Traženje razuveravanja kao pogrešan mehanizam protiv opsesivnih misli

Traženje razuveravanja kao pogrešan mehanizam protiv opsesivnih misli

U jednom od prethodnih tekstova pod nazivom „ Šta ne treba činiti sa opsesivnim mislima“ bilo je reči o tome kako osobe svoju povišenu anksioznost iniciranu opsesivnim mislima pokušavaju da netrališu na različite pogrešne načine. Neke osobe to čine upadljivim kompulzivnim radnjama odn. ponašanjem kao što su mnogobrojnja pranja ruku, proveravanja da li su obavili određene radnje i sl., dok su neka ponašanja manje upadljiva ali isto tako štetna jer utiču negativno na razvoj problema. Jedno od takvih ponašanja je tzv. traženje razuveravanja.

Kako izgleda ponašanje pod nazivom „traženje razuveravanja“?

Nezavisno od sadržaja opsesivnih misli proces traženja razuveravanja je manje/više sličan kod svake osobe. Npr. ukoliko osoba koja ima opsesivne misli vezane za pitanje svoje seksualne pripadnosti ili vezano za to da li je obolela od psihoze i sl. (pogledajte naš tekst „Strah od ludila kao simptom anksioznosti“) ona će pokušavati na različite načine sebe da razuveri u pretpostavku da je možda ona to što joj poručuju njene misli. Prvo će tražiti dokaze u svom iskustvu iz prošlosti, zatim će pretraživati informacije na internetu, često će zapitkivati bliske ljude u svojoj okolini da joj potvrde da li je to tako ili nije, na kraju će otići kod jednog stručnjaka pa i to neće biti dovoljno dobar dokaz te će nastaviti kod sledećeg, pa onda sledećeg i tako redom . Međutim, iako osoba dobije odgovore koji kažu npr. ne ti nisi homoseksualac ili nemate simptome shizofrenije to će smanjiti anksioznost samo trenutno i ponovo će se pojaviti pitanja „ŠTA AKO jesam“ , „Zašto se meni javljaju takve misli i slike ako nisam to“  ili „Možda su mi uspostavili pogrešnu dijagnozu“ i sl. što dalje povećava i održava anksioznost pa traženje razuveravanja iznova „stupa na scenu“.

Zašto ne treba praktikovati „traženje razuveravanje“?

Dobit od razuveravanja je kratkotrajna; kada osoba dobije odgovor da nije ono što je mislila da jeste ona se smiri, anksioznost se neutrališe ali kao što smo opisali u prethodnom pasusu mehanizam „ŠTA AKO“ se ponovo pokreće a time i strah pa prethodni dokaz se čini sve manje validan. Ali pošto je naučila da će joj biti bolje kada dodje do novog dokaza ona nastavlja dalje. Paradoksalno, ako dovoljno dobar dokaz ne postoji a osoba ne prestaje da ga traži ona ostaje zarobljenja u svojoj anksioznosti.

Kako prestati sa „traženjem razuveravanja“?

Jasno je da je razuveravanje disfunkcionalno i da na duže staze doprinosi povećanju (a ne smanjenju!) anksioznosti. Ako to znamo onda znamo da ovakvo ponašanje treba prekinuti. Ako hoćemo da prekinemo ovakvo ponašanje bitno je da zaustavimo mehanizam koji ga je pokrenuo a to su opsesivne misli. Važno je shvatiti da opsesivne misli ili anksiozne misli tipa ŠTA AKO … treba posmatrati kao simptom anksioznosti i ništa više. One nisu relevantne za analiziranje jer ne govore ništa o samoj osobi i jedino čemu služe jeste da povećaju anksioznost. Kada ih registrujete bez obzira kakvog sadržaja one bile zaustavite se sa traženjem dokaza protiv njih već ih posmatrajte kao bilo koju drugu misao koja se javila. Da li će ta misao opstajati u vašoj glavi i uticati na povećanje uznemirenosti zavisi samo od vas-ukoliko je prihvatiti kao nešto što može da se javi ali da nema veze sa vama veća je šansa da vremenom nestane (takve misli su karakteristične za skoro sve ljude samo im oni ne pridaju značaj odn. ne uplaše se istih, pročitajte naš tekst „Da li je opsesivnim mislima potrebno pridavati značaj“). Nikako ali nikako ne treba beskonačno tražiti dokaze da li su te misli tačne.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Šta ne treba činiti sa opsesivnim mislima

Šta ne treba činiti sa opsesivnim mislima

Opsesivno-kompulzivni poremećaj spada u grupu anksioznih poremećaja a karakteriše ga postojanje opsesivnih misli sa ili bez (vidljivih) kompulzivnih radnji. U sklopu ovog poremećaja kod osobe se javlja jedna ili više intruzivnih i ponavljajućih misli ili slika koje je uznemiravaju i čine je anksioznom.

Karakteristike opsesivnih misli

Važna karakteristika većine ovakvih misli/slika je ta da njihov sadržaj nije u skladu sa suštinskim vrednostima i moralnim uverenjima osobe. Na primer, opsesivne misli mogu po svom sadržaju biti  vezane za fizičko povređivanje sebe ili drugih (obično je to drastično povređivanje ili oduzimanje života), mogu biti povezane sa seksualno neprihvatljivim ponašanjem (osoba može imati incestuozne misli, misli povezane sa pedofilijom ili se kod heteroseksualnih osoba može javiti sadržaj misli/slika koje upućuju na homoseksualne sklonosti) kao i bogohulne misli (npr.psovke upućene Bogu). Osobe koje imaju ovakve opsesivne misli ili slike plaše se da će zaista uraditi nešto što je u skladu sa takvim mislima. Isto tako veruju  da sadržaj misli verovatno ima veze sa njihovom ličnošću te da su one potencijalne „ubice, silovatelji, pedofili, itd.“ što doprinosi povećanju njihovog straha i uznemirenosti. Praktično njihov zaključak  bi izgledao ovako „Ako meni pada na pamet misao/slika kako povređujem nekoga to znači da sam ja i u stanju to da uradim.“

O tome da li opsesivne misli imaju veze sa vašom ličnošću ili namerama možete saznati u našem videu.

Takođe, mogu se javiti i misli koje su po svom sadržaju ne „atakuju“ na moralni sistem osobe i to su misli vezane za kontaminaciju (npr. osoba ima ideje o tome da će se zaraziti ako dodirne kvaku jer ju je puno ljudi dodirivalo), patološku sumnju (npr. stalno se pita da je obavila neku radnju kako valja) kao i simetriju ili tačnost (npr. ako ne uradi neku radnju određen broj puta ili po određenom sistemu nešto će se loše desiti). Ova grupa opsesivnih misli je obično praćena vidljivim kompulzivnim radnjama koje osobu trenutno oslobađaju napetosti. Na primer, osoba pere ruke svaki put kada dodirne neku kvaku ili se više puta vraća kući kako bi proverila da li je zaključala vrata ili preskače svaki drugi stepenik da se nešto loše ne bi desilo. Međutim, iako ove prisilne radnje osobu trenutno oslobađaju napetosti na duže staze one joj oduzimaju funkcionalnost.

Kako osobe pokušavaju da se izbore sa opsesivnim mislima koje ih čine anksioznom?

Jedan mehanizam  smo već objasnili-osoba preduzima kompulzivne radnje koje doprinose neutralisanju napetosti. Dalje, osoba pokušava da „uguši“ opsesivne misli tako što tera sebe da prestane da misli na taj način (npr. govori sebi „Prestani da misliš o tome!“ ili „Izbaci to iz glave!“). Paradoksalno, što više osoba pokušavala da „zabrani“ svojim opsesivnim mislima da dolaze one sve više naviru. Distrakcija je sledeća strategija kojoj ljudi često pribegavaju; sastoji se u skretanju pažnje sa sopstvenih uznemiravajućih misli na neki drugi mentalni sadržaj ili radnju (kada se pojavi opsesivni misaoni sadržaj osoba pokušava da ga se „otarasi“ tako što npr. gleda televiziju). Na žalost, ni ova strategija nije potpuno efikasna i donosi male ili nikakve rezultate. Čest i čini se za osobu najefikasniji način savladavanja opsesivnih misli i straha koji ih prate jeste razuveravanje. Ovaj vid strategije je karakterističan za opsesivne misli koje nisu u skladu sa moralnim vrednostima i uverenjima osobe. Razuverevanje je isto što i kompulzivna radnja ali se ono odvija manje/više na mentalnom nivou npr. osoba traži dokaze u svojoj životnoj istoriji koji bi potvrdili da ona nije npr. ubica ili homoseksualac, ako ne može sama da se uveri u to ona pokušava na različiti načine da se informiše (npr. koristeći stručnu literaturu) i pronađe dokaze koje potvrđuju da ona to nije. Često i kada poseti psihologa ona od njega traži da joj pruži dokaze da ona nije ono što joj poručuju njene misli. Kada nađe relativno dobre dokaze da ona nije ono što je mislila da jeste osoba se smiri ali opet privremeno, jer  pored toga što osoba traži dokaze da ona nije ono što joj poručuju opsesivne misli ona često nalazi i dokaze da ona možda to i jeste a poseban problem pravi pitanje „Ako ja to nisam zašto se meni takve misli motaju po glavi?“. Nakon toga ponovo kreće proces razuveravanja i tako u nedogled.

Više o razuveravanju pročitajte ovde.

Strategije koje smo upravo naveli su pogrešne jer ne dovode osobu do relativno trajnog prevazilaženja najčešće visokog stepena anksioznosti i/ili manjka funkcionalnosti koje izazivaju opsesivne misli. Suština u preduzimanju pogrešnih strategija je u tome što osobe koje imaju problem sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem pridaju preveliki značaj svojim opsesivnim mislima tako što ih vide kao deo sopstvene ličnosti ili veruju da će ukoliko misle o nečemu to doprineti da se tako nešto zaista ostvari u realnosti. Suprotno tome,  u psihološkom tretmanu ovog problema uz pomoć određenih psiholoških tehnika osoba uči da ove misli posmatra kao simptom, da ih ne analizira i najvažnije ne pridaje im težinu koju one zapravo i nemaju.

Više o tome kako pravilno treba postupati sa opsesivnim mislima pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja