U jednom od prethodnih tekstova pod nazivom „ Šta ne treba činiti sa opsesivnim mislima“ bilo je reči o tome kako osobe svoju povišenu anksioznost iniciranu opsesivnim mislima pokušavaju da netrališu na različite pogrešne načine. Neke osobe to čine upadljivim kompulzivnim radnjama odn. ponašanjem kao što su mnogobrojnja pranja ruku, proveravanja da li su obavili određene radnje i sl., dok su neka ponašanja manje upadljiva ali isto tako štetna jer utiču negativno na razvoj problema. Jedno od takvih ponašanja je tzv. traženje razuveravanja.

Kako izgleda ponašanje pod nazivom „traženje razuveravanja“?

Nezavisno od sadržaja opsesivnih misli proces traženja razuveravanja je manje/više sličan kod svake osobe. Npr. ukoliko osoba koja ima opsesivne misli vezane za pitanje svoje seksualne pripadnosti ili vezano za to da li je obolela od psihoze i sl. (pogledajte naš tekst „Strah od ludila kao simptom anksioznosti“) ona će pokušavati na različite načine sebe da razuveri u pretpostavku da je možda ona to što joj poručuju njene misli. Prvo će tražiti dokaze u svom iskustvu iz prošlosti, zatim će pretraživati informacije na internetu, često će zapitkivati bliske ljude u svojoj okolini da joj potvrde da li je to tako ili nije, na kraju će otići kod jednog stručnjaka pa i to neće biti dovoljno dobar dokaz te će nastaviti kod sledećeg, pa onda sledećeg i tako redom . Međutim, iako osoba dobije odgovore koji kažu npr. ne ti nisi homoseksualac ili nemate simptome shizofrenije to će smanjiti anksioznost samo trenutno i ponovo će se pojaviti pitanja „ŠTA AKO jesam“ , „Zašto se meni javljaju takve misli i slike ako nisam to“  ili „Možda su mi uspostavili pogrešnu dijagnozu“ i sl. što dalje povećava i održava anksioznost pa traženje razuveravanja iznova „stupa na scenu“.

Zašto ne treba praktikovati „traženje razuveravanje“?

Dobit od razuveravanja je kratkotrajna; kada osoba dobije odgovor da nije ono što je mislila da jeste ona se smiri, anksioznost se neutrališe ali kao što smo opisali u prethodnom pasusu mehanizam „ŠTA AKO“ se ponovo pokreće a time i strah pa prethodni dokaz se čini sve manje validan. Ali pošto je naučila da će joj biti bolje kada dodje do novog dokaza ona nastavlja dalje. Paradoksalno, ako dovoljno dobar dokaz ne postoji a osoba ne prestaje da ga traži ona ostaje zarobljenja u svojoj anksioznosti.

Kako prestati sa „traženjem razuveravanja“?

Jasno je da je razuveravanje disfunkcionalno i da na duže staze doprinosi povećanju (a ne smanjenju!) anksioznosti. Ako to znamo onda znamo da ovakvo ponašanje treba prekinuti. Ako hoćemo da prekinemo ovakvo ponašanje bitno je da zaustavimo mehanizam koji ga je pokrenuo a to su opsesivne misli. Važno je shvatiti da opsesivne misli ili anksiozne misli tipa ŠTA AKO … treba posmatrati kao simptom anksioznosti i ništa više. One nisu relevantne za analiziranje jer ne govore ništa o samoj osobi i jedino čemu služe jeste da povećaju anksioznost. Kada ih registrujete bez obzira kakvog sadržaja one bile zaustavite se sa traženjem dokaza protiv njih već ih posmatrajte kao bilo koju drugu misao koja se javila. Da li će ta misao opstajati u vašoj glavi i uticati na povećanje uznemirenosti zavisi samo od vas-ukoliko je prihvatiti kao nešto što može da se javi ali da nema veze sa vama veća je šansa da vremenom nestane (takve misli su karakteristične za skoro sve ljude samo im oni ne pridaju značaj odn. ne uplaše se istih, pročitajte naš tekst „Da li je opsesivnim mislima potrebno pridavati značaj“). Nikako ali nikako ne treba beskonačno tražiti dokaze da li su te misli tačne.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja