Da li možemo uticati da se naš partner promeni kao osoba?

Da li možemo uticati da se naš partner promeni kao osoba?

Često osobe u disfunkcionalnim vezama misle da mogu da utiču na svog partnera/-ku da promeni svoje negativno ponašanje. Postoji uverenje da ukoliko nekome pružimo dovoljno ljubavi, pažnje, pružimo samo najbolje da će on/ona promeniti neke obrasce ponašanja u vezi i postati i oni pažljiviji prema nama. Međutim, u praksi ljudi često ne funkcionišu na takav način. Odrasla osoba je već formirana ličnost, da bi se promenila mora biti pre svega svesna svojih problema i imati jaku motivaciju da to promeni samostalno ili uz pomoć stručnjaka. Promena određenih aspekata sospstvenog funkcionisanja je dug proces i zahteva vreme i pre svega individualni napor, podrška sa strana je dobrodošla ali je najbitnija motivacija same osobe da nešto promeni.

U praksi često imamo situaciju da jedan od partnera izgovara rečenicu tipa: Od početka veze se ponašao/-la na ovaj ili onaj (za osobu ugrožavajući) način ali mislio/-la sam da će se promeniti ako uvidi da sam dovoljno dobar/-a prema njemu/njoj. Ipak, kako veza odmiče negativno ponašanje partnera se ponavlja i biva sve gore. Često se dešava da osoba koja se trudi da promeni drugu osobu ima fokus na neka zanemarljiva pozitivna ponašanja što je dovoljno da je održi u takvom odnosu, a za loša ponašanja nalazi opravdanja koja dobija od strane partnera ili ih nalazi sama. Obično osoba koju želimo da promenimo ima problema sa vezivanjem, kontrolom impulsa, besom, samoprihvatanjem, agresijom, posesivnošću, ne ume sama da doživi i pokaže pozitivne emocije ili to retko čini. Dubinski problemi u međuljudskim odnosima karakteristični su za osobe kod kojih je dijagnostikovan neki od poremećaja ličnosti. Ako ste u vezi sa osobom koja pati od npr. narcističkog, antisocijalnog (psihopatskog) ,graničnog poremećaja ličnosti šanse da je promenite ili joj ukažete da ima problem su veoma male ili skoro nikakve. Većina ljudi koji pate od ovih poremćaja nemaju uvid u svoje probleme a osobe sa kojima su u neposrednom kontaktu mogu doživite niz neprijatnih osećanja kao što su stalna krivica, strah, nezadovoljstvo, sputanost, imate potrebu da stalno opravdavate partnera/-ka kod drugih, konstantno ste u neizvesnosti i ne znate kakvu reakciju možete da očekujete od svog partnera.

Zašto je osoba u zabludi da može promeniti svog partnera?

Često osobe koje tolerišu loše ponašanje u svojim partnerskim odnosima (zanemarivanje, laganje, varanje, posesivnost, nepoštovanje, vređanje, manipulaciju, pa čak i agresivno ponašanje) su i u svojoj primarnoj porodici imale slične modele ponašanja (npr. zanemarivanje, kritikovanje -nedovoljno pažnje od strane roditelja). Njihovo ponovno ulaženje u neadekvatne odnose predstavlja nešto što je uobičajeno, nešto što im je već poznato (više o održavanju ugrožavajućih odnosa pročitajte ovde). Takođe, to su obično osobe koje su sklone idealizaciji partnera i imaju strah da ostanu same pa prihvataju bilo kakav odnos pa makar ih on ugrožavao na više nivoa. Ove osobe obično pripadaju zavisnom tipu ličnosti. Uloga „spasioca“ u emotivnim odnosima obično se završi iscrpljivanjem jedne strane ukoliko osoba koju spašavamo ostane neresponzivna. Osoba koja ne ume da uzvrati već samo zahteva i uzima ne može biti adekavatan partner/-ka.

Da li je moguće ipak nešto promeniti kod partnera?

Mi možemo uticati na promenu kod druge osobe onoliko koliko nam ona to dozvoli. Ako ona uvidi našu dobru nameru a pritom i sama shvati da je to dobro za nju i želi u tom trenutku da se menja onda je najverovatnije da će promena uslediti. Nekada je osobi potrebno duže vremena da uvidi da ima probleme i kod nje postoji otpor da prihvati određene sugestije ali tada treba biti strpljiv i tolerantan, svaki čovek ima svoj tempo funkcionisanja i to treba poštovati.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako se ljubav održava?

Kako se ljubav održava?

Ljubav nije statična. U vezi ljubav mora stalno da se održava ili će se ugastiti. Ljubav je dinamična, stalno se menja i kreće, kao i sve u univerzumu. Ljubav zahteva stalno ubrizgavanje nove energije i stalno održavanje. To znači stalno davanje i primanje, stalna razmena i interakcija. Mnogi ljudi to zanemaruju, ne održavaju ljubav i zato njihove veze se raspadaju. Mnogo ljudi se razvodi, gase se prijateljstva, mnogi članovi porodice ne govore godinama i sl.

Dva principa ljubavi

Da bi ljubav mogla da opstane mora da se zadovolje dva osnovna prinicipa:

Princip ravnoteže – između davanja i primanja. Svaki partner u vezi (ili prijatelj) mora da daje i prima, jer ako samo daje ili samo prima, ljubav će nestati. To moraju činiti obe strane u vezi jer u suprotnom doći će do narušavanja prinicipa reciprociteta.

Princip reciprociteta – znači da dajemo približno onoliko koliko dobijamo i uzimamo onoliko koliko dajemo. Ako jedna strana u vezi daje više, ili manje dolazi do narušavanja principa reciprociteta i dugoročno gledano dolazi do gubitka ljubavi.

Održavanje ljubavi nije lako. Najčeći razlog zašto se veze raspadaju je taj što se jedan ili nijedan od partnera ne trude dovoljno ili u nekom momentu to u potpunosti prestanu da čine.

Kada primetite nerazvnotežu u vezi, treba da odmah reagujete a ne da čekate da se neravnoteža i nezadovoljstvo prodube. Neravnoteža koja traje dugo vodi do hroničnog neazdovoljstva. Nagomilano nezadovoljstvo rezultira ljutnjom. Hronična ljutnja vodi do ogorčenosti, a to nužno dovodi do hlađenja. Kada dođe do tačke hlađenja, povratka nema.

Kada se neravnoteža javi, treba ispitati razloge zbog kojih je do neravnoteže došlo. Zatim treba te razoge otkloniti. Jedini način da se otklone problemi u vezi je komunikacija između partnera ili prijatelja. Ako komunikacije nema, nijedan probem se ne može rešiti.

U okviru partnerske ili bračne psihoterapije i savetovanja pomažemo klijentima da uspostave ponovo izgubljenu komunikaciju, otklone nastalu neravnotežu i održe svoju vezu ili brak.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Iracionalna uverenja koja vode u konflikte u braku ili vezi

Iracionalna uverenja koja vode u konflikte u braku ili vezi

Kognitivno bihejvioralni psihoterapijski pristupi su veoma uspešni ne samo u individualnom psihoterapijskom tretmanu već i u tretmanu partnera i bračnih parova. Na partnerskoj ili bračnoj terapiji terapeut nastoji da razume obe strane u konfliktu, uoči probleme u komunikaciji, inkompatibilnosti želja i ciljeva, identifikuje praktične i emocinalne probleme koji su doveli do problema u odnosu. Pospešivanje konstruktivne komunikacije među partnerima je neophodan uslov za rešavanje bračnih ili problema u vezi. Međutim, pored problema u komunikaciji za uspešan tretman neophodno je i dentifikovati i promeniti iracionalna uverenja koja na eksplicitan ili implicitan način utiču na ponašanje partnera u braku ili vezi. Iracionalna uverenja koja se karakterističano identifikuju kod pojedinca u individualnoj terapiji, takođe su prisutna i kod pojedinaca koji dolaze na bračnu ili partnersku terapiju.

U daljem tesktu izdvojićemo neke kategorije čestih uverenja koje su od posebnog značaja u terapiji bračnih ili partnerskih problema:

Zahtev za ljubavi i odobravanjem: Neophodno mi je i apsolutno moram imati ljubav i odobravanje mog partnera.

Zahtev za savršenstvom, uspehom i kompetencijom: Ja apsolutno moram biti uspešan i kompetentan u stvaranju i održavanju  savršenog braka, bez problema i teškoća, i ako nisam takav onda ništa ne valjam. Moj partner mora biti savršen i kompetentan čovek, koji nikada ne sme da greši, i ako nije takav onda uopšte ne valja, a i ja pošto sam sa njim, takođe ništa ne valjam. Moj brak mora biti savršen, bez problema i teškoća, i ako nije onda ništa ne valja, i ja takođe, pošto živim u takvom braku ništa ne valjam.

Filozofija optuživanja i kažnjavanja: Moj partner mora biti onakav kakav ja mislim da treba da bude, pravedan fer i ljubazan prema meni, i ako nije onda je loš čovek, bezvredan i zaslužuje odgovarajuću kaznu za to.

Filozofija užasavanja oko teškoća, frustracija i nekomfora: Užasno je što u mom braku postoje problemi i teškoće i ja to ne mogu da podnesem. Ako nastavimo ovako, nešto užasno će se desiti. Moram nešto da preduzmenm da sprečim katastrofu. Moram da brinem oko tih problema. Moram da kontrolišem situaciju.  Moram da kontrolišem njega i strahujem oko toga šta radi i šta će uraditi.

Emocije su spolja izazvane i prema tome se ne mogu kontrolisati: Ja apsolutno moram da pobesnim kada se moj partner ponaša na neodgovarajući način. Ja apsolutno moram biti depresivna ako imam probleme. ja apsolutno moram biti uplašena, uspaničena i anksiozna kada postoji mogućnost da se desi nešto loše u mom braku.

U gornjem tekstu izneti su tipični primeri iracionalnih uverenja koja stvaraju disfunkcionalne emocije i ponašanja bračnih partnera dok klijenti u praksi stvaraju svoje sopstvene varijante ovih uverenja kojih su nekada svesni a nekada ne. Iracionalna uverenja uvode partnere u iskrivljena opažanja, tumačenja ili interpretacije događaja i dovode do preterane emotivne uznemirenosti. Preterana emotivna uznemirenost dalje oteževa međusobnu komunikaciju, konstruktivno razmišljanje, menjanje ponašanja i traganje za rešenjima. Zbog toga, prvi korak u rešavanju bračnih ili partnerskih problema jeste identifikovanje iracionalnih uverenja i domena odnosa u kojem ona dolaze do izražaja a zatim i rad na njihovom menjanju. Tek kada partneri prepoznaju svoje iracionalnosti (koje se baziraju na dogmatskim zahtevima i apsolutističkim moranjima) i njih se odreknu biće u stanju da realističnije i hladnokrvnije (sa manje emocionalne uznemirenosti) opažaju kako svoje tako i ponašanje partnera, što predstavlja preduslov za promenu ponašanja.

Nakon što otkriju i promene svoja iracionalna uverenja, partneri dalje uče kako da promene svoje ponašanje: kako da drugačije reaguju i ponašaju se u konfliktnim situacijama, kako da zadovolje svoje želje a da pritom ne povrede partnera, kako da iskažu ono što im smeta ili ono što žele na način koji neće ugroziti ili provocirati drugu stranu itd. Partneri uče da postanu fleksibilniji tako što će razviti veću senzitivnost za potrebe, želje i osećanja druge strane, uče kako da otkriju ili pitaju drugu stranu šta želi ili oseća i na taj način izađu partneru u susret pokazujući zainteresovanost, želju za komunikacijom i poštovanjem.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog.com

www.vaspsiholog.com

 

 

Kako da se suočimo sa razlikama u emotivnoj vezi?

Kako da se suočimo sa razlikama u emotivnoj vezi?

Ljudi se razlikuju i to nam je odavno poznato.  Ipak, nekad nam je teško da prihvatimo da se i ljudi koji su u emotivnom odnosu takođe razlikuju. Obično imamo predstavu da ako smo jako bliski sa nekim taj treba da bude onakav kakvi smo i mi i da se moramo u svemu slagati.  Za emotivnu vezu potrebno je da postoji slaganje u velikom broju stvari (vrednosti, interesovanja, ciljevi) kako bi ona mogla da opstaje i da se produbljuje ali razlike će uvek postojati i moramo naučiti da se nosimo sa njima i da ih poštujemo koliko je to moguće.

Ovaj tekst će biti prikaz terapijske vežbe koja se radi sa partnerom.  Možete pokušati ovo da izvedete i kod kuće ukoliko uvidite da je Vaš partner u potpunosti voljan da to prihvati. Ovaj terapijska vežba se sastoji iz tri dela: razlike, postavljanje u tuđ položaj i odgovaranje na osećanja. Traje ukupno 15-20 minuta.

1.Razlike

Sednite licem u lice sa partnerom i održavajte kontakt očima.  Kažite jedno drugom sve načine na koje se razlikujete i gde se ne slažete, i kako se osećate u pogledu tih razlika. Nemojte okrivljavati, pravdati se ili raspravljati, samo ostanite na razlikama među vama i onim kako ih vidite. Budite jasni, određeni i detaljni koliko možete u opisivanju kako vidite te razlike među vama i takođe budite veoma detaljni i u vezi sa osećanjima o tim razlikama. Činite to narednih pet minuta…

2.Postavljanje u tuđ položaj

Mnoge razlike su ustanovljene ne na osnovu stvarnih razlika između ljudi, već  na osnovu zamišljenih razlika koje su rezultat pogrešnog razumevanja. Prema tome, sledeći korak u eksperimentu preduzima da se jasno razume partnerov položaj i njegova osećanja koja su vezana za neki stav sa kojim se Vi ne stlažete. Kada kažete kako ste to razumeli partner se mora potpuno saglasiti sa vašom konstatacijom. Ako ga niste pravilno razumeli u prvom pokušaju probajte opet tako što ćete pažljivo slušati patnera dok Vam on o tome govori. Tada izrazite razumevanje onog što je on rekao svojim rečima sve dok se ne složi. Ovo je zadatak za oba partnera. I za ovo vam je potrebno pet minuta…

3.Odgovaranje na osećanja

Sada se fokusirajte na osećanja koja ste doživeli kada ste se stavili u partnerov položaj. Treba da znate da bez obzira da li se još uvek ne slažete sa partnerovim stavom ta osećanja koja ste doživeli koja zapravo odlslikavaju ono šta on doživljava su činjenice i ako možete da ih prihvatite onda možete da dobijete zaista mnogo razumevanja jedno od drugog.  Sada neko vreme istražite da li možete da date izvesnu povoljnu ocenu bar nekih aspekata partnerovog stava koji se razlikuje od Vašeg. Na kraju, odgovorite na pitanje: ,, Čega ste postali svesni o sebi i svom partneru? “. Upotrebite sledećih pet minuta da ovo jedno drugom kažete.

Kada ovako rasvetlite razlike koje imate sa parterom uvidećete da su one u suštini male.  Rasprava oko toga gde ići na odmor može za nekog značiti: ,, Da me voliš, ti bi to uradio na moj način“ i ,, Da me poštuješ, ti bi to uradio na moj način“. Strahovi koji stoje iza ovih pretpostavki su strahovi da vas partner ne voli/ne poštuje. Osećanja iz tih strahova mogu da budu: osećanje neadekvatnosti, praznine, usamljenosti, itd. Na ovom dubljem nivou možemo videti da neslaganje može biti način na koji svako od vas dvoje izbegava ili se bori sa sličnim osećanjima i strahovima. Ipak, ponekad značajne i uznemiravajuće razlike ostaju među nama čak i ako pokušamo na ovaj način da ih razumemo.  U takvim slučajevima, ono što možemo da uradimo je da prihvatimo te razlike koje postoje.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com