Hronična briga razlikuje se značajno do normalne zabrinutosti po tome što ne prolazi i što nije vezana za ono što se aktuelno osobi događa već je vezana za nešto što osoba procenjuje da bi se moglo dogoditi u bližoj ili daljoj budućnosti. Hronična briga javalja se u sklopu generalizovanog anksioznog poremećaja ali i u sklopu drugih anksioznih poremećaja (kao što su: fobije, napadi panike, socijalna anksioznost, hipohondrija). U sklopu hipohondrije osoba hronično brine o mogućnosti da se razboli, u sklopu socijalne anksiznosti osoba brine da bi se mogla obrukati ili da može biti negativno procenjena ili kritikovana, u slučaju fobija osoba brine da li će moći da izbegne suočavanje sa objektom straha itd. Kod generalizovane anksioznosti, hronična briga ima centralno mesto, predmet brige se menja s vremena na vreme ali briga opstaje. Nekada razlozi ili povodi za brigu mogu biti veoma realistični ali stepen u kome osoba brine i način na koji se ponaša nisu u skladu sa konstruktivnim ponašenjem koje bi bilo u funkciji rešavanja problema.

Koji su razlozi zbog kojih je korisno da prestanete da hronično brinete iako ste navikli da to činite? Prvi razlog je što hronična briga ne predstavlja konstruktivan način mišljenja jer ne dovodi do rešavanja nijednog problema. Zapitajte se koji ste to problem rešili hroničnom brigom? Ako ste ga rešili zašto onda brinete i dalje? Dakle, problemi se neće rešiti brigom niti će se okolnosti oko vas promeniti zbog toga što vi brinete. Drugo, ako prestanete da brinete postaćete manje anksiozni, napeti i pod stresom. Ako ste manje pod stresom imaćete više ideja kako da probleme rešite (jer ćete misliti o mogućim rešenjima umesto da mislite o negativnim ishodima) i imaćete više snage i motivacije da preuzmete neke konkretne akcije. Treće, ako prestanete da brinete otvoriće se prostor u vašem umu za zadovoljstvo, uživanje, relaksaciju, samoohrabrivanje i optimizam.

U ovom tekstu navešću neke osnovne i jednostavne radnje koje možete preduzeti kako bi ste prestali da brinete, odnosno kako bi ste zaustavili lanac negativnih misli kojim stvarate i održavate strepnju.

Naučite da prepoznate momenat kada počinjete da brinete – ljudi koji su skloni hroničnoj brizi, brinu stalno i pošto je to postao celodnevni i svakodnevni ritual, oni se naprosto adaptiraju i ne prepoznaju da su opet počeli da brinu. Bitno je da naučite da prepoznate momenat kada počinje vaš lanac negativnih misli. Obično tome prethode neki okidači, neki događaji u vašoj okolini ili neke vaše strašne misli. Nemojte analizirati te okidače već ih samo registrujte.

Recite sebi STOP – kada ste prepoznali da počinjete ponovo da sebe uvodite u stanje hronične anksioznosti, recite odlučno sebi STOP. Zaustavite lanac misli, istrgnite se iz tog konteksta i jednostavno prestanite. Odustanite od iracionalnog zahteva da morate brinuti. S obzirom da to što preterano brinete ne dovodi do rešavanja vaših problema niti sprečavanja da se pojave negativni događaji u vašoj okolini odlučite da odustanete od brige. Kažite sebi: Ne moram stalno da brinem jer time ne sprečavam ništa što bi se moglo dogoditi.

Obratite pažnju na disanje i telesne senzacije – kada ste sebi rekli stop i zaustavili lanac misli, udahnite duboko (izbrojte bar 5 sekundi pri udahu), zatim izdahnite sporo do kraja (brojte u sebi bar do 6 sekundi), usporite obrazac disanja. Ponavljajte ovakav način disanja bar 5 minuta. Obratite pažnju na telo i registrujte koji deo tela vam je najviše napet i opustite ga. Spustite i opustite ramena, opustite ruke, opustite mišiće čela, obraze, mišiće oko vilice i oko očiju.

Primenite pozitivnu imaginaciju – s obzirom da ljudi koji hronično brinu su navikli da stalno o nečemu misle, kalkulišu i planiraju, prestanak brige, ruminacije i zamišljanja negativnih ishoda može stvoriti prazninu u njihovom umu koji to slabo toleriše. Ta praznina se može ispuniti pozitivnom imaginacijom (o pozitivnoj imaginaciji možete pročitatu u tekstu pod naslovom Pozitivna imaginacija). Pozitivna imaginacija zajedno sa usporavanjem disanja i opuštanjem pojedinih delova tela može dovesti do aktiviranja prirodnog mehanizma relaksacije i javljanja prijatnih senzacija.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog