Neostvarene potrebe kao osnove naših intenzivnih osećanja

Neostvarene potrebe kao osnove naših intenzivnih osećanja

U osnovi naših osećanja obično se nalaze naše neostvarene potrebe. Možda se osećate anksiozno jer se plašite šta će drugi ljudi pomisliti o vama ako pokažete neke znake panike. Potreba za prihvatanjem je u osnovi ovog straha. Kada je neko sa kim ste ostili izvesnu bliskost ode, osećate tugu ili žalost. U osnovi ovog osećanja je vaša potreba za ostvarivanjem emotivnog vezivanja. U osnovi vašeg besa kada se naljtite na partnera što nije ispoštovao dogovor koji ste imali je potreba za poštovanjem i obzirom. Kada osećate dosadu ili prazninu zbog toga što vam život izgleda previše nezanimljiv i rutinski, u osnovi je potreba za nalaženjem dubljeg smisla i značenja vašeg života.

Sagledavanjem potrebe koja leži u osnovi vaših osećanja, vi osećanjima dajete novu, dublju perspektivu. Ne osećate se besno ili tužno tek tako: znate da je u osnovi takvih osećanja određena potreba. Kada jednom steknete uvid u vaše potrebe, možete početi da osmišljavate na koji način da ih ostvraite. Ako budete ignorisali potrebe iza vaših osećanja, otkrićete da će vam se osećanja nagomilavati sve više i više do stepena kada ćete imati utisak da vas nikada neće napustiti.  Sa druge strane, možete posmatrati vaša osećanja kao znak vaše potrebe a ne kao problem. Kada budete pitali sebe zašto se osećate tužno ili besno sve vreme-to će vas odvesti do otkrivanja vaših neostvarenih potreba koje stoje iza vaših osećanja.

Nekada je sasvim lako otkriti koja potreba se krije u osnovi našeg osećanja, ali je teško suočiti se sa tom potrebom pogotovo ako je ona teško osvarljiva u realnosti. Na primer, osobe koje imaju za sobom istoriju napuštanja mogu se osećati tužno ili depresivno kad god ostanu same. Obično ako su emotivnoj vezi ovakve osobe i ako ih partner ostavi na kratko vreme to vide kao znak rastanka. U osnovi njihove tuge je „nezasita“ potreba za prisustvom druge osobe. Ovakve potrebe su nerealne i na njima bi trebalo raditi jer je nemoguće u svakom trenutku imati kraj sebe drugu osobu i potpuno je kontrolisati. Isto tako u osnovi stalnog osećanja besa je potreba da sve mora biti onako kako smo mi zamislili. To je isto tako nemoguće i bes će se smanjiti ukoliko relano sagledamo ovakvu našu potrebu. Međutim, ako smo besni jer imamo potrebu da neko ispoštuje naše vreme, najbolje je o toj potrebi obavesiti drugog na asertivan način jer je to sasvim legitimna potreba. Ili ako smo razočarani što neko nije odgovorio na našu potrebu da dođe na naš rođendan ili zaboravio na neki drugi za nas važan datum to mu treba jasno dati do znanja.

Dakle, da bismo smanjili intenzitet negativnih emocija važno je izaći u susret ili revidirati naše potrebe koje stoje u njihovoj osnovi.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Želje, potrebe, očekivanja i zahtevi

Želje, potrebe, očekivanja i zahtevi

U svakodnevnom govoru ljudi ne ulaze dublje u analizu značenja pojedinih reči i pojmova, što može stvarati zabune u komunikaciji i imati značajne posledice na ponašanje i emocionalno reagovanje. Ljudi često izjednačavaju pojmove kao što su želje, potreba, očekivanje i zahtev. U ovom tekstu objasniću u čemu je razlika između ovih pojmova i kakve to implikacije ima za ponašanje i emocionalno doživljavanje.

