Osobe koje pate od nekog anksioznog poremećaja često su u dilemi da li imaju i depresiju ili da li će anksiozni poremećaj „preći“ u depresiju. Anksiozni poremećaji i depresija pripadaju različitim dijagnostičkim kategorijama i svaki ima svoje podkategorije. S jedne strane, postoje osobe koje imaju samo neki od različitih tipova anksioznih poremećaja (npr. panični poremećaj sa/bez agorafobije, generalizovani anksiozni poremećaj, fobiju, OKP) i osobe koje imaju samo neki od različitih tipova depresija (npr. blaga/umerena/teška depresija). S druge strane, dešava se da osoba pati do oba poremećaja odnosno ima i anksiozni poremećaj i depresiju i u ovakvim slučajevima važno je da dijagnostičku diferencijaciju obavi stručno lice (bilo kakvo samodijagnostikovanje samo može štetiti osobi).

Razlike između simptoma anksioznih poremećaja i depresije

Simptomatologija ova dva poremećaja se kvalitativno razlikuje. Dominantna emocija kod anksioznih poremećaja je intenziviran i kontinuiran strah, a karakteristične anksiozne misli imaju opšti oblik „ŠTA AKO+negativan ishod“ i sadrže predviđanja negativnih događaja u budućnosti. Npr. „Šta ako dobijem napad straha i ugušim se dok sam u prevozu“ ili „Šta ako uđem u lift i on se zaglavi“. Dakle, postoji strah da će se dogoditi nešto negativno/katastrofalno što će ugroziti život/zdravlje osobe. Fiziološki postoji ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojanje dlanova, drhtanje, osećaj gušenja, osoba je uznemirena i njen energetski nivo je povišen (usled povećanog adrenalina). Na ponašajnom planu mogu se javljati izbegavajuća ponašanja pri čemu osoba počinje da izbegava određene životne situacije za koje proceni da mogu biti ugrožavajuće po nju (npr. izbegava da ide sama na javna mesta, izbegava liftove i sl.).  Depresiju pre svega karakteriše sniženo raspoloženje, kontinuirana tuga koja nema neki vidljivi spoljašnji okidač (npr. gubitak drage osobe/posla), gubitak energije i želje za različitim aktivnostima koje su ranije izazivale zadovoljstvo, prisutan je i pojačan umor. Depresivne misli su pre svega usmerene na loše događaje iz prošlosti, osoba često okrivljuje sebe/druge, ne postoji strah od budućnosti kao kod anksioznog poremećaja, jer je sve crno i beznadežno – budućnost, prošlost, sadašnjost. Mogu se javiti i suicidalne misli (dok anksiozne osobe generalno strahuju za svoj život i zdravlje, depresivne osobe zamišljaju suicid i/ili prave konkretne planove  kako da ga izvrše a u težim situacijama to i pokušaju).

Šta je zajedničko ovim poremećajima?

I jedan i drugi poremećaj prate negativni afekti i lanac negativnih misli koji se ponavlja. Iako depresevne osobe pretežno razmišljaju o „crnoj“ prošlosti i osećaju tugu, nije isključeno da predviđaju negativnu budućnost i da pritom osećaju strah i obrnuto. Po svojoj strukturi ličnosti (povišen neuroticizam) osobe koje pate od oba poremećaja su generalno manje otporne na stresne životne situacije i imaju slabe strategije prevazilaženja istih. Ipak, oba poremećaja je moguće izlečiti i prevazići uz adekvatnu psihološku i/ili medikamentoznu terapiju.

Da li anksiozni poremećaj može preći u depresiju?

Jako je važno shvatiti da anksiozni poremećaj nije podkategorija depresivnog ili da je to depresija u blažem obliku i slično. Šta se zapravo dešava? Na primer, osoba koja ima panični poremećaj sa agorafobijom, se plaši da bude sama, posebno ako mora da ide van kuće jer postoji mogućnost da će joj se dogoditi panični napad koji ona tumači kao opasan po život i zdravlje. Ova osoba smanjuje broj životnih situacija u kojima neometano može da učestvuje, počinje sve više da se izuluje i u socijalnom smislu a njen život se sadržajno osiromašuje. Posledično osoba može razviti osećanje tuge i razočarenja jer ne uspeva da se suprotstavi svom strahu i takvo negativno iskustvo i izolacija je mogu uvesti u depresiju. Dakle, nelečeni anksiozni poremećaji mogu dovesti do depresije koja se javlja kao sekundarni problem. Prema tome, važno je na vreme rešiti se primarnog problema odnsno anksioznosti kako ne bi došlo i do depresije.

Zašto su ljudi skloni da pomešaju ova dva poremećaja?

Često osobe koje pate od nekog anskioznog  poremećaja mogu saopštiti da se osećaju „prazno“ ili „kao da nemaju osećanja“ a nekad to osećanje opisuju kao depresiju. Osećanje praznine koje se može javiti s vremena na vreme kod anksioznih posledica je kontinuranog osećanja intenzivnog straha koji može iscrpeti organizam pa se osoba često oseti „prazno“ ili „depresivno“. Ovo osećanje je ipak kvalitativno drugačije od kontinuiranog sniženog raspoloženja koje ima depresivna osoba.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

kontakt: 064/64-93-417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja