U ovom tekstu iznećemo neke praktične savete za ublažavanje i prevazilaženje blažih oblika depresivnosti u svakodnevnom životu. Za one koji pate od težih oblika depresije savetujmo da se obrate za stručnu pomoć (psihijatrima i psiholozima) jer takva vrsta problema zahteva dugotrajan i sistematski pristup uz nadzor stručnjaka. Pod blažim oblicima depresivnosti podrazumevamo prisustvo: osećanja apatije, odsustva zadovoljstva, pasivan način života, osećanje dosade, praznine, usamljenosti, suženosti interesovanja, prekomerno provođenje vremena u kući, na Internetu i generalno stereotipan (šablonski) način života.

Kako izaći iz blaže depresije?

Nudimo nekoliko praktičnih saveta kako da na aktivan način pomognete sami sebi i povećate stepen svakodnevnog zadovoljstva:

Promena životne filzofije – mnogi ljudi koji su skloni depresivnom raspoloženju potajno gaje veoma disfunkcionalne, samoporažavajuće životne filozofije koja se mogu ogledati u nekoliko implicitnih ili eksplicitnih stavova o životu, sebi i drugima: Ne bih smeo da se osećam depresivno i loše, čak i kada stvari ne idu onako kako sam planirao, U životu su mi neophodni drugi ljudi, njihova pomoć, pažnja i ljubav da bih se osećao/la srećno, zadovoljno i ispunjeno, Sve što zamislim i želim da ostvarim u životu moram ostvariti bez većeg napora, lako i sa garantovanim uspehom, Ako se ponašam loše to znači da sam loša (manje vredna ili bezvredna) osoba, Ako sam patio/la u prošlosti ceo moj budući život ću provesti u patnji i bolu, itd. Ovakvi i drugi slični stavovi karakteristični su za osobe koje su sklone depresivnosti. Ono što je karakteristično za osobe koje su sklone depresiji jeste sklonost ka preteranom generalizovanju, samoobezvređivanju i verovanju da će njihove patnje biti večite. Otkrijte koja je to životna filozofija u osnovi vaše depresivnosti, preispitajte da li takva filozofija ima uporište u realnosti, da li su vaši stavovi prema sebi, drugima i svetu logični i da li imate koristi od takvog načina razmišljanja. Kada otkrijete svoje samoporažavajuće filozofije, osmislite i zamenite ih novim samopomažućim filozofijama i stavovima.

Fizička aktivnost – osobe koje su depresivne obično veoma malo upražnjavaju bilo koju vrstu fizičke aktivnosti, što predstavlja jedan od načina na koji se depresivno raspoloženje održava i potpomaže. Fizička neaktivnost je u isto vreme i posledica i uzrok depresivnog raspoloženja. Kako da se osećate dobro ako ceo dan provodite u kući bez ikakvog fizičkog angažmana. Jedini način da izađete iz tog začaranog kruga jeste da bukvalno naterate sebe da se pokrenete i izađete iz kuće, makar to i bilo protiv vašeg trenutnog raspoloženja. Naparvite plan, počnite od lakših aktivnosti, šetnje po kraju na primer. Naterajte sebe da svaki dan imate bar po pola sata neke fizičke aktivnosti, u početku će vam biti teško ali kasnije će te se bolje osećati, budite strpljivi.

Posao – rad nije samo izvor novca nego i poligon za samodokazivanje, samoostvarenje, jačanje samopouzdanja, ostvarivanje socijalnih kontakata, način da kontruktivno provedete vreme tokom dana, odnosno pronađete neki sadržaj koji će okupirati vašu pažnju, misli i aktivnost. Ljudi koji ne rade imaju previše slobodnog vremena koje može biti prilika za negativna razmišljanja o sebi, drugima, i životu kao načinu da se prevaziđe dosada i nedostatak sadržaja. Dakle, ako nemate posao, pronađite neki posao i probajte da se unesete u to što radite. Ako ne možete da odmah pronađete posao svojih snova, ne očajavajte, pronađite neki iole prihvatljiv posao i popunite svoje vreme.

Socijani kontakti i druženje – ako ste izgubili prijatelje ili iz bilo kog razloga niste više u kontaktu sa njima, pronađite nove. Prijatelji dolaze i odlaze, iskoristite svaku priliku da upoznate neke nove ljude. Nikada ne znate kada će te upoznati neku interesantnu osobu. Budite uvek otvoreni za nove kontakte.

Organizacija vremena i obaveza – da ne biste bili rob dosade i osećanja praznine, isplanirajte svoje aktivnosti na dnevnom nivou. Osmislite šta će te raditi sutra kada se probudite, pa sve dok ne odete na spavanje. Neka se vaš dan sastoji od obaveza ali obavezno pronađite i neko vreme za uživanje u malim stvarima. Ako želite da se odmarate neka to bude aktivan odmor, pasivno sedenje ili ležanje kod kuće odlična je prilika da se vratite i udubite u svoje depresivne misli. Organizujte vaše vreme tako da znate zašto će te sutra ustati iz kreveta.

Planiranje budućnosti i dugoročnih ciljeva – da bi vaš život imao smisao, poželjno je da napravite i neki dugoročni plan, na primer šta će te sve uraditi do kraja godine, kako možete da unapredite svoje školovanje, posao itd. Formulišite svoje ciljeve i razmišljajte o strategijama za njihovo ostvarivanje. Ko nema ciljeve, nema čemu ni da se nada.

Rešavanje problema – budite hrabri i priznajte sebi da imate određene probleme. Suočite se sa problemima umesto da očajavate, odlažete i izbegavate njihovo rešavanje. Svaki problem ima neko rešenje, do duše retko kad idealno, ali svako rešenje je bolje nego odlaganje i poricanje. Možete se osećati nezadovljno i frustrirano kada stvari ne idu onako kako ste vi zamisli ali to ne znači da morate biti nužno depresivni.

Izražavanje osećanja – izražavajate svoja osećanja uvek kada imate priliku i kada spoljni uslovi to dozvoljavaju. Trpljenje i potiskivanje osećanja produbljuje depresiju, stvara psihofizičku napetost i predstavlja osnovu za javljanje anksioznosti. Ako ste tužni plačite, ako ste ljuti izrazite svoju ljutnju i nezadovoljstvo, ali uvek imajte u vidu da svojim ponašanjem ne povređujete ljude iz vaše okoline, kako se vi ne biste posle loše osećali. Ako imate neku blisku osobu podelite vaša osećanja sa tom osobom, ali nemojte preterivati u tome jer i drugi ljudi imaju probleme tako da su njihovi kapaciteti za empatisanje sa vama ograničeni.

Hobi i nova intereseovanja – poželjno je da pronađete neke nove aktivnosti i interesovanja koje će te upražnjavati čisto zadovoljstva radi, a ne radi sticanja neke spoljašnje nagrade. Ovakva vrsta zadovoljstva učiniće da se osećate ispunjeno i istinski zadovoljno, makar to trajalo i nekoliko sati.

Sitna svakodnevna zadovoljstva – ne treba zanemarivati svakodnevna sitna zadovoljstva. Nekada samo setnja parkom, odlazak u bioskop, odlazak na kafu ili sladoled i sl. može značajno promeniti vaše tmurno raspoloženje. Nađite vremena da sebe častite nekim sitnim zadovoljstvom.

Iz gore navedenih saveta možete zaključiti da se depresivnost prevazilazi jedino aktivnošću i konkretnim radnjama koje će te preduzeti kako bi se osećali bolje. Sedenje kod kuće, krivljenje sebe, plakanje nad sopstvenom sudbinom i nemilom prošlošću, svakodnevno analiziranje sopstvenih grešaka, pasivnost i čekanje da drugi nešto urade za vas, svakako nije rešenje za prevazilaženje depresivnosti. Kada ljudi upadnu u depresivno raspoloženje, može doći do toga da se povuku u kuću i drastično smanje svoje aktivnosti. Smanjenje aktivnosti posledicno pojačava depresivno raspoloženje što vodi u još vecu pasivnost. Kako se izbaviti iz tog začaranog kruga? Nije lako, ali je moguće. Pročitajte gore navedene savete, napravite planove i naterajte sebe da ih realizujete. Budite dosledni i strpljivi, izdržite neko vreme i istrajte u vašim naporima. Rezultati će sigurno biti povoljni.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com