Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Povišena anksioznost tokom trudnoće se može javiti kod žena koje su već imale neki od anksioznih poremećaja   (npr. panični poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj) pre prenatalnog perioda ili nezavisno od toga. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na one žene koje su već imale problema sa povišenom anksioznošću u prošlosti te imaju bojazan da bi se oni mogli ponovo javiti.

Da li će se simptomi vratiti tokom trudnoće?

Pre svega, važno je znati da se anksioznost ne mora nužno povećati tokom trudnoće već se ona u ovom period može i smanjiti ili ostati nepromenjena po intenzitetu. Sprovedene studije pokazuju da od žena koje su u istoriji imale panični poremećaj vrlo mali procenat njih ima simptome paničnog poremećaja i tokom trudnoće (oko 3%) dok je nešto veći rizik da se simptomi vrate nekoliko meseci nakon trudoće (oko 10%). Nešto je drugačija situacija sa ženama koje su imale opsesivno-kompulzivni poremećaj, verovatnoća da se simptomi pojave tokom trudnoće i nakon porođaja je oko 20%.  Ono što se savetuje klijentkinjama koje imaju problema sa nekim od anksioznih poremećaja jeste da se na korak o proširenju porodice odlučuju nakon što se ustanovi da nema više simptoma anksioznih poremećaja  ili su oni svedeni na minimum.  Takođe, ukoliko je klijentkinja uzimala medikamente uporedo sa psihoterapijom potrebno je da se sa svojim psihijatrom posavetuje o postepenom prekidanju terapije.

Kako lečiti simptome povišene anksioznosti tokom trudnoće?

Terapija izbora za anksiozne poremećaje, generalno, je kognitivno-bihejvioralna terapija, ona se preporučuje i tokom trudnoće zajedno sa vežbama relaksacije.

Kao vežbe relaksacije tokom trudnoće preporučujemo vam abdominalno disanje i progresivnu mišićnu relaksaciju.

Dakle, psihoterapija, vežbe relaksacije i lagana fizička aktivnost pre svega joga su najbolji i najbezbedniji načini za prevazilaženje povišene anksioznosti u periodu trudnoće. Takođe, ukoliko je osoba već prošla kroz adekvatan psihoterapijski tretman biće joj lakše da sve što je naučila primeni i u ovom periodu. Što se tiče upotrebe medikamenata, najčešća preporuka psihijatara je da se oni ne uzimaju jer  dejstvo lekova može naštetiti plodu pogotovo u prvom tromesečju. Pojedini lekovi kao što su anksiolitici iz grupe benzodiazepina nikako ne treba koristiti u prenatalnom periodu. Ipak, ukoliko su simptomi jaki, samo i jedino u dogovoru i pod nadzorom sa psihijatrom, može se primeniti medikametozna terapija u malim dozama i obično po potrebi a ne kontinuirano. Takođe, korišćenje biljnih preparata nije preporučljivo jer njihovo dejstvo na plod nije dovoljno ispitano.

Dakle, ukoliko dođe do povećanja simptoma u periodu trudnoće, pokušajte koliko god možete da simptome sanirate na načine koji su bezbedni po vas i vaše dete.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Naučite kako da se distancirate od opsesivnih misli

Naučite kako da se distancirate od opsesivnih misli

Glavna karakteristika opsesivnih misli jeste da su one po sadržaju jako uznemiravajuće i da kod osoba koje ih imaju aktiviraju osećanje straha a često i gađenja. Pored toga, ove misli imaju osobinu da se uporno javljaju a pošto je sadržaj iritirajuć osoba uporno pokušava da ih suzbije i uspostavi kontrolu nad njima. Ipak, misli i daje opstaju kao i osećanje straha. Postoji niz strategija koje ljudi koriste u borbi protiv opsesivnih misli a koje su bezuspešne.

Više o tome šta ne treba da radite sa opsesivnim mislima pročitajte ovde.

Ako želite da na pravi način prevaziđete opsesivne misli važno je da:

  1. Prihvatite opsesivne misli kao simptome vašeg problema a ne kao činjenice koje se tiču vaše ličnosti i/ili namera,
  2. Naučite kako da se od njih distancirate.

U ovom video je prikazana tehnika koja će vam pomoći da se distancirate od opsesivnih misli i tako ih lakše prevaziđete.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja

Zašto se opsesivne misli doživljavaju kao realne?

Zašto se opsesivne misli doživljavaju kao realne?

