Opsesivne misli su sastavni deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). Zapravo, one su ključne u održavanju stanja straha odnosno anksioznosti a kompulzivne radnje samo služe neuralisanju tako nastalog straha. Opsesivne misli su kao i sve druge intruzivne misli (pročitajte više o tome ovde) koje se uobičajeno mogu javiti prilikom misaonog procesa. Može se desiti da ste i pre nego što ste razvili problem sa opsesivnim mislima već imali slične misli po glavi ali vas one tada nisu mučile kao sada. Kako je moguće da jedna ista misao bude trenutno uznemiravajuća i već sledećeg trenutka zanemarena a sada vas ona proganja svakodnevno i izaziva konstantan strah? Odgovor je u nivou napetosti i stresa koji već postoji u vašem organizmu. Dakle, vaš organizam je već uznemiren uslad različitih stresnih situacija/događaja koje ste doživeli ili trenutno doživljavate u svakodnevnom životu pa će misli koje su ranije bile uznemiravajuće ali kojima niste pridavali značaj sada postati opsesivne i prestrašne. Vaš organizam će reagovati pojačanom uznemirenošću na njih jer se već nalazite u stanju emotivne vulnerabilnosti. OKP je zapravo sekundarni problem i potpuno je iracionalan, ali on vremenom postaje primarni problem i vi ga doživljavate kao nešto što ne možete kontrolisati, a nekontrolabilnost se pre svega odnosi na vaše opsesivne misli koje neopravdano dobijaju na značaju.

Šta znači „prihvatiti“ opsesivne misli?

Opsesivne misli treba prihvatiti, kada se kaže prihvatiti to ne znači da im treba verovati jer one a priori nisu realne. Prihvatiti znači pustiti ih da postoje i da se dešavaju u vašoj glavi. One jesu uznemiravajuće po sadržaju ali ne znače ništa, prazna slova na papiru. Važno je da vežbate svoj um da ih registruje, kratko zadržava i pušta da odlaze i dolaze kao i bilo koje druge misli. Isto tako važno je distancirati sebe od misli, moje misli nisu ja one su samo simptom anksioznosti/stresa/mog trenutnog stanja. Predstaviću vam sada jednu od metoda koja vam može pomoći da prihvatite svoje opsesivne misli i da se od njih distancirate. …Smestite se u udoban položaj opustute mišiće i dišite normalnim tempom. Zatvorite oči i fokusirajte se na disanje. Pustite da vaše misli neometano prolaze kroz glavu, to mogu biti bilo koje misli, a zatim prizovite neku od vaših opsesivnih misli…Zamislite sada da ta misao ulazi u veliki i svetli oblak i da se pokreće zajedno sa njim, oblak se kreće tamo-vamo i na kraju nestaje. Pustite da se oblak kreće lagano i sačekajte sledeću misao. Isti postupak ponovite nekoliko puta… Ovu vežbu možete raditi ujutru kada ustanete i uveče pred spavanje od 5 do 10 minuta. Nakon završetka ove vežbe shvatićete koliko su misli bezazlene i nemaju moć koju im pridajete, kako možete da ih posmatrate i ništa više, kako ne morate da ih kontrolišete da biste se s njima izborili i da je upravo dopuštanje da spontano “plutaju” u vašem umu najbolji način da osetite rasterećenost. Naravno, kao i bilo koju telesnu vežbu i ovu mentalnu vežbu treba ponavljati kako bi bila efikasna. Vremenom će se ovaj način ophodjenja prema mislima automatizovati i moći ćete da se distancirate od misli u bilo kom trenutku ne samo onda kada ste odredili vreme za vežbu. Ovu vežbu možete raditi i sa bilo kojim drugim intruzivnim/negativnim mislima npr. ako imate problema sa hroničnom brigom ovo može biti od velike koristi.

Opsesivne misli su uporne, izazivaju kontinuiran strah, sa druge strane strah i napetost pojačavaju njihov intenzitet i opstajanje. Kada upadnete u strah mozete pre svega primeniti abdominalno disanje kako biste smirili svoje negativne emocije a onda dalje registrovati misli i posmatrati ih kako dolaze i prolaze. Jer sve je prolazno i strah i misao i samo je bitno smanjiti im značaj i neanalizirati ih. Dodatno, važno je raditi i na problemima koji su realni i koji vam takođe stvaraju dodatnu napetost (više o tome pročitajte ovde), uspostaviti bihohemijski balans u organizmu bavljenjem redovnim fizičkim aktvinostima (najefikasnija je joga), unošenjem dovoljne količine vitamina, izbegavanjem psihoaktivnih supstanci, urednim snom. U određenim situacijama (ne u svim) potrebna je i upotreba medikamentozne terapije.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja