Iracionalni strahovi su stahovi koji nemaju realnu osnovu. Šta to znači? Osoba navodi da se plaši nečega što logički nema nikakvog smisla. Iracionalni strahovi se javljaju kao simptomi anksioznih poremećaja- paničnih poremećaja, fobija, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, itd. Osoba je često svesna iracionalnosti svojih strahova u trenucima kada je emotivno stabilna i kada je u mogućnosti da uključi svoj racio. Međutim, kada je emotivna uznemirenost osobe na visokom nivou njeni nelogični zaključci o tome da će se ugušiti/umreti, da ima nezilečivu bolest, da će povrediti bliske ljude, da je homoseksulane orjentacije/pedofil, postaju jedine moguće istine ili bar vrlo verovatne da se ostvare. S jedne strane, pojava iracionalnih strahova ima veze sa genetskom dispozicijom osobe za razvijanje anksioznih poremećaja. Struktura ličnosti ovakvih osoba je takva da su one osetljivije na spoljašnje stresove od ostalih, odnosno imaju povišen neuroticizam (pročitajte više o tome ovde). Dakle, realni stresovi koje izazivaju realni stresni životni događaji biće okidači iracionalnih strahova.

Kako su realni problemi povezani sa iracionalnim strahovima

Različiti gubici (smrti bliskih osoba, posla, mesta stanovanja), raskidi, razvodi, velike životne promene (mesta stanovanja, brak, rađanje deteta), teške bolesti (tuđe ili sopstvene) spadaju stresne životne događaje koji mogu uticati na to da se kod osobe pojača generalna uznemirenost i vulnerabilnost što je čini, uz postojanje dispozicije, kandidatom za razvoj nekog od iracionalnih strahova. Prvi napad panike se često javlja nakon nekog izrazito stresnog perioda, to ne moraju biti navedene stresne situacije već i neki subjektivno važni problemi koje osoba ne uspeva da reši. Realno postoji neki problem koji osoba ne uspeva da reši iz različitih razloga-nema hrabrosti da se sa njim suoči pa ga izbegava, ne zna kako da ga reši ili je trenutno nerešiv. Kada se problem ne rešava osoba ili ruminira i/ili potiskuje negativne emocije i time pojačava uznemirenost. Posledica je javljanje spontane fiziološke reakcije u vidu paničnog napada. Opsesivne misli koje su simptomi opsesivno-kompulzivnog poremećaja, takođe su posledice realnih životnih konflikata. Ove misli su po svom sadržaju ugrožavajuće i naravno iracionalne ali ako se pojave u trenutku kada je osoba već uznemirena one za nju postoju “vrlo verovatne”. Na primer, osoba koja je celog života bila heteroseksualne orjentacije odjednom je počela da sumnja u to i s tim u vezi razvija opsesivne misli. Ili majke koje su posvećene svojoj deci počinju da veruju da bi ih mogle povrediti jer im takve misli prolaze kroz glavu. U prvom slučaju, okidači mogu biti realni problemi vezani za komunikaciju sa suprotnim polom, problemi sa erekcijom kod muškaraca, koja čine da se osoba oseti nesigurnom u ovom aspektu funkcionisanja. Pa tako umesto da se suoči sa stidom i strahom od komunikacije/problema vezanih za seksualne odnose osoba se prebacuje na iracionalne, neosnovane strahove o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji. Slično, majka koja je odgovorna i želi da bude najbolja za svoju decu, a pritom ima dosta spoljašnjih stresova u okviru porodice ili na poslu, može razviti opsesivne misli o povređivanju svoje dece.

Kako iracionalni strahovi postaju glavni problem

Sa jedene strane imamo realne probleme, stresove koje osoba ne rešava, potiskuje sa druge strane imamo razvoj iracionalnih strahova odnosno strahova koji su posledica misli i zaključaka koji su potpuno nerealni. Kada se jave iracionalni strahovi i misli osoba biva potpuno fokusirana na njih. Oni postaju predmet njene pažnje sve vreme. Osoba produbljuje svoje iracionalne misli, analizira ih, postaje svesna da sa njom nešto nije u redu. Simptomatologija paničnih napada ili OKP-a postaje fokus i to dalje vodi u nove frustracije. Osoba samo razmišlja o tome kako da se da se uklone neprijatne misli i neprijatni fiziološki simptomi jer je to ono što je najviše muči. Realni nerešeni problemi ostaju po strani.

Tretman iracionalnih strahova uključuje i rešavanje realnih problema

Psihološki tretman, pored toga što se bavi ublažavanjem simptomatologije iracionalnih strahova upotrebljavajući tehnike koje služe da osoba nauči kako najefikasnije da prevlada ove simptome, sadrži i rad na prevladavanju realnih, životnih problema koje osoba još uvek nije rešila. Napetost koja dolazi od nerešenih realnih problema pojačava uznemirenost i stvara pogodno tlo za razvoj iracionalnih strahova, nakon toga iracionalni strahovi postaju mehanizam sam za sebe i fokus za klijenta a često i stručnjaka koji ga leči. Ipak, ove strahove “hrane” konflikti koji su vezani za realne događaje, pa je u psihološkom tretmanu jako važno posvetiti se kako pojavnim akutnim/hroničnim simptomima anksioznih poremećaja tako i razvoju mehanizama za prevladavanje realnih problema.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064/6493417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja