U osnovi opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i kod ostalih anksioznih poremećaja, postoji disfunkcionalni mehanizam koji ovaj poremećaj inicira i održava. Ključnu ulogu u ovom mehanizmu  imaju opsesivne misli koje doprinose stvaranju anksioznosti, kompulzivnih radnji i izbegavajućih ponašanja.  Opsesivne misli su automatske i njih je osoba trenutno svesna, ona ih analizira, na osnovu njih donosi zaključke i sl. Ovi zaključci su pogrešni i dovode do povećanja intenziteta anksioznosti. Na dubljem nivou, nalaze se disfunkcionalna uverenja o opsesivnim mislima koja su zapravo mnogo važnija za održavanje poremećaja od samih opsesivnih misli. Osoba pogrešno veruje da opsesivne misli imaju značaja, da su one dokaz da je ona npr. homoseksualne orjentacije, psihopata, pedofil i sl. Praktično, samo postojanje takvih misli za nju je nešto nedopustivo i najverovatnije govori nešto o njoj samoj. Usled ovakvih uverenja svaka opsesivna misao postaje nešto što ugrožava osobu, njenu  dosadašnju sliku o sebi i ona počinje da se pita da li je ona nešto drugo i tako se konstantno samozastrašuje. U situaciji kada pored opsesivnih misli postoje i kompulzivne radnje, osoba veruje da obavljanje određenih radnji (brojanje, simetrija i sl.) doprinosi tome da se ne desi nešto loše njoj/njoj bliskim osobama. Kada uradi određenu radnju osoba  poništava tu mogućnost  i postaje smirenija.

Kako se opsesivno-kompulzivni poremećaj samoodržava

Pre nego što objasnimo kako ovaj mehanizam funkcioniše u konkretnoj situaciji, važno je napomenuti da se anksiozni poremećaji javljaju kod ljudi koji su genetski predisponirani za ovaj vid poremećaja a okidač je neki vid spoljašnjeg stresora (bolest ili smrt bližnjih, razvod, raskid, gubitak posla, problemi na poslu ali i upotreba psihoaktivnih supstanci).   Naime, intruzivne misli su one misli koje se javljaju kod svakog čoveka a koje su na neki način neprijatne i nisu u skladu sa njegovim vrednostima, uverenjima i sl. Npr. takva je misao muškarca heteroseksualne orjentacije: „Da li sam ja možda homoseksualac?“, „Da li ja mogu povrediti svoje dete?“.  Ukoliko osoba nema predispoziciju da razvije anksiozni poremećaj i nije trenutno već uznemirena povodom nekog spošanjeg stresnog/-ih događaja, ona će vrlo brzo zanemariti ovo pitanje i neće osećati intenzivniju nelagodu ili strah povodom toga. U suprotnom, intruzivna misao postaje opsesivna i osoba počinje da traži dokaze u svom prošlom ili sadašnjem ponašanju, na internetu, u stručnoj literaturi, kod različitih stručnjaka, koji bi mogli da joj opovrgnu ili potvrde da li je ona zaista to ili nije i sve vreme se povodom toga osećaju anksiozno. Okidač za ovo pitanje može biti neki spoljašnji događaj, npr. to može biti pad u seksualnom uzbuđenju, problem sa erekcijom ali i neki sasvim drugačiji događaji. Disfunkcionalno uverenje koje osoba može imati je  sledeće: „Ako se meni javila ovakva misao onda ja verovatno jesam homoseksualac.“    Ovime se pridaje značaj opsesivnoj misli i ona sama po sebi postaje dokaz homoseksualizma (što je potpuno nelogičan zaključak).  Osoba sa ovakvim uverenjima i mislima postaje „lovac“ na nove dokaze a obično se oni nalaze u spoljašnjem svetu. Npr. ako je muškarac iz primera pogledao nekog drugog muškarca i pomislio da lepo izgleda to ponovo pokreće sumnju i preispitivanje. Preispitivanje prati intenzivan strah odn. anksioznost i taj strah takođe predstavlja pokretač za nove opsesivne misli. Takođe, informacije se mogu javiti i u vidu pogrešno protumačenih senzacija. Npr. muškarac koji ima problema sa opsesivnom mišlju vezanom za homeseksualizam sedi pored svog prijatelja i oseća kako mu kroz telo prolaze „žmarci“  a posebno u predelu genitalija– ovo postaje novi dokaz da je on homoseksualac. Ovo je takođe pogrešno jer „žmarci“ su zapravo produkt emocije straha a ne seksualnog uzbuđenja (kako obično biva protumačeno) . Dakle, spoljašnje informacije se uklapaju u pogrešni patern razmišljanja i patološki mehanizam se pokreće i održava opsesivno-kompulzivni poremećaj. Ovo je beskonačna petlja kojom se održava disfunkcionalna navika, čiji je konačni produkt anksioznost, izbegavanje određenih socijalnih situacija i kao nusprodukt se može javiti i depresija. Vrlo je važno zaustaviti ovaj patološki mehanizam a prvi korak ka tome je poznavanje i povećanje svesnosti o njegovom funkcionisanju.

Više o razlici između intruzivnih i opsesivnih misli možete pročititati ovde.

Više o vrsti opsesivno-kompulzivnog poremećaja kod koga su dominantne opsesivne misli povodom svoje seksualne orjentacije možete pročitati ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt:064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skype name: psihologsanja