Prvo treba praviti razliku između pojmova potrebe i želje. Potreba za nečim uključuje neophodnost onoga što nam treba. Zadovoljenje potrebe nužno je za opstanak, preživljavanje. Potrebno nam je da unosimo kiseonik, hranu, da spavamo itd. Ako ne zadovoljimo svoje potrebe narušićemo zdravlje ili nećemo preživeti. Stoga potreba implicira neophodnost, nužnost. S druge strane želeti nešto ne znači da to što želimo nam je neophodno za opstanak ili dobro zdravlje. Možemo želeti svašta, sve ono za šta procenjujemo da će nam doneti zadovoljstvo. Kada su u pitanju odnosi sa drugim ljudima, obično želimo da budemo voljeni, prihvaćeni, uspešni u nečemu i sl.  Sve su to legitimne želje i ciljevi. Ali da li nam je zaista neophodno da budemo voljeni, prihvaćeni, uspešni i sl.? Nije. Zašto? Zato što ako ne ostvarimo svoje želje, nećemo umreti ili narušiti svoje zdravlje. Ako ostvarimo svoje želje bićemo zadovoljni a ako ih ne ostvarimo bićemo nezadovoljni ili frustrirani. Ali živi i dalje.

Očekivanje predstavlja pretpostavku da ćemo ostvariti određen cilj, da će se neko ponašati na određeni način, da ćemo uspeti u nečemu i sl. Očekivanje uključuje pretpostavku o pozitivnom ishodu ali ne i nužnost, neophodnost takvog ishoda. Očekivanje proizilazi iz želje. Kada se naša očekivanja ne ostvare, osećamo se razočarano, nezadovoljno ili frustrirano, ali ne i depresivno, anksiozno, uspaničeno ili besno. Zašto? Zato što očekivanje nije isto što i apsolutistički zahtev. Apsolutistički zahtevi podrazumevaju da osoba misli da se određeni događaji moraju dogoditi, da se neko mora ponašati na određen način i sl. Apsolutistički zahtev podrazumeva moranje, neophodnost, nužnost. Za razliku od očekivanja koje podrazumeva da je nešto poželjno da se desi ali se ne mora desiti, apsolutistički zahtev podrazumeva da mora. Kada osoba nešto apsolutistički zahteva a realnost je demantuje osoba sebe može uvesti u nezdrava osećanja besa, anskioznosti ili depresije.

Identifikovanje i osporavanje apsolutističkih zahteva je važan preduslov za rešavanje emocionalnih problema. Nekada klijenti otvoreno iznose i verbalizuju svoje apsolutističke zahteve, dok su nekada tih zahtevi skriveni, neverbalizovani i neeksplicirani.  U drugom slučaju, klijent i terapeut zajedno otkrivaju i preciziraju te zahteve kako bi kasnije mogli da ih osopore i zamene željama, preferencijama i očekivanjima.

Nasuprot aposultističkim zahtevima koji su iracionalni (jer su štetni, nelogični i nerealistični) postoje i racionalni uslovni zahtevi. Uslovni zahtev podrazumeva da osoba mora nešto učiniti ako želi da postigne neki cilj i sl. Primer uslovnog zahteva je sledeća konstatacija: Ako želim da položim ispit ja moram da učim. Ovakva vrsta zahteva je u potpunosti racionalna. Ali da li ja moram da položim ispit? Ne. Ako mislim da moram da položim ispit po svaku cenu, postavljam sebi apsolutistički zahtev i ako se nešto nađe na putu ostvarenju tog cilja ja ću na taj način stvoriti anksioznost.

Osnovi cilj REBT (Racionalno emocionalno bihejvioralne terapije) jeste da klijenti prepoznaju i ospore svoje apsolutističke zahteve kako bi rešili emocionalne probleme zbog kojih su došli na psihoterapiju. Kada odustanu od apsolutističkih zahteva klijenti ih zamenjuju željama i preferencijama.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapija

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com