Osobe koje su se više puta suočile sa povećanim stepenom anksioznosti se često žale kako imaju osećaj da će „poludeti“  ili da će izgubiti  kontrolu nad sobom.  Ovakva interpretacija sopstvenog psihičkog stanja dovodi do pojačanja emocije straha i oteževa poboljšanje funkcionisanja tih osoba. Obično je strah od „ludila“ povećan kod osoba koje se suočavaju sa paničnim ili opsesivno-kompulzivnim poremećajem.  I jedan i drugi poremećaj pripadaju grupi anksioznih poremećaja i nemaju nikakve veze sa shizofrenijom  (na koju se obično referira kada se u narodu pominje reč  „ludilo“). Dakle, strah od „ludila“ je samo simptom koji se javlja u okviru anksioznih poremećaja i ovaj tekst ima za cilj da vas oslobodi tog straha.

Strah od ludila je samo još jedan iracionalni strah

Panični napad karakteriše intenzivno osećanje anksioznosti i niz izraženih fizioloških reakcija. Prvi panični napad se obično javlja spontano pa osoba ne može da ga poveže sa bilo kakvim spoljašnjim uzročnikom. Pojačane fiziološke reakcije koje se aktiviraju u organizmu,  čine to mimo volje osobe te ona oseća da gubi kontrolu nad sobom i počinje da „ludi“. Praktično gubitak svesne kontrole nad  reakcijama sopstvenog organizma koji je „iz čista mira“ počeo da se ponaša neobično osoba izjednačava sa gubljenjem sopstvenog razuma. Kao što je već pominjano u prethodnim tekstovima, panični napad nije ništa drugo do prirodna „bori se ili beži“ reakcija organizma na stres – jedina razlika je u tome što uzročnik stresa nije očevidan pa osoba ne može da shvati šta se zapravo događa.  Prema tome, panični poremećaj je u osnovi prirodna reakcija (najčeće na kumulirani stres) i karakteriše ga emocija anksioznosti koju svaki čovek prirodno doživi u toku svog života u nekoj meri. Sa druge strane, shizofreniju karakterišu simptomi koje nećete sresti kod psihološki funkcionalnog dela populacije.

Strah od „ludila“ može da se razvije i kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja koji takođe spada u anksiozne poremećaje. Specifično za ovaj poremećaj je postojanje tzv. opsesivnih misli čiji sadržaj je intruzivnog karaktera i u potpunoj je suprotnosti sa vrednostima, uverenjima i ličnošću osobe. Osoba postaje jako anksiozna povodom tih misli i pomišlja da sa njom nešto nije u redu. Na primer, često se javljaju opsesivne misli koje su povezane sa povređivanjem bliskih i voljenih osoba. Međutim, osoba je svesna da ove misli nisu racionalne i može kritički da se odnosi prema njima što kod osoba obolelih od shizofrenije nije slučaj.

Takođe, preispitivanje postojanja „ludila“ može biti glavni sadržaj opsesivnih misli kod osoba koje imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj. Takva osoba se plaši da će oboleti od shizofrenije, ona je opsednuta tom idejom, informiše se koji su simptomi shizofrenije i traži kod sebe simptome koji liče na prave simptome shizofrenije. Osoba je stalno u strahu, misli koje joj padaju na um a koje su u izvesnom smislu apstraktne ili „bizarne“ izjednačava sa shizofrenim mislima.  Ovakve osobe idu kod stručnjaka od kojih traže da ih uvere u suprotno tj. da ih uvere da nemaju shizofreniju a zapravo nikako u to da poveruju i iznova i iznova traže nove simptome koji u suštini nemaju nikakve veze sa pravim simptomima shizofrenije.

Na kraju bi bilo dobro odgovoriti na pitanje koje  često klijenti, koji imaju problema sa nekim od anksioznih poremećaja, postavljaju u praksi: „Da li je moguće da  anksiozni poremećaj preraste u shizofreniju?“ Odgovor na ovo pitanje je-apsolutno NE! Anksiozni poremećaj i shizofreniju treba posmatrati kao dva isključiva entiteta koji su po svojoj prirodi i toku potpuno drugačiji.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja