Oslobodite se zavisnosti od preteranog razmišljanja

Oslobodite se zavisnosti od preteranog razmišljanja

Ljudi koji žive u zapadnoj kulturi su zavisni od preteranog razmišljanja. Razvili su naviku da stalno o nečemu misle, sve analiziraju i traže skrivena značenja. Ovakva vrsta analitičkog mišljenja je korisna kada se bavite biznisom, pravite neki plan ili strategiju rada, procenjujete rizik za investiranje i sl. Problem nastaje kada ljudi primene ovakav način razmišljanja na vlastiti self. Tada počinju da sebe evaluiraju, stalno se preispituju i pronalaze negativne aspekte vlastite slike o sebi. Osoba koja razmišlja o sebi kao osobi tretira sebe kao objekat i distancira se od sebe i svojih doživljaja. Takva vrsta disocijacije može postati problematična jer osoba postaje previše analitična a premalo obraća pažnju na ono što autentično oseća i želi. Ta podvojenost vodi stvaranju unutrašnjeg konflikta i anksioznosti. Samoposmatranje je štetna navika. Samoposmatranje stvara i održava anksioznost i ruminaciju.

Postoje momenti kada je mnogo bolje da ne razmišljate o niočemu i svoju pažnju usmerite na sadašnji ternutak i ono što trenutno osećate, šta god to bilo. Na taj način dolazite u kontakt sa sobom, sa onim što vi zaista jeste a ne sa onim što vi mislite da jeste. Kada dođete u kontakt sa isitinskim selfom, onim delom vas koji oseća i koji živi u sadašnjem trenutku u stanju ste da bude srećni i spokojni. Sreća i spokoj postaće deo vaše svakodnevnice ako se budete držali ove nove navike.

 Sreća i radost življenja nisu stvar vaših uspeha i pozitivnih dešavanja već pre stvar načina življenja i odnosa prema sebi. Smanjite preterano razmišljanje, naučite sebe da prestanete da razmišljate o sebi jer to je zaista štetna navika. Umesto da razmišljate o sebi prepusite se sadašnjem trenutku i onome što doživljavate sada, šta god to bilo. Ako trenutno ne doživljavate nikava osećanja i to je uredu. Povremeni momenti tišine prijaće vašem uzburkanom umu.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

 

Kako zaustaviti ruminaciju

Kako zaustaviti ruminaciju

Sasvim je normalno da s vremena na vreme imamo padove raspoloženja. Ipak, depresivno raspoloženje je nešto više od toga i njegov razvoj uključuje nekoliko faktora. Glavni faktor razvoja depresije je negativni način razmišljanja, koji  dovodi do sniženog raspoloženja, osećanja bezvrednosti, krivice, brige, strahovanja i smanjenog kapaciteta za emotivno reagovanje.  Ovakvo raspoloženje dalje vodi u začarani krug depresivnosti; negativne emocije povećavaju produkciju hormona stresa, izražen stres slabi imuni sistem, koji vodi do slabog zdravlja ali takođe utiče i na sposobnost da trezveno razmišljamo.

Ruminacija predstavlja neprestalnu okupaciju i održavanje negativnih misli u našoj svesti, što utiče i na održavanje depresije. Prema tome, bitan korak u smanjenju depresivnog raspoloženja je zaustavljanje ruminacije.

Kako zaustaviti ruminaciju? (1) Prvi korak u zaustavljanju procesa ruminacije je svesnost da je on počeo. Obično kada krenu da se nadovezuju negativne misli ljudi bivaju uvučeni u taj vrtlog sve više i više a da toga nisu ni svesni, na to se nadovezuju negativne emocije i tako u krug. Ono što je važno je reći sebi:,, Ponovo počinjem da ruminiram“, kako bi to doprelo do naše svesti.

(2) Kada smo osvestili da je ruminacija krenula, stopiraćemo je jednostavno tako što ćemo reći sebi STOP. Ovo bi trebalo reći naglas i to intenzitetom kao kada vičete. Međutim, pošto je to nemoguće izvesti u socijalnom okruženju, onda treba reći u sebi odnosno ,,uzviknuti u sebi“. Kada negativne misli počinu da se vraćaju i ponavljaju kao na pokvarenoj ploči, budite uporni i svaki put ih STOP-irajte.

(3) Ono što može biti zamena za verbalizaciju STOP upozorenja, je njegovo vizuelno ili zvučno prikazivanje. Na primer, svaki put kad krenu negativne misli predstavite sebi saobraćajni znak stop, u obliku osmougaonika, crvene boje koji vam iskače kada krenete da razmišljate na negativan način. To će biti nedvosmisleno upozorenje da treba da stanete!

Takođe, možete STOP-irati negativnu bujicu misli tako što ćete kada se one pojave proizvesti neki jak, neprijatan zvuk.  Na primer, jako ćete lupiti dlanom o dlan ali blizu slušnog kanala-kako bi efekat bio jači i upečatljiviji a time i lakši za memorisanje. To ćete uraditi kod kuće kada vam se jave neželjene misli, a onda ćete u socijalnim situacijama da se u mislima prisetite tog zvučnog signala kao znaka za prestanak ruminatornog lanca.

Najbolji efekti od ove psihoterapijske tehnike se postižu vežbajući. Kao što je potrebno da naučite neku novu fizičku vežbu, ponavljajući je, tako i ova mentalna vežba zahteva vreme ali su efekti višestruko isplativi.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Opsesivno-kompulsivni karakter

Opsesivno-kompulsivni karakter

Osobe sa opsesivno-kompulsivnim karakterom imaju preterano izraženu tendenciju da rade ispravne stvari, sprovode »neophodne rituale« i stvari koje imaju status imperativa. Zbog stalnog samonametanja i utiska da je neophodno izvršiti neke rigidne obrazace ponašanja ove osobe žive životom koji karakteriše stalni napor. Teško im je da pristupe spontanoj ekspresiji osećanja i svojim autentičnim željama. Karakteriše ih rigidnosti u telesnom stavu, u moralnom i ostalim vrstama suđenjima. Ove osobe su samoograničene nizom samonametnuih pravila i retko kada se osećaju komotno i slobodno. Oslobađanje od jedne brige ili anksioznosti često vodi drugoj anskioznosti i brizi, kojom onda osoba postaje preokupirana. Pefekcionizam, teškoće u donošenju odluka i odlaganje su često prisutni i motivisani strahom da se radi pogrešna stvar. Socijalno ponašanje ovih osoba može biti pedantno, lišeno osećanja i ukočeno, sa naglaskom na ponašanju koja se zasnivaju na igranju ispravnih socijalnih uloga.

Ove osobe karakteriše preterano fokusirana pažnja na detalje koja može biti povezana sa tendencijom da se propuste suštinske odlike stvari. Sa tim je povezana karakteristika izolacije mišljenja od emocionalnih značenja događaja, ideja i ponašanja. Sumnja, nesigurnost i neodlučnost često ometaju i najjednostavnije aktivnosti ovih osoba. Ruminacija, rituali, ograničenost pravilima služe da eliminišu potrebu za prodirujućim afektima, impulsima i željama. Sumnja, neodlučnost, odlaganje, fluktucija pažnje i rigidan stav služe da osoba sebe preplavi misaono i afektivno kako ne bi pristupila i suočila se sa sadržajima koje ocenjuje kao neprijatne i neprihvatljive. Neka od tipičnih iracionalnih uverenja su: »Mora da sam učinio nešto loše, moram da uradim pravu stvar. Ne smem praviti greške. Moram da se kontrolišem ili ću potpuno izgubiti kontrolu.« U realnosti osobe koje pate od ovog problema nikada ne izgube kontrolu, njihov problem je baš u suprotnom, višku kontrole i rigdnom stavu prema sebi.

Svesno, osoba sebe vidi kao savesnu, odgovornu, vrednu, moralnu i u svakom drugom smislu ispravnu osobu, i trudi se da održi takvu sliku o sebi. Nesvesno, osoba skriva osećaj da je uradila (ili bi mogla uraditi) nešto strašno pogrešno i stoga mora čvrsto da vlada sobom da ne bi pogrešila. Kod klijenata sa ovom vrstom problema može biti prisutno i tzv. magijsko mišljenje, verovanje da se na neki magijski način mogu preneti crne misli, zle slutnje ili negativna energija na neke druge osobe. Ova magijska verovanja imaju istu funkciju kao i rituali – da spreče osobu da razmišlja i suoči se sa osećanjima i idejama kojih se zaista plaši da svesno prihvati ili izrazi.

Osobe sa opsesivno-kompulsivnim karakterom imaju veoma malo pristupa svojim osećanjima. U raspoloženju dominira anksiozno-depresivni, sumorni ton. Osoba razdvaja ideje i osećanja, tako da uznemirujuće ili izuzetno pozitivne misli ne izazivaju uobičajeni afektivni prodor. Nežna osećanja su takođe blokirana i izražavaju se indirektno, ako se uopšte izražavaju.

Psihoterapijski tretman osoba sa opsesivno-kompulsivnim karakterom podrazumeva osporavanje iracionalnih ideja o nepogrešivosti, savršenosti i perfekcionizmu. Takođe podrazumeva rad na učenju klijenta da se suočavaju sa strahom na zreliji i konstruktivan način, prevazilaženje osećanja krivice, učenju klijenta da izražavaju i prihvataju svoja osećanja bez straha i preterane samokritičnosti, učenje asertivnim veštinama i rešavanju problema.

 

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com