Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je jedan od najefikasnijih i najprihvaćenijih oblika psihoterapije, koji se koristi za lečenje širokog spektra mentalnih problema, od anksioznosti i depresije do fobija i poremećaja u ponašanju. Osnovna ideja iza KBT-a je da naše misli, emocije i ponašanja međusobno utiču jedno na drugo. Naša negativna uverenja i obrasci mišljenja mogu dovesti do negativnih emocija i disfunkcionalnih ponašanja, dok promena načina razmišljanja može dovesti do poboljšanja emocionalnog stanja i zdravijeg ponašanja.

Glavne osobine KBT psihoterapije 

1. Fokus na sadašnji trenutak

KBT se uglavnom fokusira na trenutno emocionalno stanje i misli klijenta.

2. Aktivno učešće klijenta

U ovoj terapiji klijent i terapeut zajedno identifikuju ciljeve terapije, rade na prepoznavanju negativnih misli i ponašanja, a klijent je angažovan u primeni strategija i tehnika izvan seansi i između seansi, u svakodnevnom životu.

3. Kratkotrajna terapija s fokusom na konkretne ciljeve

KBT je obično kratkoročna terapija koja traje nekoliko meseci, u zavisnosti od problema i napretka klijenta.

4. Kognitivna restrukturacija

Jedna od ključnih tehnika KBT-a je kognitivna restrukturacija. Ova tehnika podrazumeva prepoznavanje i menjanje negativnih, nerealističnih misli koje dovode do emotivnih problema.

5. Tehnike izlaganja

Izlaganje je jedan od osnovnih alata u KBT-u, gde se klijent postepeno izlaže situacijama koje izazivaju strah ili nelagodnost, uz vođenje terapeuta. Cilj ove tehnike je da klijent nauči da se suoči sa svojim strahovima i da shvati da su ti strahovi često nerealni.

6. Učenje veština suočavanja i rešavanja problema

KBT nije samo terapija za rešavanje problema u trenutnom momentu, već i pristup koji pomaže klijentima da nauče kako da se nose sa budućim stresorima uz pomoć tehnika opuštanja, mindfulness-a i rešavanje problema, koje im pomažu da bolje upravljaju stresom i izazovima koji se javljaju u njihovom životu.

7. Empirijska i na naučnim dokazima zasnovana terapija

KBT se bazira na empirijskim istraživanjima i dokazima, što znači da je zasnovana na brojnim naučnim saznanjima o tome šta funkcioniše u lečenju mentalnih problema. Brojna istraživanja su dokazala da je KBT efikasan u lečenju mnogih psihičkih poremećaja, uključujući anksiozne poremećaje, depresiju, fobije, OKP (opsesivno-kompulzivni poremećaj) i mnoge druge.

8. Terapeut je vodič, ne autoritet

U KBT-u, terapeut ima uloga koja vodi i usmerava klijenta kroz proces terapije, ali ne postavlja sebe kao autoritet. 

Zašto je ova terapija toliko efikasna i rešava probleme?

Jedna od ključnih tehnika u KBT-u je kognitivna restrukturacija, koja ima za cilj da pomogne klijentima da prepoznaju i promene negativne, iracionalne ili nerealistične misli. Mnoge osobe sa mentalnim problemima, poput depresije ili anksioznosti, imaju tendenciju da interpretiraju svet na pesimistički način, što stvara ili pogoršava njihove emocije. Na primer, osoba sa anksioznošću može imati misli kao što su ,, Sve će se loše završiti ” ili ,, Ne mogu da se nosim sa ovim ”.

Kognitivna restrukturacija pomaže klijentima da identifikuju ove negativne misli i preispitaju njihovu istinitost, tj. postave ih kao hipotezu a ne realnost, tražeći dokaze koji ih podržavaju ili osporavaju. Terapeut zatim pomaže klijentima da razviju realniji i pozitivniji način razmišljanja. Ova tehnika može značajno smanjiti anksioznost, depresiju i druge negativne emocionalne reakcije, jer umesto da se fokusiraju na katastrofične misli, klijenti počinju da razmatraju alternativne, racionalnije perspektive.

Druga ključna tehnika KBT-a je izlaganje, koja se koristi za lečenje fobija, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), anksioznih i drugih poremećaja. Izlaganje se bazira na principu postepenog suočavanja sa situacijama koje izazivaju anksioznost, strah ili nelagodnost, sa ciljem da se osoba oslobodi tih strahova kroz direktnu izloženost tim situacijama.

Izlaganje može da se vrši na različite načine, uključujući sistemsku desenzitizaciju, gde klijent postepeno izlaže sebe manje stresnim situacijama koje postepeno postaju sve intenzivnije. Na primer, osoba sa strahom od letenja može prvo da se suoči sa slikama aviona, zatim sa zvukovima aviona, da bi na kraju stvarno ušla u avion. Kroz ponovljeno izlaganje, strah počinje da opada, jer osoba doživljava da situacija nije toliko strašna kako je prethodno bila uverena.

KBT i REBT: Razlike i sličnosti u pristupu terapiji

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i Racionalno-emotivna bihevioralna terapija (REBT) često se koriste u savremenoj psihoterapiji.  KBT je širok terapijski okvir koji se bazira na principu da naši misli, emocije i ponašanja međusobno utiču jedni na druge. Ova psihoterapija se koristi za rešavanje širokog spektra mentalnih problema, od povišene anksioznosti i depresije do poremećaja u ponašanju.

Tehnike koje se koriste u KBT-u obuhvataju kognitivnu restrukturaciju, izlaganje, i vežbe rešavanja problema, kako bi se pomoglo klijentima da promene negativne obrasce mišljenja i ponašanja. Osim toga, ova terapija prepoznaje osnovna (bazična) uverenja kao ključne faktore koji oblikuju način na koji ljudi percipiraju sebe, druge i svet oko sebe. Bazična uverenja su duboko ukorenjena mišljenja koja se formiraju tokom života, često u detinjstvu, i mogu imati veliki uticaj na emocije i ponašanje. Ova uverenja mogu biti pozitivna, ali često su iracionalna i negativna, što doprinosi emocionalnim problemima poput povišene anksioznosti, depresije, i niskog samopouzdanja. Prvi korak u radu sa osnovnim uverenjima u KBT-u je njihova identifikacija. Terapeut i klijent zajednički istražuju misli koje se javljaju u određenim situacijama, kako bi otkrili duboko ukorenjena uverenja koja ih podržavaju.  

REBT je specifična grana KBT-a koju je razvio Albert Ellis. Osnovni cilj REBT-a je pomoći klijentima da prepoznaju iracionalna uverenja i zamene ih racionalnijim i realnijim razmišljanjima kao i radu sa našim emocijama. Koristi isti ili sličan skup tehnika kao u KBT-u.

I KBT i REBT imaju iste osnovne ciljeve – rešavanje problema kroz promene u mišljenju i ponašanju dok se metodologija i filozofija pristupa samo donekle razlikuju.

Kako KBT I REBT može pomoći kod anksioznosti i depresivnosti?

Kognitivno-bihevioralna terapija je naročito efikasna u radu sa anksioznošću, depresijom i stresom.

Kroz tehnike poput kognitivne restrukturacije, klijenti uče kako da prepoznaju negativne misli koje pokreću emotivne reakcije i problematično ponašanje. Zadatak terapeuta je da pomogne klijentima da modifikuju ove misli i razviju zdravije strategije suočavanja. Tehnika izlaganja, koja je ključna u KBT-u, koristi se kako bi se klijenti postepeno suočili sa svojim strahovima i anksioznim situacijama, smanjujući tako prekomernu reakciju i sticanje novih, pozitivnih iskustava. Takođe, vežbe rešavanja problema omogućavaju klijentima da razviju konstruktivne strategije za suočavanje sa svakodnevnim izazovima. U KBT-u, klijentima se pomaže da identifikuju kognitivne distorzije i bazična uverenja koja uzrokuju ili održavaju simptome.

KBT je često efikasan za ljude koji žele konkretne tehnike i brze rezultate. Pomoću ovih metoda, klijenti mogu da prevaziđu visoku anksioznost, depresiju i druge emotivne poteškoće, razvijajući dugoročne veštine za suočavanje sa stresom i izazovima.

REBT pristup može biti posebno koristan za osobe koje imaju tendenciju da se suočavaju sa problemima kroz negativnu samokritiku ili perfekcionizam. REBT, u svom pristupu koristi i filozofski pristup kako bi klijentima pomogao da razbiju iracionalna uverenja koja im otežavaju život.

I KBT i REBT koriste slične ili iste, efikasne strategije za rad sa anksioznošću i depresijom. Naglasak je na razumevanju veze između misli, emocija i ponašanja, te na razvijanju veština koje omogućavaju klijentima da se uspešno nose sa izazovima. Ako se pravilno primenjuju, oba pristupa mogu značajno doprineti poboljšanju mentalnog zdravlja, jer omogućavaju klijentima da postignu bolje emocionalno stanje, prevaziđu stresne situacije i razviju dugoročne strategije za zdrav život. 

Kako nam to KBT i REBT terapeuti pomažu da bolje regulišemo naše emocije?

Emocionalna regulacija je ključna komponenta u procesu psihoterapije, jer omogućava klijentima da prepoznaju, razumeju i efektivno upravljaju svojim emocijama.

U KBT-u, emocionalna regulacija se često bazira na prepoznavanju negativnih misli i njihovo povezivanje sa emocijama. Na primer, osoba koja se oseća anksiozno često ima negativne misli poput „Neću uspeti“ ili „Stvari će se sigurno pogoršati“. KBT terapeuti pomažu klijentima da identifikuju ove misli, analiziraju ih i zamene ih sa racionalnijim i pozitivnijim uverenjima. Jedan od ključnih aspekata emocionalne regulacije u KBT-u je kognitivna restrukturacija, koja pomaže klijentima da promene način na koji misle o situacijama koje izazivaju jake emocije. Kroz ovaj proces, klijenti se uče kako da prepoznaju i promene disfunkcionalne misli koje povećavaju emocionalnu distresiju. Kroz ove tehnike, klijenti postaju sposobni da efikasnije regulišu svoje emocije i smanje negativni uticaj stresa, anksioznosti i depresije. Pored toga, terapeuti u KBT-u često koriste tehnike relaksacije i mindfulnessa kako bi pomogli klijentima da se smire i postanu svesniji svojih telesnih i emocionalnih reakcija. Ove tehnike omogućavaju klijentima da budu prisutni u trenutku i da se distanciraju od prekomernih emotivnih reakcija, čime se smanjuje anksioznost i napetost.

REBT, iako zasnovan na mnogim principima KBT-a, ova grana se oslanja i na filozofsku analizu uverenja i vrednosti. U REBT-u fokus je na iracionalnim uverenjima koja izaziva emocionalni distres. Terapeut u REBT-u pomaže klijentima da prepoznaju ove iracionalne stavove, koji često uključuju ekstremna uverenja kao što su „Moram da budem savršen“ ili„Ne mogu podneti da budem odbijen“. Kada klijent veruje u ovakva uverenja, emocije poput tuge, ljutnje ili anksioznosti mogu postati prekomerne i ometati funkcionisanje. Kroz terapijski proces, terapeuti pomažu klijentima da identifikuju osnovne misli koje dovode do negativnih emocija, a zatim ih izazivaju kako bi ih doveli do racionalnijeg načina mišljenja. U REBT-u, klijenti se uče da ne reaguje na spoljne okolnosti sa ekstremnim emocionalnim odgovorima, već da prihvate životne nesigurnosti i nesavršenosti. Ovaj proces omogućava klijentima da se oslobode samokritičnih uverenja i da nauče kako da se nose sa neugodnim emocijama na zdraviji način.

Bez obzira na to da li se koristi KBT ili REBT, terapeuti igraju ključnu ulogu u pomaganju klijentima da razviju emocionalnu regulaciju. Njihov zadatak nije samo da klijentima pruže tehnike za smanjenje negativnih emocija, već i da im pomognu da razumeju duboke uzroke njihovih osećanja i nauče kako da prepoznaju emocionalne okidače.

Put ka emocionalnoj stabilnosti i boljem funkcionisanju: KBT i REBT

Kroz kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT) i Racionalno-emotivnu bihevioralnu terapiju (REBT), klijenti ne samo da se suočavaju sa trenutnim psihološkim problemima, već i stiču dugoročne životne veštine koje im omogućavaju da funkcionišu zdravije i efikasnije u budućnosti. Tehnike kognitivna restrukturacija i izlaganje pomažu klijentima da postanu svesniji svojih misli i emocija, i da nauče kako da prepoznaju destruktivne obrasce mišljenja i ponašanja. Kroz rad sa terapeutom, klijenti uče da se suočavaju sa svojim strahovima i negativnim uverenjima na zdrav način, umesto da ih izbegavaju ili potiskuju, što može dugoročno pogoršati simptome.

Pored toga, KBT pruža klijentima praktične alate i tehnike koje mogu da primene u svakodnevnom životu, čime im omogućava da poboljšaju emocionalnu stabilnost, smanje nivo stresa i anksioznosti, i razviju zdravije obrasce ponašanja. Ovaj pristup nije samo terapija za trenutni momenat, već dugoročni alat koji pomaže ljudima da se bolje nose sa životnim izazovima i da unaprede svoje mentalno zdravlje.

Ukoliko imate neki problem psihološke prirode ili želite da unapredite svoju ličnost i funkcionisanje, kod nas u savetovalištu možete zakazati termin za psihološko savetovanje ili psihoterapiju. U svakodnevnom radu primenjujemo principe KBT i REBT psihoterapije.

Autor:

MSc Aleksandra Tasić, klinički psiholog i KBT psihoterapeut pod supervizijom

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com