Dve ključne karakteristike opsesivnih misli jesu da su one uznemiravajuće po sadržaju i da su u suprotnosti sa životnim vrednostima, uverenjima, moralnim načelima i ličnošću osobe koja ih je razvila. Osobe koje se obraćaju za pomoć imaju utisak da su opsesivne misli realne i da će postupiti u skladu sa njima iako povodom njih osećaju strah i neretko gađenje. U ovom videu saznajte više o tome zašto vam se opsesivene misli čine tako realnim!

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Izborite se sa opsesivnim mislim tako što ćete ih prihvatiti

Izborite se sa opsesivnim mislim tako što ćete ih prihvatiti

Opsesivne misli su sastavni deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). Zapravo, one su ključne u održavanju stanja straha odnosno anksioznosti a kompulzivne radnje samo služe neuralisanju tako nastalog straha. Opsesivne misli su kao i sve druge intruzivne misli (pročitajte više o tome ovde) koje se uobičajeno mogu javiti prilikom misaonog procesa. Može se desiti da ste i pre nego što ste razvili problem sa opsesivnim mislima već imali slične misli po glavi ali vas one tada nisu mučile kao sada. Kako je moguće da jedna ista misao bude trenutno uznemiravajuća i već sledećeg trenutka zanemarena a sada vas ona proganja svakodnevno i izaziva konstantan strah? Odgovor je u nivou napetosti i stresa koji već postoji u vašem organizmu. Dakle, vaš organizam je već uznemiren uslad različitih stresnih situacija/događaja koje ste doživeli ili trenutno doživljavate u svakodnevnom životu pa će misli koje su ranije bile uznemiravajuće ali kojima niste pridavali značaj sada postati opsesivne i prestrašne. Vaš organizam će reagovati pojačanom uznemirenošću na njih jer se već nalazite u stanju emotivne vulnerabilnosti. OKP je zapravo sekundarni problem i potpuno je iracionalan, ali on vremenom postaje primarni problem i vi ga doživljavate kao nešto što ne možete kontrolisati, a nekontrolabilnost se pre svega odnosi na vaše opsesivne misli koje neopravdano dobijaju na značaju.

Šta znači „prihvatiti“ opsesivne misli?

Opsesivne misli treba prihvatiti, kada se kaže prihvatiti to ne znači da im treba verovati jer one a priori nisu realne. Prihvatiti znači pustiti ih da postoje i da se dešavaju u vašoj glavi. One jesu uznemiravajuće po sadržaju ali ne znače ništa, prazna slova na papiru. Važno je da vežbate svoj um da ih registruje, kratko zadržava i pušta da odlaze i dolaze kao i bilo koje druge misli. Isto tako važno je distancirati sebe od misli, moje misli nisu ja one su samo simptom anksioznosti/stresa/mog trenutnog stanja. Predstaviću vam sada jednu od metoda koja vam može pomoći da prihvatite svoje opsesivne misli i da se od njih distancirate. …Smestite se u udoban položaj opustute mišiće i dišite normalnim tempom. Zatvorite oči i fokusirajte se na disanje. Pustite da vaše misli neometano prolaze kroz glavu, to mogu biti bilo koje misli, a zatim prizovite neku od vaših opsesivnih misli…Zamislite sada da ta misao ulazi u veliki i svetli oblak i da se pokreće zajedno sa njim, oblak se kreće tamo-vamo i na kraju nestaje. Pustite da se oblak kreće lagano i sačekajte sledeću misao. Isti postupak ponovite nekoliko puta… Ovu vežbu možete raditi ujutru kada ustanete i uveče pred spavanje od 5 do 10 minuta. Nakon završetka ove vežbe shvatićete koliko su misli bezazlene i nemaju moć koju im pridajete, kako možete da ih posmatrate i ništa više, kako ne morate da ih kontrolišete da biste se s njima izborili i da je upravo dopuštanje da spontano “plutaju” u vašem umu najbolji način da osetite rasterećenost. Naravno, kao i bilo koju telesnu vežbu i ovu mentalnu vežbu treba ponavljati kako bi bila efikasna. Vremenom će se ovaj način ophodjenja prema mislima automatizovati i moći ćete da se distancirate od misli u bilo kom trenutku ne samo onda kada ste odredili vreme za vežbu. Ovu vežbu možete raditi i sa bilo kojim drugim intruzivnim/negativnim mislima npr. ako imate problema sa hroničnom brigom ovo može biti od velike koristi.

Opsesivne misli su uporne, izazivaju kontinuiran strah, sa druge strane strah i napetost pojačavaju njihov intenzitet i opstajanje. Kada upadnete u strah mozete pre svega primeniti abdominalno disanje kako biste smirili svoje negativne emocije a onda dalje registrovati misli i posmatrati ih kako dolaze i prolaze. Jer sve je prolazno i strah i misao i samo je bitno smanjiti im značaj i neanalizirati ih. Dodatno, važno je raditi i na problemima koji su realni i koji vam takođe stvaraju dodatnu napetost (više o tome pročitajte ovde), uspostaviti bihohemijski balans u organizmu bavljenjem redovnim fizičkim aktvinostima (najefikasnija je joga), unošenjem dovoljne količine vitamina, izbegavanjem psihoaktivnih supstanci, urednim snom. U određenim situacijama (ne u svim) potrebna je i upotreba medikamentozne terapije.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Razlika između opsesivno-kompulzivnog poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

Razlika između opsesivno-kompulzivnog poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

U prethodnim tekstovima je prevashodno bilo reči o opsesivno-kompulzivnom poremećaju (OKP) koji spada u anksiozne poremećaje. Priroda ovog poremećaja je takva da kod osobe postoje određene opsesivne misli povodom kojih dolazi do razvoja anksioznosti koju osoba pokušava da neutrališe određenim kompulzivnim radnjama (koje se manje ili više otvoreno manifestuju). Ovaj kao i svi drugi anksiozni poremećaji su prolazni i uz određen tretman se mogu prevazići. Sa druge strane, kada govorimo o opsesivno-kopulzivnom poremećaju ličnosti onda mislimo o određenim relativno trajnim karakteristikama osobe koje su manje ili više disfunkcionalne.

Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti (OKPL)?

Osobe sa ovakvim tipom ličnosti karakteriše preterana potreba za redom, preciznošću i perfekcijom. One obavaljaju aktivnosti izrazito detaljno i metodično. Preokupirani su tačnošću, rasporedima i pravilima. Imaju preterano razvijenu odgovornost i želju da sve zadatke obave besprekorno. Usled želje da sve urade savršeno, mogu odlagati obavljenje određenih zadataka kada procene da je nemoguće postići savršenost. Njihov pristup problemima i ljudima je rigidan, te im je ograničen kapacitet za prilagođavanje novim zahtevima sredine. Oni imaju poteškoću da osveste i izraze bilo pozitivne bilo negativne emocije (npr.ljubav ili bes).  Osobe sa ovakvim tipom ličnosti su sklone da kontrolišu ljude oko sebe, da se takmiče sa drugima i da ih kritikuju. Teško prihvataju i razumeju ideje, emocije i ponašanje ljudi u svojoj okolini.

OKP vs. OKPL

Osobe sa OKP-om, kao što je napomenuto, imaju opsesivne misli kojih žele da se „otarase“ jer povodom istih osećaju anksioznost, osobe sa OKPL-om nemaju opsesivne misli niti kompulzivne radnje koje ih ometaju. Oni smatraju da je njihovo ponašanje i razmišljanje u redu i da sve rade na najbolji i najispravniji način.

Osobe sa OKP-om usled pojačane anksioznosti otežano funkcionišu u svim segmentima života, u interpersonalnim odnosima i na poslu, sa druge strane osobe sa OKPL-om mogu imati problema u interpersonalnim odnosima dok su na poslu uglavnom efikasni (ukoliko ih preterani perfekcionizam ne usporava da obavljaju određene zadatke). Pri tom, oni su uverenja da kada bi se svi pridržavali strogih pravila sve bi funkcionisalo kako treba te nemaju potrebu da se obrate psihologu dok osobe sa OKP-om u većini slučajeva otvoreno traže pomoć stručnjaka (iako ponekada to izbegavaju jer imaju osećaj krivice zbog „neprikladnog“ sadržaja njihovih opsesivnih misli) .

Osobe sa OKPL-om mogu loše uticati na ljude koji su neposredno u njihovoj okolini usled svoje osobine da žele preterano da kontrolišu sve oko sebe, pa su tako porodica i poslovni saradnici oni koji najviše ispaštaju dok se osobe sa OKP-om svakodnevno suočavaju sa neprijatnim osećanjem anksioznosti i usled toga im opada funkcionalnost u socijalnoj ili radnoj sredini i najviše trpe oni sami.

Veza između OKP i OKPL

Iako se ranije smatralo da postoji veća povezanost između ova dva poremećaja, pokazalo se da to ipak nije tako. Osobe koje imaju OKP uglavnom  imaju karakteristike tipične za zavisni i izbegavajući poremećaj ličnosti pre nego opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti. Ipak, pokazuje se da se određene karakteristike OKPL-a kao što je, na primer,  perfekcionizam češće javlja kod osoba sa OKP-om u odnosu na populaciju koja nema ovaj poremećaj.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja