmišljanja. Naše emocije su zasnovane na fiziološkom uzbuđenju i našoj interpretaciji tog uzbuđenja. U zavisnosti od toga kako interpretiramo senzacije koje se javljaju pri depresivnom raspoloženju mi formiriramo njihovu psihološku komponentu. Na primer, ako interpretirate depresivno raspoloženje kao nešto što je nepodnošljivo i grozno vi ćete se držati takvog načina razmišljanja dok ne shvatite da je takvo razmišljanje pogrešno i počnete da ga menjate.

Promenite interpretaciju i počnite da simptome tumačite kao neprijatne ali razumnjive i prihvatite ih kao takve, to će smanjiti njihovo trajanje i pomoći će da se prevenira njihovo ponovno javljanje. Nećete moći momentalno da prihvatite depresivne senzacije, ali ako isključite depresivno razmišljanje povodim tih senzacija osećaćete se emotivno rasterećenije. Dakle, prihvatanje i tolerancija mogu umanjiti intenzitet depresivnog doživljaja.

Pojačan fokus na negativno i neprijatno raspoloženje i druge simptome, i kod drugih poremećaja na primer anksioznih (više o tome pročitajte ovde) takođe pojačava opšte stanje neprijatnosti. Često osoba postavlja sebi pitanja tipa: „Dokle će ovo nepodnošljivo stanje trajati?“, „Zašto mi se ovo dešava?“ i tako u krug. Ono što je potrebno je da se smanji preokupiranost sopstvenim stanjem, poveća tolerancija prema neprijatnosti, i preduzmu konkretni koraci da se ono rešava. Ako naučite da razmišljate racionalno o neprijatnim osećanjima to će ih demistifikovati i stvoriti „tampon zonu“ prema njima.

Kao simptom depresije javlja se karakterističan način razmišljanja koji takođe doprinosi održavanju neraspoloženja. Više o tome pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja