Kada ste depresivni osećate se preplavljeni negativnim respoloženjem, manje vrednim, nesposobnim da započnete neku aktivnost. Ukoliko verujete da ne možete ništa učiniti da izađete iz takvog stanja počećete da vidite sebe kao nekog ko je bespomoćan.  Razmišljanje o tome kako ste bespomoćni za vas dalje znači da ne možete konstruktivno da delujete, i prema tome ostajete zarobljeni u depresivnom raspoloženju. Ipak, razmišanje koje vas uteruje u bespomoćnost se može promeniti i vi na njega možete uticati.

Za početak je dobro „uhvatiti“ takav način razmišljanja i zapitati se „Da li sam ja zaista bespomoćan/-a da uradim bilo šta?“.Istina je da vi imate snage da delujete uprkos depresiji. Imaćete poteškoća u tome, jer ćete teže obavljati neke aktivnosti, slabije ćete biti skoncentrisani na nešto, čitavo telo će se odupirati vašoj nameri da nešto uraditi, raspoloženje će vam biti u padu ali i pored toga mnoge sposobnosti koje ste imali pre depresije su tu. One nisu nestale samo su oslabile usled prirode bolesti.

Bespomoćnost može uključivati i osećanje pada u energiji, snazi. Kada ste depresivni verovatno ćete osećati i pad u energiji. Perzistentno depresivno raspoloženje, usporenost i povećano osećanje umora su očekivani. Ukoliko to posmatrate kao nešto što je stalno i definitivno manja je mogućnost da ga prevaziđete a veća da se definišete kao bespomoćni. Ukoliko na ovo stanje gledate kao na nešto što je prolazno, ali da traje duže od onog vremena koliko biste vi želeli onda ćete manje biti depresivni povodom depresivnog raspoloženja.

Depresivno raspoloženje i bespomoćnost koja ide uz njega imaju veze i sa lokusom kontrole. Osobe koje su depresivne uglavnom misle da ni na šta ne mogu da utiču, da ništa ne mogu promeniti ma šta pokušali i to ih čini bespomoćnim. Često se ovakvo razmišljanje javlja u njihovom domenu življenja, npr. ako ne mogu da nađu posao smatraju da su sve pokušali i da je problem u tome što im spoljni činioci ne idu na ruku, oni nemaju kontrolu nad spoljnim činiocima i zato se osećaju bespomoćnim i ujedno depresivnim. Istina je da mnoge stvari ne možemo da kontrolišemo ali isto iako ne možemo da ih kontrolišemo ne znači da moramo biti depresivni. Frustracije na koje nailazimo a koje možda nisu potpuno u domenu naše kontrole ne moraju nas sputati-uvek je dobro razmišljati i delovati fleksibilno kada ne možemo da ih prevaziđemo iz prvog,drugog ili petog pokušaja. Dobro je zapitati se da li smo zaista sve pokušali što je do nas i da li je moguće da u nekom domenu promenimo rigidno postavljeni cilj ili način delovanja kako bi se stvari promenile.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog