Zašto nastaje i kako se održava anksioznost?

Zašto nastaje i kako se održava anksioznost?

Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine. Na primer, anksioznost se može ispoljiti kroz napade panike, sve vrste fobija (agorafobija, strah od paukova, visine itd.), generalizovanu anksioznost (tzv. preteranu brigu), zdravstvenu anksioznost (tzv. strah od smrti i bolesti), opsesivno – kompulzivni poremećaj (stalno ponavljajuće zastrašujuće misli i rituali koje osoba sprovodi da bih umanjila strah), socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa, stidljivost u komunikaciji), nesanicu (problem da se zaspi, plitak san, rano buđunje i sl.), posesivnost, seksualne probleme (erektivna disfunkcija, prerana ejakulacija, anorgazmija), psihosomatske tegobe (problemi sa varenjem, tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, astma, čir itd.) itd. Iako svi navedeni poremećaji izgledaju kao veoma različiti u njihovoj osnovi stoji isti uzrok – anksioznost.

Šta je anksioznost?

Aksioznost je neprijatno stanje strepnje, odnosno strašljivog isčekivanja da će se nešto loše desiti. Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško podnositi njene posledice. To bi bila fenomenološka definicija anksioznosti, odnosno definicija koja opisuje kako se anksioznost ispoljava.

Zašto se anksioznost uopšte javlja?

Anksioznost je simptom, signal, alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, supresuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. Osećanja koja osoba nastoji da kontroliše, odnosno supresuje mogu biti: strah, tuga, bes, bespomoćnost i sl. Anksioznost je samo signal da osoba više ne može da potiskuje. Osećanja koje osoba nastoji da potisne su zaostavština različitih trauma koje je osoba imala tokom života.

U osnovi jednog simptoma može ležati niz sličnih traumatskih iskustava. Na primer, osoba ima strah od otvorenog prostora, to je simptom u čijoj osnovi je strah od gubitka ili narušavanja personalne emocionalne granice. Kada je granica narušena osoba oseća strah ili paniku. U osnovi ove vrste straha može ležati niz trauma zlostavljanja (emocionalnog, seksualnog ili fizičkog), odnosno situacija u kojima je zaista bila grubo narušena emocionalna granica te osobe i osoba se osećala ugorženo, nesigurno i bespomoćno, bez mogućnosti da se odbrani. Telo (mozak) pamti takve situacije i kasnije reaguje na sve situacije koje podsećaju na mogućnost da osoba opet bude bespomoćna i nezaštićena. Tada se aktivira ankisoznost kao alarm.

Anksioznost postoji dok god osoba potiskuje i nastoji da kontroliše anksioznost i ostala osećanja. Anksioznost se i javlila zato što je osoba previše potiskivala osećanja koja su posledica traumatskih iskustava i sada više nema kapacitet da to nastavi. To je kao da svaki put umesto da bacite đubre vi ga ćušnete pod tepih do momenta kada ispod tepiha nema više mesta i neprijatni miris počinje da se širi oko vas.

Kako se osloboditi anksioznosti?

Anksioznost opstaje dok god se opiremo njoj i drugim neprijatnim osećanjima. Jedini način da se rešimo anksioznosti je da prestanemo da joj se opiremo i suočimo se sa njom bez otpora i analize. Znači dok god pokušavamo da kontrolišemo anksioznost ona kontroliše nas. Buda je rekao: “Ono čemu se opireš to postaješ”.

Na koje sve načine pokušavamo da kontrolišemo anksioznost i na taj način je zapravo održavamo:

  1. Borba – podrazumeva mentalno i fizičko nastojanje da se anksioznost eliminiše, da se spreči njena pojava i umanji njen intenzitet. Na mentalnom nivou osoba pokušava da kontroliše svoje strašne misli (opsesivne misli, brigu, strah od bolesti i sl.) a na telesnom nivou osoba se steže, ima hronične mišićne tenzije koje služe da se anksioznost potisne, zadrži njena ekspresija (hronične mišićne tenzije u mišićima ramena, vrata, potiljka, dijafragme, nogu). Što se osoba više bori sa anksioznošću anksioznost postaje sve jača, duže traje i osoba se oseća više neprijatno, izmoreno i iscrpljeno.
  2. Izbegavanje – osoba izbegava sve situacije u kojima doživljava anksioznost ili koje je podsećaju na anksioznost (na primer: autobus, lift, bolnice, odlazak kod lekara, prilaženje devojkama itd.). Izbegavanje dovodi do pojačavanja anksioznosti jer osoba svaki put kada pobegne ili izbegne neku situaciju u kojoj se oseća anksiozno zapravo potvrđuje svoj doživljaj bespomoćnosti i nemogućnosti da podnese anksioznost.
  3. Analiza – podrazumeva mentalni vid borbe sa anksioznošću. Osoba preterano analizira svoje misli, osećanja, telesne senzacije i postupke i na taj način nastoji da kontroliše anksioznost. Na primer osoba pokušava da iskontroliše svoje misli kako ne bi mislila na neke strašne stvari, kako ne bi “izgubila kontrolu” i uradila nešto strašno.
  4. Somatizovanje – osoba koja ne misli o svojim osećanjima ona ih doživljava isključivo kao telesne simptome (tenzije, glavobolje, visok pritisak itd.).

Kako da se oslobodimo anksioznosti?

Ako želite da se trajno oslobodite od anksioznosti morate odustati od nastojanja da kontrolišete anksioznost ili druga neprijatna osećanja. Odustajanje od kontrole anksioznosti ne znači gubitak kontrole u ponašanju, to znači samo odustajanje da se supresuje anksioznost.

Odustajanje od kontrole anksioznosti podrazumeva odustajanje od borbe, izbegavanja, analize, telesnih blokada i potpuno suočavanje sa anskioznošću bez otpora i bez analize.

Kada se suočite sa anksioznošću na ovaj način ona nestaje. Kada se anksioznost pojavi, umesto da pokušavate da je eliminišete vi je namerno pojačajte i suočite se sa njom bez otpora. Dok se suočavate reci sebi: Ja priznajem anksioznost (strah) i to kako me ona čini sigurnim, Ja prihvatam anksioznost je bez otpora i analize i puštam je da ode. To primenite u svim situacijama bez izuzetka i istrajte u tome i videćete kako anksioznost sama odlazi. Ako ne uspetu u tome javite se nama i mi ćemo vas tome naučiti.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Vrste specifičnih fobija

Vrste specifičnih fobija

Specifične fobije uključuju izražen strah i izbegavanje jednog određenog objekta ili situcije. Ne postoje spontani panični napadai i nema sekundarnog straha od paničnih napada, kao u agorafobiji. Nema straha od toga da ćete biti osramoćeni i osujećeni pred drugima u socijalnim situacijama kao što je slučaj sa socijalnom fobijom. Ipak, direktno izlaganje objektu ili situaciji koja izaziva strah može izazvati panični napad. Strah i izbegavanje je toliko izraženo da može uticati na vašu svakodnevnu rutinu; posao, partnerske ili prijateljske odnose, i da  nanese značajan stres vašem organizmu. Iako prepoznajete da je strah iracionalan, specifična fobija vam može proizvesti visok stepen anksioznosti.

Ovo su neke od najuobičajnijih specifičnih fobija:

Fobija od životinja. Ova fobija uključuje strah i izbegavanje zmija, slepih miševa, pacova, paukova, pčela, pasa i drugih životinja. Obično se ove fobije javljaju još u detinjstvu, i tada se uzimaju u obzir kao normalni strahovi. Samo ako ovi strahovi opstaju i u adolescenciji i ugrožavaju vaše svakodnevno funkcionisanje ili izazivaju značajan stepen stresa onda se oni klasifikuju kao specifične fobije.

Akrofobija (strah od visine). Kod akrofobije postoji tendencija da se bojite visokih spratova građevina ili da se nađete na vrhu planine, brda ili visokih mostova. U takvim situacijama možete iskusiti 1) vrtoglavicu ili 2) impuls da skočite, obično doživljen kao uticaj neke spoljašnje sile koja vas tera da se ,,strmoglavite“ sa litice.

Fobija od liftova. Ova fobija uključuje kako strah od toga da će žice koje drže lift popucati i da će se lift srušiti tako i strah da će se lift pokvariti i da ćete ostati unutar nejga zaglavljeni. U ovakvim slučajevima možete imati panične reakcije iako nemate istoriju paničnih napada ili agorafobiju.

Fobija od aviona. Najčešće uključuje strah od toga da će se avion strušiti. Sa druge strane, može uključivati strah od visokog pritiska u kabini koji vam može izazvati gušenje. U poslednje vreme sve češće se javlja starh od otmice ili bombardovanja aviona. Tokom letenja možete doživeti panični napad iako ih nemate u nekim drugim situacijama. Strah od letenja je veoma česta fobija. Okvirno oko deset procenata populacije ne ,,leti“ uopšte, dok dodatnih dvadeset posto doživljava značajnu anksioznost u toku leta.

Fobija od lekara/zubara. Ova fobija počinje sa strahom od bolne procedure koja se odigrala u lekarskoj ordinaciji a koju osoba ima u svom iskustvu. Kasnije se to iskustvo generalizuje na sve što ima veze sa lekarima/zubarima. Opasnost od ove fobije je izbegavanje medicinskih tretmana iako su vam neophodni.

Fobija od krvi. Ova fobija podrazumeva da imate tendenciju onesvešćivanja (pre nego paničnog napada) ako vidite krv ili osetite bol prilikom primanja injekcije ili slučajne povrede koja je izazvala krvarenje. Ljudi sa ovom fobujom su fizički i psihički zdravi što se tiče drugih aspekata.

Fobija od bolesti. Obično ova fobija obuhvata strah da ćete se razboleti i/ili umrete od neke određene bolesti, kao što je srčani udar ili kancer. Postoji tendencija da se konstantno traži potvrda lekara da ste zdravi kao i izbegavanje situacija za koje smatrate da imaju veze sa bolešću od koje se plašite. Fobija od bolesti je drugačija od hipohondrije, gde zamišljate više različitih tipova bolesti umesto da se fokusirate na jednu.

Specifične fobije su česte i zastupljene su kod oko deset procenata populacije. Ipak, kako one ne izazivaju uvek značajne posledice po funkcionisanje u životnoj sredini, samo mali broj ljudi zaista i zatraži tretman za lečenje svoje fobije. Ove vrste fobija se javljaju kod muškaraca i žena podjednako. Ipak, fobija od životinja ima tendenciju da bude zastupljenija kod žena dok fobija od bolesti je više zastupljena kod muškaraca.

Kao što je već napomenuto, specifične fobije su obično dečiji strahovi koji nikada nisu bili prevaziđeni. S druge strane, oni mogu biti proizvod traumatskih događaja, kao rezultat uslovljavanja. Takođe, može se desiti da su deca gledala svoje roditelje koji imaju specifične fobije pa su iste razvila i kod sebe. To je učenje po modelu. Specifične fobije je lakše lečiti od agorafobije i socijalne fobije jer one ne uključuju panične napade ili višestruke fobije. Izborni tretman ovih fobija je imaginativana desinzitizacija i/ili izlaganje in vivo.

Da sumiramo, specifične fobije su obično bezazleni poremećaji, pogotovo ako su povezane sa strahom iz detinjstva. Iako mogu trajati godinama, retko se stanje pogoršava i uglavnom se stišavaju tokom vremena. Generalno nisu povezane sa nekim drugim psihijatrijskim poremećajem. Ljudi koji pate od specifičnih fobija su obično visoko funkcionalni u svim ostalim aspektima života.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog