Opsesivno-kompulzivni poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja a karakteriše ga postojanje opsesivnih misli sa ili bez (vidljivih) kompulzivnih radnji. U sklopu ovog poremećaja kod osobe se javlja jedna ili više intruzivnih i ponavljajućih misli ili slika koje je uznemiravaju i čine je anksioznom.

Karakteristike opsesivnih misli

Važna karakteristika većine ovakvih misli/slika je ta da njihov sadržaj nije u skladu sa suštinskim vrednostima i moralnim uverenjima osobe. Na primer, opsesivne misli mogu po svom sadržaju biti  vezane za fizičko povređivanje sebe ili drugih (obično je to drastično povređivanje ili oduzimanje života), mogu biti povezane sa seksualno neprihvatljivim ponašanjem (osoba može imati incestuozne misli, misli povezane sa pedofilijom ili se kod heteroseksualnih osoba može javiti sadržaj misli/slika koje upućuju na homoseksualne sklonosti) kao i bogohulne misli (npr.psovke upućene Bogu). Osobe koje imaju ovakve opsesivne misli ili slike plaše se da će zaista uraditi nešto što je u skladu sa takvim mislima. Isto tako veruju  da sadržaj misli verovatno ima veze sa njihovom ličnošću te da su one potencijalne „ubice, silovatelji, pedofili, itd.“ što doprinosi povećanju njihovog straha i uznemirenosti. Praktično njihov zaključak  bi izgledao ovako „Ako meni pada na pamet misao/slika kako povređujem nekoga to znači da sam ja i u stanju to da uradim.“

O tome da li opsesivne misli imaju veze sa vašom ličnošću ili namerama možete saznati u našem videu.

Takođe, mogu se javiti i misli koje su po svom sadržaju ne „atakuju“ na moralni sistem osobe i to su misli vezane za kontaminaciju (npr. osoba ima ideje o tome da će se zaraziti ako dodirne kvaku jer ju je puno ljudi dodirivalo), patološku sumnju (npr. stalno se pita da je obavila neku radnju kako valja) kao i simetriju ili tačnost (npr. ako ne uradi neku radnju određen broj puta ili po određenom sistemu nešto će se loše desiti). Ova grupa opsesivnih misli je obično praćena vidljivim kompulzivnim radnjama koje osobu trenutno oslobađaju napetosti. Na primer, osoba pere ruke svaki put kada dodirne neku kvaku ili se više puta vraća kući kako bi proverila da li je zaključala vrata ili preskače svaki drugi stepenik da se nešto loše ne bi desilo. Međutim, iako ove prisilne radnje osobu trenutno oslobađaju napetosti na duže staze one joj oduzimaju funkcionalnost.

Kako osobe pokušavaju da se izbore sa opsesivnim mislima koje ih čine anksioznom?

Jedan mehanizam  smo već objasnili-osoba preduzima kompulzivne radnje koje doprinose neutralisanju napetosti. Dalje, osoba pokušava da „uguši“ opsesivne misli tako što tera sebe da prestane da misli na taj način (npr. govori sebi „Prestani da misliš o tome!“ ili „Izbaci to iz glave!“). Paradoksalno, što više osoba pokušavala da „zabrani“ svojim opsesivnim mislima da dolaze one sve više naviru. Distrakcija je sledeća strategija kojoj ljudi često pribegavaju; sastoji se u skretanju pažnje sa sopstvenih uznemiravajućih misli na neki drugi mentalni sadržaj ili radnju (kada se pojavi opsesivni misaoni sadržaj osoba pokušava da ga se „otarasi“ tako što npr. gleda televiziju). Na žalost, ni ova strategija nije potpuno efikasna i donosi male ili nikakve rezultate. Čest i čini se za osobu najefikasniji način savladavanja opsesivnih misli i straha koji ih prate jeste razuveravanje. Ovaj vid strategije je karakterističan za opsesivne misli koje nisu u skladu sa moralnim vrednostima i uverenjima osobe. Razuverevanje je isto što i kompulzivna radnja ali se ono odvija manje/više na mentalnom nivou npr. osoba traži dokaze u svojoj životnoj istoriji koji bi potvrdili da ona nije npr. ubica ili homoseksualac, ako ne može sama da se uveri u to ona pokušava na različiti načine da se informiše (npr. koristeći stručnu literaturu) i pronađe dokaze koje potvrđuju da ona to nije. Često i kada poseti psihologa ona od njega traži da joj pruži dokaze da ona nije ono što joj poručuju njene misli. Kada nađe relativno dobre dokaze da ona nije ono što je mislila da jeste osoba se smiri ali opet privremeno, jer  pored toga što osoba traži dokaze da ona nije ono što joj poručuju opsesivne misli ona često nalazi i dokaze da ona možda to i jeste a poseban problem pravi pitanje „Ako ja to nisam zašto se meni takve misli motaju po glavi?“. Nakon toga ponovo kreće proces razuveravanja i tako u nedogled.

Više o razuveravanju pročitajte ovde.

Strategije koje smo upravo naveli su pogrešne jer ne dovode osobu do relativno trajnog prevazilaženja najčešće visokog stepena anksioznosti i/ili manjka funkcionalnosti koje izazivaju opsesivne misli. Suština u preduzimanju pogrešnih strategija je u tome što osobe koje imaju problem sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem pridaju preveliki značaj svojim opsesivnim mislima tako što ih vide kao deo sopstvene ličnosti ili veruju da će ukoliko misle o nečemu to doprineti da se tako nešto zaista ostvari u realnosti. Suprotno tome,  u psihološkom tretmanu ovog problema uz pomoć određenih psiholoških tehnika osoba uči da ove misli posmatra kao simptom, da ih ne analizira i najvažnije ne pridaje im težinu koju one zapravo i nemaju.

Više o tome kako pravilno treba postupati sa opsesivnim mislima pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja