Program upravljanja sobom u borbi protiv depresije (I deo)

Program upravljanja sobom u borbi protiv depresije (I deo)

Program upravljanja sobom je strukturiran, kognitivno-bihejvioralni psihoterapijski program koji se koristi u tretmanu depesije. U okviru ovog programa prvo se otkrivaju specifične kognitivne i ponašajne poteškoće kod osoba koje pate od depresije, a zatim se prelazi na učenje veština samokontrole. Odvija se u jedanaest zasebnih etapa odnosno koraka. Danas ću vam prikazati prvih pet koraka u okviru ovog programa.

Korak 1. Depresija i njeni simptomi

U prvom koraku psihoterapeut daje opis prirode depresije. On govori o simptomima depresije koji se javljaju na emotivnom, fizičkom, kognitivnom i ponašajnom planu.Takođe, on objašnjava da postoje različite forme i tokovi depresije. Nakon ovog izlaganja, klijent dobija zadatak da prati svoje raspoloženje u toku dana, u periodu od nekoliko dana, i da na skali od 1 do 10 rangira svaki dan po naosob tako što će 1 predstavljati najdepresivniji mogući dan, a 10 najpozitivniji mogući dan.

Korak 2. Praćenje pozitivnih aktivnosti i pozitivnih misli

Psihoterapeut prvo pregleda domaći zadatak koji je klijent imao da obavi, i tako počinje svaki naredni korak nakon prvog. Klijent se ohrabruje da govori o svim poteškoćama koje je imao u toku obavljanja zadatka. Obično su klijenti iznenađeni promenljivošću svog raspoloženja od dana do dana, što je protivno njihovom uverenju da svaki dan izgleda isto. Osnovni fokus u ovoj fazi je na ideji da na raspoloženje utiču klijentova razmišljanja i ponašanja. Pozitivna i potkrepljujuća ponašanja su povezana sa pozitivnim raspoloženjem a negativna i kažnjavajuća ponašanja sa negativnim raspoloženjem. Misli koje predstavljaju pozitivne evaluacije i interpretacije događaja vode pozitivnom raspoloženju i suprotno, misli koje na pesimističan opisuju  događaje vode negativnom raspoloženju. Osobe, dakle, mogu uticati na svoja osećanja svojim aktivnostima i mislima koje imaju u vezi sa tim osećanjima. Na raspoloženje se ne može uticati direktno, već indirektno menjanjem ponašanja i misli. Takođe, biološki procesi mogu biti uzročnici raspoloženja, pa se na njih utiče antidepresivnim medikamentima. Ipak, pokazuje se da depresija ne potiče samo od bioloških procesa i da psihoterapija dosta doprinosi njenom pozitivnom ishodu.  Sa druge strane, raspoloženje može uticati na mišljenje i aktivnosti osobe, pa depresivnost vodi neaktivnosti i negativnim mislima. Ono što se takođe javlja kod depresivnih osoba je selektivna pažanja za negativne događaje. Lako se fokusiraju na negativne događaje dok  se na pozitivne događaje na obraća pažnja. Rezultat ovoga je dominacija negativnih misli. Na kraju ove etape klijent dobija zadatak da tokom dana prati i beleži svoje pozitivne misli i ponašanja (npr. to su misli odnosno rečenice koje klijenta obisuju u pozitivnom svetlu) i svoja raspoloženja koja se istovremeno javljaju. Klijentu se daje lista potencijalnih pozitivnih misli i ponašanja kako bi on lakše shvatio šta treba tretirati kao pozitivno.

Korak 3. Raspoloženje i događaji

I na početku ove faze dolazi do provere domaćeg zadatka koji je klijent imao, odnosno proveraba se da je klijent uspeo da uspostavi vezu između raspoloženja, sa jedne strane, i misli i ponašanja sa druge strane. Klijentu se upućuju konkretna pitanja o tome da li je pronašao ovu vezu, koje aktivnosti su najviše uticale na njegovo raspoloženje, i da li je zabeležio neke pozitivne misli. Glavni deo ove etape sadrži vežbu u kojoj klijent na grafikonu predstavlja vezu između pozitivnih aktivnosti i misli i svojih raspoloženja u toku nedelje. Dakle, na jednoj osi je broj pozitivnih misli i aktivnosti a na drugoj stepen pozitivnog raspoloženja. Na ovaj način klijent dobija još bolji uvud u povezanost ovih komponenti. Na kraju trećeg koraka ispitanik dobija zadatak da nastavi sa praćenjem svojih pozitivnih misli, pozitivih aktivnosti i raspoloženja.

Korak 4. Kratkoročni nasuprot dugoročnih ishoda

Nakon standardne provere domaćeg zadatka psihoterapeut uvodi novu tezu da sve aktivnosti koje su se odigravale tokom protekle nedelje mogu imati i pozitivne i negativne ishode, koji su kratkoročni ili dugoročni. Kada se oni rezimiraju mogu dovesti do pozitivnih osećanja, ali i do osećanja ukočenosti i bolkiranja aktivnosti. Iako može biti teško i neprijatno obavljati neke aktivnosti na početku, dogoročno će te aktivnosti dovesti do pozitivnih ishoda odnosno boljeg zdravlja. Klijent, u okviru ove faze, beleži pozitivne i negativne, kratkoročne i dugoročne ishode svojih odluka i pozitivne i negativne misli koje mogu biti proizvod ovih ishoda. Kada su osobe depresivne postoji teškoća da obljaju aktivnosti koje dugoročno imaju pozitivne posledice, jer su one trenutno dosadne ili teške. Na kraju ove faze, klijentu se zadaje novi zadatak koji se sada sastoji u identifikovanju i beleženju najmanje jedne aktivnosti svakog dana čije mu obavljanje trenutno predstvalja teškoću, ali je visoko isplativa i donosi dobrobit na duži period. Kada se ovakve aktivnosti pojave, klijent treba zabeležiti pozitivne misli vezane za dugoročne posledice ( npr. ,, Uspeo sam da smanjim kilažu, zato što sam svakog dana išao u kratke šetnje.“ ).

Korak 5. Pripisivanje atributa pozitivnim događajima

Kada je proverio kako je klijent obavio domaći zadatak iz prethodne etape, psihoterapeut predstavlja novu tezu o takozvanom depresivnom atribucionom stilu. Ovaj stil podrazumeva da depresivna osoba teži da pozitivnim događajima pripiše da su spoljašnji, nestabilni i specifični pre nego unutrašnji, stabilni i opšti. Pa tako, depresivna osoba će svoj uspeh pripisati spoljašnjim slučajnim okolnostima vezanim za specifičnu situaciju umesto da ga pripiše svojim (unutrašnjim) osobinama ličnosti koje su stabilne i predstavljaju njegove opšte karakteristike koje se manifestuju na isti način u različitim sitacijama. Ove ideje psiholog prikazuje kroz ilustrativne konkretne primere. Domaći zadatak za klijenta je da prati pozitivne događaje i svoja raspoloženja, i da pokuša da napiše najmanje jednu rečenicu u kojoj je pozitivni događaj pripisan unutrašnjim, stabilnim i opštim karakteristikama.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Kako da promenom načina razmišljanja promenite svoja osećanja i ponašanja

Kako da promenom načina razmišljanja promenite svoja osećanja i ponašanja

Osnovna pretpostavka svih Kognitivno Bihejvioralnih Terapija (KBT, eng: CBT) jeste da način na koji razmišljamo značajno utiče i uzrokuje naše emocionalne reakcije i ponašanja. Da bi ste bolje razumeli o čemu je reč, pre nego što pročitate ovaj tekst, pročitate i sledeće tekstove na ovom sajtu: „ABC model ljudskog ponašanja“, „Racionalna i Iracionalna uverenja“ i „Greške u mišljenju koje su uzrok emocionalnih problema“.

Kako da promenite osećanja koja vas muče? Promenite način razmišljanja. Ponuđeni formular će vam pomoći da na struktuiran način otkrijete, formulišete i reformulišete (promenite) način vašeg razmišljanja koji vas uvodi u nezdrave emocije kao što su: anksioznost, bes, depresija, stid, osećanje krivice, panika, mržnja itd. Detaljno proučite ovaj formular i formulišite svoj problem uz pomoć njega. Nastojte da pronađete koji su to vaši obrazci mišljenja i ponašanja kojima stvarate i održavate nezdrave emocije. Pronađite i osmislite alternativne, racionalne i samopomažuće načine na koji možete misliti o toj situaciji. Pronađite alternativne vidove ponašanja kojima će te zameniti stare disfunkcionalne obrazce.

Situacije (okidači)

Emocije (procenite intenzitet emocije u procentima od 0 do 100%)

Telesne senzacije

(procenite od 0 do 100%)

Šta mi je padalo na pamet u toj situaciji?

(misli, predstave, slike)

Šta je to značilo za mene?

Alternativni obrazci mišljenja

Šta bi bila bolja, zdravija persperktiva gledanja

Reakcije

(ponašanje)

Alternativni

Ishodi

Navedite i ukratko opišite situaciju koja je bila okidač za vaše reakcije (misli, emocije, ponašanje).

Opišite situacije kao da su zabeležene objektivom kamere.

Setite se jer ima još nekih situacija u kojima tako reagujete. Navedite tri takve tipične situacije.

Sada odgovorite kakvo značenje ima za Vas ta situacija? Šta je to što predviđate da bi vam se moglo dogoditi u toj situaciji?

Koju ste emociju doživeli u toj situaciji?

U kom intenzitetu (0-100%)?

Koje telesne senzacije ste imali kada ste se tako osećali?

Šta vam je prolazilo kroz glavu u toj situaciji?

Šta su značile te misli ili slike koje su vam padale na pamet?

Šta vam to govori o vama ili toj situaciji?

Šta bi se prema vašem mišljenju moglo najgore dogoditi u toj situaciji?

Ako bi se to dogodilo, kako bi ste vi reagovali (kako bi ste se osećali, šta bi ste uradili)?

STANITE! Uzmite dah! Da li su to činjenice ili vaša mišljenja? Šta bi neko drugi rekao o toj situaciji? Kako bi izgledala ta situacija smeštena u širi okvir gledanja? Da li postoji neki drugi način gledanja na tu situaciju? Kako bi izgledala ta situacija iz “ptičije perspektive“? Kakav savet bi ste mogli da date nekom drugom ko bi se našao u toj istoj situaciji? Da li je vaša reakcija odgovarajuća za datu situaciju? Da li možda opet razmišljate crno-belo u ovoj situaciji? Da li vaše ponašanje služi vašim ciljevima? Razmotrite

Posledice vašeg reagovanja.

Kako ste reagovali u datoj situaciji?

Šta ste uradili?

Koliko dugo?

Koliko puta?

Šta ste mogli da uradite umesto onoga što ste uradili?

Šta bi bio najbolje ponašanje u takvoj situaciji? Ako biste tako odreagovali kako bi ste se osećali?

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

 

ABC model ljudskog ponašanja

ABC model ljudskog ponašanja

Većina klijenata i ljudi uopšte, implicitno ili eksplicitno veruje da događaji, situacije ili okolnosti sami po sebi izazivaju emocije. Na primer često čujemo izjave “Kako me je iznervirao”, “Razbesneo me je svojim postupcima“, „Ona čini da se osećam tužno i povređeno” i sl. Sigurno ste čuli izjave ovog tipa mnogo puta u svom životu. Ali razmilsite sada da li je to zaista tako? Da li događaji, situacije ili postupci neke osobe sami po sebi mogu izazvati bilo koju vašu emociju? Da li ako se neko ponaša loše prema vama znači da ta osoba nužno izaziva emociju besa u vama? Da li su svi ljudi besni i ponašaju se agresivno kada se neko loše ponaša prema njima? Naravno da ne. Različiti ljudi različito reaguju na iste situacije, iste objektivne okolnosti.

Zašto je to tako? To je tako zato što mi kao ljudska bića ne reagujemo na situacije kao takve već na značenja koje pridajemo tim situacijama (interpretacije situacija). Različiti ljudi mogu na sasvim drugačiji način interpretirati jednu te istu situaciju, pa stoga ta situacija u psihološkom smislu i nije ista za različite ljude, jer ima drugačije značenje. Svako od nas pridaje drugačija značenja situacijama u zavisnosti od ličnog iskustva, usvojenog sistema vrednosti, ciljeva i želja, strahova, društvenih i kulturoloških stavova i sl.

Da bi smo razumeli zašto se neka osoba ponaša na odeređeni način u određenoj situaciji, mi psiholozi nastojimo da otkrijemo kakvo značenje ta situacija ima za određenog pojedinca. Nas zanima kako pojedinac opaža tu situaciju iz svog subjektivnog, psihološkog ugla gledanja. Zato mi klijentima postavljamo pitanja, nastojeći da razumemo njihove postupke i reakcije isključivo iz njihovog ugla viđenja. Zbog toga kada klijenti nešto iznose, opisuju ili zaključuju, mi često postavljamo pitanja, šta to za vas znači, možete li mi to bolje objasniti, šta to govori o vama i sl. Pomoću ovakvih pitanja mi nastojimo da razumemo kako klijent razmišlja, emotivno reaguje i ponaša se u određenom kontekstu.

Ljudi često polaze od jedne implicitne ali netačne pretpostavke: da svi živimo u istom svetu, da svi pridajemo ista značenja istim stvarima i događajima (jer svi govorimo istim jezikom i služimo se istim nazivima za iste objekte), da svi ljudi razmišljaju, emotivno reaguju i ponašaju se na isti ili veoma sličan način. To bi značilo da je svet isti ako se posmatra iz bilo čijih cipela. Realnost je upravo suprotna.

Da bi smo naučili klijente kako da promene svoja nezdrava osećanja i ponašanja i dostignu ciljeve koje žele, mi ih prvo moramo podstaći da uvide da ono što determiniše, uzrokuje njihova ponašanja i osećanja nisu situacije i ponašanja drugih ljudi sami po sebi, već njihovo viđenje tih situacija, ljudi  (ili njihovih postupaka), značenje i smisao koji oni pridaju tim događajima. Ova vrsta uvida je neophodna da bi klijenti mogli da počnu da menjaju svoje misli, osećanja i ponašanja i nauče da upravljaju sobom. Ovakva vrsta uvida vodi sledećem uvidu: ako su značenja koja Ja pridajem situacijama i događajima u spoljašnjem svetu ono što uzrokuje kako se Ja osećam i šta Ja činim, onda to znači da samo Ja mogu da upravljam svojim emocijama i ponašanjima tako što mogu da ta značenja menjam i korigujem u skladu sa mojim ciljevima.

Jedan od modela koji učimo klijente u REBT psihoterapiji je tzv. ABC model ljudskog ponašanja. Važan implicitni element ovog modela predstavljaju ciljevi osobe, jer u svaku A-B-C epizodu osoba ulazi unoseći svoje ciljeve, svoje želje. Skraćenica ABC se odnosi na tri elemnta A (Aktivirajući događaj, eng. Activating event), B (Sistem uverenja osobe, eng. Beliefs) i C (Posledice, eng. Consequences). Osnovne pretpostavke ovog modela su:

  1. emocionalne i ponašajne posledice nekog događaja zavise od sistema uverenja osobe, tj. nisu direktna posledica aktivirajućeg događaja (situacije).
  2. kada osoba zaključi da aktivirajući događaj sprečava ili onemogućava njene ciljeve, ona ima izbor da odreaguje samounapređujućim (zdravim) ili samoosujećujućim (nezdravim) emotivnim reakcijama i ponašanjima, u zavisnosti od toga da li se rukovodi racionalnim ili iracionalnim uverenjima (pogledajte tekst na našem sajtu: Racionalna i Iracionalna uverenja).

ABC model

A je aktivirajući događaj (odnosi se na nešto što dolazi bilo iznutra ili spolja) – podrazumeva bilo koje iskustvo na koje osoba reaguje emocionalno i nekim ponašanjem. Aktivirajući događaj je uvek lična interpretacija o nekom prošlom, sadašnjem ili fantaziranom budućem iskustvu. Za osobu događaj postoji onako kako ga ona interpretira. Na primer za osobu koja se plaši vožnje liftom, aktivirajući događaj nije sam lift, već procena osobe da bi joj/mu u liftu moglo iznenada pozliti a pošto se vrata lifta ne mogu otvoriti svakog trena osoba procenjuje da bi mogla da umre na mestu i ostane u liftu.

B je sistem uverenja osobe koja sadrže procenu sebe, drugih i života uopšte (životna filozifija koja diktira ličnu interpretaciju događaja i način dostizanja životnih ciljeva). Mogu biti: svesna ili predsvesna, verbalizovana ili podrazumevajuća (nisu pretočena u jasne rečenice), racionalna (uverenja o poželjnosti, preferencije) ili iracionalna (pogledajte tekst na našem sajtu: Racionalna i Iracionalna uverenja). Na primer, osoba koja se plaši lifta u toj situaciji ima iracionalno uverenje: Ne smem nipošto ponovo doživeti strah u liftu jer bi me to moglo ubiti.

C su emotivne i ponašajne posledice koje su posledica načina na koji razmišljamo o aktivirajućem događaju. Posledice mogu biti (1) samounapređujuće ako se osoba rukovodi racionalnim sistemom uverenja – uverenja o poželjnosti, to su zdravi, funkcionalni i konstruktivni odgovori jer pomažu ljudima u dostizanju njihovih ciljeva (npr. žaljenje, kajanje, nezadovoljstvo, ljutnja, zabrinutost, strah i sl.) i (2) samoosujećujuće ako se rukovodi iracionalnim sistemom uverenja (npr. osećanje krivice, besa, povređenosti, anksioznosti, paničnog straha i sl.).

Emocionalni problemi i ABC model

Svaki emocionalni problem se može opisati putem ABC modela. Na taj način osoba stiče uvide u to kako tumači, interpretira neku situaciju (aktivirajući događaj) koji ga/je provocira da razmišlja na određen način (B – sistem uverenja) i do kakvih posledica (C) dovodi taj način razmišljanja. Kada dođe do ovih saynanja, klijent može promeniti svoj način viđenja neke situacije (A) ili promeniti način na koji on/ona razmišlja o toj situaciji (B) i na taj način promeniti emocije i ponašanja koje doživalja povodom određenog događaja.

U tabeli je dat shematski primer ABC modela. Ovu vrstu formulara možete koristi kako bi ste formulisali i bolje razumeli neki vaš emocionalni problem.

A

B

C

Aktivirajući događaj – značenje koje pridajete nekoj situaciji, događaju, okolnostima ili vaše misli, osećanja ili telesne senzacije

Sistem uverenja

Posledice – emocije i ponašanja

Šta se dogodilo (ili o čemu ste razmišljali) pre nego što ste doživeli neku emociju?Kada se dogodio određeni A, o čemu ste tad razmišljali? Šta vam je u tom momentu prolazilo kroz glavu?Kako se osećate povodom tog događaja (anksiozno, besno, depresivno, povređeno, tužno, uplašeno, nezadovoljno, razočarano itd).

Kako ste se ponašali u toj situaciji, šta ste uradili?

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog.com

www.vaspsiholog.com

Greške u mišljenju koje su uzrok emocionalnih problema

Greške u mišljenju koje su uzrok emocionalnih problema

Tvorac kognitivne terapije je Aron Bek, američki psihijatar. Ova vrsta terapije nastala je na osnovu Bekovog proučavanja i istraživanja kognitivnih sadražaja koje su iznosili njegovi depresivni pacijenti. Osnovna pretpostavka kognitivne terapije jeste da emocionalne poremećaje stvaraju naše automatske misli i maladaptivna uverenja.

Ljudi putem samoposmatranja mogu postati svesnih ovih misli i stoga ih mogu menjati. Klijentova uverenja imaju izričito lično značenje i veći terapijski efekat se postiže ako klijent navodi da sam dođe do uvida u svoja maladaptivna uverenje nego ako se to čini kroz interpretacije koje daje terapeut. Jedna od glavnih pretpostavki kognitivne terapije jeste da se emocionalni poremećaj najbolje može razumeti analizom kognitivnog (misaonog) sadržaja individualne reakcije na neki spoljašnji ili unutrašnji događaj.

Na osnovu iskustva u radu sa svojim pacijentima Aron Bek izdvojio je i opisao niz tipičnih kognitivnih grešaka (kognitivnih distorzija) u opažanju i zaključivanju koji uvode osobu u emocionalne poremećaje.

Primeri kognitivnih greški

Skok na zaključak: “Primetili su moju grešku i smatraju me totalno nekompetentnom osobom.”

Proricanje sudbine:” Zbog ove greške će me prezirati do kraja života”

Fokusiranje na negativno: ”Ovo je dokaz da mi se dešavaju samo loše stvari”

Diskvalifikovanje pozitivnog:” Taj uspeh ne znači ništa drugo do trenutnu sreću.”

Emocionalni rezon: “Pošto se osećam ovako manje vredno, to znači da sam manje vredan čovek.”

Peronalizovanje: “Pošto sam pogrešio, ovi što se smeju sigurno ismevaju mene.”

Definicione izjave:” Ono što ja definišem kao kobno i neoprostivo, to zaista jeste kobno i neoprostivo.”

Polarizovano mišljenje: “ Sve je loše, i ništa nije dobro”

Selektivno izdvajanje iz konteksta: “Lupanje srca znači infarkt”

Osnovni zadatak kognitivne terapije je pronaženje i menjanje kognitivnih distrozija, kako bi klijent prestao da stvara disfunkcionalne emocije.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

KBT i REBT

KBT i REBT

Kognitivno-bihejvioralna terapija (skraćeno CBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koji naglašava važnost uloge mišljenja (kognicije) u onome šta osećamo i kako se ponašamo. Naša osećanja i ponašanja su pod direktnim uticajem našeg mišljenja. Ukoliko doživljavamo osećanja koja ne želimo ili se ponašamo na način koji ne želimo, možemo identifikovati razmišljanja koja uzrokuju naša osećanja i ponašanja i naučiti kako da ih zamenimo razmišljanjima koja vode reakcijama koje želimo.

Glavne karakteristike KBT terapija

KBT je zasnovana na kognitivnom modelu emocionalnih reakcija – kognitivno-bihejvioralna terapija je zasnovana na naučnoj činjenici da naše misli uzrokuju naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari same po sebi, kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje iako se situacija povodom koje smo reagovali nije promenila.

KBT je kratkotrajna terapija sa dugoročnim efektima – kognitivno-bihejvioralna terapija spada među “najbrže” terapije po postizanju željenih psihoterapijskih rezultata. Prosečan broj susreta koje klijent ima sa psihoterapeutom (bez obzira na vrstu problema) je oko 16. Drugi oblici psihoterapije, kao što je na primer psihoanaliza, mogu trajati godinama.

Dobar terapijski odnos je neophodan za efektivnu psihoterapiju, ali nije dovoljan za terapijsku promenu – neke psihoterapijske škole pretpostavljaju da je glavni razlog zbog kojeg je ljudima bolje postojanje pozitivnog odnosa između psihoterapeuta i klijenta. Kognitivno-bihejvioralni terapeuti veruju u važnost dobrog, pouzdanog i saradničkog odnosa, ali smatraju da to nije dovoljno. KBT terapeuti veruju da se klijenti menjaju kada nauče da misle i ponašaju se drugačije.

KBT podrazumeva zajednički rad psihoterapeuta i klijenta – kognitivno-bihejvioralni terapeut teži da nauči šta klijent želi od svog života (njegove ciljeve) i da mu zatim pomogne da postigne te ciljeve. Terapeutova uloga je da sluša, razume, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio u svom svakodnevnom životu.

KBT je strukturisana i direktivna terapija – kognitivno-bihejvioralni terapeuti imaju specifičan program rada za svaki susret sa klijentom. Specifične tehnike / koncepti se uče tokom svakog susreta. KBT je fokusirana na pomaganje klijentu u postizanju ciljeva koje je klijent sam postavio. U tom smislu KBT je direktivna. Ipak, KBT terapeuti ne govore svojim klijentima šta da rade – oni radije uče klijente kako da rade.

KBT je bazirana na edukativnom modelu – KBT je zasnovana na naučno podržanoj pretpostavci da je većina emocionalnih i ponašajnih reakcija naučena tokom života. Zbog toga je cilj psihoterapije da pomogne klijentu da se oduči od svojih neželjenih reakcija i da nauči nove načine reagovanja, kako bi se osećao bolje i ostvario željene ciljeve.

U KBT terapiji klijentima se zadaju domaći zadaci – uloga domaćih zadataka u KBT-u je da se klijenti aktivno uključe u rad na sopstvenim problemima, da ono što su naučili na psihoterapiji, testiraju i primene u svakodnevnom životu, da uvežbavaju nove načine razmišljanja i ponašanja koji će ih dovesti do željenog terapijskog cilja.

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT)

REBT je jedna vrsta kognitivno-bihejvioralne terapije, čiji je osnivač američki psiholog Dr Albert Ellis. REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujući im kako da postanu svesni i promene svoja uverenja i stavove kojima stvaraju neželjena psihička stanja (kao što su panika, depresija, stid, krivica, bes itd). Proces promene je edukativan, tako da omogućava klijentima da pomažu sami sebi čak i kada prestanu da dolaze na psihoterapiju. U procesu učenja klijenata kako da upravljaju svojim mislima, emocijama i ponašanjima, REBT terapeuti koriste brojne psihoterapijske tehnike, uključujući razumevanje životne filozofije svojih klijenata, empatiju i strategije rešavanja problema.

U osnovi REBT-a leži šest osnovnih principa

Osećamo ono šta mislimo, odnosno mišljenje najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi tužnim, ljutim ili anksioznim, već nas ono što mi govorimo sebi o tim događajima uvodi u naša emocionalna stanja. Na primer: ljudi koji su socijalno anksiozni nisu uznemireni zbog ponašanja drugih ljudi, već sami sebe uznemiravaju govoreći sebi da će ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponašanje.

Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem. Naši emocionalni poremećaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd.

Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osećanja i ponašanja. Pošto nas misli uznemiravaju, neophodno je raditi na promeni naših uverenja o sebi, drugima i svetu. Na primer: umesto da sebi govori da će ga razgovor sa osobama suprotnog pola samo dovesti do odbacivanja i da je to užasno, klijenta možemo ohrabriti da testira u realnosti da li je to zaista toliko užasno kao što to on ili ona pretpostavljaju.

Iracionalna uverenja imaju različite uzroke. Albert Ellis je često isticao da ljudska bića lako usvajaju iracionalna uverenja. Međutim, iako okolina, kultura i genetika igraju značajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sami sebe uznemiravamo na različite načine povodom raznih situacija koje ocenjujemo kao loše i preteće.

Iako iskustvo iz prošlosti može biti značajno za učenje iracionalnih uverenja, REBT smatra važnim uočavanje načina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uverenjima. REBT uči klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i procene da li su ona tačna i korisna u sadašnjosti.

Uverenja se mogu menjati. Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna psihoterapija.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com